Modest Musorgski

Modest Petrovič Musorgski (rus. Моде́ст Петро́вич Му́соргский; Karevo, 21. mart 1839 — Sankt Peterburg, 28. mart 1881) je bio ruski kompozitor, član „Velike petorice”.

Modest Musorgski
Modest Petrovič Musorgski
Lični podaci
Puno ime	Modest Petrovič Musorgski
Datum rođenja	(1839-03-21)21. mart 1839.
Mesto rođenja	Karevo, Ruska Imperija
Datum smrti	28. mart 1881.(1881-03-28) (42 god.)
Mesto smrti	Sankt Peterburg, Ruska Imperija
Kompozitorski rad
Period	Romantizam
Najvažnija dela	Boris Godunov Slike sa izložbe Hovanščina Pesme i igre smrti

Jedan od ruskih kompozitora, čije je stvaralaštvo najviše uticalo na razvoj ruske muzike. Za svog kratkog života, Musorgski je radio na stvaranju 5 opera (4 nisu završene), napisao je niz simfonijskih dela, cikluse vokalne i klavirske muzike, mnoge romanse i horove. Musorgski je u svom stvaralaštvu dosledno ispoljavao nacionalne crte, realizam, ali specifičnost kompozitora i njegov novatorski kvalitet nisu bili prepoznati za njegovog života. Danas su opere Boris Godunov i Hovanščina priznata remek-dela svetskog muzičkog teatra, a njihove postavke se daju u najboljim pozorišnim kućama Rusije i sveta.

Po zvanju je bio oficir, ali je napustio vojnu službu da bi se priključio grupi nacionalno orijentisanih kompozitora „Petorke”, ali je svojim umetničkom poetikom i originalnošću muzičkog izraza, koji zasniva na obeležjima izvornog ruskog folklora, ostao nezavisan. U solo pesmama prikazuje likove iz naroda i dočarava svet dečjih doživljaja. U monumentalnoj istorijskoj operi Boris Godunov za nosioca radnje stavlja narod. U svoje vreme je bio nepriznat, ali je svojim originalnim muzičkim jezikom otišao daleko ispred savremenika i uticao na impresioniste i kompozitore slovenskih zemalja.

Ime

Spomenik na mestu porodične kuće Musorgki u Karevu, Pskovska oblast.

'Modest' je ruska forma imena 'Modestus' što znači 'umjeren' ili 'suzdržan' u kasnom latinskom.

Prezime potiče od pretka iz 15. ili 16. veka, Romana Vasiljeviča Monastirjova, koji se pojavljuje u Barhatnoj knjizi, rodoslovu ruskih bojara iz 17. veka. Roman Vasiljevič je nosio nadimak „Musorga“ (od grč. μουσουργός, što znači „muzičar“), i bio je deda prvog Musorgskog. Kompozitor je mogao pratiti svoju lozu do Rjurika, legendarnog osnivača ruske države iz 9. veka.

U dokumentima porodice Musorgski, pravopis imena varira. U zapisu o krštenju kompozitor se zove „Muserskij“.

Biografija

Otac Musorgskog potiče iz starog plemićkog roda Musorgskij. Do svoje desete godine Modest i njegov stariji brat Filaret su bili podučavani kod kuće. Muzički talenat Musorgskog je rano prepoznat, klaviru ga je podučavala majka, a zatim i nastavnica muzike, te je već sa devet godina svirao Fildov (John Field) koncert. Godine 1849., preselivši se u Sankt-Peterburg, braća su se upisala u nemačku školu Petrišule, a Modest nastavlja da uči klavir kod Gerkea. Godine 1852, ne završivši školu, Modest se upisao u Vojno učilište, u konjičku školu za gardiste. Musorgski je bio jedan od retkih pitomaca koji su ispoljili želju za proučavanjem filozofije, umetnosti, književnosti, a nastavlja da vežba i klavir.

Veče posvećeno Modestu Musorgskom, koje se održalo u Zadužbini Ilije M. Kolarca 29. marta 1949. godine.

