1. јануар
датум
(преусмерено са 1. јануара)
1. јануар је први дан календарске године у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњовековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).
ДогађајиУреди
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар.
- 404 — Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму.
- 439 — Објављен је Теодосијев законик, највећа збирка римског права дотада.
- 990 — Кијевска Русија је усвојила јулијански календар.
- 1438 — Алберт II Немачки је крунисан као краљ Угарске.
- 1502 — Португалски морепловци упловили су у залив Гванабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река).
- 1526 — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког.
- 1600 — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара.
- 1651 — Чарлс II крунисан као краљ Шкотске
- 1673 — Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона.
- 1700 — Русија почиње да користи Јулијански календар.
- 1707 — Жоао V је крунисан као краљ Португалије
- 1739 — Француски истраживач Жан-Батист Шарл Буве де Лозије је открио острво Буве.
- 1781 — Отворен је Гвоздени мост преко реке Северн у Великој Британији, први мост на свету направљен од ливеног гвожђа.
- 1788 — Објављено је прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register.
- 1797 — Олбани је заменио Њујорк као главни град државе Њујорк.
- 1801 — Ступили су на снагу Закони о унији из 1800. којим су се Краљевство Велика Британија и Краљевство Ирска ујединили у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
- 1801 — Ђузепе Пјаци је открио Цереру, прву познату патуљасту планету.
- 1803 — Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство.
- 1804 — Окончана је француска власт над Хаитијем.
- 1808 — Забрањен је увоз робова у Сједињене Државе.
- 1818 — Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн или модерни Прометеј.
- 1826 — Наукалпан постаје општина Мексика.
- 1833 — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу.
- 1861 — Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико.
- 1863 — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама)
- 1863 — Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски.
- 1869 — Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији
- 1877 — Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије.
- 1880 — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља.
- 1880 — Фердинанд де Лесепс почиње француску изградњу Панамског канала.
- 1892 — Острво Елис се отвара да прима имигранте у САД.
- 1893 — Јапан почиње да користи грегоријански календар.
- 1898 — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирима почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајланд како би се створио модерни град од 5 области.
- 1899 — Шпанска власт над Кубом се завршава.
- 1901 —
- Нигерија постаје британски протекторат.
- државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта.
- Одржана прва званична парада немих глумаца.
- 1902 — Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија.
- 1908 — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године.
- 1911 — Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта.
- 1912 — Успоставља се Република Кина.
- 1925 — Назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло.
- 1934 — Острво Алкатраз постаје амерички федерални затвор.
- 1934 — Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“.
- 1935 — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија.
- 1937 —
- Анастазио Самоза постаје председник Никарагве.
- Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас.
- 1939 — Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава.
- 1942 — Представници 26 држава су потписали Декларацију Уједињених нација.
- 1945 — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице.
- 1948 —
- Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница.
- Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја.
- 1956 — Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства.
- 1958 — Ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија.
- 1959 — После двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику.
- 1960 — Република Камерун добија независност од Републике Француске и Уједињеног Краљевства.
- 1962 — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое.
- 1964 — Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Уједињено Краљевство.
- 1965 — Под вођством лидера покрета „Ал Фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.
- 1966 — Током новогодишње ноћи у Централноафричкој Републици Жан-Бедел Бокаса извео је војни удар. Збачен је председник Давид Дацко, распуштен је парламент и укинут устав. Бокаса је заузео прозападно држање.
- 1969 — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.
- 1970 — Јуникс епоха почиње у 00:00:00 UTC.
- 1971 — Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама.
- 1973 — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу.
- 1976 — НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N.
- 1978 — Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа.
- 1979 — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и САД, 30 година након оснивања Народне Републике Кине.
- 1981 —
- Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу.
- република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД.
- 1983 — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет.
- 1984 —
- AT&T се дели на 22 независне јединице.
- Краљевина Шпанија и Република Португал су примљене у Европску економску заједницу.
- Султанат Брунеј постаје независан од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
- 1985 —
- Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System).
- Први Британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону.
- 1986 — Шпанија и Португал су се прикључили Европској заједници.
- 1986 — Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом.
