Википедија

Privreda Češke

Privreda Češke je razvijena izvozno orijentisana socijalna tržišna privreda zasnovana na uslugama, proizvodnji i inovacijama, koja održava državu blagostanja sa visokim prihodima i evropski socijalni model.[10] Češka učestvuje na jedinstvenom evropskom tržištu kao članica Evropske unije i stoga je deo privrede Evropske unije, ali umesto evra koristi sopstvenu valutu, češku krunu. Član je organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Na trinaestom je mestu po prilagođavanju nejednakosti po humanom razvoju i na četrnaestom mestu u indeksu humanog kapitala Svetske banke ispred Sjedinjene Američke Države, Ujedinjenog Kraljevstva ili Francuske. Gardijan ga je opisao kao jednu od najuspešnijih evropskih privreda.[11]

Privreda Češka
Prag
Valutakruna
Fiskalna godinakalendarska godina
Članstvo u organizacijamaEU, STO, OECD
Statistika
BDP (nominalna)$242 milijarde (2020)[1]
BDP rast3.2% (2018), 2.3% (2019)
−6.5% (2020), 5.1% (2021)
BDP po stanovniku10,701,777 (31. decembar 2020)[2]
BDP po sektorupoljoprivreda: 2.5%
industrija: 37.8%
usluge: 59.7%
(2017)[3]
Inflacija (IPC)3.3% (2020)
2.9% (2019)
2.2% (2018)
Razmena
Izvoz$161,2 milijarde (2016)[4]
Izvozna dobramašine, oprema za precizno inženjerstvo, transportna oprema, elektronika, farmaceutski proizvodi, medicinska oprema
Glavni izvozni partneri EU (84.1%)[5]
 Nemačka (32.4%)
 Slovačka (8.4%)
 Poljska (5.8%)
 Francuska (5.2%)
 Ujedinjeno Kraljevstvo (5.2%)
 Italija (4.2%)
 Austrija (4.1%) (2016)[6]
Uvoz$140,3 milijardi (2016)
Uvozna dobradelovi mašina, sirovine i goriva, hemikalije
Glavni uvozni partneri EU (77.2%)[7]
 Nemačka (30.6%)
 Poljska (9.6%)
 Kina (7.5%)
 Slovačka (6.3%)
 Holandija (5.3%)
 Italija (4.1%) (2016)[8]
SDI stock$185,6 milijarde (31. decembar 2017)[9]
Bruto spoljni dug$205,2 milijardi (31. decembar 2017)
Javne finansije
Rashodi41.9% (2019)
Kreditni rejting36 (2019)
35(2020)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Industrijski sektor čini 37,5% privrede, dok usluge čine 60%, a poljoprivreda 2,5%. Glavne industrije su visokotehnološki inženjering, elektronika i mašinogradnja,[12] proizvodnja čelika, transportna oprema (automobilsko, železničko i vazduhoplovno inženjerstvo), hemikalije, napredni materijali i farmaceutski proizvodi. Glavne usluge su istraživanje i razvoj, funkcije informaciono-komunikacionog sistema i razvoj softvera, nanotehnologija i nauke o životu, između ostalog.[12] Glavni poljoprivredni proizvodi su žitarice, biljna ulja i hmelj.

Od 2018. godine, češki BDP po stanovniku, po paritetu kupovne moći, iznosi 37.370 dolara[13] i 22.850 po nominalnoj vrednosti. Od juna 2019. stopa nezaposlenosti bila je najniža u Evropskoj uniji sa 1,9%, a stopa siromaštva je druga najniža od članica organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (iza Danske). Češka se nalazi na 24. mestu po indeksu ekonomske slobode (iza Norveške)[14] i globalnom indeksu inovacija (iza Australije),[15] 32. u izveštaju o globalnoj konkurentnosti, 41. po lakoći poslovanja indeks i 25. u izveštaju Global Enabling Trade Report (iza Kanade).[16] Najveći trgovinski partner i za izvoz i za uvoz je Nemačka i ostale države članice Evropske unije uopšte. Češka ima izuzetno raznovrsnu privredu koja zauzima deveto mesto u indeksu ekonomske složenosti 2017.[17]

