Википедија

Nenad Lalatović

бивши српски фудбалер а садашњи фудбалски тренер.

Nenad Lalatović (Beograd, 22. decembar 1977) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Nenad Lalatović
Lični podaci
Puno ime Nenad Lalatović
Datum rođenja (1977-12-22)22. decembar 1977. (46 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFR Jugoslavija
Visina 1,89 m
Pozicija odbrana
Juniorska karijera
Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1994—2002. Crvena zvezda 87 (4)
1995—1996. → OFK Beograd 3 (0)
1997. → Radnički Kragujevac 12 (0)
1997—1999. → Milicionar 41 (0)
2003—2005. Šahtjor Donjeck 10 (0)
2003—2004. → Volfsburg 0 (0)
2006. Zemun 5 (0)
2006—2007. OFK Beograd 10 (0)
Reprezentativna karijera
2000. SR Jugoslavija 1 (0)
Trenerska karijera
2011. Srem
2011—2013. Proleter Novi Sad
2013. Voždovac
2014. Napredak Kruševac
2014—2015. Crvena zvezda
2015. Borac Čačak
2015—2016. Vojvodina
2016. Srbija do 20
2017—2018. Čukarički
2017. Srbija do 21
2018—2019. Radnički Niš
2019—2021. Vojvodina
2021. Al Batin
2022. Radnički 1923 Kragujevac
2022. Borac Banja Luka
2022—2023. Radnički Niš
2023. Mladost Novi Sad
2023. Zorja Lugansk
2023—2024. Spartak Subotica
* Datum aktuelizovanja: 22. april 2024.

Igračka karijera uredi

Prošao je sve mlađe kategorije Crvene zvezde, a za prvi tim crveno-belih je debitovao u finišu prolećnog dela prvenstva 1997. godine, a sezonu ranije bio je na pozajmici u OFK Beogradu.[1] Kalio se i u Radničkom iz Kragujevca 1997. godine, kao i u beogradskom Milicionaru od 1997. do 1999. godine, kada se vratio u Crvenu zvezdu.[1] Slavoljub Muslin je u toku jesenje sezone 1999/00. preuzeo mesto trenera, a Lalatović je u prolećnom delu sezone odigrao veći broj mečeva u startnoj postavi.

Lalatović je za Zvezdu odigrao 118 zvaničnih mečeva i postigao pet golova. Osvojio je dve šampionske titule (2000, 2001) i dva Kupa Jugoslavije (2000, 2002). U sezoni 2000/01. je postigao četiri gola u šampionatu. U strelce se upisao u 115. večitom derbiju protiv Partizana u pobedi od 2:0, a protivničke golmane je matirao i protiv Obilića (4:0), kao i dva puta protiv Napretka u pobedama od 2:1 i 9:1. Posle odlaska Gorana Bunjevčevića u Totenhem 2001. godine, Lalatović je promovisan u novog kapitena Crvene zvezde. U sezoni 2001/02. odigrao je čak 40 takmičarskih utakmica – najviše u ekipi uz Marjana Markovića. Igrao je u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv Dinama iz Kijeva 2000. godine (0:0 i 1:1), i Bajera iz Leverkuzena 2001. godine (0:0 i 0:3), ali Zvezda nije uspela da se dokopa grupne faze elitnog takmičenja. Sa njim u timu crveno-beli su iz Kupa UEFA izbacivali engleski Lester (1:1 i 3:1) i italijanski Kjevo iz Verone (0:0 i 2:0), pobedili Seltu (1:0), sve ekipe iz tada tri najjače lige u Evropi.

U januaru 2003. postaje član ukrajinskog Šahtjora sa kojim je potpisao trogodišnji ugovor.[2] Nakon godinu dana tavorenja u ukrajinskom Donjecku, rešio je da potraži sreću na drugoj strani, pa je prihvatio ponudu o pozajmici iz nemačkog bundesligaša Volfsburga. Osim nekoliko susreta u drugom timu Volfsburga, nije uspeo da se nametne u ovom bundesligašu, pa se vratio u Ukrajinu.

U novembru 2005. Fudbalski savez Ukrajine je Lalatovića suspendovao na 12 meseci zbog napada na sudiju u meču „B” timova Šahtjora i Zorje. Navodno je posle utakmice pesnicom udario arbitra, dobio crveni karton, a posle toga s leđa opet nasrnuo na njega.[3] U decembru 2005. Lalatović i klub iz Donjecka su raskinuli ugovor i iskusni defanzivac se vratio u Srbiju. Jedno vreme nastupao za Zemun, da bi karijeru okončao u dresu OFK Beograda.

