Prevrat u Ljubljani 1918.

Formiranje slovenačkih vojnih jedinica

Krajem Prvog svetskog rata su se na teritoriji Kranjske pokrajine i Ljubljane nalazile pozadinske jedinice austrougarske vojske u kojima su vojnici slovenačke nacionalnosti bili u većini, kao i jedan broj vojnika slovenačke nacionalnosti koji su se u okviru svojih jedinica povlačili sa fronta. Tokom oktobra 1918. vojnici slovenačke nacionalnosti su često kolektivno dezertirali iz svojih jedinica. Određeni broj slovenačkih vojnika koji su se u okviru Brdskog streljačkog puka vraćali svojim kućama stavio se 2. oktobra 1918. pod komandu Narodnog zbora. U Celju su 27. oktobra 1918. slovenački vojnici iz sastava 87. celjskog pešadijskog puka pokidali oznake austrougarske vojske sa svojih uniformi. Ovaj puk je bio najodlikovaniji puk u celoj austrougarskoj vojsci.

U noći između 28. i 29. oktobra Nacionalni savet je saznao da se sutradan 29. oktobra priprema zasedanje hrvatskog sabora na kojem se namerava objaviti proglašenje nezavisnosti Države Slovenaca, Hrvata i Srba. Predsedništvo Nacionalnog saveta je tada odlučilo da deklariše pridruživanje ovoj odluci hrvatskog sabora .

U Ljubljani su se 28. oktobra 1918. oficiri slovenačke nacionalnosti u tajnosti okupili u hotelu Union i dogovorili o učešću na narodnom mitingu, na Kongresnom trgu, zakazanom za sutrašnji dan. Vojnicima i oficirima je učešće na mitingu bilo najstrože zabranjeno. Sutradan 29. oktobra 1918. se u povorci okupilo 12 oficira u uniformi i nešto više njih u civilu. Dok su prilazili Bavarskom dvoru njihov broj narastao na oko 200. Pred državnim dvorom je bio glavni deo proslave na kojem su govorili predstavnici naroda. Poručnik dr. Mihajlo Rostohar odlazi na balkon, poteže sablju i uzvikuje: „Mi vojnici otkazujemo poslušnost Austriji i zaklinjemo se državi svog naroda, Jugoslaviji!".

Preuzimanje vlasti u Ljubljani 1918.

Sutradan, 30. oktobra 1918. su se oficiri ponovo okupili u Narodnoj kafani i između sebe odabrali „revolucionarni odbor slovenačkih oficira u rezervi“ od šest oficira koji su imali zadatak da stupe u kontakt sa slovenačkom Vladom i da stave pod njihovu komandu vojnike i oficire slovenačke nacionalnosti koji se nalaze u Ljubljani. Istog dana je dogovorena i prva akcija novoformirane slovenačke vojske, razoružavanje pomoćnog bataljona iz Mađarske. Ovakvi bataljoni su u austrougarskoj vojsci bili namenjeni za gušenje građanskih nemira. U akciji razoružavanja pomoćnog bataljona slovenačkim vojnicima i oficirima se pridružuju prvo podoficiri i vojnici 53. puka iz Zagreba koji je tog dana putovao na front železnicom preko Ljubljane, a zatim i vojni zarobljenici iz Srbije, Rusije i Češke koje su tog dana oslobodili iz zatvora i naoružali. Ukupno ih je zajedno sa oslobođenim zarobljenicima bilo oko 600.

Oko tri sata ujutru, 31. oktobra 1918. su se svi uputili ka barakama u kojima je bio smešten pomoćni bataljon i tamo dogovorili sa njegovim komandantom o transportu ovog bataljona u Mađarsku železnicom, što je i realizovano istog dana. Kapetan Rudolf Bađura je tog 31. oktobra 1918. formirao vod vojnika sa kojima je ispred magistrata skinuo oznake austrougarske vojske i stavio slovenačke trobojnice. Do podneva je istog dana sa svojim vodom zauzeo objekte državne uprave u Ljubljani. Na osnovu ukaza Nacionalnog saveta su oduzeli sve nadležnosti komandantu Ljubljanskog garnizona, generalu Uhereku. Nacionalni savet je imenovao pukovnika Poura za komandanta svih vojnih jedinica u Ljubljani. Istog dana su slovenački vojnici preuzeli kontrolu nad svim ljubljanskim kasarnama a odeljenja sastavljena od slovenačkih vojnika i pripadnika narodnih straža su bila postavljena na sve važnije raskrsnice i puteve. Popodne je kapetan Bađura blokirao puteve na izlazima iz Ljubljane i formirao koridore za razoružavanje kojima su se odlazeći oficiri i vojnici austrougarske vojske kretali.