Po završetku konjičke škole 1856. godine, Musorgski je primljen u gardijski Preobraženski puk. Jedan od kolega ga je upoznao sa Dargomižskim, kod koga su se sastajali mnogi muzičari. Kod njega je upoznao i Kjuija, a preko njega i Balakirjeva i Stasova. Na njihov podsticaj Musorgski počinje da se interesuje za komponovanje. Zajedno sa njima on analizira kompozicije ruskih i zapadnoevropskih kompozitora i stiče teorijska znanja. Zbog premeštaja u bataljon van Peterburga, koje ga udaljuje od prestonice i kruga prijatelja, Musorgski rešava da podnese ostavku i u potpunosti se posvećuje muzičkom stvaralaštvu.

Balakirjevljev kružok godine 1961. biva dopunjen još dvema značajnim ličnostima ruske muzike: Rimski-Korsakov i Borodin, tako, zajedno sa Balakirjevim, Kjuijem i Musorgskim čine „Rusku petoricu” (rus. mogučaя mučka - moćna petorica, moćna gomilica – prema krilatici Stasova), a kružok dobija na značaju kroz planski rad i mesto kreativno mesto za razmenjivanje muzičkih iskustava. Ovi kompozitori, okupljeni oko Balakirjeva, kao najstarijeg člana, smatrali su sebe nastavljačima Glinkinog dela. Izvor ideja i estetičkih načela tražio je kod Černiševskog, Hercena, i u tome leži poreklo njegovog realizma. Nakon manjih kompozicija, rad nad većim formama započeo je pisanjem muzike za Sofokleovu tragediju Edip, koju nikad nije završio. Sledeće zamisli – opera Salambo i Ženidba prema Gogolju takođe nisu ostvarene.

Operu Boris Godunov Musorgski je završio 1870. godine. Opera nije dobila odobrenje repertoarskog komiteta Carskih pozorišta, a navodni razlog bio je „nedostatak ženskog elementa”. Premijera druge redakcije opere održana je u Marijinskom teatru tek 1874. godine. Godine 1872. Musorgski je zamislio „narodnu muzičku dramu” Hovanščina, istovremeno radeći i na operi Soročinski sajam. Hovanščina nije izdata za života kompozitora (Musorgski je završio orkestraciju samo dvaju fragmenta), a treći čin Soročinskog sajma nije završio u potpunosti.

Poslednje godine

Modest Musorgski

Sedamdesetih godina devetnaestog veka „Velika petorica” su počela da se razilaze, što je razočaralo Musorgskog. Takođe, mučila ga je i činjenica da njegovo stvaralaštvo nije priznato u akademskoj sredini i Marijinskom teatru. Ovo je rezultiralo problemima sa nervnim sistemom i alkoholom. Kako njegov stvaralački proces nije podrazumevao skiciranje muzike, već je uvek pisao sukcesivno, gotovu kompoziciju, nažalost, u takvom nervnom rastrojstvu nije mogao da stvara brzo kao što je navikao. Pred kraj života je imao samo sporadične izvore zarade, a zahvaljujući prijateljici, pevačici D. M. Leonovoj, godine 1879. godine je kao korepetitor išao na turneju po jugu Rusije, a izvodio je i svoja novatorska dela. Musorgski je umro u Nikolajevskoj vojnoj bolnici u Peterburge, nakon napada delirium tremens. Nekoliko dana pred smrti Ilja Rjepin je naslikao jedini portret kompozitora nastao za njegovog života. Godine 1972. u selu Naumovo na imanju majčine linije Musorgskog, otvoren je Spomen muzej M. P. Musorgskog. Imanje Musorgskih u obližnjem rodnom Karevu nije sačuvano.

Stvaralaštvo

U muzičkom stvaralaštvu Musorgskog ruske nacionalne crte našle su jak izraz. To se ispoljilo u radu sa narodnom i sa crkvenom muzikom, staroruskom monodijom (znameni raspev), melodikom, harmonijom (koju odlikuje modalnost, linearnost), ritmu (složeni metar, originalne ritmičke formule), i, konačno, kroz uzimanje sižea iz ruskog života. U pogledu vokalnog stila, osim realizmu, težio je izražajnom otkrivanju reči kroz muziku, u čemu je naslednik Dargomižskog. Poseban i najvažniji segment stvalaštva Musorgskog su, svakako, opere. Boris Godunov, napisan prema drami Puškina, i pod uticajem Karamzinovog tumačenja njegovog istorijskog lika, jedno je od najznačajnijih dela u svetskim razmerama. Obe reakcije (1869, 1872), veoma različite, jesu ravnopravna autorska rešenja. Svojevremeno je i Hovanščina veoma kritikovana. Ona predstavlja ne dramu jedne istorijske ličnosti, kroz koju se otkriva tema vlasti, zločina, savesti i osvete, kao Boris Godunov, već je zapravo bezlična istoriozofska drama u kojoj se, zahvaljujući odsustvu izražene centralne ličnosti, karakteristične za operu tog vremena, otkrivaju čitavi slojevi narodnog života i ističe se tema duhovne tragedije čitavog naroda.

