Википедија

Опис Египта

Opis Egipta (fr. Description de l'Égypte) je bila višetomna publikacija koja je izlazila od 1809. do 1829. godine i nudila prvi sveobuhvatni katalog kulture drevnog i modernog Egipta, kao i prirodne istorije ove zemlje. Delo je nastalo kao rad 160 istraživača i naučnika koji su zajedno sa Napoleonom učestvovali u njegovoj invaziji na Egipat (deo Francuskih revolucionarnih ratova) od 1798. do 1801. godine. Osim njih, na publikaciji knjige je radilo i 2.000 umetnika i tehničara.

Opis Egipta
Prva strana Opisa Egipta
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov Description de lÉgypte
AutorCommission des sciences et arts d'Egypte
Zemlja Francuska
Jezikfrancuski
Izdavanje
IzdavačFrancuska vlada
Tip medijaTvrdi povez
Prevod
Datum
izdavanja		1809-1822

Pun naziv publikacije je Description de l'Égypte, ou Recueil des observations et des recherches qui ont été faites en Égypte pendant l'expédition de l'armée française (srp. Opis Egipta, sabrane opservacije i istraživanja koja su sprovedena u Egiptu tokom ekspedicije francuske vojske).

Priprema i publikacija uredi

 
Među slikama u knjizi se nalaze i pejzaži Egipta. Slika 87 "Pogled na Katbejevu tvrđavu i dijamantsku stenu".

Oko 160 naučnika i istraživača od kojih su mnogi bili iz Francuskog instituta je radilo na istraživanjima za Opis Egipta. Kolektivno su poznati pod nazivom Komisija nauke i umetnosti (fr. Commission des Sciences et des Arts), a trećina ljudi koji su učestvovali u radu će kasnije postati članovi Egipatskog naučnog instituta (fr. Institut d'Égypte).

Po naređenju Napoleona, Egipatski naučni institut je osnovan krajem avgusta 1798. godine u Kairu i njegov predsednik je bio Gaspar Monž.[1] Sama organizacija instituta je urađena po ugledu na Francuski institut. U njemu se nalazila biblioteka, nekoliko laboratorije, radionica i razne kolekcije. Međutim, radionica nije služila samo za istraživanja, već je snabdevala i vojsku potrebnom opremom. Brojni instrumenti su morali da se naprave u Kairu kako bi se nadoknadili oni koji su bili izgubljeni kada je potopljena francuska flota u avgustu 1798. godine tokom Bitke kod Abukira i protesta u Kairu u oktobru iste godine. Osim što su se bavio istraživanjem i snabdevanjem vojske, Institut je takođe publikovao žurnal (La Decade Egyptienne) i novine (Courier de L'Egypte).

Ideja da se zajedno publikuju celokpuna zapažanja i istraživanja sakupljena tokom ekspedicije je počela da se realizuje još u novembru 1798. godine kada je Žozefu Furiju poveren zadatak da sakupi preglede istraživanja iz svih disciplina kako bi se publikovali. Nakon poraza, francuska vojska je napustila Egipat 1801. godine, a sa njima je pošla i Komisija koja je sa sobom ponela veliki broj beležaka, crteža i manjih artefakata koje su mogli da prošvercuju pored Britanca.

Februara 1802. godine Žan Anton Šapel, francuski ministar unutrašnjih poslova, je po Napoleonovom naređenju izdao da se oformi komisija koja će sabrati ogroman broj sakupljenih podataka tokom ekspedicije u jednu publikaciju. U ovu publikaciju će se uključiti i već objavljene stvari u žurnalu i novinama Egipatskog naučnog instituta i Memoari iz Egipta (fr. Memoires sur l'Egypte) koje je objavila francuska vlada tokom same kampanje, kao i beleške i ilustracije brojnih istraživača i naučnika koji su učestvovali u kampanji. Zbog velike količine podataka koje je trebalo objaviti prošlo je više od 20 godina rada pre nego što je publikovan prvi tom.