Za reprezentaciju SR Jugoslavije odigrao je jedan meč. Bilo je to 13. decembra 2000. na meču protiv Grčke kada je proveo na terenu 45. minuta.[4]

Trenerska karijera uredi

Klupska uredi

Lalatović je trenersku karijeru počeo na klupi Srema iz Sremske Mitrovice aprila 2010. godine. Naredne dve sezone vodio je Proleter iz Novog Sada, a u sezoni 2013/14. je po šest meseci bio trener Voždovca i Napretka.

U junu 2014. Lalatović je postavljen za trenera Crvene zvezde.[5] Sa crveno-belima je u sezoni 2014/15. osvojio drugo mesto u Superligi Srbije sa 7 bodova zaostatka za Partizanom, dok je u Kupu Srbije tim eliminisan već u osmini finala od Rada. Klub nije nastupao u evropskim takmičenjima zbog kazne UEFA. Na kraju sezone Lalatoviću je istekao ugovor pa je napustio klupu crveno-belih.[6]

Krajem juna 2015. Lalatović je postavljen za trenera Borca iz Čačka.[7] Zbog teške finansijske situacije u klubu on je napustio Borac 10. novembra 2015. godine.[8] U momentu njegovog odlaska Borac se nalazio na drugom mestu u Superligi Srbije.

Samo dan nakon što je napustio Čačane, Lalatović je predstavljen kao novi šef stručnog štaba Vojvodine.[9] Sa Novosađanima se zadržao do 16. decembra 2016. godine kada je podneo ostavku. Vojvodina je sa njim kao trenerom stigla do poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope, a u Superligi Srbije 2016/17. je na kraju jesenjeg dela šampionata bila na trećem mestu sa devet bodova manje od Crvene zvezde, a tri od Partizana. Pod njegovim vođstvom, tokom 13 meseci i četiri dana, Novosađani su odigrali 54 zvanične utakmice u prvenstvu, Kupu Srbije i kvalifikacijama za Ligu Evrope. Zabeležili su skor od 30 pobeda, 15 remija i samo 8 poraza, uz sjajnu gol razliku – 87:36.[10]

Lalatović je 26. decembra 2016. postavljen za trenera Čukaričkog, sa kojim je potpisao četvorogodišnji ugovor.[11] Vodio je Čukarički do kraja sezone 2017/18. kada je sporazumno raskinuo saradnju sa klubom.[12] Početkom juna 2018. godine je postavljen za trenera Radničkog iz Niša.[13] Sa ekipom Radničkog je u sezoni 2018/19. osvojio drugo mesto u Superligi Srbije, što je najbolji plasman u istoriji kluba.[14] Takođe je stigao do polufinala Kupa gde je eliminisan od Partizana. U junu 2019. godine je napustio Radnički.[15]

Nekoliko dana nakon napuštanja Radničkog, Lalatović je po drugi put u karijeri preuzeo Vojvodinu.[16] U finalnoj utakmici Kupa Srbije za sezonu 2019/20, Vojvodina je bila bolja od Partizana, posle uspešnijeg izvođenja jedanaesteraca. Lalatović je na taj način osvojio svoj prvi trofej u trenerskoj karijeri.[17] Krajem oktobra 2020, nakon trijumfa u prvenstvenoj utakmici nad Bačkom, Lalatović je postao trener sa najviše zabeleženih pobeda u istoriji FK Vojvodina.[18] On je tako oborio rekord star više od šezdeset godina koji je prethodno držao Gustav Lehner, koji je vodio ekipu od 1953. do 1957. godine.[19] Lalatović je napustio Vojvodinu po okončanju takmičarske 2020/21.[20]

Dana 8. juna 2021. godine je po drugi put u karijeri postavljen za trenera Radničkog iz Niša.[21] Međutim, Lalatović nije vodio Radnički pošto je 16 dana kasnije preuzeo Al Batin, prvoligaša iz Saudijske Arabije.[22] Vodio je Al Batin na osam utakmica (jedna pobeda, tri remija i četiri poraza), nakon čega je 17. oktobra 2021. dobio otkaz.[23]

