Википедија

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest (engl. Parkinson's disease - PD), ili jednostavno Parkinson[9] je dugotrajni degenerativni poremećaj centralnog nervnog sistema koji uglavnom pogađa motorni sistem. Simptomi se obično javljaju polako i, kako se bolest pogoršava, nemotorni simptomi postaju sve češći.[1][4] Najočigledniji rani simptomi su tremor, ukočenost, usporenost pokreta i poteškoće u hodanju,[1] ali mogu se javiti i kognitivni problemi i problemi u ponašanju. Demencija Parkinsonove bolesti postaje česta u poodmakloj fazi bolesti. Depresija i anksioznost su takođe česti, a javljaju se kod više od trećine ljudi sa PD.[2] Ostali simptomi uključuju senzorne, poremećaje spavanja i emocionalne probleme.[1][2] Glavni motorni simptomi zajednički se nazivaju „parkinsonizam“ ili „parkinsonov sindrom“.[4]

Parkinsonova bolest
SinonimiParkinson bolest, idiopatski ili primarni parkinsonizam, hipokinetički rigidni sindrom, paraliza agitani, tresuća paraliza
Two sketches (one from the front and one from the right side) of a man, with an expressionless face. He is stooped forward and is presumably having difficulty walking.
Ilustracija Parkinsonove bolesti Vilijama Goversa, prvobitno objavljena u Priručniku o bolestima nervnog sistema (1886)
SpecijalnostiNeurologija
Simptomitremor, krutost, sporost kretanja, otežano hodanje[1]
KomplikacijeDemencija, depresija, anksioznost[2]
Vreme pojaveNakon šezdesete godine[1][3]
UzrociNepoznato[4]
Faktori rizikaIzlaganje pesticidima, povreda glave[4]
Dijagnostički metodBazirano na simptomima[1]
Slična oboljenjaDemencija sa Levijevim telima, progresivna supranuklearna paraliza, esencijalni tremor, upotreba antipsihotika[5]
LečenjeLekovi, operacije[1]
LekoviL-DOPA, dopaminski agonisti[2]
PrognozaOčekivano trajanje života oko 7–15 godina[6]
Frekvencija6,2 miliona (2015)[7]
Smrtnost117.400 (2015)[8]

Iako je uzrok PD nepoznat, veruje se da uključuje i nasledne i okolinske okoline. Verovatnije je da će oni koji imaju pogođenog člana porodice sami oboleti. Takođe je povećan rizik kod ljudi izloženih određenim pesticidima i među onima koji su prethodno imali povrede glave, dok je smanjen rizik kod pušača duvana i onih koji piju kafu ili čaj.[4][10] Motorni simptomi bolesti rezultat su odumiranja ćelija u supstancija nigra, delu srednjeg mozga, što dovodi do deficita dopamina.[1] Uzrok ove ćelijske smrti je slabo razumljiv, ali uključuje nakupljanje proteina u Levijevim telima na neuronima.[4]

Dijagnoza tipičnih slučajeva uglavnom se zasniva na simptomima, a testovi poput neurovizualizacije koriste se za isključivanje drugih bolesti.[1] Parkinsonova bolest se obično javlja kod ljudi starijih od 60 godina, od kojih je pogođeno oko jedan odsto.[1][3] Muškarci su češće pogođeni nego žene u odnosu od oko 3:2.[4] Kada se primeti kod ljudi pre 50. godine, naziva se ranim početkom PD.[11] U 2015. godini PD je pogađala 6,2 miliona ljudi i to je rezultiralo sa oko 117.400 smrtnih slučajeva širom sveta.[7][8] Prosečni životni vek nakon dijagnoze je između 7 i 15 godina.[2]