Prvih deset tomova gravura su predstavljeni Napoleonu u januaru 1808. godine. Prvi tomovi su objavljeni po naređenu cara, a kasniji će biti objavljeni po naređenu kralja i na kraju po naređenu vlade. Urađeno je i drugo izdanje Opisa Egipta u kom je proširen tekst i koji je objavljen u manjem formatu.

Radnja uredi

 
Ilustracija Murat-bega publikovana u Opisu Egipta.

Tipološki kvalitet teksta, lepe ilustracije i neobični veliki format (1 m sa 0,81 m) su učinili da Opis Egipta bude izvanredno delo.

Prvo izdanje se sastojalo od devet tomova tekstova, jednog toma opisa slika i deset tomova slika. Dva dodatna toma u Mamutskoj veličini su imala slike Antikviteta i Moderne države i jedan tom mapa (atlas) je urađen što znači da se kompletno izdanje sastojalo od ukupno 23 toma. Deset tomova slika koji su objavljeni u okviru izdanja su imala preko 3.000 crteža, a većina je bila u prvom i drugom tomu, Prirodna istorija. Mnogi crteži nisu bili obojeni, ali neki su ručno bojeni.

Uticaj uredi

 
Mapa Donjeg Egipta tokom Napoleonove invazije koja je korišćena u izveštaju o Sueckom kanalu.

Mnogi istraživači navode da je Opis Egipta bio od ključnog značaja za nastanak novog polja egipotologije.[2] Egipat je oduvek fascinirao Zapad, ali tek sa Napoleonovom ekspedicijom kreću da se sprovode ozbiljna istraživanja na ovu temu. Tokom kampanje je u Francusku donet i Kamen iz Rozete koji je koristio Šampolion kako bi dešifrovao hijeroglife i tako je konačno moglo da počne ozbiljno istraživanje starog Egipta korišćenjem originalnih zapisa, a ne samo tekstova na latinskom i starogrčkom jeziku. Zbog svog značajnog rada, Šampolion se smatra "ocem egiptologije".[3]

U akademskim krugovima se zbog otkrića na istoku javlja nova ideja ex oriente lux (latinski za: sa Istoka dolazi svetlo) čime se priznavao veliki tehnološki i naučni uspeh koji se javio na drevnom Istoku, pogotovo u Egiptu. Napoleonova kampanja je pokrenula talas interesovanja za Egipat i zato se pojavio orijentalizam kao dominantan stil u umetnosti. Osim Opisa Egipta javljaju se i druge uticajne publikacije poput Putovanje Gornjim i Donjim Egiptom (fr. Voyage dans la Basse et la Haute Egypt) Vivanta Denona. Evropa sve više počinje da se interesuje za Egipat i njegovo nasleđe tako da se šalju plačkaške i naučne ekspedicije u ovu zemlju da sakupe eksponate za muzeje. Umetnost starog Egipta počinje da inspiriše modernu arhitekturu i u okviru neoklasicizma se javlja Egipatski preporod tokom kog grade nove zgrade koje podsećaju na staroegipatska zdanja. Pojavljuju se zgrade, mostovi i nadrgobni spomenici sa egipatskim motivima, a i nameštaj postaje inspirisan drevnim Egitom. Napoleonova kampanja i publikacija Opisa Egipta su pokrenuli talas promocije drevnog Egipta i ovaj period je imao tolikog uticaja na društvo u 19. veku da se često naziva i egiptomanijom.[4]

Izdanja uredi

Postoji nekoliko varijacija ovih izdanja, pogotovo prvog koji je nekad mogao da ima i dodatne tomove. Neke kolekcije sadrže čak po 29 tomova, dok je "standardno" prvo izdanje činilo 23 toma. Takođe, mnogi od datuma koji se navode kao godine publikacije su mnogo ranije nego što je sam tom objavljen. Na primer, na naslovnoj strani prvog toma osme knjige (Histoire Naturelle) stoji da je publikovana 1809. godina, a zapravo je na tržište izašla tek 1826. godine.[5]