- 1987 — Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним територијама, мења своје име у Икалуит.
- 1988 — Настаје Евангелистичка лутеранска црква Америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД.
- 1992 — Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту.
- 1993 —
- Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику.
- Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице.
- Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике.
- 1994 —
- у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути.
- Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу.
- Запатистичка војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас.
- 1995 —
- У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.
- Светска трговинска организација ступа на снагу.
- Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску унију.
- 1996 — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом.
- 1997 — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир.
- 1998 —
- Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија.
- Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група.
- 1999 — Званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године
- 2000 — Уједињено Краљевство је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем.
- 2001 — Први дан трећег миленијума.
- Први дан 21 века.
- 2002 —
- евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте.
- Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј.
- Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу.
- 2003 —
- полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаља-чланица ЕУ.
- Луис Инасио Лула да Силва постаје председник Федералне Републике Бразил.
- 2004 — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина.
- 2007 — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих.
- 2011 — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска.
РођењаУреди
- 766 — Али ар-Рида, шиитски имам. (прем. 818)[1]
- 1431 — Папа Александар VI, папа од 1492—1503, прво име Родриго Борџија. (прем. 1503)[2]
- 1449 — Лоренцо де Медичи, италијански државник. (прем. 1492)[3]
- 1467 — Жигмунд Пољски, краљ Пољске. (прем. 1548)
- 1484 — Улрих Цвингли, швајцарски протестантски лидер. (прем. 1531)[4]
- 1516 — Маргарета Лејонхуфвуд, шведска краљица. (прем. 1551)
- 1557 — Стефан Бочкај, кнез Трансилваније. (прем. 1606)[5]
- 1618 — Бартоломео Муриљо, шпански сликар. (прем. 1682)
- 1638 — Цар Го-Сај јапански. (прем. 1685)
- 1648 — Елкана Сетл, енглеска списатељица. (прем. 1724)
- 1655 — Кристијан Томазијус, немачки правник. (прем. 1728)[6]
- 1735 — Пол Ревер, амерички патриота и стручњак за сребро. (прем. 1818)[7]
- 1750 — Фредерик Муленберг, први говорник Америчке куће представника. (прем. 1801)
- 1752 — Бетси Рос, америчка кројачица. (прем. 1836)[8]
- 1823 — Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар. (прем. 1849)[9]
- 1839 — Уида, енглеска списатељица. (прем. 1908)[10]
- 1841 — Јован Авакумовић, српски политичар и правник. (прем. 1928)
- 1854 — Џејмс Џорџ Фрејзер, шкотски антрополог, фолклорист и филолог. (прем. 1941)[11]
- 1863 — Пјер де Кубертен, француски иницијатор модерних Олимпијских игара. (прем. 1937)[12]
- 1864 — Џорџ Вашингтон Карвер, амерички учитељ, проналазач, ботаничар. (прем. 1943)
- 1864 — Алфред Стајглиц, амерички фотограф. (прем. 1946)[13]
- 1873 — Марија Јурић Загорка, хрватска књижевница и новинарка. (прем. 1957)
- 1874 — Густав Вајтхед, немачки-амерички проналазач. (прем. 1927)[14]
- 1876 — Харијет Брукс, канадска физичарка. (прем. 1933)
- 1879 — Е. М. Форстер, енглески романописац. (прем. 1970)[15]
- 1883 — Вилијам Џозеф Донован, амерички генерал-мајор. (прем. 1959)[16]
- 1887 — Вилхелм Канарис, немачки адмирал. (прем. 1945)[17]
