Narodna biblioteka dr Đorđe Natošević

библиотека која се налази у Инђији

Narodna biblioteka dr Đorđe Natošević sa sedištem u Inđiji je biblioteka kojoj je preteča bila Knjižnica i čitaonica koja je osnovana neposredno posle Drugog svetskog rata, 1945. godine.[1]

Narodna biblioteka
dr Đorđe Natošević
Osnivanje1945
LokacijaInđija
 Srbija
DirektorBranislava Tanasić
AdresaTrg Slobode 2
Veb-sajthttps://bibliotekaindjija.rs

Istorijat

uredi

Neposredno posle Drugog svetskog rata, rešenjem mesnog Narodnooslobodilačkog odbora, osnovana je Knjižnica i čitaonica u Inđiji, preteča današnje narodne biblioteke.

Knjižnica i čitaonica je sa radom je počela 1. septembra 1945. godine, kao sastavni deo Doma kulture. Knjižnica je tada imala fond od 500-600 knjiga. Za rad Knjižnice bio je zadužen učitelj Petar Lozjanin.[1]

Šezdesetih godina prošlog veka knjižnica se nalazila u sastavu Radničkog univerziteta. U fondu je tada bilo oko 800 knjiga koje su bile inventarisane, i izdavane su dva puta nedeljno.

Oktobra 1965. godine obezbeđene su odgovarajuće prostorije i angažovan stručni kadar u Knjižnici i na taj način su stvoreni uslovi da postane Matična biblioteka. Ogranci biblioteke su se nalazili u mestima Maradik, Krčedin, Beška, Novi Karlovci i Čortanovci. Biblioteka je u tom periodu radila u sastavu Kulturno-prosvetne zajednice i Zajednice za kulturu.[1]

 
Đorđe Natošević

Kao samostalna ustanova Biblioteka postaje 29. marta 1973. godine pod imenom pod kojim i danas radi - Narodna biblioteka dr Đorđe Natošević.

Biblioteka je u svom sastavu imala pored ogranaka i Galeriju Kuća Vojnovića (od 1998-2006. godine) i Kulturni centar (od 2003-2006. godine). Od 1. januara 2007. godine galerija i kulturni centar posluju kao samostalna ustanova kulture Kulturni centar Inđija.

dr Đorđe Natošević

uredi

Biblioteka nosi ime po Đorđu Natoševiću (Slankamen, 19. jul 1821Karlovac, 11. jul 1887). Đorđe Natošević je bio lekar, jedan od prvih srpskih pedagoga i pedagoških pisaca, prosvetni radnik, nadzornik srpskih škola u Austrougarskoj, prvi pisac udžbenika u Srba po Vukovom pravopisu, osnivač učiteljskih škola u Pakracu, Novom Sadu, Karlovcu i Pančevu.[2]

Đorđe Natošević je osnovao, uređivao i izdavao prvi srpski pedagoški list Školski list i prve srpske dečje novine Prijatelj srpske mladeži.[2]

Sastav Biblioteke

uredi

Centralni objekat Biblioteke

uredi

Biblioteka, tj. njen centralni objekat je smešten u prizemlju inđijske Gimnazije, u prostoru od 500 m2. Prostor je nedovoljan, neekonomičan, zastareo i pretesan za današnji stepen razvijenosti Biblioteke.[3]

Ogranci Biblioteke

uredi

Biblioteka ima u svom sastavu četiri ogranka:

Odeljenja Biblioteke

uredi

Odeljenje za odrasle

uredi

Odeljenje za odrasle korisnike je po broju knjiga najveće i knjižni fond ovog odeljenja broji oko 46.000 publikacija, od svetske i domaće književnosti do stručnih knjiga iz raznih oblasti. Knjižni fond je uređen po UDK sistemu, a čitaocima je omogućen slobodan pristup.[4]

U prostoru Odeljenja za odrasle nalazi se i Čitaonica sa 36 mesta gde je omogućeno čitanje štampe. Čitaocima su na raspolaganju:

  • Dnevne novine: Politika, Večernje novosti, Dnevnik, Blic, Pres, Kurir, Sportski žurnal, Danas, Informer.
  • Nedeljne novine: Sremske novine, Ilustrovana politika, NIN, Bazar, Stori, Vreme, Pečat, Poljoprivrednik.
  • Štampane novine i serijske publikacija Opštine Inđija: Inđijski kulturni kandelabar, Sasko ćoše, Plamičak, Planina je raj, bilten Gazeta, Inđija info (glasilo opštine Inđija), Preskipling u štampanom ili elektronskom obliku, Službeni list Opštine Inđija.
  • Serijske publikacije: Letopis Matice srpske, Bibliotekar, Polja, Sveske, Ulaznica, Svitak, Savremenik, Čitalište, Dometi, Novine beogradskog čitališta, Reč, Srbija, Šume, Ekolist, Kultura, Nova misao, Glas biblioteke, Godišnjak Biblioteke Matice srpske, Republika.[4]

Korisnicima su na raspolaganju 4 računara gde je omogućen pristup Internetu.[4]

Dečje odeljenje

uredi

Fond Dečijeg odeljenja namenjen je deci predškolskog uzrasta, mlađim i starijim osnovacima, odnosno deci do uzrasta od 14 godina. Dečije odeljenje je renovirano i opremljeno novim kutkom. Novi nameštaj modernog dizajna potpuno prilagođen i primeren potrebama najmlađe čitalačke populacije čini dečji kutak prepoznatljivim. Na ovaj način stvoren je izuzetno prijatan prostor za najmlađe korisnike Biblioteke.[5]

Zavičajna zbirka

uredi

Zavičajna zbirka Narodne biblioteke dr Đorđe Natošević u Inđiji počela je sa prikupljanjem građe za svoj fond još 1973. godine. Zavičajna zbirka broji ukupno 1.556 knjiga.[6] Zbirku čine knjige i brošure, periodične publikacije koje su značajne za praćenje političkog, privrednog i kulturno-prosvetnog razvoja grada, kao i sitan bibliotečki materijal (plakati, pozivnice, razglednice, fotografije...)

U zbirci se nalaze izdanja proze i poezije inđijskih autora, monografije, dela tematski vezana za Drugi svetski rat, naučni radovi u obliku separata, magistarski i diplomski radovi, doktorske disertacije, bibliografski radovi, listovi i bilteni preduzeća i škola iz grada.[6]

Poseban deo Zavičajnih zbirki su biblioteke-celine poklonjene, otkupljene ili zaveštane lične biblioteke koje su pripadale znamenitim ljudima. Tako su formirani legati u Zavičajnoj zbirci:

  • Legat Đorđa Vojnovića, uglednog zemljoposednika,
  • Legat doktora Borivoja Stanišića i Dobrile Grabovački,
  • Legat štampara Save Jankovića.[6]

Legat Đorđa Vojnovića

uredi

Poseban i značajan legat u Biblioteci je Legat Đorđa Vojnovića, poklon znamenitog veleposednika koji je u periodu između dva svetska rata dao značajan doprinos razvoju Inđije.

Đorđe Vojnović je rođen 1888. godine a umro 1975. godine u Inđiji. Gimnaziju je učio u Osijeku i Sremskim Karlovcima, prava je izučavao u Beču. Prevodio je sa stranih jezika, naročito sa nemačkog. Objavio je knjigu "Sedam godina na Tibetu: moj život na dvoru Dalaj Lame", od Hajnriha Harera u izdanju Matice srpske 1956. godine.[7]

Vojnović je kao strastveni bibliofil posedovao veliku biblioteku koja je obuhvatala preko 6.000 knjiga, među kojima je bilo i 70 retkih knjiga. Svoju biblioteku je poklonio gradskoj Biblioteci u Inđiji kao legat.

Legat knjiga Đorđa Vojnovića je kao zbirka muzejskog karaktera stručno sređena i na stručan način izložena. Knjige su smeštene u zasebnu sobu gde je smešten i nameštaj biblioteke Đorđa Vojnovića. Knjige smeštene u istim vitrinama u kojima su se nalazile dok su bile u vlasništvu Đorđa Vojnovića čini da ovaj legat dobije obeležje spomen sobe ostavioca.[7]

Izdavačka delatnost

uredi

Godine 1983. nastali su zajedno Susreti bibliografa i izdavačka delatnost Biblioteke, i danas su neraskidivo povezani.