Prvo izdanje uredi

 
Veličina tomova prvog izdanja
  • Knjiga 01 (1809), Tom I - Antiquités, Descriptions.
  • Knjiga 02 (1818), Tom II - Antiquités, Descriptions.
  • Knjiga 03 (1809), Tom I - Antiquités, Mémoires.
  • Knjiga 04 (1818), Tom II - Antiquités, Mémoires.
  • Knjiga 05 (1809), Tom I - Etat Moderne.
  • Knjiga 06 (1822), Tom II - Etat Moderne.
  • Knjiga 07 (1822), Tom II - Etat Moderne (2´ Partie).
  • Knjiga 08 (1809), Tom I - Histoire Naturelle.
  • Knjiga 09 (1813), Tom II - Histoire Naturelle.
  • Knjiga 10 (18xx), Tom I - Préface et explication des planches.
  • Knjiga 11 (1809), Tom I - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 12 (18xx), Tom II - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 13 (18xx), Tom III - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 14 (18xx), Tom IV - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 15 (1822), Tom V - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 16 (1809), Tom I - Planches : Etat Moderne.
  • Knjiga 17 (1817), Tom II - Planches : Etat Moderne.
  • Knjiga 18 (1809), Tom I - Planches : Histoire Naturelle.
  • Knjiga 19 (1809), Tom II - Planches : Histoire Naturelle.
  • Knjiga 20 (1809), Tom IIbis - Planches : Histoire Naturelle.
  • Knjiga 21 (18xx), Tom I - Planches : Antiquités. ("Mammutfolio")
  • Knjiga 22 (18xx), Tom I - Planches : Etat Moderne. ("Mammutfolio")
  • Knjiga 23 (1818), Tom I - Planches : Carte géographiques et topographique.("Mammutfolio")

Drugo izdanje uredi

  • Knjiga 01 (1821), Tom I - Tome Premier Antiquités-Descriptions.
  • Knjiga 02 (1821), Tom II - Tome Deuxième Antiquités-Descriptions.
  • Knjiga 03 (1821), Tom III - Tome Troisième Antiquités-Descriptions.
  • Knjiga 04 (1822), Tom IV - Tome Quatrième Antiquités-Descriptions.
  • Knjiga 05 (1829), Tom V - Tome Cinquième Antiquités-Descriptions.
  • Knjiga 06 (1822), Tom VI - Tome Sixième Antiquités-Mémoires.
  • Knjiga 07 (1822), Tom VII - Tome Septième Antiquités-Mémoires.
  • Knjiga 08 (1822), Tom VIII - Tome Huitième Antiquités-Mémoires.
  • Knjiga 09 (1829), Tom IX - Tome Neuvième Antiquités-Mémoires et Descriptions.
  • Knjiga 10 (1823), Tom X - Explication Des Planches, D'Antiquités.
  • Knjiga 11 (1822), Tom XI - Tome Onzième Etat Moderne.
  • Knjiga 12 (1822), Tom XII - Tome Douzième Etat Moderne.
  • Knjiga 13 (1823), Tom XIII - Tome Treizième Etat Moderne.
  • Knjiga 14 (1826), Tom XIV - Tome Quatorzième Etat Moderne.
  • Knjiga 15 (1826), Tom XV - Tome Quinzième Etat Moderne.
  • Knjiga 16 (1825), Tom XVI - Tome Seizième Etat Moderne.
  • Knjiga 17 (1824), Tom XVII - Tome Dix-Septième Etat Moderne.
  • Knjiga 18 (1826), Tom XVIII - Tome Dix-Huitième Etat Moderne.
  • Knjiga 19 (1829), Tom XVIII - Tome Dix-Huitième (2´ Partie) Etat Moderne.
  • Knjiga 20 (1830), Tom XVIII - Tome Dix-Huitième (3´ Partie) Etat Moderne.
  • Knjiga 21 (1824), Tom XIX - Tome Dix-Neuvième Histoire Naturelle, Botanique-Météorologie.
  • Knjiga 22 (1825), Tom XX - Tome Vingtième Histoire Naturelle.
  • Knjiga 23 (1826), Tom XXI - Tome Vingt-Unième Histoire Naturelle, Minieralogie - Zoologie.
  • Knjiga 24 (1827), Tom XXII - Tome Vingt-Deuxième Histoire Naturelle, Zoologie. Animaux Invertébrés (suite).
  • Knjiga 25 (1828), Tom XXIII - Tome Vingt-Troisième Histoire Naturelle, Zoologie. Animaux Invertébrés (suite). Animaux Venteures.
  • Knjiga 26 (1829), Tom XXIV - Tome Vingt-Quatrième Histoire Naturelle, Zoologie.
  • Knjiga 27 (1820), Tom I - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 28 (182x), Tom II - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 29 (182x), Tom III - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 30 (182x), Tom IV - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 31 (1823), Tom V - Planches : Antiquités.
  • Knjiga 32 (1822), Tom I - Planches : Etat Moderne.
  • Knjiga 33 (1823), Tom II - Planches : Etat Moderne.
  • Knjiga 34 (1826), Tom I - Planches : Histoire Naturelle.
  • Knjiga 35 (1826), Tom II - Planches : Histoire Naturelle.
  • Knjiga 36 (1826), Tom IIbis - Planches : Histoire Naturelle.
  • Knjiga 37 (1826), Tom I - Planches : Atlas géographique.