- 1890 — Антон Мелик, словеначки географ. (прем. 1966)[18]
- 1892 — Артур Родзински, хрватски диригент. (прем. 1958)
- 1894 — Светислав Иван Петровић, српски глумац, који се први прославио на филмском екрану у Европи, између два светска рата. (прем. 1962)
- 1894 — Сатјендра Нат Босе, индијски математичар. (прем. 1974)[19]
- 1895 — Џон Едгар Хувер, амерички управник ФБИ-ја. (прем. 1972)[20]
- 1896 — Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор Београдског универзитета и академик САНУ. (прем. 1981)
- 1900 — Хавијер Кугат, каталонски-кубански музичар, фронтмен. (прем. 1990)
- 1900 — Рене Гијо, француски писац за децу. (прем. 1969)
- 1904 — Фазал Илахи Чаудри, пакистански политичар. (прем. 1982)[21]
- 1906 — Ђовани Д'Анци, италијански текстописац. (прем. 1974)
- 1909 — Дејна Ендруз, амерички глумац. (прем. 1992)[22]
- 1909 — Степан Бандера, украјински политичар. (прем. 1959)[23]
- 1911 — Хенк Гринберг, бејзбол играч. (прем. 1986)[24]
- 1912 — Ким Филби, британски шпијун. (прем. 1988)[25]
- 1915 — Бранко Ћопић, српски писац. (прем. 1984)
- 1917 — Џул Грегори Чарни, метеоролог. (прем. 1981)
- 1917 — Алберт Мол, холандски глумац. (прем. 2004)
- 1919 — Џером Дејвид Селинџер, амерички романописац. (прем. 2010)[26]
- 1920 — Озвалдо Кавандоли, италијански аниматор и стваралац стрипова. (прем. 2007)[27]
- 1921 — Исма'ил Раџи' ал-Фаруки, палестински-амерички муслимански мислилац, филозоф и компаративни религијски сколастичар. (прем. 1986)[28]
- 1922 — Роки Грацијано, амерички боксер. (прем. 1990)
- 1925 — Стајми Бирд, глумац. (прем. 1981)
- 1925 — Косара Бокшан, сликарка. (прем. 2009)
- 1927 — Доук Вокер, америчка звезда америчког фудбала. (прем. 1998)[29]
- 1928 — Ернест Тајдимен, амерички писац. (прем. 1984)[30]
- 1930 — Џафар Нумејри, судански политичар. (прем. 2009)[31]
- 1933 — Фредерик Лоуи, канадски медицински учитељ, етичар и председник универзитета
- 1933 — Џо Ортон, енглески писац. (прем. 1967)[32]
- 1936 — Вили Вајт, америчка атлетичарка. (прем. 2007)
- 1940 — Хелмут Јан, немачки архитекта
- 1940 — Френк Лангела, амерички глумац
- 1941 — Ева Рас, српска глумица, сликарка.
- 1942 — Мартин Фрост, амерички политичар.
- 1942 — Кантри Џо Макдоналд, амерички музичар.[33]
- 1942 — Аласан Утара, политичар из Обале Слоноваче.[34]
- 1942 — Генади Сарафанов, космонаут.[35]
- 1942 — Корнелије Ковач, српски композитор и музичар.
- 1942 — Брајан Керниген, канадски научник.
- 1943 — Дон Новело, амерички глумац, комичар и писац.
- 1944 — Јан Чарногурски, словачки политичар и премијер.
- 1944 — Омар ел Башир, генерал-потпуковник војске Судана.
- 1945 — Џеки Икс, белгијски возач тркачких аутомобила.
- 1946 — Роберто Ривелињо, бразилски фудбалер.
- 1949 — Љубодраг Дуци Симоновић, југословенски и српски кошаркаш, а данас књижевник и теоретичар завере.
- 1953 — Дани Клеин, белгијска певачица, композитор, лидер Ваја Кон Диос (музичка група).
- 1956 — Енди Гил, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и соло гитариста групе Gang of Four. (прем. 2020)
- 1956 — Кристин Лагард, француска економисткиња.
- 1956 — Сергеј Авдејев, руски инжењер и космонаут.
- 1959 — Панајотис Јанакис, грчкикошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1959 — Мишел Онфре, француски писац и филозоф.
- 1961 — Марк Вингет, британска глумица
- 1962 — Никола Брајант, британска глумица
- 1963 — Срђан Драгојевић, српски редитељ и сценариста
- 1964 — Диди Фајфер, америчка глумица
- 1966 — Алисон Дуди, ирска глумица
- 1966 — Мајкл Империоли, амерички глумац
- 1966 — Ембет Давиц, америчка глумица
- 1966 — Ивица Дачић, српски политичар
- 1966 — Тихомир Орешковић, хрватско-канадски предузетник и политичар.
