Википедија

Nikola Ninković

Nikola Ninković (Bogatić, 19. decembar 1994) srpski je fudbaler koji igra na sredini terena.

Nikola Ninković
Lični podaci
Puno ime Nikola Ninković
Datum rođenja (1994-12-19)19. decembar 1994. (29 god.)
Mesto rođenja Bogatić, SR Jugoslavija
Visina 1,82 m
Pozicija vezni
Juniorska karijera
Mačva Bogatić
Partizan
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2011—2016. Partizan 81 (13)
2016—2018. Đenova 17 (2)
2016. → Kjevo 1 (0)
2017—2018. → Empoli 20 (4)
2018—2021. Askoli 62 (15)
2021. Breša 0 (0)
2021—2022 Proleter Novi Sad 18 (2)
2022—2023. Borac Banja Luka 20 (3)
2023— Torpedo Kutaisi 12 (5)
Reprezentativna karijera**
2011. Srbija do 17 2 (0)
2012. Srbija do 19 5 (3)
2012—2016. Srbija do 21 4 (1)
* Datum aktuelizovanja: 5. septembar 2023.
** Datum aktuelizovanja: 5. novembar 2019.

Klupska karijera uredi

Partizan uredi

Ninković je rodom iz Klenja a prve fudbalske korake je napravio u Mačvi iz Bogatića,[1] odakle je prešao u mlađe kategorije Partizana. Dana 11. jula 2011, zajedno sa Lazarom Markovićem potpisuje svoj prvi profesionalni ugovor sa FK Partizanom.[2][3] Debi u dresu Partizana je imao 19. jula 2011, u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona na gostovanju Škendiji, kada je zamenio Zvonimira Vukića u 77. minutu.[4] Nakon što je propustio veći deo sezone 2011/12. zbog mononukleoze,[5] Ninković je svoj debi u Superligi Srbije dočekao 31. marta 2012, protiv Rada na Banjici.[6] Zabeležio je do kraja sezone još tri utakmice u šampionatu 2011/12, u kojem su crno-beli osvojili titulu.

Svoj prvi gol u dresu Partizana je postigao 11. avgusta 2012, u prvenstvenoj pobedi od 7:0 nad BSK-om iz Borče.[7] Dana 31. oktobra 2012, Ninković je sa 17 godina, 10 meseci i 12 dana postao najmlađi kapiten u istoriji kluba, a traku je dobio u 64. minutu kup utakmice sa čačanskim Borcem, kada je teren napustio Marko Šćepović.[8] Najmlađi kapiten je bio do marta 2014. kada je njegov rekord oborio Andrija Živković.[9]

Ninković je u dresu Partizana odigrao ukupno 121 utakmicu i postigao 17 golova. Učestvovao je u osvajanju tri titule (2012, 2013, 2015).

Italija uredi

U završnici zimskog prelaznog roka, 1. februara 2016, Ninković je potpisao ugovor sa Đenovom,[10][11][12] koja ga je odmah poslala na šestomesečnu pozajmicu u Kjevo.[13] U ekipi Kjeva je zabeležio samo jedan nastup, 20. aprila 2016, na utakmici 34. kola Serije A protiv Frozinonea.[6] Od sezone 2016/17. počeo je da igra za ekipu Đenove.[14] Za Đenovu je debitovao 2. oktobra 2016, u 7. kolu Serije A, na gostovanju Bolonji,[6] a prvi gol je postigao u 10. kolu, 25. oktobra, na utakmici protiv Milana.[15] Drugi gol je postigao u 17. kolu, 18. decembra, kada je Đenova savladala Palermo sa 4:3.[16] Ninković je kao igrač Đenove u sezoni 2016/17. nastupio na 17 utakmica u Seriji A, dok je u Kupu Italije zabeležio dva nastupa uz jedan postignut gol, i to u produžecima utakmice sa Peruđom.[17][6]

Nije bio u planovima Đenove za sezonu 2017/18, pa je 31. avgusta 2017. otišao na jednogodišnju pozajmicu u drugoligaša Empoli.[18] Sa Empolijem je u sezoni 2017/18. osvojio prvo mesto u Seriji B i pomogao mu da se vrati u elitno društvo, postigavši četiri gola na 20 nastupa.[19] Nakon isteka pozajmice u Empoliju, Ninković se nije vratio u Đenovu već je u avgustu 2018. potpisao trogodišnji ugovor sa drugoligašem Askolijem.[19] U dresu Askolija je u sezoni 2018/19. zabeležio 31 nastup (28 puta kao starter) u Seriji B, a postigao je šest golova uz sedam asistencija.[20] Na utakmici protiv Venecije, 2. novembra 2019, Ninković se naljutio na saigrača Da Kruza koji mu nije dozvolio da izvede penal i samoinicijativno je napustio teren u 71. minutu posle čega ga je trener Paolo Zaneti poslao odmah u svlačionicu.[21] Zbog ovog poteza, Askoli je kaznio Ninkovića sa zabranom igranja na narednoj utakmici protiv Krotonea.[22]

