Pol Sabatje
Pol Sabatje (franc. Paul Sabatier; Karkason, 5. novembar 1854 — Tuluza, 14. avgust 1941) bio je francuski hemičar. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1912. godine za rad na hidrogenizaciji organskih jedinjenja u prisustvu malih čestica metala kao katalizatorima.
| Pol Sabatje | |
|---|---|
 Pol Sabatje | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. novembar 1854. |
| Mesto rođenja | Karkason, Francuska |
| Datum smrti | 14. avgust 1941. (86 god.) |
| Mesto smrti | Tuluz, Francuska |
| Obrazovanje | Viša normalna škola |
| Naučni rad | |
| Polje | hemija |
| Nagrade |  Nobelova nagrada za hemiju (1912) |
Diplomirao je na Politehnici u Tuluzi 1877. godine. Godinu dana je predavao na lokalnoj školi, a zatim 1878. godine postaje Berteloov asistent na Kolež de Frans. Doktorirao je 1880.[1] Predavao je fiziku u Bordou do 1882. godine, a zatim je nastavio u Tuluzi. U Tuluzi počinje da predaje i hemiju 1883. godine. Profesor hemije na univerzitetu u Tuluzi postao je 1884. Dekan fakulteta prirodnih nauka postao je 1905. godine. Bio je toliko veran Tuluzi da je odbijao mnoge atraktivne ponude, kao što je bila da nasledi Anri Moasana 1908. na Sorboni. Najranija istraživanja su bila na polju termodinamike i termohemije sumpora i metalnih sulfata, na čemu je radio i doktorat. U Tuluzi je nastavio sa sa fizikalno-hemijskim istraživanjima sulfida, hlorida i bakarnih jedinjenja. Radio je na particionim koeficijentima i spektrima apsorbcije. Osim toga istraživao je okside azotne kiseline i njihove soli.
Započeo je sa proučavanjima fenomena katalizatora i uočio je anomalije i nedostatke Faradejeve fizikalne teorije. Zbog toga je stvorio svoju hemijsku teoriju o nestabilnim međuproizvodima. Strpljivim radom otkrio je da se korištenjem metala kao katalizatora može postići ubrzanje hidrogenizacije određenih organskih jedinjenja. Tako je 1897. godine otkrio da se uvođenjem tragova nikla kao katalizatora postiže ubrzanje adicije vodonika na molekule ugljenikovih jedinjenja.[1] Njegov rad postaje osnova za industriju margarina i za hidrogenizaciju ulja i za industriju sintetizovanja metanola. Pokazao je selektivnost katalitičke reakcije.
Napisao je poznatu knjigu „Kataliza u organskoj hemiji“ 1913. godine. Za svoj rad na hidrogenizaciji organskih jedinjenja u prisustvu malih čestica metala kao katalizatora dobio je 1912. godine Nobelovu nagradu za hemiju.[1] Nagradu je delio sa Viktorom Grinjarom.
Reference uredi
- ^ a b v „Poj Sabatje”. Klub mladih hemičara Srbije. Pristupljeno 2. 2. 2019.
