Opšti izbori u Republici Srbiji 2012.
Opšti izbori u Republici Srbiji 2012. su podrazumevali istovremeno održavanje parlamentarnih, lokalnih, pokrajinskih i predsedničkih izbora 6. maja 2012. godine.[1] To su bili tek drugi izbori na svim nivoima u republici, posle opštih vanrednih izbora 1992. godine, koji su obuhvatali i izbore za savezni parlament bivše Savezne Republike Jugoslavije.[2]
Pozadina
urediOpšti izbori u Srbiji su se odvijali u trenutku dok se država suočavala sa ozbiljnim ekonomskim problemima: stopa nezaposlenosti varirala je između 20 i 25%[3], dok je zemlja bila teško pogođena posledicama Svetske ekonomske krize.[4] Na političkom planu, čelnici opozicije su, gotovo od formiranja vlade Mirka Cvetkovića insistirali na neophodnosti održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, ali su na kraju ipak raspisani redovni izbori.[5][6][7] U martu 2011. godine, Cvetkovićev kabinet je delimično rekonstruisan, objedinjavanjem pojedinih ministarstava i kadrovskom zamenom.[8]
Raspisivanje i rokovi
urediParlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori
urediDana 13. marta 2012. godine, predsednik Srbije Boris Tadić je raspisao parlamentarne izbore.[9] Bili su to deveti izbori za narodne poslanike od uspostavljanja višestranačkog sistema, osmi od kada se izbor poslanika vrši po proporcionalnom D`Ontovom sistemu, tek treći redovni (održano je šest vanrednih parlamentarnih izbora) i treći od kada je Srbija ponovo postala suverena država 2006. godine.[10].
Istog dana, predsednica skupštine Srbije, Slavica Đukić-Dejanović, raspisala je lokalne izbore u onim opštinama i gradovima gde odbornicima ističe mandat, kao i u nekim gde ne ističe[11]. Pitanje održavanje ovih izbora na teritoriji Kosova i Metohije je ostalo sporno.[traži se izvor] Pokrajinski izbori održani su samo u Vojvodini, a predsednik pokrajinske Skupštine, Šandor Egereši, raspisao ih je za isti dan.[12]
Predsednički izbori
urediNekoliko nedelja, pitanje održavanja predsedničkih izbora bilo je neizvesno[13]. Ipak, posle višednevnih spekulacija, 4. aprila 2012. godine, predsednik Srbije Boris Tadić, odlučio je da skrati sopstveni mandat. Predsednica Narodne skupštine primila je 5. aprila njegovu ostavku i donela odluku da se prvi krug predsedničkih izbori takođe održi 6. maja, a eventualni drugi dve nedelje potom.[14], a do inauguracije pobednika izbora, prema ustavu, obavljala je predsedničke dužnosti.
Rezultati
urediGeneralno rečeno, izbori 2012. godine su doneli političke promene u Srbiji na republičkom nivou, dok su delovi dotadašnje vladajuće koalicije zadržali vlast u Vojvodini i u pojedinim lokalnim zajednicama.
- Kandidat Srpske napredne stranke, Tomislav Nikolić, pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora 20. maja, čime je kandidat Demokratske stranke, Boris Tadić, koji je prethodno podneo ostavku na mesto šefa države, izgubio vlast posle 8 godina.[15]
- U republičkoj skupštini, najveći broj glasova je osvojila Srpska napredna stranka, praćena Demokratskom strankom i koalicijom okupljenom oko Socijalističke partije Srbije. Nepuna dva meseca kasnije, lider SPS-a (dotadašnjeg koalicionog partnera DS-a u prethodnoj vlasti), Ivica Dačić formirao je svoj kabinet, u kome je većinu ministara delegirala koalicija oko Srpske napredne stranke, praćena koalicijom oko SPS-a i Ujedinjenih regiona Srbije (koalicije koja je takođe bila deo prethodne vlasti, i čije jezgro je na prethodnim izborima bilo na listi koalicije "Za evropsku Srbiju").[16]
- U Vojvodini, koalicija oko Demokratske stranke je ostala na vlasti, podržana Savezom vojvođanskih Mađara i Ligom socijaldemokrata Vojvodine.[17]
- U Beogradu, dotadašnja koalicija, DS-SPS (sa koalicionim partnerima) bez koalicije oko LDP-a (koja nije prešla cenzus), zadržala je vlast do septembra 2013. godine, kada je gradonačelnik Dragan Đilas opozvan, pošto su odbornici koalicije oko SPS-a odlučili da napuste dotadašnju vladajuću većinu.[18] Kasnije je formirano privremeno veće, koje su činili predstavnici svih stranaka osim DS-a, a ono je bilo na vlasti do okončanja vanrednih lokalnih izbora, održanih 16. marta 2014. godine, kada su se održali i vanredni parlamentarni izbori na republičkom nivou.[19]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ „RTS :: Srbija pred predsedničkim izborima” (na jeziku: srpski). Xn--p1acc.xn--90a3ac. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „Izbori 2012 - Drugi republički izbori (1992)”. B92. 13. 3. 2012. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „Press Online :: Stopa nezaposlenosti u Srbiji povećana na 23,7 odsto” (na jeziku: (jezik: srpski)). Pressonline.rs. Arhivirano iz originala 31. 01. 2012. g. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „Svetska ekonomska kriza trči drugi krug | Ekonomska politika”. Nspm.rs. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „Pelević: Raspisati vanredne izbore”. Vesti.rs. 23. 6. 2003. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „SRS: Raspisati vanredne izbore”. Frontal.rs. 23. 2. 2012. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „NS: Što pre raspisati vanredne parlamentarne izbore | Glas javnosti”. Glas-javnosti.rs. 17. 8. 2011. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „Izglasana rekonstrukcija Vlade Srbije | Mondo”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „RTS :: Raspisani parlamentarni izbori” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012.
- ^ „RTS :: Srpski izbor(i) 1990–2008” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012.
- ^ „Blic Online | Raspisani parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori za 6. maj”. Blic.rs. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „Press Online :: Pokrajinski izbori 6. maja” (na jeziku: (jezik: srpski)). Pressonline.rs. Arhivirano iz originala 16. 03. 2012. g. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ „Vučić: Vlast neće raspisati i predsedničke izbore (VIDEO) - VESTI - SMEDIA”. Smedia.rs. Pristupljeno 4. 4. 2012.
- ^ B92 - Izbori 2012 - Raspisani i predsednički izbori, Pristupljeno 17. 4. 2013.
- ^ „Tomislav Nikolić predsednik Srbije”. www.rts.rs.
- ^ „Srbija dobila Vladu”. www.rts.rs.
- ^ „Nova pokrajinska vlada Vojvodine”. Al Jazeera Balkans. 11. 7. 2012.
- ^ „Posle 5 sati rasprave smenjen Đilas”. B92.net.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 27. 1. 2014. g. Pristupljeno 26. 1. 2014.
