Normansko osvajanje Engleske

Normansko osvajanje Engleske je osvajanje engleskog kraljevstva, koje je izveo Vilijam Osvajač 1066. posle bitke kod Hastingsa.

Normansko osvajanje Engleske
Događaji pred bitku kod Hastingsa 1066.
Vreme 1066. Mesto Engleska Ishod Pobeda Normana Teritorijalne promene Južna Britanija pripala Normanskom kraljevstvu.
Sukobljene strane
Norveško kraljevstvo	Normansko kraljevstvo	Anglo-Saksonska Kraljevina
Komandanti i vođe
Harold Hardrada  † Tostig Gudvinson  †	Vilijam I Osvajač i Odo od Bajea	Harold Godvinson  † Edvin od Mersije Morkar od Nortumbrije
Jačina
~10.000	7.000-10.000	~9.000
Žrtve i gubici
~8.000	nepoznato	6000+

To je značajna prekretnica engleske istorije. Engleska je otada značajnije povezana sa kontinentalnom Evropom i formirana je jedna od najmoćnijih monarhija u Evropi. Stvoren je jedan od najsofisticiranijih sistema vlasti u Evropi.

Promenjen je engleski jezik i kultura i postavljen je temelj za kasniji dugogodišnji anglo-francuski sukob.

To je bilo poslednje uspešno osvajanje Engleske.

Pozadina

Normani u Normandiji

Normandija je područje severozapadne Francuske, koje su Vikinzi počeli naseljavati još 911. godine. Francuski kralj Karlo III Prosti je dozvolio grupi Vikinga pod vođstvom Rolona da se nasele u severnu Francusku, sa idejom da oni postanu zaštita od drugih budućih vikinških invazija. To se pokazalo kao dobra ideja i Vikinzi tog područja su poznati kao Normani, a čitava ta regija je dobila po njima ime Normandija. Francuski kralj im 944. dodeljuje oblasti koje su naselili u trajan posed, pa se formira vojvodstvo Normandija.

Normani su brzo prihvatili francusku kulturu, odbacili su paganizam i prešli na hrišćanstvo. Prihvatili su lokalnu verziju francuskog i dodali su normanske crte, tako da se stvorila normanska verzija francuskog jezika. Sa lokalnim stanovništvom su se mešali i orodili. Koristili su teritorije dobijene od francuskog kralja, kao bazu za širenje prema Holandiji, pa anektiraju okolne teritorije, uključujući kanalska ostrva.

Edvard Ispovednik umire bez muških naslednika

U međuvremenu, u Engleskoj Vikinzi su pojačali napade, a 991. anglo-saksonski kralj Etelred II ženi se ćerkom vojvode od Normandije.

Vikinški napadi na Englesku su bili toliko jaki da 1013. anglo-saksonski kralj beži i provodi 30 godina u Normandiji.

Engleskom ponovo vlada anglo-saksonski kralj Edvard Ispovednik od 1042. do 1066. koji umire bez naslednika. Zbog toga tri različite strane počinju polagati pretenzije na tron:

• Harald III Norveški, koji je bio u krvnom srodstvu sa bivšim kraljem
• Vilijam Kopile Osvajač je vojvoda Normandije i u krvnom srodstvu je sa engleskim kraljevima i
• Harold Godvinson koji je izabran na tradicionalni način, na saboru vlastele i sveštenstva.

Između trojice pretendenata počinju sukobi.

Osvajanje Engleske

Kralj Harald III Norveški napao je severnu Englesku u septembru 1066. i novoizabranom kralju Haroldu ostalo je malo vremena da skupi vojsku potrebnu za odbranu. Ipak novoizabrani kralj Harold je uspeo da iznenadi Vikinge u bici na Stamford bridžu 25. septembra 1066. godine. Kralj Harald III Norveški je ubijen u toj bici, a Vikinzima je to bila poslednja invazija na Englesku. Bila je to pirova pobeda koja je bitno oslabila i razbila anglo-saksonsku vojsku.

U međuvremenu, Vilijam Kopile Osvajač skupio je flotu od 600 brodova i vojsku od 7.000 ljudi. Vilijam Osvajač je regrutovao vojnike ne samo iz svoje Normandije, nego i iz okolnih područja, iz Holandije i Nemačke. Mnogi su bili drugorođeni ili trećerođeni sinovi, kojima je ostajalo malo ili nimalo nasledstva. Vilijam Osvajač im obećava da će biti nagrađeni zemljom i statusom, ako kupe vlastitog konja, oklop i oružje i pridruže se njegovom pohodu.

