Портал:Ujedinjeno Kraljevstvo/Biografija
Izabrane biografije
uredi
Januar uredi
Viktorija (Aleksandrina Viktorija), 24. maj 1819. - 22. januar 1901. je bila britanski monarh. Vladala je od 20. juna 1837. do svoje smrti. Njena šezdesettrogodišnja vladavina je najduža vladavina jednog britanskog monarha. Osim nasledne titule Kraljice Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske, bila je prvi monarh koji je poneo titulu Carice Indije.
Vladavina kraljice Viktorije je obeležena velikom ekspanzijom Britanskog carstva. Viktorijansko doba, na vrhuncu industrijske revolucije, bilo je period velikih socijalnih, ekonomskih i tehnoloških promena u Velikoj Britaniji. Viktorija je bila poslednji monarh Kuće od Hanovera. Njen naslednik pripadao je dinastiji Vindzora (Kuća Saks-Koburg-Gota)
Februar uredi
Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; 3. januar 1892. – 2. septembar 1973) je bio profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu.
Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, zatim njegovog prethodnika, „Hobita”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne visoke fantastike.
Što se tiče naučnih krugova, bio je visoko uvaženi leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Pripadao je književnoj diskusionoj grupi The Inklings i bio je blizak prijatelj sa K.S. Luisom.
Mart uredi
Ser Alfred Džozef Hičkok, KCB, (engl. Alfred Jozef Hitchcock; 13. avgust 1899. — 29. april, 1980) je bio britanski filmski reditelj. Najpoznatiji je po filmovima iz žanra trilera. Počeo je da režira u Engleskoj pod uticajem nemačkog ekspresionizma, a od 1939. režirao je u Sjedinjenim Američkim Državama. U karijeri dugoj šest decenija režirao je preko 50 filmova i stekao status jednog od najpoznatijih i najcenjenijih filmskih reditelja svih vremena. Svojom originalnošću i vizionarstvom uticao je na velik broj filmskih reditelja, producenata i glumaca.
Hičkokovi filmovi su prepuni elemenata strave i fantastike i „uvrnutog“ humora. U njima se uglavnom prikazuju nevino optuženi protagonisti u okolnostima i situacijama koje su van njihove kontrole i moći poimanja. Tu je takođe uključen i transfer krivice pri čemu se mane "nevino optuženog" pripisuju drugim likovima i usput naglašavaju. Jedna od uobičajenih tema njegovih filmova je i analiza muško-ženskih odnosa pri čemu je dominantan njegov cinični stav prema tradicionalnim romantičnim vezama.
Premda je Hičkok još za života postao izuzetno popularan, većina filmskih kritičara tog vremena nije baš previše cenila njegov rediteljski rad. Rebeka je jedini njegov film koji je dobio Oskara, iako su još četiri njegova filma bila nominovana za to priznanje. Godine 1967. dobio je nagradu Irvin G. Talberg za životno delo, ali nikad lično nije primio Akademijinu nagradu za životno delo.
Kritičari francuskog novog talasa, pogotovu Fransoa Trifo, među prvima su ukazali na činjenicu da Hičkovovi filmovi, osim zabavljačke funkcije, imaju i umetničku vrednost a Hičkoka proglašavaju vrhunskim autorom otkrivajući njegovu stilsku originalnost i sadržajnost. Hičkok je bio jedan od prvih filmskih reditelja na kojem su primenili svoju autorsku teoriju koja naglašava centralnu ulogu reditelja u procesu pravljenja filma. Ipak, najviše zahvaljujući Hičkokovoj popularnosti, markantnoj pojavi u javnosti te visokom stepenu kreativne kontrole nad filmovima koje je snimao, mnogi filmski reditelji su izašli iz anonimnosti i postali poznati široj javnosti.
