Prva knjiga o carevima

Prva knjiga Carevima (koja se zove i Treća knjiga o carevima) jeste jedna od knjiga Svetoga pisma (Stari zavjet) i Tanaha. Verovatno napisana između 560. i 540. godine pre Hrista.

Ne postoji konkretan autor Prve knjige Carevima. Po predanju, Prvu knjigu Carevima je napisao prorok Jeremija.

Ova knjiga je nastavak prve i druge Samuilove knjige i počinje opisom Solomonovog dolaska na carski presto nakon Davidove smrti. Priča počinje sa jednim carstvom a završava se sa narodom podeljenim u dva carstva, poznata kao Judeja i Izrael. U hebrejskoj Bibliji su Prva i Druga knjiga Carevima bile sastavljene u jednu knjigu.

Kratak sadržaj uredi

Prva knjiga Carevima počinje sa Solomonom a završava se sa Ilijom. Razlika između njih dvojice vam daje predstavu o tome šta se nalazi između. Solomon je bio rođen nakon dvorskog skandala između Davida i Vitsaveje. Imao je slabost prema ženama kao i njegov otac, koja ga je upropastila. Solomon je u prvih sedam godina činio dobro, moleći se za razum i gradeći Božiji hram. A zatim je proveo 13 godina gradeći hram za sebe. To što je bio sa mnogo žena ga je odvelo daleko od Gospoda čak i do obožavanja njihovih bogova.

Nakon Solomonove smrti Izraelom je vladalo niz, koji zlih i idolopokloničkih careva. To je odvelo narod sa puta Gospodnjeg, da ih čak ni Ilijino propovedanje nije moglo vratiti nazad. Među svim carevima Ahav je bio najgori, i zajedno sa svojom ženom Jezaveljom je obožavanje Vala doveo do vrhunac u Izraelu. Ilija je izazivanjem na obračun Valovih sveštenika na Gori Karmilskoj pokušao da vrati Izraelce na put Božiji, tako što je tražio da se pokaže čiji bog zaista postoji. Gospod je pobedio, razume se.

Ovo je (najblaže rečeno) razbesnelo carevu ženu Jezavelju. Ona je naredila da se Ilija ubije, te je on pobegao i sakrio se u pustinji. Potišten i iscrpljen je rekao: "Pustite me da umrem." Ali je Bog poslao hranu i ohrabrenje proroku, i šaputao mu "tihim nežnim glasom", spasivši tako njegov život za naredna dela. [1]

Predskazanja uredi

Hram u Jerusalimu, Svetinji nad Svetinjama gde obitava Duh Božiji, nagoveštava vernike u Hrista u kojima obitava Sveti Duh od trenutka našeg spasenja. Kao što su se Izraelci odrekli idolopoklonstva, mi bi trebalo da uklonimo sve što nas razdvaja od Boga. Mi smo njegov narod, pravi hram živoga Boga. Druga Korinćanima 6:16 nam govori: "Kako li se slaže hram Božiji s idolima? Jer smo mi hram Boga živoga, kao što reče (sam) Bog: Staviću i živeću među njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod".

Prorok Ilija je preteča Hrista i apostola iz Novog Zaveta. Gospod je omogućio da Ilija čini čuda u nameri da dokaže da je on zaista Božiji čovek. On je vaskrsao iz mrtvih sina jedne udovice iz Sarepte, zbog čega je ona uzviknula: "Sada znam da si čovek Božiji i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina." U Novom Zavetu se, takođe, nalaze Božiji ljudi koji su govorili Njegove reči govorili kroz Njegovu silu. Isus je pored Lazara iz mrtvih podigao i sina udovice iz Naina (Luka 7:14-15) i Jairovu ćerku (Luka 8:52-56). Apostol Petar je vaskrsao Tavitu (Dela 9:40) a Pavle, Evtiha (Dela 20:9-12). [1]

Praktična primena uredi

Prva knjiga Carevima ima dosta lekcija koje mogu poslužiti vernicima. Tu vidimo upozorenje vezano za društvo u kome smo, a što se posebno odnosi na brak i na druge nama bliske odnose. Izraelski carevi koji su se ženili strankinjama, kao što je to učinio Solomon, su izlagali zlu sebe i svoj narod. Kao hrišćani, moramo biti pažljivi pri biranju prijatelja, poslovnih saradnika i supružnika. “Ne varajte se: “Zli razgovori kvare dobre običaje"” (1. Korinćanima 15:33).

Iskustvo proroka Ilije u pustinji nas uči dragocenu lekciju. Njegovu radost je zamenila tuga kada je nakon neverovatne pobede nad 450 Valovih proroka na Karmelskoj planini, morao da pobegne od Jezavelje da bi spasio svoj život. Ovakva iskustva „ušićenosti“ su često praćena padovima u depresiju i obešrabrenjem koje može da ga prati. U Hrišćanskom životu moramo biti na oprezu sa ovakvim iskustvima. Ali naš Bog je veran i nikad nas neće napustiti, niti će nas ostaviti. Tihi, nežni glas koji je podsticao Iliju će ohrabriti i nas. [1]

Izvor uredi

  1. ^ a b v „Prva knjiga Carevima”. www.gotquestions.org. Pristupljeno 2021-10-21.