Nansi (fr. Nancy) grad je u Loreni, u Francuskoj. Nansi je glavni grad departmana Mert i Mozel. Po podacima iz 2011. godine broj stanovnika u gradu je bio 105.382.

Nansi
fr. Nancy
Trg Stanislas
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Francuska
RegionLorena
DepartmanMert i Mozel
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2019.105.058 [1]
 — gustina6.999,2 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate48° 41′ 37″ S; 6° 11′ 04″ I / 48.6935° S; 6.1845° I / 48.6935; 6.1845
Vremenska zonaUTC+1, leti UTC+2
Aps. visina212 m
Površina15,01 km2
Nansi na karti Francuske
Nansi
Nansi
Nansi na karti Francuske
Ostali podaci
GradonačelnikLoran Enar
Poštanski broj54000, 54100
INSEE kod54395
Veb-sajt
www.nancy.fr/

Istorijski, Nansi je bio glavni grad vojvodstva Lorena, a u post-revolucionarnoj Francuskoj glavni grad provincije Lorena.

Nagrada „Cvetni grad”

Istorija

uredi
 
Petao je postao simbol Francuske, zahvaljujući igri reči. Naime, na latinskom jeziku, "gallus" je značio i petao i gal, a tokom rimske epohe, Francuska se zvala Galija. Stoga je došlo do poistovećivanja petla sa Galijom i Galima, a danas i sa Francuskom.

Najstarija ljudska naselja u oblasti Nansija potiču iz 800. godine p. n. e. Prve naseljenike je verovatno privukla lako dostupna ruda gvožđa, i prelaz preko reke Mert. Mali utvrđeni grad Nanciakum (Nanciacum) izgradio je vojvoda Žerar oko 1050. Nanciakum je razorio car Fridrih II Hoenštaufen, ali je grad obnovljen i u narednom vekovima je napredovao kao prestonica Lorene. Pod bedemima Nansija je 1477. poginuo Šarl Hrabri, vojvoda Burgundski (Bitka kod Nansija). Posle smrti vojvode Stanislava Lešćinskog 1766, vojvodstvo je postalo francuska provincija, a Nansi je ostao njen glavni grad. Kada je sredinom 20. veka stvoren region Lorena, grad Mec je izabran kao glavni grad.

Geografija

uredi

Klima

uredi
Klima (Nansi)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 16,8
(62,2)
20
(68)
24,3
(75,7)
29,3
(84,7)
32,5
(90,5)
36,1
(97)
37,6
(99,7)
39,3
(102,7)
33,7
(92,7)
27,2
(81)
21,4
(70,5)
18,5
(65,3)
39,3
(102,7)
Srednji maksimum, °C (°F) 4,6
(40,3)
6,4
(43,5)
10,9
(51,6)
14,8
(58,6)
19,2
(66,6)
22,6
(72,7)
25,1
(77,2)
24,7
(76,5)
20,3
(68,5)
15,1
(59,2)
8,9
(48)
5,4
(41,7)
14,9
(58,8)
Prosek, °C (°F) 1,9
(35,4)
2,9
(37,2)
6,5
(43,7)
9,5
(49,1)
13,8
(56,8)
17,2
(63)
19,4
(66,9)
19
(66)
15,2
(59,4)
11
(52)
5,9
(42,6)
2,9
(37,2)
10,5
(50,9)
Srednji minimum, °C (°F) −0,8
(30,6)
−0,7
(30,7)
2
(36)
4,1
(39,4)
8,4
(47,1)
11,7
(53,1)
13,7
(56,7)
13,2
(55,8)
10,1
(50,2)
6,8
(44,2)
2,8
(37)
0,4
(32,7)
6
(43)
Apsolutni minimum, °C (°F) −21,6
(−6,9)
−24,8
(−12,6)
−15,9
(3,4)
−6,8
(19,8)
−4,2
(24,4)
1,6
(34,9)
2
(36)
2,8
(37)
−1,3
(29,7)
−7,9
(17,8)
−12,7
(9,1)
−21,3
(−6,3)
−24,8
(−12,6)
Količina padavina, mm (in) 65,4
(25,75)
55,3
(21,77)
59,5
(23,43)
49,3
(19,41)
67,6
(26,61)
69,2
(27,24)
62,4
(24,57)
63
(24,8)
64,7
(25,47)
73,8
(29,06)
65,9
(25,94)
79
(31,1)
775,1
(305,16)
[traži se izvor]

Demografija

uredi
Demografija
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
128.677123.428107.90296.31799.351103.605105.468105.382 sansdoublescomptes= 1.962

Partnerski gradovi

uredi

Galerija

uredi

Reference

uredi

Spoljašnje veze

uredi