Odiseas Elitis
Odiseas Elitis (grč.Οδυσσέας Ελύτης, pravo ime Odiseas Alepudelis, Οδυσσέας Αλεπουδέλης), jedan od najvećih grčkih pesnika 20. veka. Rođen je 2. novembra 1911. u Iraklionu na Kritu, a umro 18. marta 1996. Dobitnik je grčke Državne nagrade za poeziju 1960. godine za poemu Dostojno jest i Nobelove nagrade za književnost 1979. godine, „za njegovu poeziju koja, na pozadini grčke tradicije, senzualnom snagom i intelektualnom jasnoćom opisuje borbu savremenog čoveka za slobodu i stvaralaštvo“[1].
| Odiseas Elitis | |
|---|---|
 Odiseas Elitis, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1979. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. novembar 1911. |
| Mesto rođenja | Iraklion na Kritu, Kritska država |
| Datum smrti | 18. mart 1996. (84 god.) |
| Mesto smrti | Atina, Grčka |
| Nagrade | Nobelova nagrada za književnost |
| Potpis |  |
| Univerzitet u Atini | |
Bibliografija
urediPesničke zbirke
uredi- Orijentacije (1939)
- Sunce prvo (1943)
- Herojska i tužna pesma o potporučniku nestalom u Albaniji (1943)
- Dostojno jest (1959)
- Šest i jedno kajanje za nebo (1960)
- Vrhovno sunce (1971)
- Monogram (1972)
- Sva ro erosa (1973)
- Drvo svetlosti i četrnaesta lepota (1971)
- Pastorčad (1974)
- Knjiga signala (1977) (zbirka završnih izreka iz pesničke zbirke Marija Nefeli)
- Marija Nefeli (1978)
- Tri pesme pod zastavom pogodnosti (1982)
- Kalendar nevidljivog aprila (1984)
- Mali moreplovac (1988)
- Elegije iz Oksopetre (1991)
- Biciklistkinja (1991)
- Zapadno od tuge (1995)
- 2x7 epsilon (1996) (posthumno)
- Izbliza (1998) (posthumno)
Zbirke eseja
uredi- Otvorene karte (1973)
- U belom (1992)
- Vrt sa samoobmanama (1995)
Prevodi
uredi- Drugo pismo (1976)
- Sapfa (1984)
- Otkrovenje Jovanovo (1985)
- Krinagora (1987)
Reference
uredi- ^ „The Nobel Prize in Literature 1979”. The Nobel Prize. Pristupljeno 28. 1. 2019.
