Википедија

Privreda Etiopije

Ekonomija Etiopije je mešovita i tranziciona ekonomija sa velikim javnim sektorom. Vlada Etiopije je u procesu privatizacije mnogih državnih preduzeća i kreće se prema tržišnoj ekonomiji.[10] Međutim, u bankarskom, telekomunikacijskom i transportnom sektoru dominiraju preduzeća u vlasništvu države.[11]

Privreda Etiopija
Adis Abeba
ValutaEtiopski bir
Članstvo u organizacijamaAU, AfCFTA, COMESA, IGAD, WTO
Statistika
BDP (nominalna)
  • Rast $130,8 milijardi (2022)[1]
  • Rast $431.168 milijardi (PPP, 2022)[1]
BDP rast
  • 10.0% (2017) 7.9% (2018)
  • 9.0% (2019) 6.3% (2020)[2]
BDP po stanovniku
  • Rast $1,600(nominalno, 2022)[1]
  • Rast $6,511 (PPP, 2022)[1]
BDP po sektoru
Inflacija (IPC)13.833% (2018)[1]
Stanovništvo
ispod linije siromaštva
Džini indeks
Radna snaga
  • Rast 53,746,763 (2019)[8]
  • Rast 78.9% stopa zaposlenosti (2018)[9]
Glavne industrijetekstilna industrija, industrija hrane i pića, hemijska industrija, cement
Razmena
IzvozRast $3,23 milijardi (2017)[3]
Izvozna dobrakafa, živa stoka, zlato, biljna ulja, proizvodi od kože
Glavni izvozni partneri
UvozRast $15,59 milijardi (2017)[3]
Uvozna dobranaoružanje, metal i metalni proizvodi, vozila, petroleum
Glavni uvozni partneri
SDI stockStagnacija N/A
Javne finansije
Javni dugNegativan rast 54.2% BDP-a (2017)[3]
Prihodi11,24 milijardi (2017)[3]
Rashodi13,79 milijardi (2017)[3]
Ekonomska pomoć$308 miliona (2001)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Etiopija ima jednu od najbrže rastućih ekonomija na svetu i druga je najmnogoljudnija zemlja u Africi. Mnoge nekretnine u vlasništvu vlade tokom prethodnog režima sada su privatizovane i u procesu su privatizacije. Međutim, određeni sektori poput telekomunikacija, finansijskih i osiguravajućih usluga, usluga vazdušnog i kopnenog prevoza i maloprodaje smatraju se strateškim sektorima i očekuje se da će u doglednoj budućnosti ostati pod državnom kontrolom. Gotovo 50% stanovništva Etiopije je mlađe od 18 godina i iako se upis na obrazovanje na osnovnom i tercijarnom nivou značajno povećao, otvaranje novih radnih mesta nije nadoknađeno povećanim rezultatima obrazovnih zavoda. Zemlja mora da stvori stotine hiljada radnih mesta svake godine samo da bi bila u toku sa rastom stanovništva.[12]

Sektori

uredi

Poljoprivreda

uredi

Od 2015. godine, poljoprivreda čini skoro 40,5% BDP-a, 81% izvoza i 85% radne snage.[13] Mnoge druge ekonomske aktivnosti zavise od poljoprivrede, uključujući marketing, preradu i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Proizvodnja je pretežno uzdržavajućeg karaktera, a veliki deo robnog izvoza obezbeđuje mali poljoprivredni sektor useva. Glavni usevi uključuju kafu, mahunarke (npr. grašak), uljano seme, žitarice, krompir, šećernu trsku i povrće. Izvoz je gotovo u potpunosti poljoprivredna roba, a kafa je najveći zarađivač deviza, a njegova industrija cveća postala je novi izvor prihoda: za 2005/2006 kafa iz Etiopije predstavljala je 0,9% svetskog izvoza, i uljarica i cveće od kojih svaki predstavlja 0,5%.[14] Etiopija je drugi najveći proizvođač kukuruza u Africi. Godine 2000. stoka iz Etiopije doprinela je 19% ukupnog BDP-a.[15]

Od 2008. neke zemlje koje uvoze većinu svoje hrane, kao što je Saudijska Arabija, počele su planirati kupovinu i razvoj velikih površina obradive zemlje u zemljama u razvoju, kao što je Etiopija.[16] Oduzimanje zemlje izazvalo je strah od izvoza hrane u prosperitetnije zemlje dok se lokalno stanovništvo suočava sa vlastitim nedostatkom.