April uredi
Ana od Velike Britanije (rođena 6. februara 1665, umrla 1. avgusta 1714) je bila kraljica Engleske, Škotske i Irske. Kraljica je postala 8. marta 1702. nasledivši kralja Vilijama III Oranskog. Njen otac Džejms II bio je nasilno svrgnut 1688, pa su njena sestra Meri II i njen suprug Vilijam III Oranski postali suvladari, što je bio jedini takav slučaj u britanskoj istoriji. Kada je Meri umrla 1694. Vilijam je nastavio da vlada sam do 1702.
Po aktu o uniji (1707) Engleska i Škotska su ujedinjene u jednu državu, kraljevinu Veliku Britaniju. Ana je postala prva vladar, a nosila je pored toga i posebnu krunu kao kraljica Irske. Vladala je do 1714. Njen život je bio obeležen mnogim krizama. Pošto je umrla bez dece, bila je poslednji monarh iz dinastije Stjuart. Nasledio ju je njen rođak Džordž I iz dinastije Hanover.
Maj uredi
Vilijam Šekspir (engl. William Shakespeare, kršten 26. aprila 1564, umro 23. aprila 1616) bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. Opus njegovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.
Šekspir je rođen i odrastao u Stratfordu na Ejvonu. Kad je imao 18 godina, venčao se sa En Hatavej (engl. Anne Hathaway), koja mu je rodila troje dece: Suzan i blizance Hamneta i Džudit. Između 1585. i 1592. započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine „Ljudi lorda Čamberlena“, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi“. Vratio se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.
Šekspir je najveći deo svog opusa napisao između 1590. i 1613. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike 1608. U tom periodu su nastali „Hamlet“, „Kralj Lir“ ili „Magbet“, pozorišni komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorišne komade na engleskom jeziku. U svom poznom periodu pisao je tragikomedije i sarađivao sa ostalim dramskim piscima. Mnoga od njegovih dela su bila objavljena još za njegovog života u izdanjima različitog kvaliteta i tačnosti. Godine 1623. dvojica njegovih kolega objavila su „Prvi folio“, zbirku njegovih dramskih dela koja su uključivala sve osim dve drame koje su u novije vreme priznate kao Šekspirove.
Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmere pre 19. veka. Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost, a viktorijanci su ga slavili gotovo kao idola. Od 20. veka, Šekspirova dela se stalno prikazuju u različitim kulturnim i političkim kontekstima širom sveta.
Juni uredi
Ana Bolen (engl. Anne Boleyn; između 1501. i 1507 — 19. maj 1536), prva markiza od Pembruka i kraljica Engleske, bila je druga supruga engleskog kralja Henrija VIII Tjudora i po mnogima, najuticajnija kraljica u istoriji Velike Britanije.
Ana je rođena u aristokratskoj porodici koja je imala veliku moć na dvoru. Zahvaljujući vrhunskom obrazovanju koje je primila na školovanju u Francuskoj, na dvoru nadvojvotkinje Margarite od Austrije, besprekornim manirima i prirodnom šarmu, lako je osvojila kralja Henrija VIII Tjudora i postala prvo njegova ljubavnica, a potom se 28. maja 1533. i udala za njega, čime je postala kraljica Engleske. Bolenova je zahvaljujući Henrijevoj slepoj ljubavi uspela da svoju porodicu učini najmoćnijom u kraljevstvu, ali ne i da kralju podari tako željenog muškog potomka. Nakon što je rodila buduću slavnu kraljicu Elizabetu I, a potom jedva preživela brojne pobačaje, kralj ju je prezreo, a uskoro i zamenio drugom ženom, isto kao što je i Katarinu Aragonsku zamenio njome. Zapravo, Ana nije doživela da vidi venčanje svoje naslednice sa svojim mužem — pogubljena je 19. maja 1536, nekoliko časova pre nego što se Henri venčao sa Džejn Simor. Smrtna presuda je doneta jer je navodno bilo utvrđeno da se kraljica bavila veštičarenjem, kao i da je počinila incest.
