Википедија

Pogrebni običaji starog Egipta

Pogrebni običaji starog Egipta podrazumevaju niz rituala i protokola, uključujući mumifikaciju, vradžbine i sahranjivanje sa grobnim prilozima neophodnim da bi se pokojniku obezbedio život posle smrti.[1][2]

Ritual otvaranja usta koji se sprovodi na mumiji ispred grobnice

Pogrebni običaji su se menjali kroz vreme, s obzirom da su novi uvek zamenjivali stare, ali priprema tela, magijski rituali, i grobni prilozi su ostali ključni elementi jedne egipatske sahrane. Postojalo je mnoštvo bogova za koje je bila potrebna posebna priprema, jer se verovalo da će svaki od njih suditi pokojniku pre nego što mu se omogući ulazak u zagrobni život.

Pozadina uredi

 
Profesionalne narikače

Iako ne postoje sačuvani spisi iz vremena Predinastičkog Egipta, smatra se da je važnost fizičkog tela i njegovog očuvanja poteklo odatle. Ovo objašnjava zašto ljudi tog vremena nisu pribegavali kremaciji, već sahranjivanju pokojnika. Neki autori takođe veruju da su Egipćani imali strah da će pokojnici oživeti ako ne dobiju pogodan tretman nakon smrti.[3]

Tela u ranijim periodima sahranjivana su u jednostavnim, plitkim ovalnim jamama, sa malo grobnih priloga. Nekada je sahranjivano više pokojnika i životinja u jednoj jami. Vremenom, grobovi su postali kompleksniji, a tela su prvo stavljana u pletene korpe, a potom u kovčege od terakote ili drveta. Najnaprednije gorbnice sadržale su sarkofage sa grobnim prilozima poput nakita i hrane.[4]

Ovi nalazi ukazuju na to da se u predinastičkom periodu Egipta razmišljalo o zagrobnom životu, bez obzira na to što arheološki materijal svedoči o tome da je običan čovek imao male šanse da mu pristupi. S druge strane, faraonu je bio zagarantovan ulazak u zagrobni život zbog njegove uloge vladara.

Ljudske žrtve nađene u ranim kraljevskim grobnicama potporavaju mišljenje da su se uz faraone sahranjivali ljudi koji će mu služiti nakon smrti. Međutim, figurine i slikani prikazi na zidovima vremenom su zamenili ljudske žrtve.[5]

Nisu samo niže klase bile u obavezi da se pokore faraonu, već i plemstvo. Verovali su da vladar nakon smrti postaje božanstvo, koje će podariti određenim individuama mogućnost da pristupe zagrobnom životu. Ovo verovanje zadržalo se do Starog kraljevstva.

Iako su mnoge vradžbine opstale iz starijih perioda, takođe su se dodavale nove koje su potom prilagođavane plemstvu.[6] U Prvom prelaznom periodu, međutim, uloga faraona je drastično opadala. Pogrebni tekstovi, koji su prethodno bili rezervisani samo za kraljevsku porodicu, postali su dostupni i ostalim ljudima. Više se nije smatralo da je faraonu omogućen ulazak u zagrobni život zbog njegove uloge na zemlji, već se smatralo da će nakon smrti biti izjednačen sa celom populacijom.[7]

Praistorija uredi

Prve sahrane u Egiptu zabeležene su na lokalitetima El Omari i Maadi. Ljudi su sahranjivani u jednostavnim, kružnim jamama sa jednom posudom. Telo pokojnika nije bilo položeno na poseban način kao što je to slučaj u ostalim periodima. Pošto ne postoje sačuvani pisani dokazi, vrlo je malo informacija o verovanjima koja se tiču zagrobnog života. Posude koje su nalažene u jamama najverovatnije su služile za skladištenje hrane za pokojnika.[8]

Predinastički period uredi

Pogrebni običaji razvijali su se tokom Predinastičkog perioda. Tradicija jednostavnih jama iz El Omarija i Maadija je još uvek bila prisutna. Do kraja ovog perioda, javio se veliki broj predmeta u pravougaonim grobnicama, kao i rituali koji su praktikovani od strane Egipćana iz perioda Nakada II (3650-3300 p. n. e). Tada su tela sahranjivana u zgrčencu, sa licem okrenutim ka istoku ili ka zapadu. Figurine žena sa ogoljenim grudima i pticolikim licima nalažene su u nekim grobovima. Neki su takođe imali više priloga od ostalih, što ukazuje na početak društvene stratifikacije. Rodne razlike prikazivane su kroz sahranjivanje muškaraca uz oružje i sahranjivanje žena uz kozmetičke palete.[9]

