Pancer I
Pancer I (nem. PzKpfw I) je bio nemački laki tenk, proizveden tokom tridesetih godina dvadesetog veka. Iako je prvobitno bio zamišljen kao tenk za obuku posada, aktivno je učestvovao u borbama tokom Španskog građanskog rata i na početku Drugog svetskog rata.
| Pancer I | |
|---|---|
|
| |
| Osnovne karakteristike | |
| Zemlja porekla |  Nacistička Nemačka
|
| Proizvođač | Dajmler-Benc |
| Početak proizvodnje | 1934 |
| Uveden u upotrebu | 1934-1935 |
| Povučen iz upotrebe | 1941 |
| Brzina na putu | 37 km/h |
| Doseg | 200 km |
| Dimenzije i masa | |
| Dužina | 4,03 m |
| Širina | 2,05 m |
| Visina | 1,72 m |
| Težina | 5,4 t |
| Oprema | |
| Glavno naoružanje | 2 mitraljeza MG34, 7.92 mm |
| Sporedno naoružanje | nema |
| Oklop | 13/7 mm |
| Motor | četvorocilindrični benzinski motor na vazdušno hlađenje Krupp M305 |
| Snaga (KS) | 60 KS |
| Posada | |
| Posada | 2 |
Razvoj i proizvodnja uredi
Kada je 1933. godine Nemačka počela sa ponovnim naoružavanjem bilo je jasno da će za razvoj porodice oklopnih borbenih vozila biti potrebno nekoliko godina. U međuvremenu odlučeno je da se započne sa izradom lakih oklopnih vozila koja će moći da se koriste za obuku i sticanje neophodnog iskustva budućih tenkovskih posada. Odsek za naoružanje nemačke vojske objavio je 1933. godine konkurs za projektovanje i izradu prototipa lakog oklopnog vozila mase do 5 tona. Na konkurs se prijavilo pet firmi i nakon obimnog testiranja, Odsek za naoružanje je izabrao Krupov prototip koji je dobio oznaku LKA I. Proizvodnja je dodeljena dvema firmama. Krup je proizvodio šasiju, a Dajmler-Benc je proizvodio oklopno telo i kupolu tenka.
Krup je vozilu dao oznaku LKA/LKB, ali je Odsek za naoružanje vozilu dao šifrovano ime Landwirtschaftlicher Schlepper (LaS), „industrijski traktor“. Versajskim mirovnim sporazumom kojim je okončan Prvi svetski rat, Nemačkoj je bilo zabranjeno da u svom naoružanju ima tenkove. Zbog toga su nemački tenkovi označavani kao industrijska vozila ne bi li se na taj način prikrila njihova prava namena. Serijska proizvodnja ovog vozila pod oznakom IA LaS Krupp počela je u fabrici Henšel u julu 1934. godine. Ugovorom je bila predviđena proizvodnja 150 vozila.[1]
Karakteristike uredi
Pancer I A je bio mali tenk sa dva člana posade i karakteristikama od kojih je najveći deo bio neadekvatan čak i po tadašnjim standardima. Telo je bilo lako oklopljeno i imalo je puno otvora, spojeva i uglova što je povećavalo njegovu ranjivost. Motor je bio slab pa su i performanse bile loše. Pancer I je imao klasičan komercijalni menjač sa pet brzina i rikvercom. Vešanje je bilo veoma slično vešanju primenjenom na lakim tenkovima koje je 1920. godine proizveo Karden-Lojd po tome što su tri oslona točka i zadnji lenjivac bili povezani gredom sa spoljne strane. Pogonski točak nalazio se napred. Vozač i komandir bili su smešteni u istom odeljenju. Vozač je ulazio kroz otvor na telu tenka, dok je komandir ulazio kroz veliki otvor na vrhu kupole. Zbog veoma loše vidljivosti kada je tenk potpuno zatvoren komandir je često morao da otvori poklopac na kupoli kako bi u toku borbe imao bolju preglednost. Mala kupola pokretana je ručno, a komandir je takođe opsluživao i dva mitraljeza čiji borbeni komplet je iznosio 1.525 m.
