Википедија

Perica Ognjenović

бивши српски фудбалер

Perica Ognjenović (Smederevska Palanka, 24. februar 1977) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Perica Ognjenović
Lični podaci
Puno ime Perica Ognjenović
Datum rođenja (1977-02-24)24. februar 1977. (47 god.)
Mesto rođenja Smederevska Palanka, SFRJ
Visina 1,70 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
Mladost Goša
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1993—1994 Mladost Goša 28 (9)
1994—1998 Crvena zvezda 78 (19)
1999—2001 Real Madrid 12 (0)
2002 Kajzerslautern 2 (0)
2003 Dalijan 2 (0)
2003—2004 Dinamo Kijev 2 (0)
2005 Anžer 7 (0)
2006 Selangor 16 (2)
2006—2008 Ergotelis 26 (3)
2008—2009 Kalitea 9 (1)
2009—2011 Jagodina 43 (3)
Reprezentativna karijera**
1995—1998 SR Jugoslavija 8 (0)
Trenerska karijera
2015—2016 Crvena zvezda (mlađe kat.)
2017 Srbija do 17
2017—2018 Srbija do 18
2020 Zvijezda 09
* Datum aktuelizovanja: 21. mart 2020.
** Datum aktuelizovanja: 21. mart 2020.

Klupska karijera uredi

Ognjenović je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Mladost Goša iz Smederevske Palanke. Za seniorski tim je debitovao sa šesnaest godina. Klub se tada takmičio u trećoj ligi. Tokom 1994. godine prelazi u Crvenu zvezdu.

Crvena zvezda uredi

Već u prvoj sezoni je osvojio duplu krunu. Dobio je šansu na tri utakmice u šampionatu i jednoj u Kupu, u timu gde su vedete bili Darko Kovačević, Dejan “Rambo“ Petković, Nebojša Krupniković, Zvonko Milojević… Već u narednoj sezoni je postao standardan prvotimac. Odigrao je 33 utakmice u šampionatu – najviše od svih igrača u ekipi i postigao osam golova, dok je u pohodu na trofej u Kupu Jugoslavije zabeležio osam nastupa uz tri postignuta gola, od kojih je jedan u pobedi protiv Loznice (6:1), postigao direktno iz kornera. U sezoni 1996/97, Zvezda je u Kupu pobednika kupova izbacila škotski Harts i nemački Kajzerslautern (4:0 u Beogradu posle produžetaka), dok je tim Barselone ipak bio previsoka prepreka u osmini finala. Ekipa je treći put uzastopno trijumfovala u nacionalnom kupu, u kojem je Perica odigrao šest utakmica, dok je u Kupu kupova zabeležio pet nastupa. U drugom delu sezone je zbog povrede ispao iz ritma, pa je ulazio sa klupe u finišu šampionata.

U sezoni 1997/98. potpuno je bljesnuo i odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa dva gola rešio je 108. večiti derbi protiv Partizana (2:0).[1][2] I naredna dva derbija crveno-beli su dobili, 109. sa 2:1, a 110. derbi sa čak 4:0 uz još jedan pogodak Perice Ognjenovića.[3][4] Ipak, te sezone je Obilić stigao do titule ispred Zvezde. Perica je u šampionatu odigrao 24 utakmice uz devet postignutih golova.

Od leta 1998. godine, Ognjenović je poneo i kapitensku traku nakon prelaska Dejana Stankovića u Lacio. Perica je pružio sjajne partije u Kupu UEFA 1998/99. postigavši čak šest golova u sedam utakmica i bio je najbolji strelac tima te sezone u takmičenju koje danas nosi naziv Liga Evrope. Protiv gruzijskog Kolhetija postigao je tri gola u prvom kolu kvalifikacija (jedan u pobedi od 4:0 na gostovanju,[5] a dva u ubedljivom trijumfu od 7:0 u Beogradu).[6] U sledećoj kvalifikacionoj rundi protivnik je bio ruski Rotor iz Volgograda, protiv koga je bio strelac po jednog pogotka u Rusiji i na beogradskoj Marakani u dve pobede od po 2:1. U strelce se upisao i protiv francuskog Meca u pobedi od 2:1 u prvom meču prvog kola.[7] U revanšu nije igrao zbog parnih žutih kartona, a Zvezda je u dramatičnoj utakmici prošla na penale. Naredni protivnik bio je Lion, a Zvezdi zbog političke situacije nije dozvoljeno da dočeka francuski tim u Beogradu, već u Bukureštu, gde je Lion slavio sa 2:1. U Francuskoj crveno-beli nisu imali velike šanse za prolaz i porazom od 2:3 oprostili su se od takmičenja u Evropi.

