Napredna partija radnog naroda
Napredna partija radnog naroda (grč. Ανορθωτικό Κόμμα Εργαζόμενου Λαού) je politička partija unutar vladajuće koalicije na Kipru. Zalaže se za demilitarizovani i nesvrstani Kipar, te federalizaciju ostrva kao rešenje Kiparskog pitanja.
Napredna partija radnog naroda Ανορθωτικό Κόμμα Εργαζόμενου Λαού | |
|---|---|
 | |
| Vođa | Andros Kiprijanu |
| Sekretar | Stefanos Stefanou |
| Osnovana | 1926. |
| Sedište | Nikozija Kipar |
| Ideologija | komunizam marksizam-lenjinizam[1] socijaldemokratija progresivizam |
| Politička pozicija | Levica |
| Evropsko članstvo | Partija evropske levice |
| Boje | crvena |
| Kiparski parlament | 19 / 56
|
| Evropski parlament | 2 / 6
|
| Veb-sajt | |
| http://www.akel.org.cy/ | |
Istorija
urediOsnovana je 1926. godine pod imenom Komunistička partija Kipra. Tada je glavni cilj partije bio borba protiv britanske kolonijalne vlasti. Britanska vlada je 1931. godine proglasila partiju ilegalnom. Godine 1941, istakuntiji vođe ilegalne komunističke partije osnovali su Naprednu partiju radnog naroda (AKEL). Na prvim lokalnim izborima 1943. godine, kandidati AKEL-a postali su gradonačelnici Limasola i Famaguste.
Za razliku od KP Kipra, AKEL je podupirala Enozis, pokret ujedinjenja Kipra sa Grčkom. Godine 1949, nakon odbacivanja ustava koji nije bio povoljan za Kiprane, AKEL je podupirala trenutno ujedinjenje sa Grčkom, bez postepenog pripremanja.
Tokom 1950-ih godina, AKEL nije podupirala nasilnu borbu EOKA-e protiv britanske vlasti. EOKA je držala AKEL za britanske saradnike, iako su ovi bili u ilegali od 1955. godine. Tada je EOKA izvršila atentata na nekoliko članova AKEL-a, koje su držali „izdajicama“.
Posle 1958. godine, turska kiparska nacionalistička organizacija TMT forsirala je kiparske Turke da napuštaju članstvo u AKEL-u. Urednik partijskog lista, Fazil Onder, bio je čak i ubijen.
Na prvim predsedničkim izborima u nezavisnom Kipru, AKEL-ov kandidat bio je Joanis Klidiris, nasuprot Makariosu III.
Sredinom 1990-ih, procenjeno je da AKEL ima oko 10.000 članova.[2]
Nedavna aktivnost partije
uredi
Na parlamentarnim izborima 27. maja 2001. na Kipru, AKEL je osvojila 34,7% glasova ili 20 od 56 poslaničkih mesta. AKEL je deo koalicije čiji su ostali članovi Pokret za socijaldemokratiju i Demokratska partija.
AKEL je članica Partije evropske levice unutar Evropskog parlamenta. Godine 2004, Kipar je postao član Evropske unije. Na izborima za Evropski parlament iste godine, AKEL je osvojila dva poslanička mesta.
Partija je ostala najjača na Kipru, ali je na parlamentarnim izborima 2006. izgubila dva mesta u parlamentu, ostavši na 18. U drugom krugu predsedničkih izbora 24. februara 2008, tadašnji sekretar AKEL-a, Dimitris Hristofijas, bio je izabran za novog predsednika Kipra, osvojivši 53,36% glasova.[3]
Dana 21. januara 2009, za novog sekretara partije bio je izaban Andros Kiprijanu. Osvojio je 54,3% glasova u Centralnom komitetu.
Na poslednjim izborima za Evropski parlament juna 2009, AKEL je osvojila 34,9% glasova i izabrala dva poslanika. Na parlamentarnim izborima na Kipru 22. maja 2011, AKEL je osvojila 32,67% glasova i dobila 19 od 56 poslaničkih mesta u Kiparskom parlamentu.
Lideri partije
uredi- Plutis Servas (1936 — 1945)
- Fifis Joanu (1945 — 1949)
- Ezeksijas Papajoanu (1949 — 1988)
- Dimitris Hristofijas (1988 — 2009)
- Andros Kiprijanu (2009 — )[4]
Izvori
uredi- ^ Smith, Helena (24. 2. 2008). „"Cyprus gets ready for a communist 'takeover'"”. London: The Observer. Pristupljeno 22. 12. 2011.
- ^ Benjamin, Roger W.; Kautsky, John H.. Communism and Economic Development, in The American Political Science Review, Vol. 62, No. 1. (Mar., 1968), pp. 122.
- ^ „Cypriot victor rallies for unity”. BBC News. 24. 2. 2008.
- ^ „Ο νέος ΓΓ του ΑΚΕΛ (3) « Faros's Weblog”. Faros.wordpress.com. 21. 1. 2009. Pristupljeno 22. 12. 2011.[nepouzdan izvor?]