Musorgski je napisao svega nekoliko dela za orkestar, među kojima se izdvaja simfonijska slika Noć na Golom brdu. Manje je poznati Intermeco za klavir, iz 1862. godine. Istaknuto delo za klavir – ciklus pesama Slike sa izložbe napisano je 1874. Godine, u vidu muzičkih ilustracija za akvarele V. A. Gartmana. Kontrastni komadi smenjuju se sa „refrenom”, „Promenadom” koji predstavlja raspoloženje posmatrača izložbe koji ide od jedne do druge slike.

Priznanje

Na veliku scenu muziku Musorgskog je izveo Rimski-Korsakov, koji je nekoliko godina svog života posvetio sređivanju muzičkog nasleđa svog prijatelja. Njegove redakcije neki muzičari smatraju neautentičnim, jer je on intervenisao ne samo na orkestraciji, već i na harmoniji, ritmu i obliku originala. Ipak Rimski-Korsakov je najzaslužniji za činjenicu da je delo Musorgskog prihvaćeno i „gramatički ispravno” oformljeno. Noć na Golom brdu je upravo najčešće izvođenja u Korsakovljevoj redakciji, Borisa Godunovog je, između ostalih, orkestrirao i Šostakovič, a Slike sa izložbe je za orkestar preradio Moris Ravel.

Uticaji na kasnije generacije kompozitora

Neki muzikolozi u novatorskoj interpretaciji melodije i harmonije kod Musorgskog vide najavu nekih osobenosti muzike 20. veka. Dramaturgija operske muzike uticala je na delo Janačeka, Stravinskog, Šostakoviča, Berga, Mesijana, i mnogih drugih. Dela Musorgskog su orkestrirali E. Denisov, N. Korndorf, E. Svetlanov, D. Šostakovič, R. Ščedrin i drugi istaknuti kompozitori.

Kompozicije

Za muzički teatar

(autor svih libreta je M. P. Musorgski)

• Opera Boris Godunov (1869, 1872). Premijera druge redakcije: Marijinski teatar u Sankt-Peterburgu 27.01.1874. Premijera prve redakcije: Muzički teatar Stanislavskog i Nemiroviča-Dančenko u Moskvi, mart 1929.
• Opera Hovanščina (1873-1880, nezavršena), podnaslov „narodna muzička drama”.
• Opera Ženidba (1868, nedovršena), na tekst istoimenog komada Gogolja. Posvećena V. V. Stasovom.
• Opera Soročinski sajam (1874-1880, nedovršena), prema istoimenoj priči Gogolja.
• Opera Salambo (1863-1866, nedovršena), prema romanu G. Flobera, sa stihovima V. A. Žukovskog, A. N. Majkova, A. I. Poležajeva.

Za glas i klavir

• Mlade godine. Zbornik romansi i pesama (1857—1866)
• Dečija soba. Epizode iz dečjeg života. Vokalni ciklus na reči kompozitora (1870)
• Bez sunca. Vokalni ciklus na stihove A. A. Goleniščeva-Kutuzova (1874)
• Pesme i igre smrti. Vokalni ciklus na stihove A. A. Goleniščeva-Kutuzova (1877)
• Pojedinačne romanse i pesme

Dela za klavir

• Slike sa izložbe, ciklus komada (1874)
• Polka Podpraporщik (1852)
• Intermeco (1861)
• Emprompti Uspomena na Beljtovog i Ljubu (1865)
• Njanja i ja. Uspomene iz detinjstva (1865)
• Skerco Švalja (1871)
• Suza (1880)
• U selu. Quasi fantasia (1880)
• Kapričo Blizu južne obale Krima (1880)
• Duma. (1865)
• Ein Kinderscherz (Dečija šala) (1859—60)
• La capricieuse (1865)
• Meditation (feuillet d’album) (1880)
• Skerco cis-moll (1858)

