Википедија

Naftni derivati

Naftni derivati su materijali koji su izvedeni iz sirove nafte pri njenoj obradi u rafinerijama nafte. Za razliku od petrohemija, koje su kolekcija dobro definisanih i obično čistih hemijskih jedinjenja, naftni proizvodi su kompleksne smeša. Najveći deo nafte se konvertuje u naftne proizvode, čime je obuhvaćeno nekoliko klasa goriva.[1]

Rafinerija nafte u Grejndžmautu, Škotska


Tečni naftni gas uredi

Tečni naftni gas je najlakši derivat nafte, sastoji se od smeše propana i butana. Kao takav mora se rafinisati da bi se uklonila korozivna sumporna jedinjenja. Tako prerađeni gas može ići na tržište.

TNG je bezbojan, veoma zapaljiv i eksplozivan gas, karakterističnog mirisa. Pošto je 1,9× teži od vazduha, zadržava se na najnižim mestima, sa kojih svojim prisustvom istiskuje kiseonik. Zato spada u grupu zagušljivaca. Nije otrovan već samo u veoma velikim koncetracijama ima lako narkotično dejstvo.

Sagoreva burno, oslobađajući veliku količinu toplote, a produkti sagorevanja su ugljendioksid i vodena para. Najviša temperatura plamena sagorevanja (sa vazduhom) je oko 1900 °C. Sa vazduhom stvara eksplozivne smeše koje se lako mogu zapaliti u prisustvu otvorenog plamena. Međutim, u odnosu na druge zapaljive gasove, granice eksplozivnosti smeše TNG-a su veoma uske: granice zapaljivosti su 2 ÷ 9 vol% (za smešu propan-butan 35:65). (Za propan - 2,1 ÷ 9,5, a za butan - 1,9 ÷ 8,5.) To znači, da ako u prostoriji ili određenom prostoru ima manje od 2% ili više od 9% smeše propana i butana neće doći do eksplozije čak i ako postoji izvor paljenja (zbog viška, odnosno manjka kiseonika)[traži se izvor]!

Njegov oktanski broj se kreće u rasponu 90 ÷ 110, a (gornja) toplotna moć mu je između 25,5MJ/dm³ (za čisti propan) i 28,7MJ/dm³ (za čist butan) - u zavisnosti od sastava.[2]

Benzin uredi

Motorni benzin (skrać. benzin; nem. benzin) predstavlja derivat sirove nafte koji se koristi kao pogonsko gorivo u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Karakteriše se kao tečna smeša lako isparljivih i zapaljivih ugljovodonika sa 4 do 12 atoma ugljenika u molekulu.

Kao i sva tečna goriva motorni benzini se odlikuju velikom energijom koju oslobađaju prilikom sagorevanja. Zbog specifičnog načina upotrebe u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, motorni benzin u odnosu na druga tečna goriva mora da ispuni brojne zahteve u vidu obrazovanja odgovarajuće smeše sa vazduhom i sagorevanja tako nastale smeše. Motorni benzin mora sa vazduhom da stvori homogenu smešu u propisanoj razmeri u što je moguće većem opsegu klimatskih uslova. Mora da lako isparava, da omogućava brzo zagrevanje motora nakon starta kao i da ne stvara naslage u komori za sagorevanje i sistemu za distribuciju i ubrizgavanje goriva. Sa druge strane, smeša goriva i vazduha mora biti otporna na samozapaljenje, mora ravnomerno i što potpunije da sagoreva kao i da ne produkuje toksične, kancerogene i korodivne komponente nakon sagorevanja.

Benzin koji se koristi u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem može imati značajan uticaj na lokalno okruženje i takođe doprinosi globalnoj emisiji ugljen dioksida. Benzin takođe može ući u okolinu nesagoreo, u tečnom ili parnom stanju, usled curenja i rukovanja tokom proizvodnje, transporta i isporuke (npr. iz rezervoara za skladištenje, usled izlivanja itd.). Kao primer napora za kontrolu takvog curenja, mnogi podzemni rezervoari za skladištenje moraju da imaju ekstenzivne zaštitne mere za sprečavanje takvih curenja. Benzin sadrži benzen i druge poznate kancerogene sastojke.[3]

Dizel gorivo uredi

Dizel-gorivo je jedan od glavnih produkata prerade sirove nafte. Ono se destiluje između 170 i 360 °C, a služi za pogon dizel-motora. Postoje: vrlo lako dizel-gorivo (za brzohodne mašine i niske temperature okoline), lako dizel-gorivo (za brzohodne mašine kad temperature nisu niske), i srednje i teško dizel-gorivo (za stabilne dizel-motore i dizel-motore na brodovima).