- 1968 — Давор Шукер, хрватски фудбалер
- 1968 — Грандмастер Флеш, певач из Барбадоса
- 1969 — Верн Тројер - амерички глумац, каскадер и комичар. (прем. 2018)
- 1970 — Пол Томас Андерсон, амерички филмски режисер, писац и продуцент.
- 1970 — Габријел Џарет, амерички глумац.
- 1972 — Нив МакИнтош, глумица.
- 1972 — Лилијан Тирам, француски фудбалер.
- 1975 — Џо Кенон, амерички фудбалер
- 1977 — Хасан Салихамиџић, босански фудбалер
- 1979 — Коичи Домото, јапански уметник
- 1980 — Елин Нордегрен, шведски фото-модел
- 1981 — Солт Баумгартнер, мађарски возач тркачких аутомобила
- 1982 — Давид Налбандијан, аргентински тенисер.
- 1984 — Фернандо Сан Еметерио, шпански кошаркаш.
- 1985 — Тијаго Сплитер, бразилски кошаркаш.
- 1985 — Стивен Дејвис, северноирски фудбалер.
- 1986 — Глен Дејвис, амерички кошаркаш.
- 1986 — Пабло Куевас, уругвајски тенисер.
- 1990 — Нађа Парис, америчка порнографска глумица.
- 1992 — Џек Вилшир, енглески фудбалер.
СмртиУреди
- 379 — Свети Базил из Цезареје (рођ. 330)
- 404 — Свети Телемах
- 874 — Хасан ал-Аскари, једанаести шиитски имам (рођ. 846)
- 898 — Одо Париски, француски краљ (рођ. 860)
- 1515 — Краљ Луј XII (рођ. 1462)
- 1559 — Кристијан III Дански и норвешки (рођ. 1503)
- 1560 — Жоаким Ди Белај, француски песник (р. око 1522)
- 1679 — Јан Стен, холандски сликар
- 1716 — Вилијам Вичерли, енглески драматург
- 1730 — Семјуел Севал, енглески судија (рођ. 1652)
- 1766 — Џејмс Френсис Едвард Стјуарт, „Стари претварач“ (рођ. 1688)
- 1782 — Јохан Кристијан Бах, немачки композитор (рођ. 1735)
- 1817 — Мартин Хајнрих Клапрот, немачки хемичар (рођ. 1743)
- 1892 — Розвел Б. Мејсон, градоначелник Чикага (рођ. 1805)
- 1894 — Хајнрих Рудолф Херц, немачки физичар (рођ. 1857)
- 1933 — Херијет Брукс, канадска физичарка (рођ. 1876)
- 1953 — Хенк Вилијамс, амерички певач (рођ. 1923)
- 1958 — Едвард Вестон, амерички фотограф (рођ. 1886)
- 1972 — Морис Шевалије, француски певач и глумац. (рођ. 1888)
- 1981 — Беула Бонди, америчка глумица (рођ. 1888)
- 1982 — Франо Кршинић је био југословенски и хрватски вајар
- 1986 — Алфредо Бинда, италијанкски бициклиста (рођ. 1902)
- 1992 — Грејс Хопер, амерички рачунарски пионир (рођ. 1906)
- 1994 — Цезар Ромеро, амерички глумац (рођ. 1907)
- 1994 — Лорд Артур Еспи Порит, британски атлетичар и лекар (рођ. 1900)
- 1995 — Еуген Вигнер, мађарски физичар, лауреат Нобелове награде (рођ. 1902)
- 1995 — Еуген Вербер, књижевник, преводилац, глумац (рођ. 1923)
- 1995 — Фред Вест, британски серијски убица (самоубиство) (рођ. 1941)
- 1996 — Арли Берк, амерички адмирал (рођ. 1901)
- 1996 — Артур Рудолф, немачки ракетни инжењер. (рођ. 1906)
- 1997 — Таунс Вам Зант, амерички музичар (рођ. 1944)
- 1998 — Хелен Вилис-Муди, америчка тенисерка. (рођ. 1905)
- 2001 — Реј Волстон, амерички глумац (рођ. 1914)
- 2001 — Фабијан Шоваговић, један од највећих глумаца Хрватске и бивше Југославије (рођ. 1933)
- 2005 — Ширли Чисхолм, америчка политичарка, прва тамнопута америчка представница Конгреса (рођ. 1924)
- 2005 — Хју Џон Фредерик Лосон, 6. Барон Бернхам, британски новинар и политичар (рођ. 1931)
- 2005 — Боб Мацуи, амерички конгресмен (рођ. 1941)
- 2006 — Драган Лукић био је дечји писац. (рођ. 1928)
- 2012 — Киро Глигоров, први председник Републике Македоније (рођ. 1917)
- 2016 — Вељко Губерина, српски адвокат (рођ. 1925)
- 2019 — Иван Димитров, бугарски фудбалер. (рођ. 1935)
Празници и дани сећањаУреди
- Међународни празници
Српска православна црква слави:
Седми дан и осма ноћ Божића у западном хришћанству.