Dela za hor i orkestar

• Noć na Golom brdu, simfonijska slika (1867)
• Intermezzo in modo classic, za orkestar (1867)
• Osvajanje Karsa, svečani marš za veliki orkestar (1880)
• Skerco B-dur za orkestar (1858)
• Isus Navin, za soliste, hor i klavir (1866)
• Poraz Senaheriba, za hor sa orkestrom na tekst Dž. Bajrona iz Jevrejskih melodija (1867; 1874)
• Alla Marcia notturna, mali marš za orkestar (1861)

Izgubljena dela

• Bura na Crnom moru. Velika muzička slika za klavir.
• Vokalize za tri ženska glasa: Andante cantabile, Largo, Andante giusto (1880).
• Sonata C-dur za klavir u 4 ruke (1861).

Literatura

• Solovcov, Anatoliй Aleksandrovič (1946). Modest Petrović Musorgski. Beograd: Kultura.  COBISS.SR 16984839
• Orlova, Aleksandra Anatolьevna (1963). Trudы i dni M. P. Musorgskogo. Moskva: Gosudarstvennoe muzыkalьnoe izdatelьstvo.  COBISS.SR 512224698
• Holopov, Юriй Nikolaevič (1990). „Musorgskiй kak kompozitor XX veka”. M. P. Musorgskiй i muzыka XX veka. Moskva: Muzыka. 
• Brown, David (2002). Mussorgsky: His Life and Works. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-816587-0. 
• Brown, David (2010). Tchaikovsky: The Man and His Music. London and Boston: Faber & Faber. ISBN 978-0571260935.  (accessed June 29, 2015).
• Brown, David, and Gerald E. Abraham. Russian Masters 1: Glinka, Borodin, Balakirev, Musorgsky, Tchaikovsky. New York: W.W. Norton & Company, (1997) ISBN 978-0-393-31585-1.
• Calvocoressi, M.D., Modest Mussorgsky: His Life and Works, London: Rockliff, 1956
• Calvocoressi, M. D. (1934). „Mussorgsky's Youth: In the Light of the Latest Information”. The Musical Quarterly. 20 (1): 1—14. JSTOR 738707. doi:10.1093/mq/XX.1.1.  ISSN 0027-4631 (accessed June 29, 2015).(потребна претплата)
• Gordeyeva, E. (ed.). M.P. Musorgsky v vospominaniyakh sovremennikov [Mussorgsky in the recollections of contemporaries] Moscow: s.n., 1989.
• Juynboll, Floris. "Vladimir Rosing". The Record Collector 36, no. 3 (July, August, September 1991). pp. 194–96.
• Kozinn, Allan. "The New York Times Essential Library: Classical Music: A Critic's Guide to the 100 Most Important Recordings". New York: Times Books, (2004) ISBN 0-8050-7070-2.
• Musorgskiy, M., M.P. Musorgskiy: Letters, Gordeyeva, Ye. (editor), 2nd edition, Moscow: Music (publisher), 1984 [Musorgskiй, M.P., M.P. Musorgskiй: Pisьma, Gordeeva, E., Moskva: Muzыka, 1984]
• Rimsky-Korsakov, Nikolay. My Musical Life, edited by Nadezhda Nikolaevna Rimskaia-Korsakova, translated from the second Russian edition by Judah A. Joffe and edited with an introduction by Carl Van Vechten. New York: Alfred A. Knopf, 1923.
• Smirnitsky, A., Russian-English Dictionary, Moscow: The Russian Language (publisher), 1985 [Smirnickiй, A.I., Russko-angliйskiй slovarь, Moskva: Russkiй яzыk, 1985].
• Taruskin, R., Musorgsky: Eight Essays and an Epilogue, New Jersey: Princeton University Press, 1993.
• Volkov, Solomon, tr. Bouis, Antonina W., Saint Petersburg: A Cultural History. New York: The Free Press, 1995.

Spoljašnje veze

• „Musorgskiй: Žiznь i tvorčestvo russkogo kompozitora”. Musorgskiй. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
• Modest Musorgski na sajtu Enciklopedija Britanika
• Mussorgsky (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• Turgenev and Mussorgsky (with music samples)