Dana 1. februara 2021. je potpisao dvoipogodišnji ugovor sa Brešom.[23] Već u maju iste godine je raskinuo ugovor sa Brešom, a da nije zabeležio nijedan nastup.[24]

Kasnija karijera uredi

Ninković se u septembru 2021. vratio u srpski fudbal i potpisao ugovor sa Proleterom iz Novog Sada.[25] U takmičarskoj 2021/22, u kojoj je Proleter ispao iz Superlige Srbije, Ninković je nastupio na 18 prvenstvenih utakmica na kojima je postigao dva gola.

U sezoni 2022/23. nastupao je za Borac iz Banja Luke.[26]

Reprezentacija uredi

Sa reprezentacijom Srbije do 17 godina, Ninković je igrao na Evropskom prvenstvu 2011. u Srbiji.[27] Sa reprezentacijom do 19 godina je igrao na Evropskom prvenstvu 2012. u Estoniji.[28] Na drugoj utakmici ovog prvenstva, protiv Engleske, Ninković je postigao gol direktno iz kornera.[29]

Za mladu reprezentaciju Srbije, Ninković je debitovao kao 17-godišnjak, 7. septembra 2012, kada je ušao u igru u drugom poluvremenu kvalifikacione utakmice sa Danskom, i nedugo zatim postigao izjednačujući gol za konačnih 1:1.[30][31] Nastupio je i 16. oktobra 2012. na baraž utakmici sa Engleskom u Kruševcu, koju je Srbija izgubila sa 0:1 pa je tako ostala bez plasmana na Evropsko prvenstvo 2013. u Izraelu. Taj meč je obeležila tuča igrača, u kojoj je učestvovao i Ninković.[32] Nakon te utakmice, Fudbalski savez Srbije je suspendovao Ninkovića i Ognjena Mudrinskog sa po godinu dana zabrane igranja u svim nacionalnim selekcijama.[33]

Nakon četiri godine pauze, Ninković se 31. oktobra 2016. ponovo našao na spisku mlade reprezentacije, ovoga puta kod selektora Tomislava Sivića za baraž utakmice protiv Norveške.[34][35] Srbija je uspela da eliminiše Norvežane u baražu, i izbori plasman na Evropsko prvenstvo 2017. u Poljskoj. Ninković je nastupio na prvoj utakmici baraža u Beogradu,[36] dok je revanš meč u Norveškoj presedeo na klupi.[37] Ipak Ninković nije zaigrao na Evropskom prvenstvu, jer se odlukom novog selektora Nenada Lalatovića nije našao na konačnom spisku igrača koji putuju na ovo takmičenje.[38]

