Monpelje

Monpelje
franc. *Montpellier*
Monpelje; franc. Montpellier
	Zastava Grb
Administrativni podaci
Država	Francuska
Region	Langdok-Rusijon
Departman	Ero
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2019.	295.542
— gustina	5.195,89 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate	43° 36′ 43″ S; 3° 52′ 38″ I / 43.61194° S; 3.87722° I
Vremenska zona	UTC+1, leti UTC+2
Aps. visina	27 m
Površina	56,88 km2
	Monpelje Monpelje na karti Francuske
Ostali podaci
Gradonačelnik	Elan Mandru
Poštanski broj	34000, 34070, 34080, 34090, 34060
Pozivni broj	467
INSEE kod	34172
Veb-sajt
	www.montpellier.fr/

Monpelje^[2] (franc. Montpellier, oksitanski Montpelhièr) jedan je od najvećih gradova na francuskoj obali Mediterana, glavni grad regiona Langdok-Rusijon i departmana Ero. Po podacima iz 2006. godine broj stanovnika u mestu je bio 251.634.

Grad leži na oko 10 kilometara od obale Mediterana, na reci Lez. Monpelje je industrijski centar poznat po proizvodnji medicinske opreme, tekstila, agrarne tehnike, vina i preradi metala. U gradu su rođeni utemeljitelj pozitivizma Ogist Kont i Žilijet Greko.

Ime uredi

Ime grada, koji se u vreme Rimskog carstva zvao Monspesulanus (Monspessulanus), potiče od reči brdo-planina, a sufiks -pele je od reči „golo“ (pelé), ili „na brdu“ (mont de la colline), ili je, pak, izveden od imena planine Pestelario (Monte Pestelario).

Istorija uredi

Petao je postao simbol Francuske, zahvaljujući igri reči. Naime, na latinskom jeziku, "gallus" je značio i petao i gal, a tokom rimske epohe, Francuska se zvala Galija. Stoga je došlo do poistovećivanja petla sa Galijom i Galima, a danas i sa Francuskom.

Prvi put se pominje 985. godine i osnovala ga je lokalna dinastija grofova od Tuluza. U 10. veku postaje trgovačko sedište, u kome su se tolerisale različite religije i nacije. U gradu je bilo Jevreja, muslimana i Katara. Tokom 1180. u gradu je osnovan medicinski falultet, a 1220. osnovan je univerzitet. Monpelje je 1213. postao aragonski posed udajom Marije od Monpeljea za Pedra II od Aragona. Đaume II od Majorke je 1349. prodao grad francuskom kralju Filipu VI, jer mu je bio potreban novac za rat protiv Pedra IV od Aragona. Veliki francuski trgovac Žak Ker nastanjuje se 1432. u gradu i pretvtra Monpelje u izuzetno važan trgovački grad sve do 1481. kada Marselj postaje važniji. U vreme reformacije grad je postao važno uporište hugenota , koje se suprotstavljalo katoličkoj ferancuskoj kruni. Kralj Luj XIII je 1622. zauzeo grad nakon osmomesečne opsade i nakon toga ga dobro utvrdio.^[3]

Geografija uredi

Klima uredi

Klima (Monpelje)
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Apsolutni maksimum, °C (°F)	21,2 (70,2)	22,5 (72,5)	27,4 (81,3)	30,4 (86,7)	35,1 (95,2)	37,2 (99)	37,5 (99,5)	36,8 (98,2)	36,3 (97,3)	31,8 (89,2)	27,1 (80,8)	22 (72)	37,5 (99,5)
Srednji maksimum, °C (°F)	11,6 (52,9)	12,8 (55)	15,9 (60,6)	18,2 (64,8)	22 (72)	26,4 (79,5)	29,3 (84,7)	28,9 (84)	25 (77)	20,5 (68,9)	15,3 (59,5)	12,2 (54)	19,9 (67,8)
Prosek, °C (°F)	7,2 (45)	8,1 (46,6)	10,9 (51,6)	13,5 (56,3)	17,3 (63,1)	21,2 (70,2)	24,1 (75,4)	23,7 (74,7)	20 (68)	16,2 (61,2)	11,1 (52)	8 (46)	15,2 (59,4)
Srednji minimum, °C (°F)	2,8 (37)	3,3 (37,9)	5,9 (42,6)	8,7 (47,7)	12,5 (54,5)	16 (61)	18,9 (66)	18,5 (65,3)	15 (59)	11,9 (53,4)	6,8 (44,2)	3,7 (38,7)	10,4 (50,7)
Apsolutni minimum, °C (°F)	−15 (5)	−17,8 (0)	−9,6 (14,7)	−1,7 (28,9)	0,6 (33,1)	5,4 (41,7)	8,4 (47,1)	8,2 (46,8)	3,8 (38,8)	−0,7 (30,7)	−5 (23)	−12,4 (9,7)	−17,8 (0)
Količina padavina, mm (in)	55,6 (21,89)	51,8 (20,39)	34,3 (13,5)	55,5 (21,85)	42,7 (16,81)	27,8 (10,94)	16,4 (6,46)	34,4 (13,54)	80,3 (31,61)	96,8 (38,11)	66,8 (26,3)	66,7 (26,26)	629,1 (247,68)
^{[traži se izvor]}