Istorija uredi

Pre 1989. uredi

Bila je među prvim industrijalizovanim zemljama kontinentalne Evrope tokom doba Nemačke konfederacije. Češka industrijska tradicija datira iz 19. veka, kada su zemlje češke krune bile ekonomsko i industrijsko sedište Austrijskog carstva, a kasnije austrijske strane Austrougarske. Češka je proizvela većinu (oko 70%) svih industrijskih dobara u carstvu, od kojih su neka bila gotovo monopolistička. Čehoslovačka kruna uvedena je u aprilu 1919. i ubrzo je postala jedna od najstabilnijih valuta u Evropi. Prva čehoslovačka republika postala je jedna od deset najrazvijenijih zemalja sveta (iza SAD, Kanade, Australije, Švajcarske, Argentine, Britanije, Francuske, Švedske i Belgije).[18]

Posledice Minhenskog sporazuma iz 1938. i kasnija okupacija bile su pogubne za privredu. Nemci su odmah počeli da kupuju češku robu u velikim količinama.[19]

Sve socijalističke zemlje su bile, u skladu sa Staljinovom razvojnom politikom, zavisne od privrede Sovjetskog Saveza. Čehoslovačka je bila najnaprednija zemlja Istočnog bloka, ali je i dalje zaostajala za ostatkom razvijenog sveta. Raspadom komunističkog ekonomskog saveza 1991. češki proizvođači su izgubili svoja tradicionalna tržišta među bivšim komunističkim zemljama na istoku.

Češka danas ima obrazovano stanovništvo i gusto razvijenu infrastrukturu.[20]

 
Sedište Češke narodne banke u Pragu.
 
Teška industrija poput proizvodnje čelika tradicionalni je deo češke privrede.
 
Transportna oprema, proizvodnja mašina i inženjerstvo su od suštinske važnosti za češku privredu.

1989—1995. uredi

Plišana revolucija 1989. pružila je šansu za političku i ekonomsku reformu. Znakovi ekonomskog preporoda počeli su da se pojavljuju nakon događaja koji je Međunarodni monetarni fond značio kao veliki prasak 1991. Od tada, dosledna liberalizacija i strogo ekonomsko upravljanje doveli su do uklanjanja 95% svih kontrola cena, niske nezaposlenosti, pozitivnog platnog bilansa, stabilnog deviznog kursa, pomeranja izvoza sa tržišta bivših komunističkih ekonomskih blokova u zapadnu Evropu, i relativno nizak spoljni dug. Inflacija je viša nego u nekim drugim zemljama, uglavnom u rasponu od 10%, i vlada je imala konstantne skromne budžetske deficite.

Dva vladina prioriteta bile su stroga fiskalna politika i stvaranje klime za ulaganja. Nakon niza devalvacija valute, češka kruna je ostala stabilna u odnosu na američki dolar.

Kako bi stimulisala privredu i privukla strane partnere, vlada je prepravila pravnu i administrativnu strukturu koja upravlja investicijama. Raspadom Sovjetskog Saveza, zemlja je do tog trenutka u velikoj meri zavisila od izvoza u SSSR. Morali su da restruktuišu postojeće bankarske i telekomunikacione objekte, kao i da prilagode komercijalne zakone i prakse u skladu sa zapadnim standardima. Iako se direktne strane investicije odvijaju u neravnomernim ciklusima, sa 12,9% udela između 1990. i marta 1998. godine, SAD su bile treći najveći strani investitor u češkoj privredi, iza Nemačke i Holandije.

Napredak je zabeležen u stvaranju stabilne investicione klime, kada je Češka postala prva postkomunistička zemlja koja je dobila kredit od međunarodnih institucija.

Prema sistemu, svaki građanin je dobio priliku da po umerenoj ceni kupi vaučer koji predstavlja potencijalne akcije bilo koje državne kompanije. Vlasnici vaučera bi tada mogli da ih ulože, povećavajući kapitalnu osnovu odabrane kompanije i stvarajući državu građanskih akcionara. Za razliku od ruske privatizacije koja se sastojala od prodaje komunalne imovine privatnim kompanijama, a ne od prenosa udela građanima. Efekat ove politike je dramatičan. U komunizmu je procenjeno da je državno vlasništvo nad preduzećima 97%. Privatizacija vraćanjem imovine bivšim vlasnicima uglavnom je završena 1992. Do 1998. više od 80% preduzeća bilo je u privatnim rukama. Program je učinio Čehe, koji poseduju akcije svake od kompanija, jednim od najvećih vlasnika akcija po stanovniku na svetu.

