Ornek (ornament)
Ornek (kt. Örnek) je sistem simbola i njihovih značenja karakterističan za etničku grupu krimskih Tatara u Ukrajini. Ovo je fenomen narodne kulture čije teme, simboli i tehnologija imaju korene u drevnoj istoriji Krima.[1] Koristi se za ukrašavanje predmeta u vezu, tkanju, grnčarstvu, gravurama, izradi nakita, rezbarenju drveta, ukrašavanju stakla i zidnom slikarstvu. Jedno je od najstarijih dostignuća kulture ovog naroda.
| Ornek | |
|---|---|
 | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Ornek |
| Mesto | Ukrajina |
| Kriterijum | Nematerijalno kulturno nasleđe: Ukrajina |
| Referenca | 1601 |
| Upis | 2021. (16. sednica) |
| Veb-sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/ornek-a-crimean-tatar-ornament-and-knowledge-about-it-01601 |
Ornek i znanja o njemu 2021. godine uvršteni su na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[2][3]
Istorija
urediOrnek je jedno od najstarijih kulturnih dostignuća Krimskih Tatara. Ovaj jedinstveni fenomen svetske kulture svojom je temom i simbolikom povezan sa drevnom istorijom Krima i svim civilizacijama koje su prošle kroz ovu zemlju: skitskom, antičkom, vizantijskom i turskom. Dekorativna umetnost krimskih Tatara dostigla je vrhunac u vreme Krimskog kanata, od druge polovine 15. do kraja 18. veka.
U Krimskom kanatu postojao je specifičan sistem radioničke proizvodnje. U svakom velikom gradu postojale su različite zanatske radionice: tkalja, juvelira, vezilja, krznara, limara i drugih. Visokokvalitetne proizvode kupovalo je Krimsko plemstvo, a kupaca je bilo i u drugim zemljama. Pored profesionalne zanatske proizvodnje bili su rasprostranjeni i proizvodi domaće radinosti, kao što su vez i tkanje.[4]
Prisilne deportacije u Sovjetskom Savezu 1944. godine nanele su nenadoknadive gubitke ornamentalnoj umetnosti krimskih Tatara, jer su ljudi stavljeni u takve uslove u kojima su morali da se bore za opstanak. Oživljavanje raznih narodnih zanata počelo je početkom 1990-ih.[4]
Tradicija
urediOrnek i njegovi elementi su važan element samoidentifikacije i sastavni deo života svake krimskotatarske porodice. Takođe je i sredstvo za prenošenje znanja sa generacije na generaciju u kulturno-istorijskim aspektima života ljudi, zbog čega su znanja o Orneku sačuvana tokom deportacije.
Krimski Tatari su dugo vremena ukrašavali kuće ukrasnim i upotrebnim predmetima sa ovim simbolima. Ovako ukrašeni predmeti oduvek su bili ponos porodice i pažljivo su čuvani i nasleđivani.
Predmeti ukrašeni ovim ornamentima koristili su se u svim fazama života. Bili su važni atributi u mnogim obredima, a tkanine i odevni predmeti bili su univerzalni pokloni tokom svih porodičnih i javnih rituala: kod rođenja deteta, u običajima udvaranja i venčanja („toi“), verskom ritualu obrezivanja dečaka („sunnet“), useljenju novi dom, uređenju kuće, pogrebnim ritualima. To su bili peškiri („eu-džijar“, „jagbez“ i „sofa-peškir“), salvete („jemeni“), maramice i zavese, rezbareni drveni sanduci („sandik“) i bakarno posuđe. pobednici tradicionalnog rvanja („kureš“) ili konjskih trka („košu“) dobijali su vezene prsluke, marame i stoku.
Tako na primer, pre venčanja mlada je za mladoženju spremala komplet poklona od devet tradicionalnih predmeta, među kojima su bili kesa za duvan, podvezice za čarape, peškir za obred brijanja, kaiš „očkur“ i druge. Pre venčanja, devojka je pripremala miraz, koji je uključivao stotine kućnih tkanina i komada odeće koje je devojka vezla zajedno sa svojim drugaricama. Tokom venčanja soba mlade je bila svečano ukrašena. Ispod plafona je bilo pričvršćeno na desetine užadi. Na njima i po obodu zida bile su okačene sve tkanine i odeća bogato ukrašena vezenim i tkanim ornamentom.[4]
Karakteristike
urediOrnek sadrži sitne elemente kombinovane u kompoziciji, uglavnom biljnog i geometrijskog karaktera, simetričnog i asimetričnog rasporeda. Glavna simbolika je slika cveća i drveća u nijansama ružičaste, zelene, žute i plave.[5]
Tradicionalni ornament je, pored svoje umetničke i estetske vrednosti, imao važnu magijsku i znakovnu funkciju. Posebne informacije bile su kodirane u takvom ornamentu, koji je uz pomoć posebnih znakova koji simbolizuju magični sadržaj štitio od zlih sila.[4]
Motivi
urediOrnamenti imaju su svoje stilske karakteristike, koje direktno zavise od tehnike izvođenja i upotrebljenih materijala. Glavni motivi šare podeljeni su u dve grupe: cvetni i geometrijski. Cvetni ornament je tipičan za vez, rezbarenje na kamenu i juvelirsku umetnost. U tkanju i ćilibarstvu preovlađuju geometrijski motivi.[4] Uobičajeni simboli uključuju biljke i drveće, koji simbolizuju ljude različitog pola i uzrasta.