Ranodinastički period uredi

Do Prve dinastije, neki Egipćani bili su dovoljno bogati da priušte izgradnju grobnica. Pravougaone grobnice od ćerpiča sa podzemnom pogrebnom odajom, mastabom, razvija se upravo u ovom periodu. Prikazi na zidovima imitirali su motive kraljevske palate. U kasnijim periodima, sigurno je da su se pokojnici poistovećivali sa Ozirisom, bogom podzemlja.

Grobni prilozi podrazumevali su nameštaj, nakit i društvene igre, kao i oružje, kozmetičke palete i hranu. Najbogatije grobnice sadržale su na hiljade priloga, a postoje i naznake mumifikacije. Ostali predmeti u grobnicama koji su se koristili u svakodnevnom životu ukazuju na to da su Egipćani smatrali da će im biti potrebni i u sledećem. Upotreba stela ispred grobnica započeta je u Prvoj dinastiji, što ukazuje na želju za individualizacijom.[10]

Staro kraljevstvo uredi

 
Reljef muškaraca sa volovima, oko 2500-2350. p. n. e. Krečnjak.

Tokom Starog kraljevstva, vladari su počeli da grade piramide okružene kamenim mastabama za visoke zvaničnike. Činjenica da je većina njih bila u srodstvu sa kraljevskom porodicom nalaže da su ti kompleksi takođe predstavljali vrstu porodične grobnice.

Tela pokojnika višeg staleža bila su mumifikovana, umotana u platnene zavoje i položena u kamene sarkofage ili obične drvene kovčege. Krajem Starog kraljevstva, javljaju se maske prekirvene slojem obojenog materijala, koji se zove kartonaža. Kanopske vaze su u ovom periodu sadržale unutrašnje organe pokojnika. Amajlije od zlata, sinterovanog kvarca i karneola pojavljuju se u različitim oblicima da bi zaštitile telo. Takođe postoje dokazi natpisa na unutrašnjem delu kovčega elite.

Statue pokojnika su pravljene unutar grobnica i najverovatnije su imale ritualnu svrhu, dok su dekoracije na zidovima prikazivale prinošenje bezkrvnih žrtava.[11]

Prvi prelazni period uredi

Politička situacija tokom Prvog prelaznog perioda odražavala se u razlikama lokalnih umetničkih stilova i razlikama u sahranjivanju. Na primer, neki umetnici su često slikali Udžat oko, a takođe je postojala regionalna razlika u hijeroglifima koji su se koristili za dekoraciju kovčega.

Povremeno su muškarci sahranjivani sa alatima i oružjem, dok su žene sahranjivane sa nakitom i ogledalima. Žrvnjevi su takođe nalaženi u ženskim grobnicama, jer se smatralo da će ih žene koristiti za pripremanje hrane u sledećem životu, kao što se smatralo da će muškarci koristiti oružje za borbu.[12]

Srednje kraljevstvo uredi

 
Maska sa sarkofaga. Kartonaža, 37.1387E, muzej u Bruklinu.

Pogrebni običaji tokom Srednjeg kraljevstva su, kao i u prethodnom periodu, odražavali političke trendove. Za vreme Jedanaeste dinastije, grobnice su pravljene unutar planina Tebe ili u lokalnim grobljima Gornjeg i Srednjeg Egipta. Od Dvanaeste dinastije, visoki zvaničnici služili su kraljevima nove porodice koji su vladali iz grada Lišt. Razlika u topografiji Tebe i Lišta uslovila je i razlike u grobnicama: na severu, plemstvo je gradilo mastabe na pustinjskom tlu, dok su na jugu i dalje građene grobnice u planinama.

Grobnice nižeg staleža bile su jednostavnije. Telo je moglo biti mumifikovano i umotano u platno, ili samo umotano, ali ne i mumifikovano. Neke grobnice sadržale su statuu pored pokojnika. Nakit se retko nalazio kao grobni prilog u grobnicama onih koji nisu pripadali eliti.