1995—2000. uredi

 
Škoda Auto je najveći proizvođač automobila u Češkoj.

Ekonomska transformacija još uvek nije bila potpuna. Političke i finansijske krize 1997. srušile su sliku Češke kao jedne od najstabilnijih i najprosperitetnijih postkomunističkih država. Kašnjenja u restrukturiranju preduzeća i neuspeh da se razvije dobro funkcionišuće tržište kapitala imali su glavnu ulogu u ekonomskim problemima, koji su kulminirali valutnom krizom u maju. Investitori su bili zabrinuti da ekonomska transformacija još uvek nije bila potpuna. Još jedan otežavajući faktor bio je deficit tekućeg računa, koji je dostigao skoro 8% BDP-a.

Na proleće uvedena su dva paketa štednje, čime je državna potrošnja smanjena za 2,5% BDP-a. Rast je pao na 0,3% 1997, -2,3% 1998 i -0,5% 1999. Vlada je 1999. osnovala agenciju za restrukturiranje i pokrenula program revitalizacije kako bi podstakla prodaju preduzeća stranim kompanijama. Ključni prioriteti su uključivali ubrzanje zakonodavne konvergencije sa normama Evropske unije, restrukturiranje preduzeća i privatizaciju banaka i komunalnih preduzeća. Očekivalo se da će se privreda, podstaknuta povećanim rastom izvoza i investicija, oporaviti do 2000.

2000—2005. uredi

Rast 2000—2005. podržao je izvoz u Evropskoj uniji, pre svega u Nemačku, i oporavak stranih i domaćih investicija. Domaća potražnja ima sve važniju ulogu u potpori rastu kamatne stope i dostupnosti kreditnih kartica i hipoteka. Deficiti tekućeg računa od oko 5% BDP-a počinju da opadaju kako raste potražnja za češkim proizvodima u Evropskoj uniji. Inflacija je pod kontrolom. Pristupanje Evropskoj uniji podstiče strukturne reforme. Početkom 2004. vlada je usvojila povećanje poreza na dodatu vrednost i pooštrila je pravo na socijalna davanja sa namerom da do 2006. smanji jaz u javnim finansijama na 4% BDP-a. Privatizacija državne telekomunikacione kompanije O2 Czech Republic izvršena je 2005. Intenzivno restrukturiranje velikih preduzeća, poboljšanja u finansijskom sektoru i efikasno korišćenje raspoloživih fondova Evropske unije trebale su da ojačaju rast proizvodnje.

2005—2010. uredi

Rast se nastavio u prvim godinama članstva Evropske unije. Kreditni deo svetske finansijske krize 2007. nije mnogo uticao na Češku, najviše zbog njenog stabilnog bankarskog sektora koji je prva iskustva imao tokom manje krize krajem 1990-ih i tada je postao mnogo oprezniji. Kao deo BDP-a, češki javni dug je među najmanjima u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Za razliku od mnogih drugih postkomunističkih zemalja, velika većina domaćeg duga preko 99% denominovan je u lokalnoj valuti.

Sredinom 2009. godišnji pad BDP-a procenjen je na oko 3% ili 4,3%.[21] Uticaj ekonomske krize mogao je biti ograničen postojanjem nacionalne valute koja je privremeno oslabila u prvoj polovini 2009.

2010—2015. uredi

 
Smartwings je glavni avio-holding sa subvencijama, uključujući češke avio-linije.

Od svetske ekonomske krize, BDP Češka stagnira ili opada. Neki ekonomisti su kritikovali fiskalno konzervativnu politiku Petra Nečasa. Miroslav Kalousek je u intervjuu 2008, kao ministar finansija u vladi Mireka Topolaneka, izjavio: „Češka neće trpeti finansijsku krizu”.[22] U septembru 2008. Miroslav Kalousek je formirao državni budžet sa povećanjem BDP-a od 5% 2009. Godine 2009. i 2010. Češka je pretrpela snažnu ekonomsku krizu i BDP se smanjio za 4,5%. Od 2009. do 2012. Češka je pretrpela najveći deficit državnog budžeta u istoriji nezavisne Češke. Od 2008. do 2012. javni dug Češke povećao se za 18,9%. Najveći pad industrijske proizvodnje zabeležen je u građevinarstvu (-25% 2009, -15,5% 2013). Od četvrtog kvartala 2009. do prvog kvartala 2013. BDP se smanjio za 7,8%.