"Revolucionarni odbor slovenačkih oficira u rezervi“ je svojim akcijama vršio pritisak na Nacionalni savet koji u tim trenucima još uvek ne želi da preuzme vlast u Ljubljani. Nacionalni savet je tada još deklarativno lojalan austrijskoj vladi i obaveštava Lamaša (Lammascha) predsednika vlade u Beču, da želi da preuzme samo nadzor nad Uredom za prehranu u Ljubljani. Pod pritiskom odbora oficira Nacionalni savet 31. oktobra preuzima kontrolu nad važnijim institucijama u gradu i proteruje nekadašnje nemačke upravnike nad tim institucijama.

U Ljubljanu su 2. novembra 1918. počeli pristizati brojni vojnici pod komandom maršala Boroevića u povratku sa italijanskog fronta. Odbor oficira organizuje štampanje letaka na više jezika kojima se ovi vojnici pozivaju da predaju oružje i vrate se kućama. Slovenački vojnici su ih bez ikakvih sukoba razoružavali u fabrici duvana i upućivali na glavnu železničku stanicu. Nemci i Mađari su se usmeravali ka Celovecu a Hrvati ka Zagrebu.

Mobilizacija

Tokom oktobra i na samom početku novembra 1918. je značajan broj slovenačkih oficira i vojnika još uvek bio u jedinicama austrougarske ili austrijske vojske, udaljenim od teritorije koju većinom naseljavaju Slovenci. Zbog toga su u cilju održavanja reda i mira, u uslovima kada veliki broj vojnika u povratku sa frontova (oko 1,5 miliona u neredu prelazi preko ove teritorije, organizovane slovenačke Narodne Straže koje su često sačinjavali pripadnici sokolskih organizacija. Nacionalni savet u časopisu Slovenac objavljuje 31. oktobra 1918. tekst sledeće sadržine:

ŽIVELA REPUBLIKA!

Jugoslovenski oficiri i vojnici! Nacionalni savet poziva sve jugoslovenske oficire, podoficire i vojnike da se prijave u narodnu vojsku!''

Istog dana je osnovana slovenačka Narodna vlada SHS u kojoj je Lovro Pogačnik vodio poslove narodne odbrane. Lovro Pogačnik u ime slovenačka Vlade SHS istog dana sastavlja poziv svim Slovencima u sastavu vojske austrougarske. U ovom pozivu ih obaveštava da je osnovana vlada za Sloveniju i da ne odlažu oružje i odlaze svojim kućama, već da se u Ljubljani, Celju i Trstu proglase slovenačkom vojskom i stave pod komandu onih slovenačkih oficira koji su se zakleli na vernost državi SHS. Tog dana je u Zagrebu ustanovljen II Vojni okrug i slovenačka vojska dobila formalan naziv koji je zadržala sve do februara 1919.. Slovenački vojnici su položili svečanu zakletvu 4. novembra 1918.

Slovenačka Narodna Vlada je 8. novembra 1918. proglašava mobilizaciju muškaraca od 18. do 40 godina. Slovenačka Vlada SHS od državne banke uzima kredit od 5 miliona kruna u cilju isplate zarade vojnicima. Za vojnike je bilo planirano da dobijaju 4 krune dnevno, a za podoficire 5 kruna i hrana. Nema preciznih podataka o odzivu na ovaj poziv na mobilizaciju. U cilju dezinformisanja neprijatelja objavljivane su vesti kojima se ne može previše verovati. Išlo se dotle da je 7. novembra bilo objavljeno da je u Ljubljani i okolini okupljeno 200.000 odlično naoružanih slovenačkih vojnika. Ovakve vesti su suštinski uticale i na rasplet događaja 1. novembra 1918. u Celju i Mariboru. Narodna vlada je zbog toga pozvala sve uprave u sastavu II vojnog okruga da pošalju spiskove vojnika u njihovom sastavu, spisak podređenih jedinica, spisak komandanata itd. Nažalost, originalni popisi II vojnog okruga su kasnije „nestali“.

Komanda u Ljubljani je u prvoj polovini novembra organizovala pravu vojsku sa vazduhoplovstvom i mornaricom. Slovenačka Narodna Vlada je sa jedne strane želela da ima snažnu i dobro organizovanu vojsku a sa druge strane zbog antiratnog raspoloženja većine građana nije želela da bude smatrana za militarističnu.