Šumski proizvodi su uglavnom trupci koji se koriste u građevinarstvu.[17]

Ribolov u Etiopiji je u potpunosti u slatkoj vodi, jer nema morsku obalu. Iako se ukupna proizvodnja kontinuirano povećava od 2007. godine, ribarstvo je vrlo mali deo ekonomije. Ribolov je pretežno zanatski. U 2014. godini u sektoru je bilo zaposleno skoro 45 000 ribara, a samo 30% njih je bilo zaposleno sa punim radnim vremenom.[18]

Tekstilna industrija

uredi

Zaposleni u etiopskim fabrikama odeće, koji rade za brendove poput Guess, H&M ili Calvin Klein, primaju mesečnu platu od 26 dolara mesečno. Ove vrlo niske plate dovele su do niske produktivnosti, čestih štrajkova i visokog prometa. Neke fabrike su u proseku zamenile sve zaposlene na svakih 12 meseci, navodi se u izveštaju Stern centra za poslovanje i ljudska prava za 2019. godinu na njujorškom univerzitetu.

Izveštaj kaže: „Umesto poslušne i jeftine radne snage koju promovišu u Etiopiji, dobavljači sa stranim kompanijama sreli su zaposlene koji su nezadovoljni svojim platama i životnim uslovima i koji žele da protestuju sve više zaustavljajući posao ili čak odustajući od toga. Svetski brendovi i strani proizvođači nisu predviđali da je osnovna plata jednostavno preniska za radnike da zarađuju za život. »[19]

Energetika

uredi

Vodena energija i šume glavni su izvori energije u Etiopiji. Zemlja koristi oko 90 posto svojih potreba za električnom energijom iz hidroelektrana, što znači da će proizvodnja električne energije, kao i poljoprivreda, zavisiti od obilnih kišnih padavina. Trenutno instalirani kapacitet je ocenjen na oko 2000 megavata, a planirano je proširenje na 10 000 megavata. Generalno, Etiopljani se oslanjaju na šume za skoro sve svoje energetske i građevinske potrebe; rezultat je bio krčenje velikog dela planine tokom poslednje tri decenije.[20]

Manje od polovine gradova Etiopije priključeno je na nacionalnu mrežu. Potrebe za naftom zadovoljavaju se uvozom rafiniranih proizvoda, mada se nešto nafte izvlači na kopno iz Sudana. Istraživanje nafte u Etiopiji traje decenijama, otkad je car Hajle Selasije dodelio 50-godišnju koncesiju u septembru 1945.[21]

Nedavna otkrića nafte i gasa širom Istočne Afrike videla su region kao novog igrača u globalnoj industriji nafte i gasa. Međutim, snažan pad cena nafte i očekivanja za oporavak sa niskim cenama u narednim godinama sve više dovode u pitanje ekonomsku održivost industrije na ovom regionu.[22] Rezerve se procenjuju na 4 biliona kubnih stopa (110 × 109 m³), dok se u regionu Gambela koja graniči sa Sudanom istražuje gas i nafta.

Očekivalo se da će ova otkrića doneti milijarde dolara godišnjih ulaganja u region tokom naredne decenije. Prema procenama BMI, rezultati u poslednjih nekoliko godina su više nego u bilo kojem drugom regionu na svetu, a otkrića se očekuju da se nastave narednih nekoliko godina. Međutim, pad globalnih cena nafte ugrožava komercijalnu održivost mnogih ovih perspektiva gasa.[23]

Turizam

uredi

Pored veleprodaje i maloprodaje, transporta i komunikacija, uslužni sektor se gotovo u potpunosti sastoji od turizma. Razvijen 1960-ih, turizam je u velikoj meri opao tokom kasnih 1970-ih i 1980-ih, pod vojnom vladom. Oporavak je počeo 1990-ih, ali rast je bio ograničen nedostatkom odgovarajućih hotela i druge infrastrukture, uprkos procvatu izgradnje malih i srednjih hotela i restorana i uticaju suše, ratu s Eritrejom 1998–2000. i spektar terorizma. Godine 2002. u zemlju je ušlo više od 156.000 turista, od kojih su mnogi Etiopljani posetili iz inostranstva, potrošivši više od 77 miliona dolara. U 2008. godini broj turista koji ulaze u zemlju povećan je na 330.000.[24] U 2015. godini, Etiopija je proglašena za „najbolju svjetsku turističku destinaciju“ od strane Evropskog saveta za turizam i trgovinu.[25]

Rudarstvo

uredi

Rudarski sektor je mali u Etiopiji. Zemlja ima ležišta uglja, opala, dragog kamenja, kaolina, gvožđe rude, sode pepela i tantala, ali samo se zlato minira u značajnim količinama. Godine 2001. proizvodnja zlata iznosila je oko 3,4 tone.[20] Vađenje soli iz solnih korita u depresiji Afar, kao i iz izvora soli u okruzima Dire i Afder na jugu, ima samo unutrašnju važnost i izvozi se samo zanemarljiva količina.