Trofeji uredi

Partizan uredi

Reference uredi

  1. ^ „Nikola Ninković u Seriji A”. macvainfo.rs. 2. 2. 2016. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  2. ^ „Partizan osvežio vezni red svojim talentima, Ninkovićem i Markovićem”. blic.rs. 11. 7. 2011. Pristupljeno 11. 7. 2011. 
  3. ^ „Marković i Ninković profesionalci!”. partizan.rs. 11. 7. 2011. Arhivirano iz originala 14. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 7. 2011. 
  4. ^ „Polished Partizan prevail against Shkëndija” (na jeziku: engleski). uefa.com. 19. 7. 2011. Pristupljeno 22. 7. 2011. 
  5. ^ „Ninković jači od mononukleoze”. b92.net. 9. 11. 2011. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  6. ^ a b v g „Nikola Ninković” (na jeziku: engleski). soccerway.com. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  7. ^ „Neumoljivi Partizan sa sedam golova ispratio BSK, Stojković pogodio sa penala”. sport.blic.rs. 11. 8. 2012. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  8. ^ „Ninković nasledio Jovetića i postao najmlađi kapiten u istoriji Partizana”. sport.blic.rs. 31. 10. 2012. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  9. ^ „NAJMLAĐI KAPITEN: Andrija Živković ušao u istoriju”. kurir.rs. 3. 3. 2014. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  10. ^ „Partizan prodao Ninkovića u Italiju!”. mozzartsport.com. 1. 2. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  11. ^ „FOTO: Džigi Ninković potpisao ugovor na hotelskoj recepciji”. mozzartsport.com. 1. 2. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  12. ^ „Rastanak u suzama: Moje srce ostaje u Partizanu! Znam da nije ispalo kako sam hteo, ali vratiću se jednog dana”. mozzartsport.com. 2. 2. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  13. ^ „FOTO: Džigi, dobro došao u Kjevo”. mozzartsport.com. 4. 2. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  14. ^ „Ninković predstavljen sa brojem 99, Darko Lazović u ulozi prevodioca”. mozzartsport.com. 8. 9. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  15. ^ „Prvenac Džigija Ninkovića! I to protiv Milana! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 25. 10. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  16. ^ „LUDO, LUDO, LUDO: U Đenovi 1:0, 2:1, 3:1, pa 3:4! Džigi ga dao glavom... SMS namestio gol i iznudio penal, Tomović u bolnici (VIDEO)”. mozzartsport.com. 18. 12. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  17. ^ „Džigi odveo Đenovu u osminu finala kupa (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 12. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  18. ^ „Nikola Ninkovic è dell´Empoli” (na jeziku: italijanski). empolicalcio.net. 31. 8. 2017. Arhivirano iz originala 10. 09. 2017. g. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  19. ^ a b „"Džigi" Ninković u Seriji B”. mondo.rs. 18. 8. 2017. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  20. ^ „Askoli odustaje od Ninkovićeve prodaje: On je lider ekipe!”. mozzartsport.com. 26. 6. 2019. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  21. ^ „Skandal u režiji Džigija Ninkovića! Posvađao se sa saigračem oko penala i izašao sa utakmice”. mozzartsport.com. 2. 11. 2019. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  22. ^ „Očekivana odluka: Ninković izbačen iz tima”. mozzartsport.com. 4. 11. 2019. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  23. ^ „Džigi Ninković ima novi klub, doveo ga trener s kojim je već radio”. mozzartsport.com. 1. 2. 2021. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  24. ^ „Džigi Ninković posle godinu dana bez utakmice traži novi klub”. mozzartsport.com. 12. 5. 2021. Pristupljeno 27. 8. 2021. 
  25. ^ „‘DŽIGI’ NINKOVIĆ ZA HOTSPORT: ‘Željan sam dokazivanja! Šteta što nema više ovakvih ljudi u srpskom fudbalu!’ (VIDEO)”. hotsport.rs. 22. 9. 2021. Pristupljeno 25. 9. 2021. 
  26. ^ „Borac u subotu gostuje Slobodi, Ninković odradio prvi trening”. nezavisne.com. 12. 8. 2022. Pristupljeno 12. 8. 2022. 
  27. ^ „Talents to watch from U17 finals” (na jeziku: engleski). uefa.com. 16. 5. 2011. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  28. ^ „Ten talents to track from Under-19 finals” (na jeziku: engleski). uefa.com. 16. 7. 2012. Arhivirano iz originala 18. 07. 2012. g. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  29. ^ „EP: Poraz Orlića, evrogol Ninkovića”. b92.net. 6. 7. 2012. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  30. ^ „Debitant Ninković evrogolom sprečio poraz od Danske i sačuvao "orliće" na prvom mestu”. sport.blic.rs. 7. 9. 2012. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  31. ^ „Ninković evrogolom približio Srbiju baražu za EP!”. novosti.rs. 7. 9. 2012. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  32. ^ „Skandal: Srpski fudbaleri posle poraza napali Engleze!”. novosti.rs. 16. 10. 2012. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  33. ^ „Ninković i Mudrinski suspendovani!”. b92.net. 25. 10. 2012. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  34. ^ „Spisak mlade reprezentacije: Povratak Džigija Ninkovića posle tri godine! Sivić opet pozvao Melega, debitant Lutovac”. mozzartsport.com. 31. 10. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  35. ^ „Ninković dočekao novu šansu u mladoj reprezentaciji: Zna se zbog koga nisam igrao”. novosti.rs. 1. 11. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  36. ^ „Serbia seize lead as Norway go home empty-handed” (na jeziku: engleski). uefa.com. 11. 11. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  37. ^ „Serbia take finals place despite Norway loss” (na jeziku: engleski). uefa.com. 15. 11. 2016. Pristupljeno 4. 11. 2019. 
  38. ^ „Lalatović objavio spisak Orlića za Evropsko prvenstvo”. reprezentacija.rs. 22. 5. 2017. Pristupljeno 4. 11. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Нинковић&oldid=26951100”