Iako nije bila slavna i poštovana vladarka poput svoje kćerke, Ana je bila veoma uticajna i moćna. U istoriji je upamćena kao žena odgovorna za raskid Britanskog Kraljevstva sa Katoličkom crkvom i uvođenje protestantizma u Englesku. Dok su je katolici proklinjali kao sramotu za katolicizam, protestanti su je slavili kao mučenicu i borca za čistu Englesku. Ipak, pamti se i u boljem svetlu: kao osoba koja je na hladan britanski dvor donela duh renesanse, francusku modu i liberalna shvatanja.
...dalje...
Juli uredi
Elizabeta I Tjudor (engl. Elizabeth I Tudor; 7. septembar 1533 — 24. mart 1603) bila je kraljica Engleske i kraljica Irske, od 17. novembra 1558. do svoje smrti. Ponekad nazivana Kraljica Devica (Virgin Queen) i Dobra Kraljica Bes, bila je peti, i poslednji, vladar iz dinastije Tjudora, nasledivši svoju polusestru, kraljicu Mariju I. Vladala je u periodu velikih verskih previranja. Nakon kratke vladavine polubrata Edvarda VI i polusestre Marije, čiji se način upravljanja zemljom razlikovao u svakom pogledu, njeno 44-godišnje kraljevanje dovodi do porasta engleske moći i uticaja u svetu. U trenutku kada je došla na tron, primeri dveju prethodnih žena koje su vladale Engleskom nisu obećavali mirnu i uspešnu vladavinu nove kraljice. Čak i oni koji su je podržavali nadali su se da će se udati i vlast prepustiti mužu, ali Elizabeta je imala druge planove. Ona je jednom zauvek vratila Englesku protestantizmu. Za vreme njene vladavine je porasla ekonomska moć Engleske, cvetala nauka, filozofija i kultura, započela je kolonizacija Severne Amerike i osniva se Britanska istočnoindijska kompanija.
...dalje...
Avgust uredi
Vinston Leonard Spenser Čerčil (engl. Sir Winston Leonard Spencer Churchill; Vudstok, 30. novembar 1874 — London, 24. januar 1965) je bio britanski političar i premijer Ujedinjenog Kraljevstva.
Rođen je u palati Blenhajm blizu Vudstoka u engleskom okrugu Oksfordšir. Vinston Čerčil je bio potomak poznate porodice Čerčil: Vinstonov otac uspešni političar Lord Randolf Čerčil bio je sin Džona Spensera-Čerčila, sedmog lorda od Marlboroa; Vinstonova majka bila je Dženi Džerom Ledi Randolf Čerčil ćerka američkog milionera Leonarda Džeroma. Direktan predak Vinstona Čerčila bio je Džon Čerčil, prvi vojvoda od Molboroa.
Čerčil je najveći deo svog detinjstva proveo u internatima. Majka koju je bukvalno obožavao retko ga je posećivala zbog čega su skoro sva njegova pisma počinjala sa molbom da ga poseti ili da zamoli njegovog oca da mu dopusti da dođe kući. Iako je budno pratio političku karijeru svoga oca nikada nisu bili bliski.
...dalje...
Septembar uredi
Emilija Klark (engl. Emilia Clarke; rođena 23. oktobar 1986) engleska je glumica najpoznatija po ulozi Deneris Targarjen u TV seriji Igra prestola koja joj je donela nominaciju za nagradu Emi za najbolju sporednu glumicu u dramskoj seriji.
Emilija je rođena u Londonu, a odrasla je u Berkširu. Interesovanje za glumu je počelo u dobi od tri godine nakon što je videla jedan mjuzikl. Školovala se u Oksfordu od 2000. do 2005, a diplomirala je 2009. glumu u Londonskom dramskom centru.
Njena prva televizijska uloga bila je u epizodi sapunice Doctors 2009. godine. Veliki napredak u karijeri ostvaruje ulogom u seriji epske fantastike Igra prestola, koja je zasnovana na istoimenom romanu Džordža R. R. Martina. Serija je debitovala u aprilu 2011. i naišla na pozitivne kritike. Emilija Klark je osvojila EWwy nagradu za najbolju sporednu ulogu u drami za ulogu Deneris.
...dalje...