Википедија

Parlament Ujedinjenog Kraljevstva

врховно законодавно тело УК

Parlament Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske (engl. Parliament of the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) narodno je predstavništvo i najviši zakonodavni organ Ujedinjenog Kraljevstva i britanskih prekomorskih teritorija.

Sastoji se iz tri činioca: monarha, Doma lordova i Doma komuna.

Parlament Ujedinjenog Kraljevstva se često naziva „majkom svih parlamenata“ i mnoga narodna predstavništva u svijetu, a posebno u zemljama Komonvelta, uređena su po njegovom modelu.

Istorija uredi

Parlament je nastao iz drevnog kraljevskog savjeta (Curia Regis). Prema pravu, vlast ne ishodi od Parlamenta nego od „kraljice u Parlamentu“ (engl. The Crown in Parliament). Često se govori da je „kraljica u Parlamentu“ vrhovna vlast, no i to je sporno. U današnje vrijeme, vlast takođe ishodi od demokratski izabranog Doma komuna; monarh je samo predstavnička figura i vlast Doma lordova je značajno ograničena. Engleska je postepeno izgradila sistem državne vlasti u kome je došla ideja narodnog suvereniteta, u kome je vladar postepeno bio ograničavan. Vladar je postao ličnost koja „vlada, ali ne upravlja”. Taj sistem vlasti je nazvan parlamentarnim. Engleski parlamentarizam se izgradio na Lokovoj ideji o podeli vlasti. Baron Simon de Monfor je vodio pobunu protiv kralja Henrija III. U borbi za poštovanje Velike povelje sloboda želeo je, da pored barona, uključi i niže feudalce, ritere, kao i građane. Sazvan je Opšti savet kraljevine, na koji su pozvani pored svih barona i po dva ritera iz svake grofovije i po dva građanina iz svakog većeg grada. Taj skup je dobio naziv parlament-„mesto gde se govori” (od franc. parler-govoriti). Od tada, Simon de Monfor se u Engleskoj naziva „ocem parlamenta”. Parlament se od tada sazivao jednom godišnje. Tako se parlament pretvorio u stalnu političku ustanovu. [1] Formiraju se dva doma-Dom lordova i Dom predstavnika građana (obični građani koji su činili treći stalež, mada se ovaj termin pogrešno prevodi u našem jeziku, kao „dom komuna”). Engleski srednjovekovni parlament je predstavljao skupštinu tri staleža-plemstvo i sveštenstvo su činili Gornji dom i građani koji su činili Donji dom. Od XIV veka, parlament postaje državni organ koji je predviđen zakonom. [2]

Sastav uredi

Na čelu Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva se nalazi monarh. Monarh predstavlja najstariju i najtrajniju državnu ustanovu u Engleskoj, izuzev Kromvelove vladavine[3] , kada je Engleska jedini put u svojoj istoriji bila republika, a isto tako je jedini put u svojoj istoriji imala pisani ustav, Kromvelov ustav. [4] U centralnom sistemu vlasti, koji čine parlament i kabinet ministara, položaj monarha je oslabljen. Kada je monarh ostalo bez vlasti, Engleska je dobila parlamentarni sistem. Mada, engleski kraljevi su ovaj sistem vlasti prihvatili kao definitivan tek za vreme vladavine kraljice Viktorije. Nekad je vladar zaista bio apsolutni vladar, te nikada ne bi krivično odgovarao. Tek vremenom, ograničenja kralja su dovela do toga, da ni jedan njegov akt nije bio važeći bez saglasnosti ministra. Tako je vlast monarha postala ceremonijalna, ali u praksi monarh donosi odluke na predlog premijera i drugih ministara, koji su potčinjeni domovima Parlamenta. U njegovo ime se donose presude, zaključuju međunarodni ugovori, on je samo formalno šef države, prima strane državljane i vrhovni je komandant vojske. Kralj i dalje imenuju predsednika vlade. I dalje formalno saziva i raspušta parlament, i isto tako, parlament ne može doneti zakon bez njegovog potpisa. Monarh ostaje veoma ugledna politička ličnost, ali bez realne vlati. [5]

Dom lordova se sastoji iz nasljednih[a] i doživotnih članova. Oni se nazivaju lordovi Parlamenta, a dijele se na duhovne lordove (dva nadbiskupa i 24 biskupa)[b] i svetovne lordove (706 perova), koje postavlja kralj.[v][g] Svi lordovi zasjedaju i glasaju zajedno u Domu lordova. Bez njihove saglasnosti, zakon ne može biti donet. Žene su stekle pravo da postanu članovi Doma lordova 1958. godine.[6] Kada je donet Zakon o parlamentu iz 1911. godine, apsolutni veto Doma lordova je ukinut, a uveden je susvenzivni veto. Zakonodavna uloga Doma lordova je oslabila, tako da je on mogao samo da odloži donošenje zakona kome se protivi za dve godine, jer se zahtevalo da Donji dom razmotri zakonski predlog još tri puta. Ukoliko bi Donji dom i treći put ostao pri svojoj odluci, zakon će stupiti na snagu kada ga potpiše monarh, bez obzira što se Dom lordova ne slaže. [6]