Na nekim pravougaonim kovčezima Dvanaeste dinastije ugravirani su natpisi i prikazi najvažnijih bezkrvnih žrtava. Neki kovčezi su sadržali tekstove koji su zapravo verzije Tekstova piramida.

Krajem Dvanaeste dinastije, dogodile su se značajne izmene u pogrebnim običajima, koje su najverovatnije rezultat administrativnih promena Sesostrisa III (1836-1818 p. n. e). Telo je bilo uvek položeno na leđa, dok je u ranijim periodima bilo položeno na stranu. Skarabeji i figurine u obliku mumija zamenili su tekstove na kovčezima i drvene modele. Tokom Trinaeste dinastije, različiti slikani motivi predstavljali su ogledalo decentralizovane vlasti tog perioda. Više pokojnika je počelo da se sahranjuje u istoj grobnici, što ranije nije bio slučaj.[13]

Drugi prelazni period uredi

Grobnice iz Drugog prelaznog perioda otkrile su prisustvo stranaca u zemlji. Na severu, grobnice su najverovatnije pripadale Hiksima, semitskom plemenu koje je vladalo tokom ovog perioda. Jednostavni grobovi u obliku tiganja, prema mišljenju nekih autora, pripadale su Nubijskim vojnicima.

Novo kraljevstvo uredi

 
Deir el-Bahari

Većina elitnih grobnica tokom Novog kraljevstva građene su unutar stena. Vladari su sahranjivani u grobnicama sa više prostorija u Dolini kraljeva. Sveštenici su za njih sprovodili pogrebne rituale u kamenim hramovima koji su bili sagrađeni na zapadnoj delti Nila, preko puta Tebe. Na osnovu postojećih dokaza, pretpostavlja se da je ovo poslednji period u kome su predmeti iz svakodnevnog života služili kao grobni prilozi; počevši od Devetnaeste dinastije, u grobnicama su se nalazili predmeti napravljeni isključivo za zagrobni život.

Sve grobnice ovog perioda su opljačkane, potpuno ili delimično. Takođe, umetnici su dekorisali grobnice elite ritualnim scenama, više nego svakodnevnim koje su bile učestale tokom Starog kraljevstva.

Treći prelazni period uredi

 
Šabti figurina faraona Pineđema I, oko 1025-1007 p. n. e, muzej u Bruklinu.

Iako se politička struktura Novog kraljevstva raspala krajem Dvadesete dinastije, većina sahrana tokom Dvadesetprve dinastije su pratile običaje prethodnog perioda. Tek na kraju Trećeg prelaznog perioda javljaju se novi pogrebni običaji.

Oskudne dekoracije grobnica dovele su do raskošnijeg oslikavanja kovčega. Međutim, grobni prilozi su uglavnom sadržali jeftine šabti figurine, čak i kada je pokojnik bio pripadnik kraljevske porodice.[14]

Kasni period uredi

Tokom Kasnog perioda, velikim delom su bile prisutne šaht-grobnice. Reljefi i statue su još uvek predstavljale oličenje stila Starog kraljevstva. Kovčezi su oslikavani religijskim tekstovima i scenama, dok su kanopske vaze, iako nefunkcionalne, i dalje korišćene kao grobni prilog. U grobnicama Kasnog perioda mogle su se naći i figurine Ozirisa ili kompozitnog božanstva Ptah-Soker-Ozirisa, kao i skarabeji, amajlije u obliku Udžat oka, i slike pokojnikovog ba.

Ptolemejski period uredi

Nakon što je Egipat osvojio Aleksandar Veliki, Egiptom je vladala dinastija Ptolemeja. Makedonsko-grčka porodica gajila je kulturu koja je vrednovala i helenistički i egipatski način života: oni koji su živeli u Aleksandriji poštovali su običaje kopnene Grčke, dok su drugi, zajedno sa samim Egipćanima, usvojili egipatske običaje.

Postoji jako malo grobnica iz ovog perioda. Poznato je da su se prilikom sahranjivanja elite još uvek koristili kameni sarkofazi. Knjiga mrtvih i amajlije su takođe bile u upotrebi.