Makroekonomska kretanja

uredi
 
Mapa ekonomskih aktivnosti u Etiopiji i Eritreji (1976)

Sledeća tabela prikazuje trend bruto domaćeg proizvoda Etiopije po tržišnim cenama, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda sa ciframa u milionima etiopskog Bira:[26]

Year Bruto domaći proizvod BDP (USD) Američki dolar
Bir (milion) po stanovniku razmena
1980 14,665 190 2.06 Birr
1990 25,011 257 2.06
1995 47,560 148 5.88
2000 64,398 124 8.15
2005 106,473 169 8.65
2006 131,672 202 8.39
2007 171,834 253 8.93
2008 245,973 333 9.67
2009 386,215 398 12.39
2010 427,026 361 13.33
2017 803,350 846

U sledećoj tabeli prikazani su glavni ekonomski pokazatelji u periodu 1980–2017. Inflacija ispod 5% je zelene boje.[27]

Godina BDP
((PPP u američkim dolarima)) 		BDP po stanovniku
(PPP u američkim dolarima) 		Rast BDP-a
 Inflacija
(procenat) 		Dug Vlade
( % BDP-a)
1980 10.8 313  4.0%  12.4% n/a
1981  11.8  335 n/a  1.9% n/a
1982  12.6  349  1.0%  7.7% n/a
1983  14.1  379  7.8%  3.6% n/a
1984  14.3  372  −2.3%  −0.3% n/a
1985  13.1  329  −11.4%  18.4% n/a
1986  14.6  356  9.7%  5.6% n/a
1987  17.1  403  13.9%  −9.1% n/a
1988  17.8  405  0.6%  2.2% n/a
1989  18.4  406  −0.5%  9.6% n/a
1990  19.6  418  2.6%  5.2% n/a
1991  18.8  388  −7.2%  20.9% n/a
1992  17.5  349  −8.9%  21.0% 87.1%
1993  20.3  392  13.4%  10.0%  141.0%
1994  21.5  401  3.5%  1.2%  155.2%
1995  23.3  421  6.1%  13.4%  146.6%
1996  26.9  473  13.5%  0.9%  132.8%
1997  28.1  481  2.8%  −7.2%  80.3%
1998  27.3  453  −4.2%  3.6%  89.3%
1999  29.4  475  6.3%  7.9%  97.8%
2000  33.0  520  9.8%  0.7%  93.6%
2001  36.2  554  7.4%  −8.2%  97.3%
2002  37.4  556  1.6%  1.7%  107.4%
2003  37.3  523  −2.1%  17.8%  103.7%
2004  42.8  584  11.7%  3.2%  103.1%
2005  49.7  661  12.6%  11.7%  78.2%
2006  57.0  740  11.5%  13.6%  70.0%
2007  65.5  828  11.8%  17.2%  46.8%
2008  74.2  924  11.2%  44.4%  41.7%
2009  82.3  1,008  10.0%  8.5%  37.8%
2010  92.1  1,110  10.6%  8.1%  40.5%
2011  104.7  1,243  11.4%  33.2%  45.3%
2012  116.0  1,355  8.7%  24.1%  37.7%
2013  129.7  1,491  9.9%  8.1%  42.9%
2014  145.8  1,650  10.3%  7.4%  46.8%
2015  162.7  1,812  10.4%  10.1%  54.0%
2016  177.6  1,947  8.0%  7.3%  53.2%
2017  200.6  2,165  10.9%  9.9%  54.2%

Spoljna trgovina

uredi

Do 2013. godine, glavna poljoprivredna izvozna kultura bila je kafa, koja je osigurala oko 26,4% deviznih prihoda Etiopije. Početkom 2014. godine izvoz uljarica je bio važniji.[28] Kafa je kritična za etiopsku ekonomiju. Više od 15 miliona ljudi (25% stanovništva) sredstva za život potiče iz sektora kafe.

Ostali izvoz uključuje žive životinje, kožu i proizvode od kože, hemikalije, zlato, mahunarke, uljano seme, cveće, voće i povrće i khat (ili kat), listopadni grm koji ima psihotropne kvalitete kada se žvaće. Prekogranična trgovina pastoralista često je neformalna i van državne kontrole i regulacije. U istočnoj Africi preko 95% prekogranične trgovine vrši se preko neslužbenih kanala, a neslužbena trgovina živom stokom, devama, ovcama i kozama iz Etiopije koja se prodaje Somaliji, Keniji i Džibutiju ostvaruje procenjenu ukupnu vrednost između 250 i 300 američkih dolara. milion godišnje (100 puta više od zvanične cifre).[29] Ova trgovina pomaže snižavanju cena hrane, povećanju sigurnosti hrane, oslobađanju tenzija od granica i podsticanju regionalne integracije. Međutim, postoje i rizici jer neregulisana i nedokumentirana priroda ove trgovine rizikuje da se bolesti lakše šire preko državnih granica. Pored toga, vlada Etiopije navodno nije zadovoljna izgubljenim poreznim prihodima i deviznim prihodima. Nedavne inicijative su težile dokumentovanju i regulisanju ove trgovine.