Dom komuna se sastoji iz 646 biranih članova.[d] Oni se nazivaju članovi Parlamenta (engl. Member of Parlament, MP). Sastavljen je od običnih građana. U početku je Donji dom bio kontrolisan od Doma lordova, jer su bogati lordovi uticali na izbor lokalnih predstavnika za Donji dom. Zakon o predstavljanju naroda iz 1832. godine doneo je velike promene, kada je uvedeno tajno glasanje, mada je bio zadržan cenzus u pogledu pola. Žene su u Engleskoj pasivno biračko pravo stekle tek 1918. godine ukoliko su starije od 30 godina, a 1928. godine su potpuno izjednačene sa muškarcima. [7]

Svaki član Parlamenta se bira u jednom izbornom okrugu (engl. Constituency) na osnovu izbornog sistema „First-Past-the-Post“. Glasačko pravo imaju sva punoljetna lica, državljani Ujedinjenog Kraljevstva i državljani Irske i zemalja Komonvelta koji imaju stalno prebivalište u Ujedinjenom Kraljevstvu. Lordovi Parlamenta po zakonu ne mogu glasati na izborima za Dom komuna, a monarh po običaju ne glasa na izborima, iako za to nema zakonskog ograničenja.

Domovi Parlamenta su odvojeni jedan od drugog tj. niko ne može istovremeno biti član Doma lordova i Doma komuna.

Postupak uredi

Na čelu svakog doma Parlamenta se nalazi spiker tj. predsjednik. Lord kancelar, koji je član Kabineta, bio je ex officio predsjedavajući Doma lordova. Na osnovu Ustavnog reformskog akta 2005, u Domu lordova je stvoren položaj lorda spikera koji je preuzeo predsjedavanje Domom lordova od lorda kancelara.

Dom komuna ima pravo da izabere svog spikera. Formalno, za imenovanje je potrebna potvrda monarha, ali u praksi potvrda je zagarantovana. Spiker ima svoja tri zamjenika koji se nazivaju predsjednik, prvi zamjenik predsjednika i drugi zamjenik predsjednika.

U praksi, uticaj lorda kancelara kao predsjedavajućeg na Dom lordova je bio ograničen, u odnosu na uticaj spikera Doma komuna. U Domu lordova svi članovi većinom glasova odlučuju da li je neki član povredio poslovnik, dok u Domu komuna o tome odlučuje sam spiker. U Domu lordova svim članovima se obraća sa My Lords, dok se u Domu komuna samo obraća spikeru Mr Speaker ili Madam Speaker.

Oba doma odlučuju usmenim glasanjem vičući da (engl. Aye) ili ne (engl. Nay) (u Domu komuna) ili za (engl. Content) i protiv (engl. Not-Content) (u Domu lordova) i zatim predsjedavajući objavljuje rezultat glasanja.

Zakonodavna vlast uredi

 
Vestminsterska palata, sjedište Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva

Parlament Ujedinjenog Kraljevstva donosi zakone. Neki zakoni se provode na cijeloj teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva (uključujući Škotsku), ali pošto Škotska ima svoj zakonodavni sistem, mnogi zakoni nemaju pravnog dejstva na njenoj teritoriji.

Zakonske predloge koji se nazivaju Bill mogu podnositi svi članovi gornjeg ili donjeg doma. Uobičajeno je da zakonske predloge upućuju na pretres kraljevski ministri. Zakonski predlog koji predlaže ministar se naziva Government Bill, a zakonski predlog koji predlaže član nekog doma Private Member’s Bill. Zakonski predlozi se razlikuju i po njihovom sadržaju. Veliki broj zakonskih predloga koji obuhvataju cijelo društvo se nazivaju Public Bills, oni koji obuhvataju određenu grupu ljudi Private Bills, a oni koju obuhvataju veliki dio društva - Hybrid Bill.

Svaki zakonski predlog se predlaže na tri načina:

  • Prvi način - predlaže se da se zakonski predlog uvrsti u spisak zakonskih predloga koji će se pretresati. Obično u tom spisku bude oko četiri stotine zakonskih predloga. Posle glasanja o njima, prvih dvadeset predloga koji su dobili najviši broj glasova se šalju u zakonsku proceduru.
  • Drugi način - „pravilo deset minuta“. Prema tome pravilu svi članovi Parlamenta imaju po deset minuta da bi obrazložili svoj zakonski predlog. Ukoliko se dom saglasi da pretresa taj predlog, on prolazi na prvo čitanje, a ukoliko se ne saglasi predlog se odbacuje.
  • Treći način - spiker Doma komuna ima pravo formalno da predloži zakonski predlog u spisak predloga. Takvi predlozi se rijetko predlažu.

Svaki zakonski predlog se pretresa u nekoliko čitanja. Prvo čitanje je čista formalnost. U drugom čitanju pretresa se zakonski predlog u načelu. Posle drugog čitanja domovi mogu glasati za odbacivanje predloga, ali odbacivanje vladinih predloga se rijetko dešava.

