Моја последња главобоља

Moja poslednja glavobolja je roman srpske književnice Laure Barne objavljen 2008. godine u izdanju "Službenog glasnika".[1] To je biografski roman u kome se u Barninoj viziji Isidora Sekulić opsesivno vraća trnu kojim ju je povredio Jovan Skerlić na početku njenog spisateljskog puta. Roman uvodi čitaoca u intimne odaje duše i uma velike srpske književnice Isidore Sekulić.[2][3]

Moja poslednja glavobolja
Korice knjige Moja poslednja glavobolja“
Nastanak i sadržaj
AutorLaura Barna
Zemlja Srbija
JezikSrpski
Žanr / vrsta delaroman
Izdavanje
Datum2008.
Klasifikacija
ISBN?978-86-17-15750-8

Istorijske činjenice uredi

 
Isidora Sekulić

Jovan Skerlić je 1913. godine napisao kritički prikaz Saputnika Isidore Sekulić i Ispovesti Milice Janković i objavio ga pod naslovom „Dve ženske knjige“. Skerlić je u Saputnicima video knjigu „ličnoga nadahnuća i vrlo intimnog tona“, napisanu u godini kada se, „otkako nas ima na svetu, najviše prolilo srpske krvi“, te zamera Isidori što u toj godini izlazi njena knjiga u kojoj ima „sedamnaest strana fraza o jednoj glavobolji“. Isidorina glavobolja i prekor kritičara knjizi ostavili su vidnog traga u životu i razmišljanju Isidore Sekulić. Toj opsesivnoj temi posvećen je roman Moja poslednja glavobolja.[2][3]

Radnja uredi

 UPOZORENjE:Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Laura Barna snagom uživljavanja ulazi u lik Isidore Sekulić „beležeći“ njenu predsmrtnu ispovest. Taj intimni, intelektualni, moralni pa i poetički testament I. Sekulić pisan je sa merom, dramatično i uverljivo. To je i sokratski govor u kojem su sabesednici Barna, zagonetni pesnik, a inicijalni povod Isidorine ispovesti je pomenuti Skerlićev tekst. Ali u osnovi je to zavetni solilokvijum jedne izuzetne ličnosti u predsmrtnom času kojoj, pišući u njeno ime, Laura Barna dvojnički pozajmljuje svoju reč i svoj spisateljski dar.[4] Iskrsavaju uspomene, mentalne slike, likovi znanih i neznanih Isidorinih poznanika, prijatelja ili suparnika, reči oživljavaju osećanja i misli. Prikaz Isidorinih saputnika, tvori dve ravni oko iste ose: mozaik značajnih ličnosti kulturnog života Beograda u prvoj polovini prošloga veka, s uhvaćenim strujanjem ideja i stavova, poetika i ideologija, moralnih ubeđenja i nemoralnih posrnuća, a s druge strane to je kaleidoskop ličnih osećanja, dilema, neraščišćenih računa i neiskazanih reči.[2] [4]

Nagrade uredi

Moja poslednja glavobolja je ušao u uži izbor NIN-ove nagrade.[5]

Reference uredi

  1. ^ Barna, Laura (2008). Moja poslednja glavobolja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-17-15750-8. 
  2. ^ a b v „Moja poslednja glavobolja”. Službeni glasnik. Pristupljeno 29. 4. 2021. 
  3. ^ a b „Moja poslednja glavobolja”. Mikro knjiga. Pristupljeno 29. 4. 2021. 
  4. ^ a b „Jedna ženska knjiga”. Knjižara. Pristupljeno 29. 4. 2021. 
  5. ^ „Ninova nagrada za Pištala”. Danas. Pristupljeno 29. 4. 2021. 

Spoljašnje veze uredi