Novgorodska kneževina

Novgorodska kneževina (rus. Новгородское княжество), bila je drevna ruska kneževina od 862. do 882, kada je prešla u Novgorodsku republiku.

Nastala je dolaskom ugro-finskih i istočnoslovenskih plemena u 9. veku u rejon današnjeg Novgoroda i Stare Ladoge. Početnik ruske drevne civilizacije je bio Rjurik, osnivač dinastije Rjurikovič.

Dokijevski period

Kao prethodnik Novgorodske Rusije koristio se histografski termin Dokijevski period. Arapski istoričari 10. veka tu zemlju su zvali Al-Slavija. Vizantijski car Konstantin Porfirogenit ju je zvao Strana Rusija, jer je Kijevska Rusija tada bila centar moći i politike drevnih Rusa. Prema letopisima Novgorodsku Rusiju je osnovao varjaški knez Rjurik, koji je vladao od 862. do 879. godine. Arheološka nalazišta ukazuju, da je knjaževa rezidencija imala skandinavsku zasnovu, a prisutnost skandinavske kulture je bila dosta ranija od ustanovljenja Novgoroda. Vikinzi su uzimali danak od tamošnjih plemena i teritorija i pre dolaska Rjurika. Pored samog Novgoroda teritorija uključuje i Belo jezero, Polock, Izborsk, Murom i Ladogu u koje je Rjurik postavio svoje guvernere. U Nikonovom letopisu se u to doba pominje i napadi vikinškog vladara Kijeva, Askoljda, na ruski Polock i Krivičev. Podršku za novgorodsku vlast je Rjurik tražio u Kijevu kod Askoljda.

Naslednik Rjurika, Oleg od Novgoroda je 882. osvojio Smolensk i Ljubič a prestonicu preneo u Kijev, kojeg je osvojio nakon likvidacije Askoljda.

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.