Википедија

Plankton

Plankton je naziv za biljne i životinjske organizme koji lebde u moru ili u kopnenim vodama - barama, rekama ili jezerima nošeni strujom i kretanjem vodene mase. Plankton je najvidljiviji u stajaćim vodama kao što su bare ili jezera.[2][3] Pojedinačni organizmi koji čine plankton zovu se plankteri.[4] U okeanu, oni pružaju presudan izvor hrane mnogim malim i velikim vodenim organizmima, poput školjki, riba i kitova.

Raznovrsnost vrsta planktona
Raznoliki sklopovi sastoje se od jednoćelijskih i višećelijskih organizama različitih veličina, oblika, strategija hranjenja, ekoloških funkcija, karakteristika životnog ciklusa i osetljivosti okoline.[1]
Ljubaznošću Hristijana Sardeta/CNRS/Tara ekspedicija

Morski plankton uključuje bakterije, arheje, alge, praživotinje i lebdeće ili plutajuće životinje koje nastanjuju slanu vodu okeana i bočate vode ušća. Slatkovodni plankton je sličan morskom, ali se nalazi u slatkim vodama jezera i reka. Za plankton se obično misli da naseljava vodu, ali postoje i verzije u vazduhu, aeroplankton, koji deo svog života žive u vazduhu. Tu spadaju spore biljaka, polen i seme rasejano vetrom, kao i mikroorganizmi koji su pometeni u vazduh dejstvom kopnenih oluja prašine i okeanski plankton koji vazduhom dospeva kao morski sprej.

Iako su mnoge planktonske vrste mikroskopskih veličina, plankton uključuje organizme u širokom opsegu veličina, uključujući velike organizme poput meduza.[5] Plankton je definisan njegovom ekološkom nišom i nivoom pokretljivosti, a ne bilo kojom filogenetskom ili taksonomskom klasifikacijom. Tehnički termin ne uključuje organizme na površini vode, koji se nazivaju pleuston - ili one koji aktivno plivaju u vodi, a koji se nazivaju nekton.

Terminologija uredi

 
Neke morske diatomeje – ključna su fitoplanktonska grupa.
Fotografija uglavnom prozirnih diatomeja različitih oblika: jedna podseća na kiflu, drugi na kratku trake, treće izgledaju poput sićušnih kajaka[6]

Termin plankton u osnovi ima pomenutu starogrčku reč koju je uveo Viktor Hensen, 1887.[7][8] Iako su neki oblici sposobni za nezavisno kretanje i mogu plivati stotine metara vertikalno u jednom danu (ponašanje nazvano dnevna vertikalna migracija), njihov vodoravni položaj prvenstveno određuje kretanje okolne vode, a plankton obično teče s okeanskim strujama. To je u suprotnosti s nektonskim organizmima, poput riba, lignji i morskih sisara, koji mogu da plivaju protiv toka okoline i kontrolišu svoj položaj.

Unutar planktona holoplankton provodi čitav svoj životni ciklus kao plankton (npr. većina algi, kopepode, salpe i neke meduze). Suprotno tome, meroplankton kao plankton je samo tokom dela svog života (obično faza larve), a zatim napreduju ili u nektonske organizme (plivanje) ili bentonski ostaju na morskom dnu. Primeri meroplanktona uključuju larve morskih ježeva, morskih zvezda, rakova, morskih crva i većine riba.[9]

Izobilnost (relativna učestalost) i rasprostranjenje planktona zavise od raspoloživih hranjivih materija, stanja vode i od količine drugog planktona.[10]

Naučno područje za proučavanje planktona naziva se planktologija, a planktonska individua naziva se planktorom.[11] Pridev „planktonski“ široko se koristi u naučnoj i popularnoj literaturi i generalno je prihvaćen pojam.[12]

Prehrambeno-trofne grupe uredi

 
Amfipoda (Hyperia macrocephala)
Fotografija pretežno prozirnog stvorenja sa više nogu, poput bube

Plankton se uglavnom deli u široke funkcionalne ili trofijske grupe:

  • Fitoplankton (od grčkog fiton = biljka) su autotrofne prokariotske ili eukariotske alge koje žive u blizini vodenih površina gde je dovoljno svetlost i da podrži fotosintezu. Među važnije grupe spadaju diatomeje, cijanobakterije, dinoflagelate i kokolitofore.
  • Zooplankton (od grčkog zoon ili životinja) uključuje male protozoa ili metazoa (npr. raćiće i druge životinje koje se hrane drugim planktonom. Neke od jaja i larvi većih nektonskih životinja, poput riba, rakova i anelida, su takođe ovde uključene.
  • Bakterioplankton uključuju bakterije i arheje, koji imaju važnu ulogu u remineralizaciji organskog materijala niz vodeni stub (prokariotski fitoplankton je takođe bakterioplankton).
  • Mikoplankton uključuju gljive i organizmima sličnim gljivicama, koji su poput bakterioplanktona takođe značajni u remineralizaciji u ciklusu hranjivih sastojaka.[13]
  • Mikotrofi: Plankton je tradicijski kategoriziran kao grupe proizvođača, potrošača i reducenata (reciklaže), ali neki mogu imati koristi od višenego samo jednog trofijskog nivoa. U ovoj mešovitoj strategiji, poznatoj kao miksotrofija, organizmi deluju i kao proizvođači i potrošači, bilo istovremeno, ili prelazeći između ovih načina prehrane kao odgovor na okolne uslove. To omogućava upotrebu fotosinteze za rast kada hranjivih sastojaka i svetla ima dovoljno, ali prelazak na konzumiranje fitoplanktona, zooplanktona ili jedno drugo kada su uslovi za rast loši. Miksotrofi su podeljeni u dve grupe; konstitutivni mikrosrofi, koji su u stanju da samostalno vrše fotosintezu, i nekonstitutivni mikrosrofi, koji koriste fagocitozu za hvatanje fototronog plena koji se ili zadržavaju u živoj ćeliji domaćina koji imaju koristi od njegove fotosinteze, ili oni vare svoj plen, pored plastida koji i dalje vrši fotosintezu (kleptoplastija).[14]

Prepoznavanje važnosti miksotrofije kao ekološke strategije je sve veće,[15] kao i šire uloge koju ovo može imati u morskoj biogeohemiji.[16] Studije su pokazale da su mikrosrofi mnogo važniji za morsku ekologiju nego što se ranije pretpostavljalo i da sadrže više od polovine mikroskopskog planktona.[17][18] Njihova prisutnost deluje kao tampon koji sprečava kolaps ekosistema tokom vremena sa malo i bez svetla.[19]

Životna okolina uredi

Plankton je prisutan u gotovo svim vodama na Zemlji. Međutim, u većini morskih područja je prisutnost hranljivih materija zanemarljiva, pa otuda je i količina planktona u njima vrlo mala i stoga se smatraju ekološkim pustinjama. Ako u stajaćim vodama ili rekama dođe do preterane količine hranjivih materija, može se dogoditi da to dovede do suprotnog rezultata, naime, da fosfati, kao ograničavajući faktor prehrane planktona postane dominantan (kao otpadni produkt veštačkog đubriva poljoprivrednih površina dospeva padavinskom vodom u slatkovodne resurse na kopnu), i dovede do svoje suprotnosti i „zaguši“ prirodnu cirkulaciju između planktona, vode i fosfata pa otuda i svi živi organizmi u vodi (i plankton) izgube neophodan kiseonik i uguše se. Slatkovodni plankton naziva se limnoplankton, a morski haliplankton.

Veličina uredi

Plankton postoji u svim mogućim oblicima i veličinama.[20] Posebno sitni organizmi (4-40 µm) ubrajaju se u nanoplankton. Najmanji oblici su bakterije, u jednu kašičicu vode stalo bi ih 2 miliona. Ali i veći predstavnici fitoplanktona su manji od preseka ljudske kose. I zooplankton ima sićušnih, ali i takvih koji mogu imati i do 9 metara, kao, recimo neke vrste meduza koje ne mogu aktivno plivati, nego samo plutaju sa strujom, i ubrajaju se isto u planktone.

Podela uredi

 
Copepoda (Calanoida) - plankton

Razlikuju se:

Zooplankton uredi

Glavni članak: Zooplankton

Prema dosadašnjim saznanjima, najveći deo životinjske biomase planktona čine rakovi kopepode. Bez planktona arktičkih voda ne bi mogli postojati veliki kitovi usani, kao npr. plavi kitovi ili kitovi perajari, njihova prehrambena podloga je upravo zooplankton kojeg „filtriraju“ svojim ustima. Velika jata riba takođe se hrane masom planktona.

Fitoplankton uredi

Glavni članak: Fitoplankton

Jednoćelijske silikatne alge čine najveći dio mase fitoplanktona. Prema novijim istraživanjima, čini se da je apsolutno najveća količina ugljen-dioksida vezana u biljnom planktonu, a ne, kao što se ranije smatralo, u tropskim šumama.