Objavljivanje zbornika Prilozi srpskoj bibliografiji 18. veka obeležava početak izdavačke delatnosti Biblioteke i ustrojavanja Susreta bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića. Nakon svakog naučno-stručnog skupa Biblioteka objavljuje Zbornik radova "Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića".

Pored Zbornika radova Susreti bibliografa, Biblioteka je, nakon 1990. godine, proširila svoju izdavačku delatnost i počela da objavljuje radove iz zavičajnog fundusa.[8]

Manifestacije

uredi

Narodna biblioteka dr Đorđe Natošević je organizator Susreta bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića, stručno-naučnog skupa posvećenog teorijskim i praktičnim aspektima srpske bibliografije. Posvećeni su uspomeni na dr Georgija Mihailovića, Inđinčanina, lekara po profesiji, ali prevashodno ljubitelja, sakupljača i poznavaoca stare i retke knjige, autora kapitalnog dela "Srpska bibliografija XVIII veka".[9]

Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića su 14. oktobra 1983. godine i održani prvi put. Do 1987. godine Susreti bibliografa su održavani svake godine, a od tada se održavaju bijenalno.[10]

Od 1996. godine na Susretima bibliografa dodeljuje se i nagrada za izuzetna dostignuća u oblasti bibliografije i nosi ime Mitrovdanska povelja. Čine je povelja i novčani iznos.[10][10]

Od 2012. godine priznanje koje se dodeljuje za izuzetna ostvarenja u oblasti srpske bibliografije dobilo je novo ime: Nagrada Dušan Panković.[10]

Nagrade

uredi

Za razvoj bibliotečke delatnosti, unapređenje bibliotekarstva i zapažene rezultate u oblasti kulture, Narodna biblioteka dr Đorđe Natošević je dobila nekoliko nagrada:

  • Nagradu Dositej Obradović, 1984. godine (nagradu dodeljuje Podružnica bibliotečkih radnika Srema),
  • Oktobarsku nagradu Inđije, 1985. godine,
  • Nagradu Milorad Panić Surep, 1986. godine (nagradu dodeljuje Zajednica matičnih biblioteka Srbije).[3]

Biblioteka danas

uredi

Narodna biblioteka dr Đorđe Natošević postala je, početkom oktobra 2005. godine, punopravni član Bibliotečko-informacionog sistema COBISS.SR, time pristupivši projektu Virtuelna biblioteka Srbije, odnosno sistemu uzajamne katalogizacije. Od jula 2012. godine kompletno bibliotečko poslovanje obavlja se na on-line na COBISS programskoj platformi.[11]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Istorijat”. Narodna biblioteka "dr Đorđe Natošević". Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  2. ^ a b Mala enciklopedija Prosveta. Beograd: Prosveta. 1969. str. 147. 
  3. ^ a b v „Biblioteka danas”. Narodna biblioteka "dr Đorđe Natošević". Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  4. ^ a b v „Odeljenje za odrasle”. Narodna biblioteka "dr Đorđe Natošević". Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  5. ^ „Dečje odeljenje”. Narodna biblioteka "dr Đorđe Natošević". Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  6. ^ a b v „Zavičajna zbirka”. Narodna biblioteka "dr Đorđe Natošević". Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  7. ^ a b „Legat Đorđa Vojnovića”. Narodna biblioteka "dr Đorđe Natošević". Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  8. ^ „Izdavačka delatnost”. Narodna biblioteka "dr Đorđe Natošević". Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  9. ^ „21. Susreti bibliografa u Inđiji”. Biblioteke našeg okruženja. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  10. ^ a b v g „Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića”. Narodna biblioteka "dr Đorđe Natošević". Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  11. ^ „Ustanove kulture: Narodna Biblioteka "dr Đorđe Natošević". Opština Inđija. Pristupljeno 17. 12. 2020. 

Spoljašnje veze

uredi