Etiopiji nedostaje dovoljno deviza, u zavisnosti od nekoliko ranjivih useva zbog svojih deviznih zarada i oslanjajući se na uvoznu naftu. Finansijski konzervativna vlada preduzela je mere za rešavanje ovog problema, uključujući stroge kontrole uvoza i oštro smanjene subvencije na maloprodajne cene benzina. Ipak, ekonomija u velikoj mjeri nije u stanju da podrži visoke vojne izdatke, olakšavanje suše, ambiciozan plan razvoja i neophodni uvoz poput nafte; stoga zavisi od strane pomoći.

U decembru 1999, Etiopija je potpisala sporazum o zajedničkom ulaganju sa 1,4 milijarde dolara sa malezijskom naftnom kompanijom Petronas za razvoj ogromnog polja prirodnog gasa u somalijskoj regiji. Međutim, do 2010. godine primena nije uspela i Petronas je svoj udeo prodao drugoj naftnoj kompaniji.[30]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d „World Economic Outlook Database, October 2019”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 14. april 2020. 
  2. ^ „Global Economic Prospects, January 2020 : Slow Growth, Policy Challenges” (PDF). openknowledge.worldbank.org. World Bank. str. 147. Pristupljeno 14. april 2020. 
  3. ^ a b v g d đ e ž „The World Factbook”. CIA.gov. Central Intelligence Agency. Arhivirano iz originala 10. 12. 2016. g. Pristupljeno 14. april 2020. 
  4. ^ „Poverty headcount ratio at national poverty lines (% of population)”. data.worldbank.org. World Bank. Pristupljeno 14. april 2020. 
  5. ^ „Poverty headcount ratio at $1.90 a day (2011 PPP) (% of population) - Ethiopia”. data.worldbank.org. World Bank. Pristupljeno 14. april 2020. 
  6. ^ „GINI index (World Bank estimate)”. data.worldbank.org. World Bank. Pristupljeno 14. april 2020. 
  7. ^ Selima., Jāhāna (2015). Work for human development (PDF). Human Development Report. United Nations Development Programme. ISBN 9789211263985. OCLC 936070939. 
  8. ^ „Labor force, total - Ethiopia”. data.worldbank.org. World Bank. Pristupljeno 14. april 2020. 
  9. ^ „Employment to population ratio, 15+, total (%) (modeled ILO estimate)”. data.worldbank.org. World Bank. Pristupljeno 14. april 2020. 
  10. ^ „Ethiopia Moves Toward Privatization. It’s Not about Money. It’s About Tech.”. Moguldom. 10. 1. 2017. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  11. ^ „Ethiopia sells off seven state firms, to offer more”. Reuters (na jeziku: engleski). 29. 3. 2012. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  12. ^ „A brittle Western ally in the Horn of Africa”. The Economist. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  13. ^ „Africa :: Ethiopia — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  14. ^ „The Federal Democratic Republic of Ethiopia : Selected Issues”. IMF (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  15. ^ „Livestock sector brief” (PDF). Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  16. ^ „Arable Land, the new gold rush - Afrik.com : Africa news, Maghreb news - The african daily newspaper”. web.archive.org. 23. 9. 2009. Arhivirano iz originala 23. 09. 2009. g. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  17. ^ Silviculture in the tropics. Springer. str. 261-272. ISBN 9783642199851. 
  18. ^ „FAO Fisheries & Aquaculture - Country Profile”. www.fao.org. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  19. ^ „En Ethiopie, les petites mains de H&M ou Calvin Klein gagnent 23 euros par mois”. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). 8. 5. 2019. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  20. ^ a b „About this Collection | Country Studies | Digital Collections | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  21. ^ „OIL: Sinco Places a Bet”. Time. 17. 9. 1945. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  22. ^ „Africa’s exports by region | Bright Africa”. web.archive.org. 25. 2. 2016. Arhivirano iz originala 25. 02. 2016. g. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  23. ^ Krauss, Clifford (15. 5. 2017). „Oil Prices: What to Make of the Volatility”. The New York Times. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  24. ^ „UNData”. data.un.org. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  25. ^ Hutchinson, John (14. 7. 2015). „Ethiopia is named World's Best Tourism Destination”. Mail Online. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  26. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  27. ^ „Error”. www.imf.org. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  28. ^ „Oilseed overtakes coffee as Ethiopia's top export earner”. Ethiosports. 30. 6. 2014. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  29. ^ „Publications”. ODI (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 11. 2010. g. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  30. ^ „Petronas seeks sale Ethiopian oil rights: official”. Reuters (na jeziku: engleski). 11. 10. 2010. Pristupljeno 14. 4. 2020. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Етиопије&oldid=27735984”