Kvalitet goriva određuje cetanski broj (kvalitet zapaljenja). On ne sme biti prevelik jer uzrokuje nepotpuno sagorevanje i pojavu dima u gasovima sagorevanja. Njegov minimum je između 25 i 45 u zavisnosti od vrste dizel-goriva.

Za proizvodnju dizelskog goriva koristi se petrolej i delovi lakog plinskog ulja, ti elementi se destilišu na 170 °C do 360 °C. Osim temperaturne filtrabilnosti važan je i maseni udeo ukupnog sumpora koji ne sme biti veći od 1,0% zbog korozivnog delovanja.[4]

Mlazno gorivo uredi

Mlazno gorivo ili kerozin je smeša teškog benzina i petroleja, odnosno jedinjenja nafte koja se destilišu na 145 °C do 225 °C. Kako tu vrstu goriva koriste mlazni avioni koji lete na velikim visinama gde vladaju izrazito niske temperature, potrebno je osigurati da su temperature zamrzavanja ispod -55 °C.

Kerozin je bezbojni, zapaljivi ugljikovodik dobiven destilacijom iz sirove nafte koji se koristi kao gorivo u turbinskim motorima. Mlazno gorivo je mešavina različitih ugljovodonika. Kako tačan sastav mlaznog goriva varira na osnovu izvora nafte, nemoguće je definisati mlazno gorivo kao odnos specifičnih ugljovodonika. Stoga se mlazno gorivo definiše kao specifikacija performansi, a ne kao hemijsko jedinjenje. Dalje, raspon molekulske mase između ugljovodonika (ili različitih brojeva ugljenika) je definisan zahtevima proizvoda, kao što su tačka smrzavanja ili tačka dima. Mlazno gorivo tipa kerozin (uključujući Jet A i Jet A-1, JP-5 i JP-8) ima raspodelu broja ugljenika između oko 8 i 16 (atomi ugljenika po molekuli); mlazno gorivo širokog preseka ili nafte (uključujući J B i JP-4), između oko 5 i 15.[5]

Motorna ulja uredi

Ulja se koriste u različite svrhe, osnovna im je funkcija podmazivanje motora, štednja goriva, hlađenje i dihtovanje motora, kao i sprečavanje korozije. Indeks viskoznosti im je vrlo visok zbog specifičnih uslova rada, ujedno indeks viskoznosti je i mera po kojoj se ulja klasifikuju.

Motorno ulje ili mazivo za motor je bilo koja od različitih supstanci koja se sastoji od baznih ulja ojačanih raznim aditivima, posebno deterdžentima, disperzantima, a kod višegradnih ulja i poboljšivačima indeksa viskoznosti. Motorno ulje se koristi za podmazivanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Glavna funkcija motornog ulja je da smanji trenje i habanje pokretnih delova i da motor očisti od mulja (jedna od funkcija sredstava za raspršivanje) i lakova (deterdženata). Takođe neutrališe kiseline koje potiču iz goriva i oksidacije maziva (deterdženti), poboljšava zaptivanje klipnih prstenova i hladi motor noseći toplotu od pokretnih delova. Pored gore pomenutih osnovnih sastojaka, skoro sva ulja za podmazivanje sadrže inhibitore korozije i oksidacije. Motorno ulje može biti sastavljeno samo od baze maziva u slučaju ulja bez deterdženata, ili baze maziva plus aditivi za poboljšanje deterdženta ulja, ekstremnih performansi pritiska i sposobnosti inhibicije korozije delova motora. Motorna ulja se danas mešaju korišćenjem baznih ulja sastavljenih od naftnih ugljovodonika, polialfaolefina (PAO) ili njihovih mešavina u različitim omjerima, ponekad i do 20 mas.% Estera za bolje rastvaranje aditiva.[6]

Bitumen uredi

Bitumen je derivat nafte koji se dobija oksidacijom u vakuumu ostataka nafte. Važna svojstva su elastičnost, penetracija, temperatura mekšanja, istegljivost. Svojstva bitumena zavise od stepena disperzije asfaltina u maltenima. Svoju upotrebu je pronašao u gradnji puteva i industriji.