Rimski period uredi

Rimljani su osvojili Egipat 30. godine p. n. e, što je ujedno predstavljalo i kraj vladavine najpoznatijeg člana Ptolemejske dinastije, Kleopatre VII. Tokom Rimskog perioda, razvijale su se hibridne sahrane koje su podrazumevale i egipatske i rimske elemente.

 
Mumija Demetrija, oko 95-100 p. n. e, muzej u Bruklinu

Neki ljudi su mumifikovani, a prednja strana mumije oslikavana je tradicionalnim egipatskim simbolima. U ovom periodu javljaju se i potreti mumije, rađene u enkaustičkoj tehnici na drvenim panelima.

Pogrebni rituali uredi

Dela grčkih istoričara Herodota i Diodora Sicilijskog pružaju najveći izvor informacija o tome kako su drveni Egipćani pristupali očuvanju tela pokojnika.[15] Pre balzamovanja, ožalošćeni su prekrivali lice blatom i paradirali gradom udarajući grudi rukama.[15] Ako bi preminula supruga muškarca visokog položaja, njeno telo bi se balzamovalo tek nakon tri ili četiri dana, da bi se sprečilo maltretiranje leša.[15] U slučaju da je pokojnik udavljen ili ubijen, balzamovanje je vršeno istog trenutka, sa velikom obazrivošću, a jedino je sveštenicima bilo dozvoljeno da dodiruju telo.[15]

Nakon balzamovanja, ožalošćeni su najverovatnije sprovodili ritual koji je podrazumevao odigravanje mitološke priče „Bdenje za Ozirisa”, gde su dobrovoljci glumili Ozirisa, njegovog brata Seta i božanstva Izidu, Horusa, Anubisa, Teuta i Neftidu.[16] Legenda kaže da je Set bio ljubomoran na Ozirisa pošto mu je ustupljen presto, zbog čega je odlučio da ga ubije. Ozirisova supruga, Izida, uporno se borila sa Setom da bi povratila Ozirisovo telo, ali je u tom procesu izgubljen njegov duh.[17] Bez obzira na to, Oziris je vaskrsnuo i dobio status boga.[18] I drugi rituali su sprovođeni kroz obližnju nekropolu, koji su simbolizovali različita sveta putovanja.[16]

Pogrebna povorka sastojala se od goveda koja su telo vukla na nosilu nalik sankama, prijatelja i porodice. Sveštenik je tokom puta ka grobnici palio tamjan i prosipao mleko ispred pokojnika.[16] Nakon ulaska u grobnicu, sveštenik je sprovodio Ritual otvaranja usta. Glava pokojnika bi se okretala prema jugu, a telo je smatrano replikom ili statuom. Otvaranje usta simbolizovalo je pružanje moći govora da bi se pokojnik branio tokom suđenja bogova.

Mumifikacija uredi

Balzamovanje uredi

 
Mumija faraona Setija I

Očuvanje tela bilo je od presudnog značaja ako je pokojnik imao želju za zagrobnim životom. U okviru staroegipatskog koncepta duše, ka, koji predstavlja životnu silu, napušta telo nakon smrti.[19] Jedino ako se telo balzamuje na poseban način, ka će se vratiti u telo pokojnika i nastupiće ponovno rođenje.[15] Balzamatori su sistematično pripremali telo za mumifikaciju. Porodica i prijatelji preminulog imali su u ponudi različite opcije koje su varirale u ceni. Nakon pripreme tela, balzamatori su ga premeštali do „mesta pročišćenja”, tj. do šatora gde su ispirali pokojnika, a potom u „Kuću lepote”, gde se odvijala mumifikacija.

Mumifikacija uredi

Da bi pokojnik živeo večno i stao pred Ozirisa, njegovo telo je moralo da prođe kroz mumifikaciju. U suštini ovog procesa ležalo je dehidriranje tela pomoću natrona, prirodne mešavine natrijum karbonata dekahidrata i natrijum bikarbonata.