Inostranstvo uredi

Ognjenović je u januaru 1999, u samoj završnici zimskog prelaznog roka, prešao u Real Madrid.[8] Pregovori menadžera Zorana Vekića i tada prvog čoveka Reala Lorenca Sansa potrajali su jer su Madriđani imali višak fudbalera u napadu. Na kraju je odlučeno da Samjuela Etoa pošalju na pozajmicu kako bi napravili prostor za Ognjenovića.[8] Ognjenović kod trenera Gusa Hidinka nije dobio šansu, a debitovao je za Real u završnici sezone 1998/99. kod narednog trenera, Džona Tošaka. Najviše vremena na terenu je proveo u sezoni 1999/00. kod trenera Visente Del Boskea. Zabeležio je 11 prvenstvenih nastupa, uglavnom ulazeći u igru sa klupe.[9] Nastupio je i na pet utakmica u Kupu Španije, a u ovom takmičenju je postigao i svoj jedini gol za Real, 3. februara 2000. u osmini finala protiv Saragose.[10] Osvojio je Ligu šampionu 1999/00. sa Realom, ali je u ovom takmičenju nastupio na samo na dve utakmice, provevši na terenu ukupno 15 minuta (11 minuta protiv Bajerna u grupi, i četiri minuta protiv Mančester junajteda u četvrtfinalu).[9] U sezoni 2000/01. Real je osvojio titulu prvaka Španije, ali Ognjenović u ovoj sezoni nije zabeležio nijedan nastup pa mu se ovaj trofej ne pripisuje. U avgustu 2001. je raskinuo ugovor sa Realom.[11]

Nakon što je napustio Real, Ognjenović narednih šest meseci nije imao klub, pa je trenirao sa svojim trenerom.[12] U januaru 2002, je nakon odrađene probe potpisao ugovor sa nemačkim bundesligašem Kajzerslauternom.[13][14] U Kajzerslauternu je zabeležio tek dva prvenstvena nastupa, i na kraju sezone 2001/02. je napustio klub. U januaru 2003. odlazi na probu u kineski Dalijan, čiji je trener bio Milorad Kosanović.[15] U ovom klubu se zadržao tek oko dva meseca.[16] U novembru 2003. potpisuje za Dinamo Kijev.[17] U ukrajinskom klubu je proveo nešto više od godinu dana, ali je tokom tog perioda uglavnom igrao za B tim.[18] U drugom delu sezone 2004/05. je igrao za francuskog drugoligaša Anžer, a u maju 2006. odlazi u Maleziju gde potpisuje za Selangor.[19] U decembru 2006. se vraća u evropski fudbal i potpisuje za grčkog prvoligaša Ergotelis.[20] Nakon godinu i po dana napušta Ergotelis, a zatim u sezoni 2008/09. igra za grčkog drugoligaša Kaliteu.[21]

Jagodina uredi

Ognjenović je 29. jula 2009. godine potpisao za Jagodinu,[22] pa se tako posle više od deset godina vratio u srpski fudbal. Debitovao je za Jagodinu u 1. kolu takmičarske 2009/10. u Superligi Srbije, kada je na gradskom stadionu u Jagodini gostovala Crvena zvezda. Gosti iz Beograda su slavili sa 3:0, a Ognjenović je na teren ušao u 58. minutu umesto Irfana Vusljanina.[23] Prvi gol u dresu Jagodine je postigao 6. marta 2010. u pobedi nad OFK Beogradom 3:2.[24] Dva gola je postigao 17. aprila 2010. u pobedi 1:4 na gostovanju BSK Borči.[25] Jagodina je sezonu 2009/10. završila na šestom mestu Superlige Srbije, a Ognjenović je u ovom takmičenju na 25 odigranih utakmica postigao tri gola i zabeležio pet asistencija.[26]

Ognjenović je proveo i sezonu 2010/11. u Jagodini, u kojoj je odigrao 18 prvenstvenih utakmica.[27] Nakon ove sezone je završio igračku karijeru.[28]

Reprezentacija uredi

U dresu reprezentacije SR Jugoslavije je odigrao osam utakmica.[21] Debitovao je 12. novembra 1995. godine protiv El Salvadora (4:1), a poslednji meč je odigrao protiv SAD u pobedi od 1:0 na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, kada je u igru ušao u 30. minutu. Na tom Mundijalu ulazio je u igru u drugom poluvremenu mečeva protiv Irana (1:0) i Nemačke (2:2).