Vozila koja su isporučena jedinicama uskoro su pokazala da je njihov glavni nedostatak bio preslab motor. Zbog toga je odlučeno da se izvrši njegova modifikacija. Slab Krupov motor je zamenjen jačim Majbahovim šestocilindričnim benzinskim motorom NL 38TP, sa vodenim hlađenjem, koji je mogao da razvije 100 KS. Zbog novog motora telo tenka je neznatno produženo i dodat je još jedan par oslonih točkova dok je zadnji lenjivac bio odignut od zemlje. Borbena masa vozila povećana je na 6 tona. Uprkos tome, zahvaljujući jačem motoru, tenk je zadržao brzinu od 40 km/h na putu. Novo vozilo koje je dobilo oznaku Pancer I B bilo je bolje od prethodnog modela ali je i dalje bilo slabo oklopljeno i loše naoružano.
Borbena upotreba uredi
Guderijan je još u svojoj knjizi Achtung-Panzer! koja je prvi put objavljena 1937. godine, tvrdio da tenkovi Pancer I nisu prilagođeni uslovima na savremenom ratištu, a operacije u Poljskoj i Francuskoj su pokazale da su njegova vatrena moć i oklop preslabi da bi mogao da se suprotstavi neprijateljskim tenkovima.
Korišćen je u Španskom građanskom ratu, u Poljskoj, Francuskoj, Africi, Grčkoj i Balkanu pa čak i u Rusiji tokom 1941. godine iako je već tada bio uveliko zastareo. U vreme napada na Poljsku, 1. septembra 1939. godine, u nemačkim oklopnim jedinicama bilo je 1.445 tenkova Pancer I, dok ih je u sastavu oklopnih divizija određenih za napad na Francusku bilo 523. Na dan 1. jula 1941. godine u naoružanju Vermahta bilo je 843 tenka ovog tipa.[2].
Ovaj mali i loše oklopljen tenk opstajao je na svim ovim ratištima zahvaljujući činjenici da je u to vreme malo armija imalo oformljenu protivtenkovsku odbranu. Čim bi došao u situaciju da se suoči sa organizovanom protivtenkovskom odbranom Pancer I je trpeo velike gubitke kao što je to bio slučaj prilikom britanskog povlačenja ka Denkerku kada je veliki broj ovih tenkova uništen dejstvom britanskih protivtenkovskih topova od dve funte (40 mm).[3].
Pred kraj 1941. godine Pancer I je skoro u potpunosti povučen iz borbenih jedinica.
Španski građanski rat uredi
Određen broj tenkova Pancer I učestvovao je od oktobra 1936. godine u Španskom građanskom ratu na strani nacionalista. Korišćeni su tokom nacionalističkog nastupanja ka Madridu. Nemački tenkovi koji su bili grupisani u posebnu oklopnu jedinicu pod šifrovanim imenom Bataljon Drone (Abteilung Dronhe), prvi put su u većem broju upotrebljeni 11. maja 1937. godine, za napad na položaje španskih komunista blizu Eremita.[4] Ova jedinica je učestvovala u borbama tokom dve godine da bi se u februaru 1939. godine vratila u Nemačku. Iskustva iz Španije pokazala su da je Pancer I inferioran u odnosu na protivničke tenkove, zbog čega su proizvodni kapaciteti preusmereni na prozvodnju novijih modela tenkova.
Modifikacije uredi
Komandno vozilo Panzerbefehlswagen I (Sd.Kfz. 265) uredi
.jpeg)
Pored standardne namene Pancer I uspešno je modifikovan u malo komandno vozilo opremljeno neophodnim sredstvima veze i naoružano jednim mitraljezom MG 34 kalibra 7,92 mm sa borbenim kompletom od 900 metaka. Sa tenkova je uklonjena kupola, a na telo tenka je dodata četvrtasta nadgradnja što je povećalo visinu borbenog odeljenja i ukupnu visinu tenka na 1,99 m. Broj članova posade je povećan na 3, od kojih je treći član posade bio zadužen isključivo za rukovanje radio uređajima. Oklopna zaštita šasije je bila neznatno pojačana pa je prednja zakrivljena oklopna ploča bila deljbine 30 mm, vozačev vizir 34 mm, a bočni oklop 23 mm. Borbeno odeljenje je imalo prednju oklopnu ploču debljine 34 mm, bočne strane od 30 mm i zadnji oklop debljine 16 mm. Ukupna masa vozila povećana je na 6 tona.