Češka vlada je 2012. povećala porez na dodatu vrednost. Povećan je sa 20% 2012. na 21% 2013. i smanjen PDV povećan sa 14% na 15% 2013. Prodaja malih preduzeća opala je za 21% od 2012. do 2013. kao rezultat povećanja PDV-a.[23] Patria.cz je predviđala stagnaciju prodaje i blagi porast 2013. Drugi problem je spoljna trgovina. Češka se smatra izvoznom privredom (ima uspešnu mašinsku i automobilsku industriju), međutim 2013. spoljna trgovina se brzo smanjivala što je dovelo do mnogih drugih problema i povećanja deficita državnog budžeta. Godine 2013. u cilju povećava izvoza i zaposlenosti, Češka centralna banka je namerno deflacionirala češku krunu, čija je inflacija porasla sa 0,2% u novembru 2013. na 1,3% u prvom kvartalu 2014.

Godine 2014. BDP u Češkoj je porastao za 2%, a predvideo se rast od 2,7% 2015. Privreda Češke je porasla za 4,2% 2015. što je najbrže rastuća privreda u Evropskoj uniji.[24] Rast češke privrede je zabeležen 29. maja 2015. sa izračunatih 3,9% na 4,2%.[25]

2015—danas uredi

 
Glavni sektor privrede su funkcije informaciono-komunikacionog sistema i razvoj softvera.[26]

U avgustu 2015. privredni rast je iznosio 4,4%, što je češku privredu učinilo najvišom u Evropi.[27] Nezaposlenost je 9. novembra 2015. iznosila 5,9%, što je najniži broj od februara 2009.[28] Dividende u vrednosti od 289 milijardi krune isplaćene su stranim vlasnicima čeških kompanija 2016.[29]

Evropska unija uredi

Od pristupanja Evropskoj uniji 2004. Češka je usvojila evropsku monetarnu uniju i ugovor o pristupanju 2003. obavezuje je da ubuduće usvoji valutu evro.

Češka prima 24,2 milijarde evra 2014—2020. od evropskih strukturnih i investicionih fondova,[30][31] ali ova suma ne premašuje iznos odliva kapitala profita stranih firmi iz Češke u druge članice Evropske unije.[32]

Javna politika uredi

 
Ministarstvo industrije i trgovine

Od 2016. ima drugu najnižu stopu siromaštva članica organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (iza Danske). Zdravstveni sistem zauzima trinaesto mesto u indeksu potrošača 2016.[33]

Energija uredi

Dugoročni je neto izvoznik električne energije.[34] Uvoz 97%—98% nafte koja se koristi u Češkoj Republici.[35]

Godine 2015. nuklearnu energiju vlada određuje kao glavni izvor energije i predviđa se da će njen udeo porasti između 46% i 58% do 2040. Planiran je pad energije uglja na 21%, a rast izvora na 25%, gasa u rasponu od 5 do 15%.[36]

Godine 2019. energetska strategija je predviđala postepeno ukidanje udela energije uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije sa 46,2% 2015. na 15,5% do 2040. Nuklearna energija je nekarbonski izvor energije koji se koristiti tokom sporog prelaska na obnovljive izvore kako bi se smanjila upotreba fosilnih goriva koja emituju ugljenik i koja uzrokuju globalno zagrevanje. Povećanje udela nuklearnih, obnovljivih izvora i prirodnog gasa zadovoljava potrebu za energijom stvorenu predstojećim postepenim zaustavljanjem elektrana na ugalj.[37] Godine 2015. izgrađen je dodatni nuklearni reaktor na nuklearnoj elektrani Temelin i Dukovani sa mogućnošću daljeg proširenja.[38] Od 2019. vlada je pregovarala o modelima finansiranja i izboru izvođača za planirane reaktore.[39]

 
Nuklearna elektrana Temelin i njeni tornjevi za hlađenje.
Nacionalna energetska strategija 2019.[37]
Izvor energije 2015. 2040.
Ugalj 46,2% 15,5%
Nuklearna energija 31,5% 43,2%
Prirodni gas 4,8% 8,2%
Obnovljivi izvori 10,1% 20,2%

Statistički pokazatelji uredi

 
Procenat rasta BDP-a u Češkoj 1997—2019.
 
Kreditni rejting S&P Global Ratings.
 
Prosečna bruto zarada u Češkoj (1990—2015).
 