- Многе земље широм света које користе грегоријански календар - Новогодишњи дан; најчешће прослављен у поноћ са ватрометима.
- Римокатолицизам - Свети Дан Захвалности Октава Божића, Благосиљана Девица Марија, Мајка Бога (нови календар).
- Римокатолицизам - Празник Обрезивања (стари календар).
- Римокатолицизам - почиње Народна недеља миграције (варира у званичној подршци од стране канцеларије америчког председника, није стриктно религиозна)
- Хаити - Дан независности
- Тајван - оснивање Републике Кине.
- Судан - Дан независности
- Куба - Дан ослобођења
- Словачка: Успостављање Словачке републике.
- Последњи дан Кванзе
- Бечки новогодишњи концерт
- Пасадена, Калифорнија - Парада Турнира Ружа и, традиционално, Роуз боул фудбалски шампионат
- Светски дан молитве за мир
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „The Ninth Imam, Muhammad ibn ‘Ali al Taqi al Jawad (as) | Story of the Holy Ka’aba | Al-Islam.org by the Ahlul Bayt Digital Islamic Library Project”. web.archive.org. 2013-10-22. Приступљено 2021-01-19.
- ^ Beach, Frederick Converse; Morgan, Forrest; Rines, George Edwin; Roe, E. T.; Dole, Nathan Haskell; Copeland, Thomas Campbell (1903). The Encyclopedia Americana: A General Dictionary of the Arts and Sciences, Literature, History, Biography, Geography, Etc., of the World; Editor-in-chief, Frederick Converse Beach ... Managing Editor, Forrest Morgan ... Assistant Editors, Nathan Haskell Dole ... Edward Thomas Roe ... Thomas Campbell Copeland ... (на језику: енглески). Americana Company.
- ^ Fryde, E. B. (1983-01-01). Humanism and Renaissance Historiography (на језику: енглески). A&C Black. ISBN 978-0-907628-24-8.
- ^ Sæbø (Hg.), Magne; Brekelmans, Christianus; Haran, Menahem; Fishbane, Michael A.; Ska, Jean Louis; Machinist, Peter (1996). Hebrew Bible, Old Testament: The History of Its Interpretation (на језику: енглески). Vandenhoeck & Ruprecht. ISBN 978-3-525-53982-8.
- ^ Chisholm, Hugh; Garvin, James Louis (1926). The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature & General Information (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica Company, Limited.
- ^ Chambers's Encyclopædia: A Dictionary of Universal Knowledge for the People (на језику: енглески). J. B. Lippincott & Company. 1871.
- ^ Ensko, Stephen Guernsey Cook (1983-01-01). American Silversmiths and Their Marks: The Definitive (1948) Edition (на језику: енглески). Courier Corporation. ISBN 978-0-486-24428-0.
- ^ Smith, Dorothy Davis (1991). Davis Directory of Pennsylvania: Including Hezekiah Davies' Revolutionary War Pension & Philadelphia Burial Records (на језику: енглески). Gateway Press.
- ^ Reményi, Joseph; Reményi, József (1953). Sándor Petöfi, Hungarian Poet (1823-1849) (на језику: енглески). Hungarian Reformed Federation of America.