Originali uredi

U decembru 2011. godine je lažno izjavljeno da je manuskript Opisa Egipta uništen tokom požara koji je izbio u Egipatskom institutu tokom protesta u Kairu.[6][7] Zapravo, kolekcija Instituta u kojoj se nalazio set od 23 toma prvog izdanja je spašen i nije bilo nepopravljive štete.[8] Po izjavi ministra kulture Egipta, osim ovoga u Egiptu se nalaze još dva seta originalnog prvog izdanja.[9] Većina originalnih rukopisa napravljenih za Opise Egipta se čuva u Narodnom arhivu i Narodnoj biblioteci u Parizu.

Galerija uredi

Jedan od glavnih razloga za veliki uspeh Opisa Egipta su bogate ilustracije koje se nalaze u njenim tomovima:

Reference uredi

  1. ^ Louis de Laus de Boisy, “The Institute of Egypt,” Napoleon: Symbol for an Age, A Brief History with Documents, ed. Rafe Blaufarb (New York: Bedford/St. Martin’s, 2008), 45-48.
  2. ^ „Egyptology”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 9. 2018. 
  3. ^ Bianchi 2001, str. 260–261.
  4. ^ Todorović, Miloš (2018). „Egiptomanija”. Alia Mundi: časopis za kulturnu raznolikost: 25. Pristupljeno 5. 9. 2018. [mrtva veza]
  5. ^ Tollitt, M.E. (1986). „Dates and authorship of the text volumes of Histoire Naturelle Section of Savigny's Description de l'Egypte. Z.N.(S.) 2515”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 43: 107—112. Pristupljeno 21. 8. 2017. 
  6. ^ Napoleon's "Description De L'Egypte" Lost to Fire Amid Clashes
  7. ^ Burning of the Library of l'Institut de l'Egypte
  8. ^ Premier bilan de l'incendie de l'Institut d'Egypte au Caire, Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2018) ENSSIB website, 22 December 2011 (francuski)
  9. ^ Minister: Egypt still has 3 copies of Napoleon's 'Déscription de l'Egypte', in: Egypt Independent, 19 December 2011

Literatura uredi

  • Bianchi, Robert Steven (2001). „Champollion Jean-François”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, Volume 1. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510234-5. 

Spoljašnje veze uredi

 
Opis Egipta na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Опис_Египта&oldid=26960889”