U februaru 2022. je postavljen za trenera Radničkog 1923 iz Kragujevca.[24] U momentu preuzimanja kluba, Radnički se nalazio na poslednjem mestu Superlige Srbije.[25] Pod Lalatovićem vođstvom, Radnički 1923 je ostvario učinak od šest pobeda, četiri remija i osam poraza i od poslednjeg mesta na kraju jesenjeg dela sezone domogao se baraža (u kojem je bio bolji od pančevačkog Železničara) i opstanka u najvišem rangu takmičenja.[26][27]

U junu 2022. je postavljen za trenera Borca iz Banja Luke.[28] Na početku svog mandata eliminisan je u 1. kolu kvalifikacija za Ligu konferencije od Toršavna sa Farskih Ostrva.[29] Nakon remija sa Slogom iz Doboja u Premijer ligi BiH, 18. jula 2022, Lalatović je podneo ostavku koju je uprava kluba odbila te je on ostao šef stručnog štaba Banjalučana.[30][31] Ponovo je podneo ostavku 26. avgusta iste godine, nakon poraza od Leotara, ali je ovaj put ostavka prihvaćena.[32] Lalatović je Borac vodio na devet utakmica na kojima je ostvario četiri pobede, isto toliko poraza te jedan nerešen rezultat.[32] Zbog renoviranja Gradskog stadiona u Banjaluci, Lalatović nijednu utakmicu nije vodio na domaćem terenu.[33]

Početkom septembra 2022. je ponovo postavljen za trenera Radničkog iz Niša.[34] Sa te funkcije je smenjen 5. marta 2023. godine.[35] Četiri dana kasnije je predstavljen kao novi trener ekipe Mladosti iz Novog Sada.[36] Vodio je Mladost na 11 mečeva, zabeležio učinak od dve pobede, šest remija i tri poraza, ali je klub ispao iz Superlige Srbije. Na kraju sezone mu je istkao ugovor pa je napustio klub.[37]

Reprezentativna uredi

Lalatović je 1. marta 2017. godine postavljen za selektora mlade reprezentacije Srbije.[38] Prethodno je Tomislav Sivić sa mladom reprezentacijom izborio plasman na Evropsko prvenstvo 2017. u Poljskoj, ali je u međuvremenu podneo ostavku pa je na njegovo mesto postavljen Lalatović kako bi vodio tim na prvenstvo.[38] Mlada selekcija je sa Lalatovićem na klupi, završila takmičenje na Evropskom prvenstvu već u grupnoj fazi. Osvojen je samo jedan bod protiv Makedonije (2:2), dok su porazi došli od Portugala (0:2) i Španije (0:1).[39] Nakon prvenstva Lalatović je napustio mesto selektora.