Trenerska karijera uredi

Leta 2015. je počeo da radi u omladinskoj školi Crvene zvezde.[29] U februaru 2017. je postavljen za selektora reprezentacije Srbije do 17. godina.[30] Uspeo je ovu selekciju da odvede na Evropsko prvenstvo 2017. u Hrvatskoj.[31] U konkurenciji Nemačke, Republike Irske i Bosne i Hercegovine, Srbija nije uspela da prođe grupnu fazu na Evropskom prvenstvu.[32] Nakon toga je Ognjenović bio selektor i reprezentacije Srbije do 18. godina, a sa te pozicije je smenjen u avgustu 2018.[33]

U martu 2020. je preuzeo bosanskohercegovačkog premijerligaša Zvijezdu 09.[34]

Trofeji uredi

Crvena zvezda uredi

Real Madrid uredi

Dinamo Kijev uredi

Reference uredi

  1. ^ „VREMEPLOV: Dan kada je Perica Ognjenović skinuo krunu golmanu Kralju (VIDEO)”. hotsport.rs. 29. 9. 2016. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  2. ^ „Vremeplov: Ognjenović i Stipić heroji večitih derbija”. mojacrvenazvezda.net. 27. 9. 2017. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  3. ^ „110: Zvezdin vozić odgovor Arkanovom režimu”. b92.net. 24. 2. 2016. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  4. ^ „Vremeplov: Šou Dekija, Perice i društva za 4:0 u 110. večitom derbiju”. mojacrvenazvezda.net. 8. 4. 2015. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  5. ^ Kolkheti - Crvena zvezda 0:4; uefa.com, 22. 7. 1998.
  6. ^ Crvena zvezda - Kolkheti 7:0; uefa.com, 29. 7. 1998.
  7. ^ Crvena zvezda - Mety 2:1; uefa.com, 15. 9. 1998.
  8. ^ a b „Deponovanim potpisom iz Beograda Perica Ognjenović konačno postao član madridskog Reala”. glas-javnosti.rs. 14. 1. 1999. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  9. ^ a b „Stats 99/00”. transfermarkt.com. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  10. ^ „Perica Ognjenović – Jedini gol za Real Madrid”. sportskasecanja.com. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  11. ^ „Konačno se rastali Perica Ognjenović i Real Madrid”. glas-javnosti.rs. 7. 8. 2001. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  12. ^ „Oprostiću Realu svaki dolar”. blic.rs. 21. 1. 2002. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  13. ^ „Ognjenović potpisao za Kajzerslautern”. arhiva.srbija.gov.rs. 16. 1. 2002. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  14. ^ „Perica debituje protiv Bazela”. blic.rs. 18. 1. 2002. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  15. ^ „Ognjenović na probi u kineskom Dalijenu”. b92.net. 11. 2. 2003. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  16. ^ „Biću bolji nego ikad!”. novosti.rs. 13. 1. 2007. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  17. ^ „Ognjenovic back in the big time” (na jeziku: engleski). uefa.com. 21. 11. 2003. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  18. ^ „Ognjenović: Zvezda i Real za dva života”. novosti.rs. 29. 4. 2012. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  19. ^ „Perica Ognjenović u Maleziji”. b92.net. 5. 5. 2006. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  20. ^ „Perica Ognjenović u Grčkoj”. mondo.rs. 15. 12. 2006. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  21. ^ a b „Ognjenović Perica”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  22. ^ „Perica Ognjenović potpisao za Jagodinu”. politika.rs. 29. 7. 2009. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  23. ^ „JAGODINA – CRVENA ZVEZDA 0:3”. crvenazvezdafk.com. 15. 8. 2009. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  24. ^ „Spartak treći na tabeli JSL”. vesti-online.com. 6. 3. 2010. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  25. ^ „JSL: Zvezda vratila Partizan u igru”. mondo.rs. 17. 4. 2010. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  26. ^ „Stats 09/10”. transfermarkt.com. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  27. ^ „Stats 10/11”. transfermarkt.com. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  28. ^ „Perica Ognjenović završio karijeru!”. novosti.rs. 3. 5. 2012. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  29. ^ „INTERVJU NEDELJOM – Perica Ognjenović: Dobre igrače imamo, ali nemamo majstore!”. mozzartsport.com. 9. 8. 2016. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  30. ^ „Perica selektor! Ali još se ne zna ko će voditi zlatne Orliće?”. mozzartsport.com. 13. 2. 2017. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  31. ^ „Kadeti Srbije na Evropskom prvenstvu!”. zurnal.rs. 22. 3. 2017. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  32. ^ „Kadeti Srbije u poslednjem minutu ostali bez četvrtfinala, izbacila ih BiH”. zurnal.rs. 10. 5. 2017. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  33. ^ „Ognjenović pred smenom u reprezentaciji”. zurnal.rs. 18. 8. 2018. Pristupljeno 21. 3. 2020. 
  34. ^ „Perica Ognjenović novi trener Zvijezde”. mozzartsport.com. 9. 3. 2020. Pristupljeno 21. 3. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перица_Огњеновић&oldid=26972561”