Mumifikacija je bila dostupna svakome ko je mogao da je priušti. Međutim, postojalo je verovanje da oni koji taj proces nisu mogi da priušte mogu pristupiti zagrobnom životu uz odgovarajuće vradžbine. Postojale su najskuplje, skupe i jeftine mumifikacije.[15]

Prvi korak mumifikacije bio je odstranjivanje unutrašnjih organa i tečnosti da bi se sprečila dekompozicija tela. Balzamatori su takođe odstranjivali mozak pomoću metalne kuke koja se ubacivala kroz nozdrvu. Razlog tome je bilo verovanje da je srce središte svega onoga što čini čoveka. Sledeći korak podrazumevao je stavljanje pluća, jetre, želuca i creva u kanopske vaze, čiji su poklopci simbolizovali glave četiri Horusova sina: Imsetija, Hapija, Duamutefa i Kebehsenuefa. Imseti, koji ima ljudsku glavu, štitio je jetru; Duamutef, sa glavom šakala, štitio je želudac; Hapi, koji ima glavu majmuna, štitio je pluća, a Kebehsenuef, sa glavom sokola, štitio je creva.[20] Drevni Egipćani verovali su da će sahranjivanjem pokojnika sa unutrašnjim organima omogućiti njihovo ujedinjenje u zagrobnom životu.[21] U trećem koraku, telo se punilo začinima i aromatičnim biljem.[15] Srce je ostajalo u telu, jer je bilo potrebno za merenje na vagi istine. Celokupan proces dehidracije trajao je 40 dana.[20]

Drugi deo procesa trajao je 30 dana i u njemu se pokojnik pretvarao u poluboga. Začini i bilje iz unutrašnjosti tela su se zamenjivali uljima i vinom. Ulje je je služilo da bi se sprečilo lomljenje udova i kostiju prilikom umotavanja tela. Pokojnik je nekada premazivan smolom da bi se zaštitio od insekata i bakterija. Nakon toga, telo se umotavalo u platnene zavoje uz amajlije, a sveštenik je za to vreme recitovao molitve. Zavoji su preminulom pružali dodatnu zaštitu, a u zavisnosti od finansijskih mogućnosti porodice, pokojnik je mogao imati i masku na licu.[15]

Pogrebni običaji uredi

 
Aj sprovodi Ritual otvaranja usta na Tutankamonu

Nakon pripreme mumije, bilo je potrebno da se ona simbolično reanimira. Ritual otvaranja usta sprovodio je sveštenik koji je recitovao vradžbine i dodirivao mumiju ili sarkofag ceremonijalnom bradvom. Ovaj ritual omogućavao je pokojniku da diše i govori u zagrobnom životu.

Sveštenici, ili kraljev naslednik, su naposletku premeštali telo u pogrebni hram, gde su se sprovodili dodatni rituali koji će pripremiti vladara za konačno putovanje. Njegova mumija je zatim stavljana u piramidu sa velikom količinom pića, hrane, nameštaja, odeće i nakita.

Piramide su bile zapečaćene da bi se sprečio ulazak u njih. Međutim, duša kralja je mogla slobodno da se kreće kroz pogrebnu odaju.[20]

Drveni Egipćani su verovali da pokojnici, nalik živima, mogu osećati ljutnju. Od njih se takođe očekivalo da nastave da se brinu o svojoj porodici.[22] Zbog intrikatnih verovanja o zagrobnom životu, jasno je zašto su se Egipćani sa velikim poštovanjem odnosili prema mrtvima.

Grobnice uredi

 
Primer mastabe

Grobnice u drevnom Egiptu imale su dve važne funkcije: da pruže zaštitu pokojniku i da služe kao mesto gde će ožalošćeni sprovoditi rituale koji će pomoći preminulom tokom prelaska u zagrobni život. Stoga, drevni Egipćani izgradnju grobnica nisu shvatali olako.[23] Dva najvažnija dela grobnice bila su pogrebna odaja i kapela u kojoj su mogli da se okupljaju članovi porodice i prijatelji.

Obično su grobnice građene blizu mesta gde je pokojnik živeo. Prilikom sahranjivanja se birala zemlja koja nije bila posebno plodna, tako da su se grobnice uglavnom nalazile na pustinjskom tlu.[23]

Jednostavne jame su vremenom postale strukture od ćerpiča, tj. mastabe. One su zatim prerasle u stepenaste piramide, i na kraju u „prave piramide”.[24] Svaki vladar bi započinjao izgradnju sopstvene piramide od trenutka kada bi stupio na presto.