Trofeji uredi

Kao igrač uredi

Crvena zvezda

Šahtjor

Kao trener uredi

Vojvodina

Reference uredi

  1. ^ a b „FK Crvena zvezda - Staffs”. FC Crvena Zvezda. Pristupljeno 2021-01-31. 
  2. ^ UEFA - Lalatovic signs for Shakhtar, Pristupljeno 23. 11. 2015.
  3. ^ B92 - Godina suspenzije za Lalatovića, Pristupljeno 23. 11. 2015.
  4. ^ Grčka 1-1 (0—1) Jugoslavija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. новембар 2015), Приступљено 23. 11. 2015.
  5. ^ Lalatović novi trener Crvene zvezde!, Приступљено 27. 6. 2014.
  6. ^ Lalatović: Istekao mi je ugovor, ja sam slobodan trener! Pitajte upravu šta misli o tome... Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2016), Приступљено 17. 12. 2016.
  7. ^ Lalatović preuzeo Borac Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2018), Приступљено 17. 12. 2016.
  8. ^ Lalatović definitivno napustio Borac iz Čačka, Приступљено 17. 12. 2016.
  9. ^ NENAD LALATOVIĆ NOVI TRENER VOJVODINE Архивирано на сајту Wayback Machine (20. jun 2018), Pristupljeno 17. 12. 2016.
  10. ^ Lalatović podneo ostavku, Pristupljeno 17. 12. 2016.
  11. ^ Lalatović vodi Čukarički: U planu je i titula, Pristupljeno 26. 12. 2016.
  12. ^ Nenad Lalatović nije više trener Čukaričkog, Pristupljeno 14. 5. 2018.
  13. ^ Radnički potvrdio: Sa Lalatovićem u Evropu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. јул 2018), Приступљено 2. 6. 2018.
  14. ^ „Лалатовић о историјском успеху Нишлија: Не бисмо остварили овај резултат да нисмо имали велику подршку са свих страна”. Телеграф. 3. 5. 2019. Приступљено 21. 6. 2019. 
  15. ^ „Лалатовић није више тренер Радничког: Мислим да је време да се стави тачка”. Спортски журнал. 21. 6. 2019. Приступљено 21. 6. 2019. 
  16. ^ „Лалатовић нови-стари тренер Воше придружио се играчима на Златибору”. dnevnik.rs. 24. 6. 2019. Приступљено 25. 6. 2019. 
  17. ^ „Lalatović: Ovo je za moju ćerku i mog sina, doviđenja i prijatno...”. mozzartsport.com. 24. 6. 2020. Приступљено 24. 6. 2020. 
  18. ^ „Pala Bačka, pao i rekord: Lalatović je trener sa najviše pobeda na klupi Vojvodine!”. mozzartsport.com. 30. 10. 2020. Приступљено 23. 9. 2022. 
  19. ^ „Još samo da uzme titulu: Lalatović postao trener sa najviše pobeda u istoriji Voše, oborio rekord iz pedesetih”. 021.rs. 31. 10. 2020. Приступљено 23. 9. 2022. 
  20. ^ „Zvanično: Lalatović bivši trener Vojvodine”. b92.net. 10. 5. 2021. Приступљено 17. 10. 2021. 
  21. ^ „Ovoga mi krsta, Nenad Lalatović novi trener Radničkog”. mozzartsport.com. 7. 6. 2021. Приступљено 7. 6. 2021. 
  22. ^ Brezovac, Bojan (24. 6. 2021). „Lalatović zvanično potpisao za Al Batin”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 25. 6. 2021. 
  23. ^ „Lalatović dobio otkaz u Saudijskoj Arabiji”. mozzartsport.com. 17. 10. 2021. Приступљено 17. 10. 2021. 
  24. ^ „Kragujevac: Predstavljanje Nenada Lalatovića, novog šefa struke Radničkog 1923”. superliga.rs. 7. 2. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  25. ^ „Lalatović potvrdio: U Kragujevcu su me zvali Faketi! Sad da vidimo da li Radnički ispada”. mozzartsport.com. 4. 2. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  26. ^ „Lalatović otišao, Radnički se zahvalio! Već se zna novi klub temperamentnog trenera?!”. 24sedam.rs. 3. 6. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  27. ^ „Lalatović: Šta je za druge bilo nemoguće, za mene je moguće! Videću gde nastavljam karijeru”. mozzartsport.com. 29. 5. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  28. ^ „PREDSTAVLJEN NENAD LALATOVIĆ”. fkborac.net. 10. 6. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  29. ^ „B36 Toršavn izbacio Borac nakon jedanaesteraca”. nezavisne.com. 14. 7. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  30. ^ „Lalatović ponudio ostavku!”. sportsport.ba. 18. 7. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  31. ^ „FK Borac se oglasio i donio odluku o Lalatoviću: "Ima naš klub takvih 'prijatelja' u svakom esnafu"”. sportsport.ba. 19. 7. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  32. ^ а б „Potvrđeno za Mondo: NENAD LALATOVIĆ PODNIO OSTAVKU!”. mondo.ba. 26. 8. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  33. ^ „Lalatović je prvi trener Borca koji nije vodio ekipu na Gradskom stadionu u Banjaluci”. mondo.ba. 26. 8. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  34. ^ „LALATOVIĆ PREDSTAVLJEN U NIŠU: Ja volim Radnički”. tvarenasport.com. 5. 9. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  35. ^ „Смењен Ненад Лалатовић”. ФК Раднички Ниш, званична презентација. 5. 3. 2023. Приступљено 9. 3. 2023. 
  36. ^ „Лалатовић нови тренер Младости ГАТ”. dnevnik.rs. 9. 3. 2023. Архивирано из оригинала 09. 03. 2023. г. Приступљено 9. 3. 2023. 
  37. ^ „Лалатовићу истекао уговор: Да сам дошао на почетку играли бисмо у плеј-офу”. nsfudbal.com. 30. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023. 
  38. ^ а б „Лалатовић нови селектор младе репрезентације”. b92.net. 1. 3. 2017. Приступљено 25. 6. 2019. 
  39. ^ „Лалатовић: Србија треба да буде поносна на ове играче”. sport.blic.rs. 23. 6. 2017. Приступљено 25. 6. 2019. 

Спољашње везе uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Лалатовић&oldid=27703603”