- ^ Magill, Frank Northen (1958). Masterplots Cyclopedia of World Authors (на језику: енглески). Salem Press.
- ^ Royle, Trevor (1984-11-11). Macmillan Companion to Scottish Literature (на језику: енглески). Macmillan International Higher Education. ISBN 978-1-349-07587-4.
- ^ Hill, Christopher R. (1996). Olympic Politics (на језику: енглески). Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4451-9.
- ^ Stieglitz, Alfred; Naef, Weston; Museum, J. Paul Getty; Angeles, J. Paul Getty Museum Los (1995). Alfred Stieglitz: Photographs from the J. Paul Getty Museum (на језику: енглески). Getty Publications. ISBN 978-0-89236-303-2.
- ^ FAA General Aviation News (на језику: енглески). Office of Flight Standards Service, Federal Aviation Administration, Department of Transportation. 1977.
- ^ Page, Norman (1988-01-22). E-M-Forster (на језику: енглески). Macmillan International Higher Education. ISBN 978-1-349-19008-9.
- ^ Fredriksen, John C. (1999). American Military Leaders: A-L (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-001-7.
- ^ Moncure, James A. (1992). Research Guide to European Historical Biography, 1450-present: A-Col. Appendices 1-9. Maps (на језику: енглески). Beacham Pub. ISBN 978-0-933833-28-9.
- ^ Geografski vestnik (на језику: словеначки). Geografsko Drustvo. 1990.
- ^ Bose, Satyendranath; Wali, Kameshwar C. (2009). Satyendra Nath Bose: His Life and Times : Selected Works (with Commentary) (на језику: енглески). World Scientific. ISBN 978-981-279-070-5.
- ^ Wannall, Ray (2000). The Real J. Edgar Hoover: For the Record (на језику: енглески). Turner Publishing Company. ISBN 978-1-56311-553-0.
- ^ Current World Leaders: biography and news (на језику: енглески). Almanac of Current World Leaders. 1977.
- ^ Block, Maxine; Rothe, Anna Herthe; Candee, Marjorie Dent (1951). Current Biography Yearbook (на језику: енглески). H. W. Wilson Company.
- ^ Lenkavskyi, Stepan (1962). Murdered by Moscow: Petlura, Konovalets, Bandera: Three Leaders of the Ukrainian National Liberation Movement, Assassinated at the Orders of Stalin and Khrushchov (на језику: енглески). Ukrainian Publishers.
- ^ Contemporary Newsmakers: Cumulation (на језику: енглески). Gale Research Company. 1987. ISBN 978-0-8103-2202-8.
- ^ Frankel, Benjamin (1992). The Cold War, 1945-1991: Leaders and other important figures in the United States and Western Europe (на језику: енглески). Gale Research. ISBN 978-0-8103-8927-4.
- ^ Unrue, John C. (2002). J.D. Salinger (на језику: енглески). Gale Group. ISBN 978-0-7876-5739-0.
- ^ Bendazzi, Giannalberto (2015-10-23). Animation: A World History: Volume II: The Birth of a Style - The Three Markets (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 978-1-317-51991-1.
- ^ Al-Faruqi, Ismail Raji (1998). Islam and Other Faiths (на језику: енглески). IIIT. ISBN 978-0-86037-276-9.
- ^ Waldman, Frank (1949). Famous American Athletes of Today (на језику: енглески). L.C. Page.
- ^ Riggs, Thomas (2000). Contemporary Theatre, Film and Television (на језику: енглески). Cengage Gale. ISBN 978-0-7876-4636-3.
- ^ Britannica World Data (на језику: енглески). Encyclopedia Britannica. 1985.
- ^ Rusinko, Susan (1995). Joe Orton (на језику: енглески). Twayne Publishers. ISBN 978-0-8057-7034-6.
- ^ Helander, Brock (2001-01-01). The Rockin' 60s: The People Who Made the Music (на језику: енглески). Schirmer Trade Books. ISBN 978-0-85712-811-9.
- ^ West Africa (на језику: енглески). Afrimedia International. 2001.
- ^ Astronauts and Cosmonauts Biographical and Statistical Data: Report (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office. 1994. ISBN 978-0-16-043948-3.