Groblja su često bila locirana na zapadnoj obali Nila, koja je smatrana „relmom mrtvih”. Grobnice su smatrane reprezentacijom pokojnikovog mesta u kosmosu, koje je zavisilo od njegovog društvenog položaja. Ako su preminuli bili pripadnici više klase, sahranjivani su blizu kralja, dok su siromašni sahranjivani blizu lokalne zajednice.[23]

Kovčezi uredi

Bez obzira na to što su kovčezi bili pravljeni od drveta, oni su oslikavani tako da odgovaraju svakoj individui. Tokom Starog kraljevstva, na svakom kovčegu je bila ugravirana pokojnikova titula i lista grobnih priloga, a pravljen je i otvor kroz koji je prolazio ka.[25] Dekoracije na kovčezima zavisile su od statusa pokojnika.

Tokom Srednjeg kraljevstva, kovčeg je smatran „minijaturnom grobnicom”. Boginje Izida i Neftida često su oslikavane na njima jer se smatralo da one štite preminulog u zagrobnom životu. Na kovčezima su se često gravirale molitve.[25]

Postojali su i antropoidni kovčezi, koji su pravljeni u skladu sa oblikom pokojnikovog tela. Sarkofag, koji je služio da se u njega stavi sam kovčeg, pružao je dodatnu zaštitu preminulom.

Prokletstvo uredi

Jedan od pogrebnih običaja drevnih Egipćana podrazumevao je pripremu za zagrobni život. Ka, životna sila, ne bi bila u mogućnosti da se vrati u telo da se balzamovanje sprovede na nepogodan način.[19] U ovom slučaju, telo bi trunulo do neprepoznatljivosti, što bi značilo da pokojnik ne bi mogao da stupi u zagrobni život. Odatle sledi prokletstvo, koje podrazumeva da preminula individua nije u mogućnosti da postane božanstvo.[26] Različiti pogrebni tekstovi opisuju šta se tačno događa tokom prokletstva.

Pogrebni tekstovi uredi

Veliki broj mumija je sahranjen sa nekom vrstom pogrebnih tekstova, koji se sastoje od vradžbina i uputstva za snalaženje u zagrobnom životu. Tokom Starog kraljevstva, faraoni su jedini imali pristup ovim tekstovima, koje autori nazivaju Tekstovima piramida. Faraon Unas bio je prvi vladar koji je koristio ove tekstove.

Tokom Prvog prelaznog perioda i Srednjeg kraljevstva, Tekstovi piramida koristili su se u pogrebnim odajama visokih zvaničnika, da bi na kraju prerasli u Tekstove kovčega.

U Novom kraljevstvu, Tekstove kovčega zamenila je Knjiga mrtvih, koja je opstala do Kasnog perioda. Vradžbine su bile prilagođene pokojniku, tako da su oni koji su bili dovoljno bogati prilagali sopstvene verzije tekstova.

Vaga istine uredi

Pokojnik je bio u obavezi da prođe kroz suđenje bogova da bi pristupio zagrobnom životu. Na osnovu artefakata iz drevnog Egipta, suđenje se odvijalo na sledeći način: srce pokojnika mereno je na jednom tasu, dok je pero boginje Maat služilo kao protivteg. Sudija je bio bog Oziris, a u njegovom prisustvu je ka polagala zakletvu o svojoj čistoći.

Ukoliko pokojnik nije grešio, njegovo srce bi stalo u ravnotežu sa perom, i duša bi odlazila u raj. U slučaju da pero i srce nisu bili u ravnoteži, čudovište Amut bi proždralo srce.[27]

Grobni prilozi uredi

Iako su se vrste grobnih priloga menjale kroz istoriju drevnog Egipta, njihova svrha ostala je ista. Od najranijih perioda, svaki Egipćanin sahranjivan je sa prilozima za koje se smatralo da su neophodni za zagrobni život.