Evropska unija prema BND po stanovniku, Svetska banka 2016.

Razvoj glavnih pokazatelja uredi

Sledeća tabela prikazuje glavne ekonomske pokazatelje 1980—2017. Inflacija ispod 2% je u zelenoj boji.[40]

Godine BDP BDP po stanovniku Rast BDP-a Stopa inflacije (u procentima) Nezaposlenost



</br> (u procentima) 		Državni dug



</br> (u % BDP-a)
2015.   340.6   32,318   5.3%   0.3%  </img> 5.0%  </img> 40.0%
2016.   353.9   33,529   2.6%   0.7%  </img> 3.9%  </img> 36.8%
2017.   375.7   35,512   4.3%   2.4%  </img> 2.9%  </img> 34.7%
2018.   397.7  37,547   3.5%   2.3%  </img> 3.0%  </img> 32.9%
2019.   418.7   39,478   3.0%   2.0%  </img> 3.2%  </img> 31.3%
2020.   437.7   41,220  2.5%   2.0%  </img> 3.4%  </img> 29.4%

Pozadina uredi

Svetska knjiga činjenica 2017. je navela da BDP iznosi 353,9 milijardi dolara (2016), rast BDP-a 2.6% (2016), BDP po glavi stanovnika $33,500 (2016) i BDP po sektorima — poljoprivreda: 2,5%, industrija: 37,5%, usluge: 60% (2016), inflacija: 0,7% (2016), radna snaga: 5427 miliona (2017), nezaposlenost: 2,3% (septembar 2018).[41]

Stopa rasta industrijske proizvodnje: 3,5% (2016)

Prihod ili potrošnja domaćinstva u procentualnom udelu (2015):

  • najnižih 10%: 4,1%
  • najviših 10%: 21,7%

Javni dug: 34,2% BDP-a (2018)

Trgovina i finansije uredi

Izvoz je iznosio 136,1 milijarde dolara, od čega su mašine i transportna oprema, sirovine, gorivo, hemikalije (2018).

Uvoz je iznosio 122,8 milijardi dolara, od čega su mašine i transportna oprema, sirovine i goriva, hemikalije (2018). Bilans tekućeg računa je iznosio 2216 milijardi dolara (2018). Izvozni partneri su Nemačka 32,4%, Slovačka 8,4%, Poljska 5,8%, Velika Britanija 5,2%, Francuska 5,2%, Italija 4,3% i Austrija 4,2% (2016). Uvozni partneri su Nemačka 30,6%, Poljska 9,6%, Kina 7,5%, Slovačka 6,3%, Holandija 5,3% i Italija 4,1% (2016). Rezerve su iznosile 85,73 milijarde dolara 31. decembra 2016. Direktne strane investicije su iznosile 139,6 milijardi dolara. Češke investicije u inostranstvu su iznosile 43,09 milijardi dolara, spoljni dug 138 milijardi dolara. Vrednost akcija kojima se javno trguje iznosi 44,5 milijardi američkih dolara.

Kursna lista:

  • kruna — 21,82Kč (septembar 2018), 18,75 (decembar 2010),[42] 18,277 (2007), 23,957 (2005), 25,7 (2004), 28,2 (2003), 32,7 (2002), 38,0 (2001), 38,6 (2001), 34,6 (1999), 32,3 (1998), 31,7 (1997), 27,1 (1996), 26,5 (1995)
  • kruna — 27,33 EUR (maj 2015), 25,06 (decembar 2010)[42]

IT i telekomunikacije uredi

Domaćinstva sa pristupom fiksnom i mobilnom telefonu:[43]

  • fiksni telefon — 25% (2009)
    • prema češkom zavodu za statistiku:[44] 55,2% (2005); 31,1% (2008); 27,6% (2009); 24,2% (2010); 23,4% (2011); 21,8% (2012)
  • mobilni telefon — 94% (2009)
    • prema češkom zavodu za statistiku:[44] 81,2% (2005); 92,4% (2008); 94,6% (2009); 95,6% (2010); 96,2% (2011); 97,0% (2012)

Individue sa pristupom mobilnom telefonu:

  • prema češkom zavodu za statistiku:[45] 75,8% (2005); 90,6% (2009); 93,9% (2011); 96,0% (2012); 96,0% (2013)

Stopa penetracije širokopojasne mreže:[43]

