Портал:Nemačka/Izabrani decembar
Anelis „Ana” Mari Frank (hol. i nem. Annelies Marie Frank, rođena 12. juna 1929. u Frankfurtu na Majni, a umrla marta 1945. u koncentracionom logoru Bergen-Belzenu) jedna je od najpoznatijih jevrejskih žrtava Holokausta. Za vreme skrivanja od nacista u Amsterdamu napisala je poznati Dnevnik Ane Frank.
Rođena je u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj, ali je veći deo života provela u Amsterdamu. Bila je državljanin Nemačke do 1941, kada joj je oduzeto državljanstvo po Nirnberškim zakonima. Postala je poznata posle smrti, zahvaljujući objavljivanju njenog dnevnika. U njemu je opisala život tokom skrivanja za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.
Anina porodica se 1933. preselila u Holandiju, koju je Nacistička Nemačka okupirala 1940, a progoni Jevreja su se pojačali jula 1942, kada se porodica Frank sakrila u tajne prostorije u poslovnoj zgradi Ota Franka — Tajno skrovište. Posle dve godine, po dojavi, njihovo sklonište je otkriveno, a porodica Frank, van Pels i Fric Pfefer su deportovani u koncentracione logore. Ana je umrla sedam meseci kasnije od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belzenu, nekoliko dana posle smrti svoje sestre Margo.
Anin otac, Oto Frank, koji je jedini preživeo rat, vratio se u Amsterdam i pronašao dnevnik svoje ćerke. Dnevnik je objavljen 1947, u originalnoj i delimično skraćenoj verziji na holandskom jeziku, i govori o Ani od 12. juna 1942. do 1. avgusta 1944.
Ana je rođena 12. juna 1929. u Frankfurtu u Nemačkoj. Druga je ćerka Ota (1889—1980) i Edit Frank-Holender (1900—1945), a starija sestra joj je Margo (1926—1945). Frankovi su bili liberalni Jevreji, nisu poštovali sve običaje Judaizma, i živeli su u pomešanoj zajednici Jevreja i ne-Jevreja različitog porekla. Edit je bila posvećeniji roditelj, dok je Oto bio zainteresovan za obrazovanje i posedovao dosta knjiga. Oboje su podsticali decu da čitaju.
Na izborima za Gradski savet Frankfurta 13. marta 1933, pobedila je Nacistička partija Adolfa Hitlera. Antisemitske demonstracije počele su skoro pa odmah, pa su se Frankovi plašili za sebe. Kasnije te godine, Edit i deca su otišli u Ahen, gde su živeli kod Editine majke, Roze Holender. Oto je ostao u Frankfurtu, a nakon što je dobio ponudu za osnivanje preduzeća u Amsterdamu, preselio se tamo. Tu je, 1934, našao smeštaj za sebe i svoju porodicu, koja je time postala deo 300.000 Jevreja koji su napustili Nemačku u periodu između kraja Vajmarske Republike 1933. i početka rata 1939.