Kako su se razvijali pogrebni običaji, bogati staleži imali su pristup drvenim i kamenim kovčezima, međutim, broj grobnih priloga je opadao. Krajem Srednjeg kraljevstva, predmeti poput šabti figurina i skarabeja postaju redovna pojava prilikom sahranjivanja.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Digital Egypt, Burial customs”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2014. g. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  2. ^ Brandt, Lee Anne. „Ancient Egyptian Mummies: A Web Quest for 4th-6th Grade (Social Studies)”. Arhivirano iz originala 22. mar 2012. g. Pristupljeno 26. april 2019.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  3. ^ Dunand, Françoise; Lichtenberg, Roger (2006). Mummies and Death in Egypt. London: Cornell University Press. str. 9. ISBN 9780801444722. 
  4. ^ Dunand, Françoise; Lichtenberg, Roger (2006). Mummies and Death in Egypt. London: Cornell University Press. str. 7. ISBN 9780801444722. 
  5. ^ Donadoni, Sergio (1997). The Egyptians. Chicago: University of Chicago Press. str. 262. 
  6. ^ Hornung, Erik (1999). The Ancient Egyptian Book of the Afterlife. Cornell: Cornell University Press. str. 7. 
  7. ^ Wilson, John A. (1965). The Culture of Ancient Egypt. Chicago: University of Chicago Press. str. 116. 
  8. ^ Bleiberg, Edward (2008). To Live Forever: Egyptian Treasure from the Brooklyn Museum. Brooklyn, NY: Brooklyn Museum. str. 71. 
  9. ^ Bleiberg, Edward (2008). To Live Forever: Egyptian Treasure from the Brooklyn Museum. Brooklyn, NY: Brooklyn Museum. str. 71—72. 
  10. ^ Bleiberg, Edward (2008). To Live Forever: Egyptian Treasure from the Booklyn Museum. Brooklyn, NY: Brooklyn Museum. str. 72—73. 
  11. ^ Bleiberg, Edward (2008). To Live Forever: Egyptian Treasure from the Brooklyn Museum. Brooklyn, NY: Brooklyn Museum. str. 74—77. 
  12. ^ Bleiberg, Edward (2008). To Live Forever: Egyptian Treasure from the Brooklyn Museum. Brooklyn, NY: Brooklyn Museum. str. 77. 
  13. ^ Bleiberg, Edward (2008). To Live Forever: Egyptian Treasure from the Brooklyn Museum. Brooklyn, NY: Brooklyn Museum. str. 77—86. 
  14. ^ Bleiberg, Edward (2008). To Live Forever: Treasure from the Brooklyn Museum. Brooklyn, NY: Brooklyn Museum. str. 100—103. 
  15. ^ a b v g d đ e ž Tomorad, Mladen (2009). „Ancient Egyptian funerary practices from the first millenium BC to the Arab conquest of Egypt (C. 1069 BC-642 AD), the Heritage of Egypt”. The Heritage of Egypt. 2: 12—28. .
  16. ^ a b v Harold, Hays (2010-01-22). "Funerary Rituals (Pharaonic Period)". . 1 (1).  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  17. ^ „Gods of Ancient Egypt: Isis, Osiris and Horus”. ancientegyptonline.co.uk. Arhivirano iz originala 05. jun 2018. g. Pristupljeno 26. april 2019.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  18. ^ Mark, Smith (2008-10-27). "Osiris and the Deceased". 1 (1)
  19. ^ a b „THE AFTERLIFE in Ancient Egypt”. Arhivirano iz originala 21. apr 2008. g. Pristupljeno 26. april 2019.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  20. ^ a b v Janice Kamrin and Salima Ikram, str. 10–11
  21. ^ Christina, Riggs (2010-01-22). "Funerary rituals (Ptolemaic and Roman Periods)". 1 (1).
  22. ^ "The Dead and The Living." reshafim.org. N.p., n.d. Web. 24 Nov. 2013
  23. ^ a b v Taylor, John H. (2001). Death and the afterlife in ancient Egypt. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226791647.
  24. ^ Leonard Lesko, str. 4–5
  25. ^ a b „Artifacts: Mummy Cases, Coffins, and Sarcophagi, Mummification, Online Exhibits, Exhibits, Spurlock Museum, U of I”. spurlock.illinois.edu. Pristupljeno 26. april 2019. 
  26. ^ Joshusa Aaron Roberson: A season in Hell, in: Expedition 57, no. 2 (Fall 20152015): 17-23. Academic Search Complete, EBSCOhost (pristupljeno 26. april 2019)
  27. ^ „Vaga istine”. egipat.info. 10. 4. 2013. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Погребни_обичаји_старог_Египта&oldid=27675404”