Ne postoji lek za PD; tretman ima za cilj poboljšanje simptoma.[1][12][13] Početno lečenje je tipično lekom levodopa (L-DOPA), praćeno agonistima dopamina kada levodopa postane manje efikasna.[2] Kako bolest napreduje, ovi lekovi postaju manje efikasni, dok istovremeno proizvode neželjeni efekat obeležen nevoljnim pokretima mišića.[2] Dijeta i neki oblici rehabilitacije pokazali su određenu efikasnost u poboljšanju simptoma.[14][15] Operacija za postavljanje mikroelektroda za duboku stimulaciju mozga korišćena je za smanjenje motoričkih simptoma u teškim slučajevima kada su lekovi neefikasni.[1] Dokazi o tretmanima simptoma PD koji nisu povezani sa kretanjem, poput poremećaja spavanja i emocionalnih problema, znatno su slabiji.[4]

Bolest je nazvana po engleskom lekaru Džejmsu Parkinsonu, koji je prvi objavio detaljan opis u Eseju o drhtavoj paralizi 1817. godine.[16][17] Kampanje za podizanje svesti javnosti uključuju Svetski dan Parkinsonove bolesti (na rođendan Džejmsa Parkinsona, 11. aprila) i upotrebu crvenog tulipana kao simbola bolesti.[18] Među ljude sa Parkinsonovom bolesti koji su povećali svest javnosti o tom stanju spadaju bokser Muhamed Ali, glumac Majkl Džej Foks, olimpijski biciklista Dejvis Fini i glumac Alan Alda.[19][20][21][22]