Bitka kod Hejstingsa

Nakon odlaganja od nekoliko sedmica usled nevremena iskrcali se se na jugu Engleske, nekoliko dana nakon pobede Harolda nad Vikinzima. Iskrcali su se 28. septembra 1066. u Saseksu. Blizu Hastingsa, Vilijam Osvajač je napravio drveni dvorac kao svoju bazu. Izbor baze je predstavljao direktan prst u oko kralju Haroldu, pošto je to bilo lično područje kralja Harolda.

U bici kod Hastingsa 14. oktobra 1066, Normani su pobedili, kralj Harold je ubijen, a Saksonci su pobegli.

Posle te bitke Vilijam Osvajač je krenuo kroz Kent prema Londonu. Izbegavajući London došao je dolinom Temze do utvrđenog saksonskog grada Valingforda u Oksfordširu, gde se saksonski gospodar grada Vigod potčinjava Vilijamu Osvajaču. Tu je značajno da se nadbiskup Kanterberija Stigand takođe potčinjava Vilijamu. Dok je očekivao da se potčini i London, Vilijam Osvajač se kretao severoistočno do Hartfordšira, gde se preostali saksonski plemići predaju njegovoj vlasti. Konačno je proglašen kraljem pri kraju oktobra, a krunisan je 25. decembra 1066. u Vestminsterskoj opatiji.

Jug Engleske je brzo priznao novog kralja, a na severu je trajao otpor do 1072, kada je Vilijam Osvajač ugušio i taj otpor zamenjujući u pobunjenim područjima anglo-saksonsko plemstvo normanskim gospodarima. U Jorkširu je postigao sporazum po kome su lokalni saksonski plemići mogli zadržati zemlju u zamenu za izbegavanje pobuna.

Kontrola Engleske

Vilijam Osvajač

Kada su jednom zauzeli Englesku Normani se suočavaju sa nizom izazova. Normana je bilo veoma malo u poređenju sa lokalnim stanovništvom. Procenjuje se da je bilo samo 5.000 normanskih vitezova. Prethodni anglo-saksonski gospodari su bili naviknuti da budu potpuno nezavisni od centralne vlasti, što je bilo suprotno od normanske centralizovane vlasti. Zbog želje za nezavisnošću od centralne vlasti izbijaju sukobi. Novi normanski gospodari bi gradili zamkove kao uporište u slučaju pobune, a i za kontrolu celog kraja.

Ako bi neko od anglo-saksonskih gospodara odbio da prizna legitimitet Vilijama Osvajača, oduzela bi mu se zemlja i titula. Zemlja bi se podelila novim normanskim gospodarima. Na taj način su Normani potisnuli lokalnu aristokratiju.

Nije bilo lako ni održavati normansku lojalnost. Održanje Normana zajedno kao lojalne grupe bilo je veoma značajno, jer bi bilo kakvi sukobi među njima dali šansu domaćima da se oslobode Osvajača. Vilijam Osvajač je zato Normanima davao zemlju u manjim komadima i raštrkanu geografski i po Engleskoj i po Normandiji. Ako bi se neko pobunio protiv njega, ne bi mogao braniti svoje posede, koji su geografski jako raštrkani.

Ali takva politika kasnije dovodi do grupisanja plemića, njihove organizacije kao klase, što se drugde nije dešavalo.

Značaj

• anglo-normanski jezik
  Jedna od najznačajnijih promena je bilo uvođenje romanskog anglo-normanskog jezika kao jezika vladajuće klase u Engleskoj. Taj jezik je zadržao svoj prestiž sledećih 300 godina i ima veliki značaj za moderni engleski jezik. Engleski jezik je izgubio mnogo germanskog vokabulara, ali je zadržao germansku strukturu rečenica.
• gubitak anglo-saksonske aristokratije
  Druga direktna posledica Normanskog osvajanja je gotovo potpuno iščezavanje anglo-saksonske aristokratije i gubitak anglo-saksonske kontrole nad crkvom. Kako je Vilijam Osvajač pokorio pobunjenike tako im je uzeo zemlju i dao ih normanskim saborcima. Već oko 1096. nema više nijednog biskupa, koji bi bio Anglo-Saksonac.

