Patrijarh srpski Gavrilo III
Gavrilo III je bio arhiepiskop pećki i patrijarh srpski u vreme previranja u vrhovima patrijaršijske uprave, od 1752. do oko 1758. godine.[1]
| Patrijarh srpski Gavrilo III | |
|---|---|
| Arhiepiskop pećki i patrijarh srpski | |
| Godine | (1752—1758) |
| Prethodnik | Gavrilo II |
| Naslednik | Vikentije I |
| Mitropolit niški | |
| Godine | (do 1752) i ponovo (1761—1766) |
Biografija uredi
Pet dana pred svoju smrt, patrijarh srpski Gavrilo II predao je patrijaraški presto, koji nikada nije ni zauzeo, jer su ga bolest i smrt sprečili, mitropolitu niškom Gavrilu.
Mitropolit niški Gavrilo se pominje u jednom zapisu, 27. juna 1752. godine, u vezi sa arhijerejskom hirotonijom arhimandrita Pajsija Lazarevića, sabrata manastira Pive, koji je izabran za mitropolita dabrobosanskog, a koju su izvršili srpski patrijarh Atanasije II sa mitropolitima: niškim Gavrilom, užičko-valjevskim Pajsijem i veletskim Dionisijem.
Obaveštavajući velikog vezira o smrti patrijarha Gavrila II, Gavrilo Nikolić mu između ostalog piše: „Njegovom smrću zvanje Patrijarha je ostalo upražnjeno, potpisani vaš sluga još kao mitropolit Niša koji pripada eparhiji Pećke patrijaršije, prihvatio je Patrijaršiju i drži je od 1 dana meseca muharema. Ovaj vaš sluga ponovo je isplatio državnoj blagajnici uobičajeni poklon, isto tako svake godine plaća nadležnim mestima sumu koja se odsekom plaća a tako isto i kancelarijske takse. Na pet dana pre svoje smrti pomenuti pokojnik ovom vašem sluzi je od svoje dobre volje ustupio i predao svoje patrijaršisko pravo uz uslov da se suma koju je on, pomenuti pokojnik, za isplatu mirskog poklona i ostale kancelarijske i druge troškove i takse po priznanicama uzajmio, vrati svakome onome koji bude pokazao njegovu priznanicu a i da se nikako ne uzima u postupak tražnja njegovih naslednika, ako bi se u toku vremena pojavili i zahtevali na dotičnim mestima da im se vrate troškovi učinjeni oko isplate mirskog poklona i ostali izdaci i takse navodeći: „onaj čiji smo mi naslednici umro je pre nego što je primio patrijaršijsko pravo (sledovanje). On je meni predao i svoj berat, i svojim pečatom potvrđenu predstavku o svom povlačenju predao mi je u ruke. Za to molim da se izvoli milostivo narediti da mi se podari i udeli visokoslavni berat na upražnjeno zvanje pomenutog pokojnika uz uslove kako je od starine uobičajeno“.
U vezi sa novonastalom situacijom u Pećkoj patrijaršiji, defeterdar je podneo velikom veziru svoj izveštaj u kome kaže za patrijarha Gavrila II: „Pošto je prema izveštaju Odeljenja za stalne dohotke od episkopija pomenuti Gavrilo položio u mesecu zilkade godine 65 irsaliju i miriski poklon, pa pošao za svoje mesto. U putu je, napadnut, od neke smrtne bolesti, umro. ... Pomenuti kaluđer Gavrilo, sin Nikolin, svojim pečatom potvrđenom predstavkom molio je da se zvanje patrijarha i pravo patrijaršisko od dana kada je pomenuti njemu to ustupio, od meseca muharema godine-66, prenese na njega. Pokazao je i pečatom pomenutog pokojnika potvrđenu predstavku o tome da se odrekao u njegovu korist“.
S obzirom da je Gavrilo II bio patrijarh srpski samo pedeset dana, nisu ga neki ni ubrajali u srpske patrijarhe, a patrijarha Gavrila III Nikolića smatrali su za Gavrila "Drugog" (u odnosu na prethodnog Gavrila).
Ni patrijarh Gavrila III nije se dugo zadržao na pećkom prestolu, kao ni njegov naslednik Vićentije I Stefanović (1758). Poznato je da su patrijarha Gavrila III molili da se vrati na presto Srpske patrijaršije u Peći, zato što se potonji patrijarsi (grčke narodnosti) svirepo ponašali prema svojoj pastvi. U Nišu su se 1761. godine sastali istaknuti predstavnici Srpske crkve i obratili se mitropolitu karlovačkom Pavlu Nenadoviću, da im on pomogne da uspostave mirno stanje u crkvi kako bi se crkva i narod zaštitili od turskog nasilja. Zbog toga su oni molili mitropolita da on sa svoje strane utiče na bivšeg patrijarha Gavrila III, pošto oni nisu uspeli da ga nagovore, da bi se povratio na pećki presto, a koga su i cetinjske vladike nagovarali da se povrati i obećali mu podršku u radu kao i pomoć Patrijaršiji.
Ovoj konferenciji koja se održala u Nišu predsedavao je mitropolit ćustendilski Serapion koji se, zajedno sa ostalim učesnicima ove konferencije, sastao sa bivšim patrijarhom Gavrilom III i tražio od njega da se vrati na mesto patrijarha pećkog. Ni posle ove konferencije patrijarh Gavrilo III nije prihvatio da se vrati na mesto patrijarha. Povukao se u Carigrad, gde je dobijao sultanovu pomoć da živi.
Reference uredi
- ^ Vuković 1996, str. 102-104.
Literatura uredi
- Vuković, Sava (1996). Srpski jerarsi od devetog do 20. veka. Beograd: Evro.
- Kašić, Dušan Lj. (1960). „Stanje u Pećskoj patrijaršiji posle emigracije patrijarha Arsenija IV” (PDF). Bogoslovlje. 19 (1-2): 16—30.
- Midić, Dalibor (2012). „Gavrilo Nikolin, mitropolit niški i patrijarh pećki i njegovo vreme”. Eparhija niška. Arhivirano iz originala 14. 08. 2016. g. Pristupljeno 23. 03. 2015.
- Mirković, Mirko (1965). Pravni položaj i karakter Srpske crkve pod turskom vlašću (1459-1766). Beograd: Zavod za izdavanje ucbenika.
- Samardžić, Radovan (1986). „Srpska crkva u Turskom carstvu 1690-1766”. Istorija srpskog naroda. 4 (1). Beograd: Srpska književna zadruga. str. 531—552.
- Čolić, Ljiljana (1998). Pećka patrijaršija pod upravom patrijarha Gavrila Drugog (Trećeg): (1753-1755). Kragujevac: Kalenić.
- Slijepčević, Đoko M. (1962). Istorija Srpske pravoslavne crkve. 1. Minhen: Iskra.
- Šuletić, Nebojša (2021). „Imenovanja pećkih patrijaraha (1691-1766)” (PDF). Zbornik Matice srpske za istoriju. 104: 51—71.