Klasifikacija uredi

Poteškoće u kretanju pronađene kod PD nazivaju se parkinsonizam, koji se definiše kao bradikinezija (sporost u iniciranju dobrovoljnih pokreta, sa progresivnim smanjenjem brzine i opsega ponavljajućih radnji kao što je dobrovoljno tapkanje prstima[23]) u kombinaciji sa jednim od tri druga fizička znaka: mišićava krutost (hipokinezija ili zupčanik), tremor u mirovanju i posturalna nestabilnost. Brojni različiti poremećaji mogu imati probleme parkinsonskog tipa kretanja.[24][25]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Parkinson's Disease Information Page”. NINDS. 30. 6. 2016. Pristupljeno 18. 7. 2016. 
  2. ^ a b v g d đ e Sveinbjornsdottir S (oktobar 2016). „The clinical symptoms of Parkinson's disease”. Journal of Neurochemistry. 139 Suppl 1: 318—24. PMID 27401947. doi:10.1111/jnc.13691  . 
  3. ^ a b Carroll WM (2016). International Neurology. John Wiley & Sons. str. 188. ISBN 978-1118777367. Arhivirano iz originala 8. 9. 2017. g. 
  4. ^ a b v g d đ e ž Kalia LV, Lang AE (avgust 2015). „Parkinson's disease”. Lancet. 386 (9996): 896—912. PMID 25904081. S2CID 5502904. doi:10.1016/s0140-6736(14)61393-3. 
  5. ^ Ferri FF (2010). „Chapter P”. Ferri's differential diagnosis : a practical guide to the differential diagnosis of symptoms, signs, and clinical disorders (2nd izd.). Philadelphia, PA: Elsevier/Mosby. ISBN 978-0323076999. 
  6. ^ Macleod AD, Taylor KS, Counsell CE (novembar 2014). „Mortality in Parkinson's disease: a systematic review and meta-analysis”. Movement Disorders. 29 (13): 1615—22. PMID 24821648. doi:10.1002/mds.25898  . 
  7. ^ a b GBD 2015 Disease Injury Incidence Prevalence Collaborators (oktobar 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577  . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  8. ^ a b GBD 2015 Mortality Causes of Death Collaborators (oktobar 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903  . PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  9. ^ „Understanding Parkinson's”. Parkinson's Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 8. 2020. 
  10. ^ Barranco Quintana JL, Allam MF, Del Castillo AS, Navajas RF (februar 2009). „Parkinson's disease and tea: a quantitative review”. Journal of the American College of Nutrition. 28 (1): 1—6. PMID 19571153. S2CID 26605333. doi:10.1080/07315724.2009.10719754. 
  11. ^ Mosley AD (2010). The encyclopedia of Parkinson's disease (2nd izd.). New York: Facts on File. str. 89. ISBN 978-1438127491. Arhivirano iz originala 8. 9. 2017. g. 
  12. ^ Samii A, Nutt JG, Ransom BR (maj 2004). „Parkinson's disease”. Lancet. 363 (9423): 1783—93. PMID 15172778. S2CID 35364322. doi:10.1016/S0140-6736(04)16305-8. 
  13. ^ Nuytemans K, Theuns J, Cruts M, Van Broeckhoven C (jul 2010) [18 May 2010]. „Genetic etiology of Parkinson disease associated with mutations in the SNCA, PARK2, PINK1, PARK7, and LRRK2 genes: a mutation update”. Human Mutation. 31 (7): 763—80. PMC 3056147  . PMID 20506312. doi:10.1002/humu.21277. 
  14. ^ Barichella M, Cereda E, Pezzoli G (oktobar 2009). „Major nutritional issues in the management of Parkinson's disease”. Movement Disorders. 24 (13): 1881—92. PMID 19691125. S2CID 23528416. doi:10.1002/mds.22705. hdl:2434/67795  . 
  15. ^ Ahlskog JE (jul 2011). „Does vigorous exercise have a neuroprotective effect in Parkinson disease?”. Neurology. 77 (3): 288—94. PMC 3136051  . PMID 21768599. doi:10.1212/wnl.0b013e318225ab66. 
  16. ^ Parkinson J (1817). An Essay on the Shaking Palsy. London: Whittingham and Roland for Sherwood, Neely, and Jones. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. 
  17. ^ Shulman JM, De Jager PL, Feany MB (februar 2011) [25 October 2010]. „Parkinson's disease: genetics and pathogenesis”. Annual Review of Pathology. 6: 193—222. PMID 21034221. S2CID 8328666. doi:10.1146/annurev-pathol-011110-130242. 
  18. ^ Lees AJ (septembar 2007). „Unresolved issues relating to the shaking palsy on the celebration of James Parkinson's 250th birthday”. Movement Disorders. 22 Suppl 17 (Suppl 17): S327—34. PMID 18175393. S2CID 9471754. doi:10.1002/mds.21684. 
  19. ^ Davis P (3. 5. 2007). „Michael J. Fox”. The TIME 100. Time. Arhivirano iz originala 25. 4. 2011. g. Pristupljeno 2. 4. 2011. 
  20. ^ Macur, Juliet (26. 3. 2008). „For the Phinney Family, a Dream and a Challenge”. The New York Times. Arhivirano iz originala 6. 11. 2014. g. Pristupljeno 25. 5. 2013. „About 1.5 million Americans have received a diagnosis of Parkinson's disease, but only 5 to 10 percent learn of it before age 40, according to the National Parkinson Foundation. Davis Phinney was among the few.” 
  21. ^ Brey RL (april 2006). „Muhammad Ali's Message: Keep Moving Forward”. Neurology Now. 2 (2): 8. doi:10.1097/01222928-200602020-00003. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  22. ^ Alltucker, Ken (31. 7. 2018). „Alan Alda has Parkinson's disease: Here are 5 things you should know”. USA Today. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  23. ^ Ling H, Massey LA, Lees AJ, Brown P, Day BL (april 2012). „Hypokinesia without decrement distinguishes progressive supranuclear palsy from Parkinson's disease”. Brain. 135 (Pt 4): 1141—53. PMC 3326257  . PMID 22396397. doi:10.1093/brain/aws038. 
  24. ^ „Parkinson's Disease vs. Parkinsonism” (PDF). National Parkinson Foundation. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 8. 2017. g. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  25. ^ „Queen Square Brain Bank diagnostic criteria for Parkinson's disease”. Arhivirano iz originala 28. 08. 2021. g. Pristupljeno 22. 6. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паркинсонова_болест&oldid=27552045”