Bitumen je lepljiva, crna i visoko viskozna tečnost ili polu-tečnost koja se javlja uz brojna ležišta nafte i drugih minerala. U prošlosti se koristio za popravljanje rupa na brodovima i sprečavanje prodora vode u iste. Danas se najviše koristi za pravljenje puteva i drugih saobraćajnica. Shodno različitom sastavu moguće je proizvesti različite tipove asfalta (prema tvrdoći, viskoznosti, kvalitetu i dr).[7]

Parafin uredi

Parafin je smesa alkana, to jest zasićenih alifatskih parafinskih ugljovodonika (parafina) s 18 do 45 (do čak i 55) ugljenikovih atoma u molekulu, strukturne hemijske formule C(n)H(2n+2), ali za velike ugljovodonike se to može aproksimirati sa CH2. U tečnomm stanju se naziva i parafinskim uljem. Dobija se iz nekih frakcija vakuumske destilacije ostatka nakon atmosferske destilacije nafte. Postupnim hlađenjem tih frakcija do približno –40 °C izlučuje se parafinski vosak, koji se odvaja filtracijom. Iz parafinskog voska mogu se dobiti tri vrste parafina: čvrsti parafin, ceresin i vazelin. [8]

Lož-ulje uredi

Ulje za loženje (ili lož-ulje) je tečno gorivo koje se koristi kao gorivo za grejanje. Ono je srednji ili teški ostatak prerade nafte, eventualno kamenog ili mrkog uglja. Ponekad se kao kotlovsko gorivo koristi i sirova nafta, lišena lakih frakcija.

Prema propisima u Srbiji (SRPS B.H.340), proizvodi se sedam vrsta ulja za loženje:

  • ulje za loženje ekstra lako - EL
  • ulje za loženje lako - L
  • ulje za loženje srednje - S
  • ulje za loženje teško - T
  • ulje za loženje lako specijalno - LC
  • teško metalurško ulje za loženje - TM1
  • teško metalurško ulje za loženje - TM2

Ponekad se ulje za loženje koristilo umesto dizel goriva, pošto je njegova cena niža.[9]

Galerija uredi

Reference uredi

 
Naftni derivati na Vikimedijinoj ostavi.
  1. ^ Irion, Walther W.; Neuwirth, Otto S. (2000). „Oil Refining”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. ISBN 3527306730. doi:10.1002/14356007.a18_051. 
  2. ^ „NIS” (PDF). 
  3. ^ Damjanović, Jelena (2017-02-10). „REGULATIVA PRAVA EVROPSKE UNIJE IZ OBLASTI PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE”. Godišnjak Pravnog Fakulteta u Banja Luci. 1 (39). ISSN 2233-0429. doi:10.7251/god1739145d. 
  4. ^ Totten, George; Westbrook, S; Shah, R (2003-06-01). Fuels and Lubricants Handbook: Technology, Properties, Performance, and Testing. ISBN 9780803120969. doi:10.1520/mnl37-eb. 
  5. ^ Phytoremediation : methods and reviews. Willey, Neil. Totowa, N.J.: Humana Press. 2007. ISBN 978-1-59745-098-0. OCLC 184906860. 
  6. ^ Klamann, Dieter (1984). Lubricants and related products : synthesis, properties, applications, international standards. Rost, R. R., Esso A.G. Research Center. Weinheim: Verlag Chemie. ISBN 0-89573-177-0. OCLC 11134413. 
  7. ^ Lipczynska, Sonya (septembar 2005). „Encyclopaedia Britannica 2005 DVD2005282Encyclopaedia Britannica 2005 DVD. London and Chicago, IL: Encyclopaedia Britannica 2005. £59.99, $69.99”. Reference Reviews. 19 (6): 8—10. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/09504120510613003. 
  8. ^ Crljenko, Ivana (2016). „Laura Šakaja, Uvod u kulturnu geografiju”. Migracijske i etničke teme / Migration and Ethnic Themes. 32 (2): 275—279. ISSN 1333-2546. doi:10.11567/met.32.2.6. 
  9. ^ Rosson, Philip J.; Sweitzer, Robert W. (septembar 1981). „Home heating oil consumption Profiling 'efficient' and 'inefficient' households”. Energy Policy (na jeziku: engleski). 9 (3): 216—225. doi:10.1016/0301-4215(81)90077-X. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нафтни_деривати&oldid=26670120”