Posle drugog čitanja zakonski predlog se šalje na pretres u odbor. U Domu lordova je to Odbor čitavog doma ili Veliki odbor. Oba odbora se sastoje iz svih članova Doma lordova, ali Veliki odbor radi po posebnoj proceduri. U Domu komuna zakonski predlog se šalje u aktivni odbor koji se sastoji 16-50 članova doma, ali za pretres važnih zakona predlog se šalju u Odbor čitavog doma. Postoje i druge vrste odbora, kao što su birani, ali se rijetko sazivaju. Odbor pretresa predlog u pojedinostima i predlaže amandmane domu gde se vrši dalji detaljni pretres. Poslovnik dopušta spikeru Doma komuna da izabere koje će amandmane uputiti na predlog domu.

Posle toga, kada su domovi pretresli zakonski predlog slijedi treće čitanje. U Domu komuna amandmani se više ne predlažu i usvaja se cijeli zakonski predlog. Ali, amandmani mogu biti još predloženi u Domu lordova. Posle završetka trećeg čitanja, Dom lordova je dužan da glasa o zakonskom predlogu. Ukoliko je predlog usvojen od strane oba doma šalje se na potpis monarhu, a ukoliko nije, odbacuje se.[traži se izvor]

Finansijske zakone i budžet može predlagati samo Dom komuna, dok Dom lordova nije ovlašćen za to.

Poslednja etapa usvajanja zakonskog predloga je dobijanje kraljevske saglasnosti. Teoretski, monarh može dati saglasnost (tj. potvrditi zakon) ili ne dati saglasnost (tj. uložiti veto na predlog). Po savremenim običajima monarh uvijek potvrđuje zakone.

Sudska vlast uredi

Glavni članak: Sudska vlast Doma lordova

Osim zakonodavne vlasti, Parlament je vršio i sudsku vlast. „Kraljica u Parlamentu“ bila je najviši sud u većini slučajeva, ali o većem dijelu tih poslova je odlučivao Sudski komitet Državnog savjeta (npr. žalbe iz crkvenih sudova). Do 2009, sudsku vlast je vršio Dom lordova, ali ne svi njegovi članovi, nego redovni apelacioni lordovi (engl. Lords of Appeal in Ordinary) koji su dobijali pravo doživotnog perstva i drugi apelacioni lordovi (engl. Lords of Appeal) tj. penzionisane više sudije. Ti lordovi su bili članovi Parlamenta, ali obično nisu glasali po političkim pitanjima.

Dom lordova je imao i neke druge sudske nadležnosti. Do 1948. godine Dom lordova je sudio svim optuženim perovima. Sada su perovi odgovorni običnim porotnim sudovima. Osim toga, kada je Dom komuna pokretao postupak opoziva, o opozivu je odlučivao Dom lordova.

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Na osnovu Akta o Domu lordova 1999, samo su grof maršal (engl. Earl Marshal), lord veliki komornik (engl. Lord Great Chamberlain) i 92 pera zadržali svoja nasljedna mjesta u Domu lordova.
  2. ^ Na osnovu Akta o mančesterskoj biskupiji 1847, duhovnih lordova je ukupno dvadeset i šest: nadbiskup kenterberijski, nadbiskup jorški, biskup londonski, biskup daremski, biskup vinčesterski i drugi najstariji dijecezanski biskupi Crkve Engleske.
  3. ^ Na osnovu Akta o Domu lordova 1999, perovi su izgubili pravo nasljeđivanja mjesta u Domu lordova. Državni velikodostojnici jedini su sačuvali svoja mjesta u Domu lordova.
  4. ^ Svetovni lordovi su perovi sa titulama vojvode, markiza, grofa, vikonta ili barona.
  5. ^ Do parlamentarnih izbora 2005, Dom komuna se sastojao iz 659 članova, ali je broj škotskih članova Parlamenta bio umanjen na osnovu Akta o Škotskom parlamentu 2004.

Reference uredi

  1. ^ Sima Avramović,Vojislav Stanimirović,Uporedna pravna tradicija 2018, str. 261.
  2. ^ Sima Avramović,Vojislav Stanimirović,Uporedna pravna tradicija 2018, str. 262.
  3. ^ Sima Avramović,Vojislav Stanimirović,Uporedna pravna tradicija 2018, str. 266.
  4. ^ Avramović & Stanimirović 2018, str. 263.
  5. ^ Avramović & Stanimirović 2018, str. 267.
  6. ^ a b Avramović & Stanimirović 2018, str. 270.
  7. ^ Sima Avramović,Vojislav Stanimirović,Uporedna pravna tradicija 2018, str. 270.

Literatura uredi

  • Avramović, Sima; Stanimirović, Vojislav (2018). Uporedna pravna tradicija. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta,Centar za izdavaštvo i informisanje. 

Spoljašnje veze uredi

 
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламент_Уједињеног_Краљевства&oldid=22833194”