Nijedan drugi srednjovekovni osvajački pohod nije tako dramatično pogodio vladajuću klasu. Vilijam Osvajač je postao izuzetno popularan među Normanima osvajačima, jer im je dao ogromne zemlje na upravljanje. Njegove nagrade su bile i baza za konsolidaciju vlastite moći. Svaki novi zemljoposednik, koji je dobio zemlju od kralja bio je dužan da sagradi zamak i da potčini lokalno stanovništvo.

Sistem vlasti

Čak i pre dolaska Normana Anglo-Saksonci su imali jedan od najprofinjenijih sistema vlasti toga vremena. Cela Engleska je bila podeljena u jedinice podjednake veličine i oblika zvane „šer“ (engl. Shire). Tim jedinicama su upravljali šerifi. Te administrativne jedinice su bile autonomne i nije bilo velike koordinacije među njima. Anglo-Saksonci su koristili pisanu dokumentaciju, što je u to doba bilo neuobičajeno za kraljeve u Evropi koji su koristili reči umesto papira.

Anglo-Saksonci su uspostavili stalno sedište vlasti, što je takođe dosta odstupalo od srednjovekovnih vlada, koje su bile u pokretu ili su menjale poziciju. U Vinčesteru je uspostavljen stalni trezor, pa su tu počeli da se gomilaju birokratija i arhiv.

Taj oblik vlasti nasleđuju Normani. Normani to unapređuju centralizacijom sistema administrativnih jedinica. Godine 1085, Vilijam Osvajač je izvršio popis stanovništva i imovine, što je bio prvi takav popis u Evropi nakon doba Rimljana. Popis je omogućio uvođenje efikasnog oporezivanja. Računovodstvo se bitno unapređuje i locira se u Vinčesteru.

Normani su vladali iz Normandije. Nisu vladali iz Engleske. Tako je i Vilijam Osvajač ostavio rođaka da vlada Engleskom u njegovo ime, a on sam se vratio u Normandiju. S druge strane Normani su u Engleskoj gradili katedrale i zamkove.

Anglo-normanski i francuski odnosi

Posle Normanskog osvajanja Engleske odnosi sa Francuskom se komplikuju. Normani su još držali posede u Normandiji i time su bili još uvek vazali francuskog kralja. U isto vreme oni su bili jednaki francuskom kralju, jer su sami bili kraljevi Engleske. Oko 1150, kada se formiralo Anžujsko carstvo, Normani su kontrolisali pola Francuske i Englesku, čime su bili jači od Francuske, ali ipak i dalje su bili francuski vazali. Do krize je došlo 1216, kada je francuski kralj Filip II Avgust zauzeo sve Normanske i Anžujske posede u Francuskoj osim Gaskonje. To kasnije dovodi do Stogodišnjeg rata.

Tokom života Vilijama Osvajača, njegovi velika teritorijalna širenja izazvala su veliki alarm ne samo kod francuskog kralja, nego i kod grofova Anžu i Flandrije.