Do 1938. godine proizvedeno je 200 komada ove verzije. Prvi put su upotrebljena tokom nemačkog napada na Poljsku 1. septembra 1939. godine. U napadu na Francusku učestvovalo je 96 vozila ovog tipa. Korišćena su do kraja 1941. godine kada su zamenjena novim tipovima komandnih vozila.[5]
Lovac na tenkove Pancerjeger I uredi
U periodu od marta 1940. do februara 1941. godine izvršena je konverzija ukupno 202 tenka Pancer IB u Pancerjager I.[6] Bio je to prvi nemački pokušaj da se motorizuje protiv-tenkovska artiljerija. Sa tenkova je ukljonjena kupola i krov nadgrađa na koje je zatim montiran topovski štit koji je bio otvoren sa gornje i zadnje strane. Glavno naoružanje činio je protiv-tenkovski top češke proizvodnje Škoda, kalibra 47 mm, (nemačka oznaka 4.7 cm PaK (I) L/43.4) sa borbenim kompletom od 86 granata. Top je bio postavljen na obrtno postolje i mogao je da se rotira 17.5 stepeni po horizontali, u obe strane. Prednji oklop šasije i tela tenka bio je debeo 13 mm, a zadnji oklop je bio debeo 6 mm. Prednje i bočne strane topovskog štita bile su 14,5 mm debele. Ukupna masa vozila iznosila je 6.4. tone, a doseg na putu je bio 140 km.
U martu 1941. godine 27 vozila Pancerjager I, iz sastava 605. bataljona lovaca na tenkove (Pz.Jg.Abt. 605), dopremljeno je u Tripoli. Ova vozila korišćena su tokom čitave Severno-afričke kampanje, sve do kapitulacije nemačkih snaga u Tunisu, u maju 1943. godine. Tokom druge bitke kod El Alamejna, britanske snage zarobile su tri ovakva vozila. Jedno vozilo je poslato u Englesku na testiranje i gubi mu se svaki trag, drugo se danas nalazi u SAD, u Opitnom centru Aberdin (Aberdeen Proving Grounds), dok je treće vozilo poslato u Nemačku i danas je izloženo u muzeju u Koblencu.[7]
Pancerjager I korišćen je tokom kampanje u Holandiji, Belgiji, Francuskoj i severnoj Africi, kao i u početnoj fazi nemačkog napada na SSSR. Povučen je iz naoružanja krajem 1943. godine.
Municijski traktor PzKpfw I (A) Munitions-Schlepper (Sd.Kfz. 111) uredi
Tokom kampanje u Poljskoj i Francuskoj, nemačka vojska je koristila municijski traktor barziran na šasiji PzKpfw I Ausf A. Osnovna namena ovog vozila bila je snabdevanje tenkova municijom, na prvoj borbenoj liniji, pod neprijateljskom vatrom. Ovo oklopno vozilo za snabdevanje imalo je zvaničnu oznaku PzKpfw I (A) Munitions-Schlepper (Sd.Kfz. 111). Sa vozila je uklonjena kupola, a otvor gde je nekad bila kupola je zatvoren sa dvokrilnim poklopcem većeg prečnika, kako bi se olakašao utovar i istovar municije. Bilo je visoko 1,4 m i imalo je prednji oklop debljine 15 mm i bočni i zadnji oklop debljine 13 mm. Ukupna masa vozila iznosila je 5 tona. Posadu su činila 2 člana. Doseg mu je bio znatno manji u odnosu na osnovnu verziju tenka i iznosio je samo 95 km na putu. Vozilo je proizvođeno u fabrici Dajmler-Benc i to konverzijom tenkova Pancer I koji su povučeni iz naoružanja.[8] Ukupno je proizvedeno 51 vozilo ovog tipa.[9]
Tenk bacač plamena PzKpfw I (Flamm) uredi
Ovaj tenk je nastao kao terenska modifikacija za vreme Građanskog rata u Španiji. Posade nemački tenkova Pancer I bile su nezadovoljne preciznošću njegovih mitraljeza prilikom dejstva iz pokreta. Zbog toga je umesto mitraljeza, u kupolu ovog tenka montiran ručni bacač plamena (Kleine Flammenwerfer). Malo poznatih detalja o ovoj modifikaciji potiče iz izveštaja Nemačkog generalštaba od 30. marta 1939. godine u kojem se govori o stečenim iskustvima iz Španskog građanskog rata. Prema izveštaju, posade nemačkih tenkova su ustanovile da se dizna ručnog bacača plamena može bez većih prepravki montirati u otvor desnog mitraljeza u kupoli. Borbena upotreba ovog vozila pokazala je da je domet bacača plamena bio premali zbog čega su posade, koje su bile prinuđene da se upuste u blisku borbu, trpele velike gubitke.[10]
Poučen ovim iskustvom, nemački 5. oklopni puk je tokom prve faze kampanje u Severnoj Africi, opremio nekoliko tenkova Pancer I A ručnim bacačima plamena. Ovi tenkovi korišćeni su u borbi protiv britanskih utvrđenih položaja i bunkera koji su branili Tobruk.
