Opsada Zbaraža (1649)
Opsada Zbaraža u leto 1649. bila je ključni događaj u ustanku Bogdana Hmeljnickog.
| Opsada Zbaraža | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo ustanka Bogdana Hmeljnickog | |||||
 | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
| Krimski kanat | Državna zajednica Poljske i Litvanije | ||||
| Komandanti i vođe | |||||
| Bogdan Hmeljnicki | knez Jeremija Višnjovjecki | ||||
| Jačina | |||||
| oko 70.000 kozaka i 70.000 Tatara [1] | oko 10-15.000 [1] | ||||
| Žrtve i gubici | |||||
| nekoliko desetina hiljada | nekoliko hiljada | ||||
Uvod uredi
U proleće 1648, Bogdan Hmeljnicki hetman Zaporoške vojske, formalno izjavljujući vernost kralju Vladislavu IV, sklopio je savez sa Krimskim Tatarima i uništio poljsku vojsku u Ukrajini u bitkama kod Žute Vode, Korsunja i Pilavaca, a Poljsku je zahvatilo bezvlašće zbog smrti kralja Vladislava IV. Kozačke pobede izazvale su masovni ustanak pravoslavnih kmetova u celoj Ukrajini, i usledio je pokolj vlastele, katoličkog sveštenstva i Jevreja. Nakon pobede kod Pilavaca, kozačka vojska je zagospodarila Ukrajinom, ali je zastala pred utvrđenjima Lavova i Zamošća.[2] Zima je prekinula ratne operacije.[3]
Opsada uredi
Novi kralj Jan II Kazimir ponudio je kozacima amnestiju i povlastice u zimu 1648, ali su pregovori sa kozacima propali su zbog protivljenja ukrajinske vlastele, koju je predvodio knez Jeremija Višnjovjecki, i ustanka seljaka, koje Hmeljnicki nije mogao da kontroliše. Novi kozački pohod u proleće 1649, zastao je pred utvrđenim Zbaražem, koji su branili regimentari i privatna vojska kneza Višnjovjeckog. Opsađeni su zadržali glavninu kozaka i Tatara, koje je predvodio sam krimski han, punih 40 dana. Za to vreme, nova vojska pod komandom Jana II Kazimira je u bici kod Zboriva naterala Tatare na povlačenje, posle čega je Hmeljnicki pristao na mir. [3][1]
Posledice uredi
Sporazumom u Zborivu, tri ukrajinske vojvodine (Kijev, Braclav i Černjigov) postale su kozačka teritorija, na kojoj nije smelo biti poljske vojske, jezuita i Jevreja, priznata je ravnopravnost pravoslavne vere, a broj registrovanih kozaka povećan je na 40.000. Zauzvrat, Hmeljnicki je pristao na mir sa Poljskom, formalno priznavši vlast poljskog kralja.[3]
U poljskoj kulturi uredi
Ova opsada je detaljno prikazana u romanu "Ognjem i mačem" poljskog nobelovca Henrika Sjenkjeviča iz 1884.[4]
Reference uredi
- ^ a b v Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- ^ Fajfrić 2008, str. 258–267.
- ^ a b v Zamoyski 1988, str. 160–166
- ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
Literatura uredi
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. str. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno izd.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Djurant, Vil. Doba Luja XIV : istorija evropske civilizacije u doba Paskala, Molijera, Kromvela, Miltona, Petra Velikog, Njutna i Spinoze : 1648-1751 / Vil Djurant ; [preveo s engleskog Ljubomir Veličkov]. Beograd : Vojnoizdavački zavod : Narodna knjiga, 2004 (Beograd : Vojna štamparija). str. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. izd.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.