Literatura

• Bates, David (1982). Normandy Before 1066. London: Longman. ISBN 978-0-582-48492-4. 
• Bates, David (2001). William the Conqueror. Stroud, UK: Tempus. ISBN 978-0-7524-1980-0. 
• Bennett, Matthew (2001). Campaigns of the Norman Conquest. Essential Histories. Oxford, UK: Osprey. ISBN 978-1-84176-228-9. 
• Carpenter, David (2004). The Struggle for Mastery: The Penguin History of Britain 1066–1284. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-014824-4. 
• Chibnall, Marjorie (1986). Anglo-Norman England 1066–1166. Oxford, UK: Basil Blackwell. ISBN 978-0-631-15439-6. 
• Chibnall, Marjorie (1999). The Debate on the Norman Conquest. Issues in Historiography. Manchester, UK: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4913-2. 
• Ciggaar, Krijna Nelly (1996). Western Travellers to Constantinople: the West and Byzantium, 962–1204. Leiden, Netherlands: Brill. ISBN 978-90-04-10637-6. 
• Clanchy, M. T. (2006). England and its Rulers: 1066–1307. Blackwell Classic Histories of England (Third izd.). Oxford, UK: Blackwell. ISBN 978-1-4051-0650-4. 
• Crouch, David (2007). The Normans: The History of a Dynasty. London: Hambledon & London. ISBN 978-1-85285-595-6. 
• Crystal, David (2002). „The Story of Middle English”. The English Language: A Guided Tour of the Language (Second izd.). New York: Penguin. ISBN 0-14-100396-0. 
• Daniell, Christopher (2003). From Norman Conquest to Magna Carta: England, 1066–1215. London: Routledge. ISBN 978-0-415-22216-7. 
• Douglas, David C. (1964). William the Conqueror: The Norman Impact Upon England. Berkeley: University of California Press. OCLC 399137. 
• Gravett, Christopher (1992). Hastings 1066: The Fall of Saxon England. Campaign. 13. Oxford, UK: Osprey. ISBN 978-1-84176-133-6. 
• Hallam, Elizabeth M.; Everard, Judith (2001). Capetian France 987–1328 (Second izd.). New York: Longman. ISBN 978-0-582-40428-1. 
• Heath, Ian (1995). Byzantine Armies AD 1118–1461. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-347-6. 
• Higham, Nick (2000). The Death of Anglo-Saxon England. Stroud, UK: Sutton. ISBN 978-0-7509-2469-6. 
• Huscroft, Richard (2009). The Norman Conquest: A New Introduction. New York: Longman. ISBN 978-1-4058-1155-2. 
• Huscroft, Richard (2005). Ruling England 1042–1217. London: Pearson/Longman. ISBN 978-0-582-84882-5. 
• Kaufman, J. E.; Kaufman, H. W. (2001). The Medieval Fortress: Castles, Forts, and Walled Cities of the Middle Ages. Cambridge, MA: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81358-0. 
• Keynes, Simon (2001). „Charters and Writs”. Ur.: Lapidge, Michael; Blair, John; Keynes, Simon; Scragg, Donald. Blackwell Encyclopaedia of Anglo-Saxon England. Malden, MA: Blackwell. str. 99—100. ISBN 978-0-631-22492-1. 
• Keynes, Simon (2001). „Harthacnut”. Ur.: Lapidge, Michael; Blair, John; Keynes, Simon; Scragg, Donald. Blackwell Encyclopaedia of Anglo-Saxon England. Malden, MA: Blackwell. str. 229—230. ISBN 978-0-631-22492-1. 
• Lawson, M. K. (2002). The Battle of Hastings: 1066. Stroud, UK: Tempus. ISBN 978-0-7524-1998-5. 
• Liddiard, Robert (2005). Castles in Context: Power, Symbolism and Landscape, 1066 to 1500. Macclesfield, UK: Windgather Press. ISBN 978-0-9545575-2-2. 
• Loyn, H. R. (1984). The Governance of Anglo-Saxon England, 500–1087. Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1217-0. 
• Marren, Peter (2004). 1066: The Battles of York, Stamford Bridge & Hastings. Battleground Britain. Barnsley, UK: Leo Cooper. ISBN 978-0-85052-953-1. 
• Roffe, David (2004). „Hereward (fl. 1070–1071)”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/13074. Pristupljeno 29. 3. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza) (subscription or UK public library membership required)
• Singman, Jeffrey L. (1999). Daily Life in Medieval Europe. Daily Life Through History. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30273-2. 
• Stafford, Pauline (1989). Unification and Conquest: A Political and Social History of England in the Tenth and Eleventh Centuries. London: Edward Arnold. ISBN 978-0-7131-6532-6. 
• Stenton, F. M. (1971). Anglo-Saxon England (Third izd.). Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280139-5. 
• Thomas, Hugh M. (2003). The English and the Normans. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925123-0. 
• Thomas, Hugh (2007). The Norman Conquest: England after William the Conqueror. Critical Issues in History. Lanham, MD: Rowman & Littlefield Publishers, Inc. ISBN 978-0-7425-3840-5. 
• Thomas, Hugh M. (april 2003). „The Significance and Fate of the Native English Landowners of 1086”. The English Historical Review. 118 (476): 303—333. JSTOR 3490123. doi:10.1093/ehr/118.476.303. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Walker, Ian (2000). Harold the Last Anglo-Saxon King. Gloucestershire, UK: Wrens Park. ISBN 978-0-905778-46-4. 
• Williams, Ann (2003). Æthelred the Unready: The Ill-Counselled King. London: Hambledon & London. ISBN 978-1-85285-382-2. 
• Williams, Ann (2004). „Eadric the Wild (fl. 1067–1072)”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/8512. Pristupljeno 29. 3. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza) (subscription or UK public library membership required)
• Williams, Ann (2000). The English and the Norman Conquest. Ipswich, UK: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-708-5. 

Spoljašnje veze

• Bibliographies for undergraduate students at the University of Sheffield, UK Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. mart 2021)
• Essential Norman Conquest from Osprey Publishing
• Normans – a background to the Conquest from the BBC