Samohodni pešadijski top 15 cm sIG(Sf) PzKpfw I Ausf B uredi
U februaru 1940. godine, nemačka fabrika Alket izvršila je konverziju 38 tenkova Pancer IB u samohodni pešadijski top kalibra 150 mm. Novo vozilo bilo je namenjeno za pružanje bliske vatrene podrške nemačkoj pešadiji, a naročito oklopnim grenadirima koji su zbog brzog tempa nastupanja koji je diktirala taktika Blickriga, često ostavljali klasičnu vučnu artiljeriju daleko iza sebe. Konverzija je podrazumevala uklanjanje kupole i kompletnog nadgrađa. Na otvoreno borbeno odeljenje montiran je visok kutijasti štit koji je bio otvoren sa gornje i zadnje strane. U borbeno odeljenje ugrađen je teški pešadijski top 15 cm sIG33 L/11 sa kompletnim lafetom sa kojeg su skinuti točkovi. Masa vozila povećana je na 8.5 tona, a broj članova posade je bio 4. Šasija vozila je bila preopterećena, a visoko težiše je znatno smanjilo stabilnost vozila prilikom kretanja izvan puta. Uprkos brojnim nedostacima ova modifikacija je poslužila kao prelazna varijanta dok u naoružanje nemačke vojske nisu uvedena vozila posebno prilagođena ovim namenama.
Korišćen je tokom kampanje u Holadniji, Belgiji i Francuskoj, a 1943. godine nekoliko primeraka je još uvek bilo u naoružanju nemačke 5. oklopne divizije u Rusiji.[11]
Reference uredi
- ^ German Tanks of World War II, Dr. F.M. von Senger und Etterlin, A&W Visual Library. 1969. ISBN 978-0-89104-008-8. str. 21.
- ^ Senger 1974, str. 22.
- ^ Foss 1981, str. 35.
- ^ Images of War, Panzer Divisions at War 1939-1945, Ian Baxter. . Pen & Sword Books Ltd. 2006. pp. 8. ISBN 978-1-84415-433-3.
- ^ Leichte Panzers in Action, Uwe Feist. . Squadron/Signal Publications Inc. 1974. pp. 20.
- ^ Chemberlain & Doyle 1978, str. 25.
- ^ Armor of the Deutsches Afrikakoprs, Tom Cockie. . Concord Publications Co. 2000. pp. 43. ISBN 978-962-361-631-7.
- ^ German Tanks of World War II, Dr. F.M. von Senger und Etterlin, A&W Visual Library. 1969. ISBN 978-0-89104-008-8. str. 23.
- ^ Chemberlain & Doyle 1978, str. 23.
- ^ Flampanzer, German Flamethrowers 1944-1945, Tom Jentz and Hilary Doyle. . Reed Consumer Books Ltd. 1995. pp. 4. ISBN 978-1-85532-547-0.
- ^ Chemberlain & Doyle 1978, str. 24.
Literatura uredi
- von Senger und Etterlin, F. M. (1974). German Tanks of World War II: The Complete Illustrated History of German Armoured Fighting Vehicles, 1926-1945. A & W Visual Library. ISBN 978-0-89104-008-8.
- Chamberlain, Peter; Doyle, Hilary Louis; Jentz, Thomas L. (1978). Encyclopedia of German Tanks of World War Two: A Complete Illustrated Directory of German Battle Tanks, Armoured Cars, Self-Propelled Guns and Semi-Tracked Vehicles, 1933-1945. Arms and Armour Press. ISBN 978-0-85368-202-8.
- Foss, Christopher F. (1981). An Illustrated Guide to World War II Tanks and Fighting Vehicles. Salamander Books. ISBN 978-0-86101-083-7.
Spoljašnje veze uredi
- Pancer I na sajtu Achtung Panzer Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. april 2018) (sajtu pristupljeno 04.04.2013. u 15.39)