Životinje koje se hrane filtriranjem planktona uredi

Reference uredi

  1. ^ Chust, G., Vogt, M., Benedetti, F., Nakov, T., Villéger, S., Aubert, A., Vallina, S.M., Righetti, D., Not, F., Biard, T. and Bittner, L.(2017) "Mare incognitum: A glimpse into future plankton diversity and ecology research". Frontiers in Marine Science, 4: 68. . doi:10.3389/fmars.2017.00068.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  2. ^ Lalli, C.; Parsons, T. (1993). Biological Oceanography: An Introduction. Butterworth-Heinemann. ISBN 0-7506-3384-0. 
  3. ^ „Aeroplankton and the Need for a Global Monitoring Network”. BioScience. 63 (7): 515—516. 2013. S2CID 86371218. doi:10.1525/bio.2013.63.7.3  . 
  4. ^ „plankter”. American Heritage Dictionary. Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company. Arhivirano iz originala 9. 11. 2018. g. Pristupljeno 9. 11. 2018. 
  5. ^ John Dolan (novembar 2012). „Microzooplankton: the microscopic (micro) animals (zoo) of the plankton” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-04. g. Pristupljeno 2014-01-16. 
  6. ^ Thurman, H.V. (1997). Introductory Oceanography. New Jersey, USA: Prentice Hall College. ISBN 978-0-13-262072-7. 
  7. ^ Hensen, V. 1887. Uber die Bestimmung des Planktons oder des im Meere treibenden Materials an Pflanzen und Thieren. V. Bericht der Commission zur Wissenschaftlichen Untersuchung der Deutschen Meere, Jahrgang 12-16, p. 1-108, [1].
  8. ^ „Online Etymology Dictionary”. etymonline.com. 
  9. ^ Karleskint, George; Turner, Richard; Small, James (2013). „Chapter 17: The Open Sea”. Introduction to Marine Biology (4th izd.). Brooks/Cole. ISBN 978-1-133-36446-7. 
  10. ^ Agrawai, Anju; Gopnal, Krishna (2013). Biomonitoring of Water and Waste Water. Springer India 2013. str. 34. ISBN 978-8-132-20864-8. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  11. ^ „plankter - marine biology”. Encyclopædia Britannica. 
  12. ^ Emiliani, C. (1991). „Planktic/Planktonic, Nektic/Nektonic, Benthic/Benthonic”. Journal of Paleontology. 65 (2): 329. JSTOR 1305769. doi:10.1017/S0022336000020576. 
  13. ^ Wang, G., Wang, X., Liu, X., & Li, Q. (2012). "Diversity and biogeochemical function of planktonic fungi in the ocean". In: C. Raghukumar (ed.), Biology of Marine Fungi. Springer Berlin Heidelberg, p. 71–88, [2].
  14. ^ Modelling mixotrophic functional diversity and implications for ecosystem function - Oxford Journals
  15. ^ Hartmann, M.; Grob, C.; Tarran, G.A.; Martin, A.P.; Burkill, P.H.; Scanlan, D.J.; Zubkov, M.V. (2012). „Mixotrophic basis of Atlantic oligotrophic ecosystems”. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 109 (15): 5756—5760. Bibcode:2012PNAS..109.5756H. PMC 3326507  . PMID 22451938. doi:10.1073/pnas.1118179109. 
  16. ^ Ward, B.A.; Follows, M.J. (2016). „Marine mixotrophy increases trophic transfer efficiency, mean organism size, and vertical carbon flux”. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 113 (11): 2958—2963. Bibcode:2016PNAS..113.2958W. PMC 4801304  . PMID 26831076. doi:10.1073/pnas.1517118113. 
  17. ^ Mixing It Up in the Web of Life | The Scientist Magazine
  18. ^ Uncovered: the mysterious killer triffids that dominate life in our oceans
  19. ^ Catastrophic Darkness – Astrobiology Magazine
  20. ^ John Dolan (novembar 2012). „Microzooplankton: the microscopic (micro) animals (zoo) of the plankton” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 12. 7. 2018. 

Literatura uredi

  • Kirby, Richard R. (2010). Ocean Drifters: A Secret World Beneath the Waves. Studio Cactus Ltd, UK. ISBN 978-1-904239-10-9.
  • Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale: The Unexpected Physics of Being Small. Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts ISBN 978-0-674-03116-6.
  • Kiørboe, Thomas (2008). A Mechanistic Approach to Plankton Ecology. Princeton University Press, Princeton, N.J. ISBN 978-0-691-13422-2.
  • Dolan, J.R., Agatha, S., Coats, D.W., Montagnes, D.J.S., Stocker, D.K., eds. (2013).Biology and Ecology of Tintinnid Ciliates: Models for Marine Plankton. Wiley-Blackwell, Oxford, UK ISBN 978-0-470-67151-1.

Spoljašnje veze uredi

 
Plankton na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Планктон&oldid=27552446”