Paronomazija
Paronomazija (grč. παρονομασία — nazivanje po zvučnoj sličnosti) je stilska figura ponavljanja reči koje slično zvuče a različito znače. Reči se razlikuju u jednom do dva glasa, ona koja su u sastavu njihovog korena, pa njihova zvukovna sličnost naglašava značenjsku različitost.[1] Ne treba je mešati sa paregmenonom koji se zasniva na paronimima, tj. na rečima koje imaju isti koren.[2] Paronomazija je bliska igri rečima, jer obe figure koriste slično zvučanje reči, ali igra rečima ne izvire iz prirode jezika kao paronomazija.[3] Neki paronomaziju smatraju podvrstom igre rečima,[1] neki misle da je igra rečima njena podvrsta,[3] a neki ove dve figure izjednačavaju. Pripada figurama dikcije.
Istorijat pojma uredi
U antičkoj retorici ovaj termin se odnosio na sve igre zvukovima reči.[4] Eustatije i Diomed su izjednačavali paregmenon i paronomaziju.[2]
Upotreba uredi
Paronomazija je osnova rime, mahom udružena sa aliteracijom i asonancom. U poeziji za decu ona je naglašena. U brzalicama ona je tvorbeni princip gde je isprepletana sa homeoarktonom, homeoptotonom i/ili homeoteleutonom. Zajedno sa igrom rečima postaje sredstvo duhovitosti.[3] Koristi se u aforizmima, poslovicama, reklamnim sloganima, te poeziji i prozi. Može poslužiti i vežbanju govora kod dece kada treba da nauče razliku između slova poput Č i Ć, Đ i Dž (npr. Mali đak nosi veliki džak.).[1]
Primeri uredi
| „ | A se sut gresi moji: |
” |
| — Ispovedna molitva, nepoznati autor, druga polovina 14. veka | ||
| „ | Svraka svraku preskakala, svaka svraka skaka na dva kraka. |
” |
| — srpske narodne brzalice | ||
| „ | Ondola, |
” |
| — razbrajalica | ||
| „ | To se čudo čak do cara čulo, |
” |
| — Sunčeva sestra i car, srpska narodna pesma | ||
| „ | I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče (...) |
” |
| — Cvrčak, Vladimir Nazor | ||
| „ | Kažem ja uvijek: nisi ti Rastislav nego Raspislav. Ni ime ti, bolan, na dobro ne sluti. |
” |
| — Prokleta avlija, Ivo Andrić | ||
| „ | Iza prve gore |
” |
| — Iza prvog ugla, Ljubivoje Ršumović | ||
Slične stilske figure uredi
- Aliteracija
- Anominacija
- Antanaklaza
- Asonanca
- Igra rečima
- Kalambur
- Metateza
- Paregmenon
- Homeoarkton (homojarkton)
- Homeoptoton (homojoptoton)
- Homeoteleuton (homojoteleuton)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 239—241. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019.
- ^ a b Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 287—288. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ a b v Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 279, 571.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. str. 185. ISBN 978-0-19-860883-7.
Literatura uredi
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. str. 185. ISBN 978-0-19-860883-7.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 287—288. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 239—241. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019.
- Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. str. 328. Pristupljeno 20. 3. 2019.
- Popović, Tanja ur. Rečnik književnih termina. Beograd : Logos Art : Edicija. 2010. ISBN 978-86-7360-064-2.