Simbolika
urediUkupno ima oko 35 simbola (ornamenta), od kojih svaki ima svoje jedinstveno značenje i konotacije. Simboli su raspoređeni tako da stvaraju narativnu kompoziciju. Svaki element ima svoje ime i značenje. Među njima su ženski i muški znaci, talismani i elementi čiji se sadržaj otkriva u kontekstu cele ornamentalne kompozicije. Kombinacija različitih elemenata ornamenta stvara kompoziciju kroz koju se može ispričati cela priča. Poznavanje sadržaja svakog elementa, kao i sposobnost njihovog čitanja, živi je fenomen krimskotatarske kulture.[1]
Značenje nekih simbola i kompozicija:
- ruža - udata žena
- topola ili čempres - odrasli muškarac
- lala - mladić
- badem neudata žena ili devojka
- karanfil - starija osoba, mudrost, životno iskustvo
Simbolika cvetnih ornamenata je uvek naglašena jedinstvenom paletom boja i kombinacijama simbola. Različiti elementi ornamenta su kombinovani u jedan semantički centar, koji se međusobno pojačavaju ili formiraju nove znakove.[4]
- Na primer, lala unutar ruže simbolizuje ljubav ili zajednicu muškarca i žene.
Imena i semantičko značenje svakog elementa sačuvani su u krimskotatarskom ornamentu.[4] Zajednice krimskih Tatara razumeju značenje simbola i često naručuju kod zanatlija da kreiraju određene kompozicije sa specifičnim značenjima.[2]
Tatar Išleme
urediTradicionalni dvostrani vez krimskih Tatara „Tatar Išleme“ ima više od 60 različitih bodova. Karakteristika ovog veza je upotreba pastelnih boja u kombinaciji sa srebrnim i zlatnim nitima.[4]
Upotreba
urediOrnek se koristi kao element za dekoraciju različitih upotrebnih predmeta: narodne nošnje, obuće, šešira, kao i u izradi nakita, keramičkog i metalnog posuđa, na proizvodima od drveta, kućnim aparatima, nameštaju, tepisima... Mnogi simboli se koriste kao amajlije.[2]
Geometrijski oblici se prvenstveno koriste u tkanju i ćilibarstvu, dok se cvetni ornamenti koriste u svim drugim narodnim zanatima, uključujući i one kojima se krimski Tatari tradicionalno ne bave, kao što su slikanje stakla, zidno slikarstvo ili zidna umetnost na platnu.[2] Obično su se za tkanje koristili lan, pamuk, vuna i svila. Lanenu tkaninu koju su proizvodili krimski Tatari obeležila je nežnost i mekoća. Na nakitu je tradicionalni ornament posebne lepote. Najrasprostranjenija tehnika bila je filigran - izrada nakita od tanke srebrne žice.[4]
Nematerijalno kulturno nasleđe
urediZnanja i veštine izrade orneka prenose zanatlije unutar porodica i zajednica, kroz neformalno obrazovanje, poput časova ručnog rada, ili kroz formalno na univerzitetima.[2]
U februaru 2018. Ornek je uvršten na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Ukrajine,[6] a zatim i na preliminarnu listu Uneska za moguće uvrštavanje na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[7] Na Uneskovu listu krimskotatarski ornament Ornek je zvanično uvršten na 16. sednici, 16. decembra 2021. godine.[8]
Izrada nominacionog dosijea „Ornek – krimskotatarski ornament“ bila je dugogodišnja inicijativa krimskotatarske javne organizacije „Alem“.[3]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b „NACІONALЬNIЙ PERELІK ELEMENTІV NEMATERІALЬNOЇ KULЬTURNOЇ SPADЩINI UKRAЇNI”. nacionalni UK. Ukraїnsьkiй centr kulьturnih doslіdženь. Pristupljeno 15. 6. 2022.
- ^ a b v g d „UNESCO - Ornek, a Crimean Tatar ornament and knowledge about it”. ich.unesco.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-03.
- ^ a b Poperečna, Darія. „Krimsьkotatarsьkiй ornament Orьnek vnesli do kulьturnoї spadщini ЮNESKO”. Ukraїnsьka pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 18. 6. 2022.
- ^ a b v g d đ e ž z „The Crimean Tatar decorative pattern Ornek and knowledge about it”. Authentic Ukraine. Pristupljeno 18. 6. 2022.
- ^ „Krыmskotatarskiй ornament priznan kulьturnыm naslediem Ukrainы”. crimea-news.info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 20. 2. 2022. g. Pristupljeno 18. 6. 2022.
- ^ „Mіnkulьturi vklюčilo Krimsьkotatarsьkiй ornament ORЬNEK do Nacіonalьnogo perelіku elementіv nematerіalьnoї kulьturnoї spadщini Ukraїni”. Mіnіsterstvo kulьturi Ukraїni (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 19. 2. 2020. g. Pristupljeno 16. 12. 2021.
- ^ „Krimsьkotatarsьkiй ornament vklюčili do poperednьogo spisku ЮNESKO”. Ukrіnform (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2021-12-16.
- ^ „Krimsьkotatarsьkiй ornament Orьnek vnesli do spisku spadщini ЮNESKO”. RBK-Ukraina (na jeziku: ukrajinski). Arhivirano iz originala 16. 12. 2021. g. Pristupljeno 18. 6. 2022.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Ornek na Vikimedijinoj ostavi