  • fiksna širokopojasna mreža — 19,1% (2010)
  • širokopojasna mobilna mreža — 3,5% (2010)

Individue koje koriste računar i internet:[43]

  • računar — 67% (2009)
    • prema češkom zavodu za statistiku:[46] 42,0% (2005); 59,2% (2009); 64,1% (2010); 67,1% (2011); 69,5% (2012); 70,2% (2013)
  • internet — 80,9% (2019)
    • prema češkom zavodu za statistiku:[47] 32,1% (2005); 55,9% (2009); 61,8% (2010); 65,5% (2011); 69,5% (2012); 70,4% (2013)

Međunarodna rang lista uredi

Društvo i kvalitet života uredi

 
Indeks ekonomske slobode 2018.
  • 26. po indeksu humanog razvoja (2019)
  • 13. po indeksu humanog razvoja prilagođen nejednakosti (2019)[48]
  • 14. po indeksu ljudskog kapitala (2018)[49]
  • 13. po indeksu kvaliteta državljanstva
  • 28. po indeksu blagostanja (2019)
  • 25. po indeksu društvenog napretka (2019)

Makroprivreda uredi

  • 35. po indeksu lakoće poslovanja (2019)
  • 10. po indeksu ekonomske složenosti (2016)
  • 29. po izveštaju o globalnoj konkurentnosti (2018—2019)
  • 25. po izveštaju o globalnom omogućavanju trgovine (2016)
  • 26. po indeksu globalnih inovacija (2019)[50]
  • 24. po indeksu ekonomske slobode (2018)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „World Economic Outlook Database, October 2020”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 22. 10. 2020. 
  2. ^ https://www.czso.cz/csu/czso/population
  3. ^ „Czech Republic”. Central Intelligence Agency World Factbook. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  4. ^ Czech Republic exports, imports and trade balance By Country 2016
  5. ^ Vyvážené zboží míří z 84 procent do EU. Do Ruska jde minimum. (Czech) ČT24. 13. 9. 2016.
  6. ^ „Export Partners of Czech Republic”. CIA World Factbook. 2012. Arhivirano iz originala 06. 12. 2018. g. Pristupljeno 24. 7. 2013. 
  7. ^ Podíl dovozu ze zemí EU 28 na celkovém dovozu (%). Czech Statistical Office. 20.02.2017.
  8. ^ „Import Partners of Czech Republic”. CIA World Factbook. 2012. Arhivirano iz originala 06. 08. 2016. g. Pristupljeno 24. 7. 2013. 
  9. ^ „The World Factbook”. CIA.gov. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 24. 4. 2019. 
  10. ^ Christian Aspalter, Kim Jinsoo, Park Sojeung.
  11. ^ Robert Tait.
  12. ^ a b Market Information: Sectors and Products Arhivirano 23 septembar 2017 na sajtu Wayback Machine.
  13. ^ „World Economic Outlook Database, April 2019”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 4. 6. 2019. 
  14. ^ „2018 Index of Economic Freedom Country Rankings”. Arhivirano iz originala 21. 05. 2020. g. Pristupljeno 07. 05. 2021. 
  15. ^ [1]
  16. ^ „Enabling Trade rankings”. 
  17. ^ Economic Complexity Rankings (ECI) Arhivirano 14 mart 2018 na sajtu Wayback Machine.
  18. ^ „Náš účet za komunismus”. 18. 10. 2012. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  19. ^ „History of Czechoslovak currency”. zlate-mince.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 17. 7. 2014. 
  20. ^ Petr Pabian (2009). „Europeanisation of higher education governance in the post-communist context: The case of the Czech Republic”. European Integration and the Governance of Higher Education and Research: 257—278. 
  21. ^ „Earth Times: show/278536,czech-economy-to-shrink-by-43-per-cent-in-2009.html”. Arhivirano iz originala 28. 12. 2017. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  22. ^ „Miroslav Kalousek: Moná vás zklamu: krize nám nehrozí”. Hospodáøské noviny. 2008-10-06. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  23. ^ „Služby - vývoj tržeb ve službách v ČR, 2015”. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  24. ^ „Česká ekonomika roste nejrychleji v celé EU”. ČT24. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  25. ^ „Tvorba a užití HDP - 1. čtvrtletí 2015, Rychlejší růst české ekonomiky potvrzen (in Czech)”. Czech Statistical Office. Pristupljeno 29. 5. 2015. 
  26. ^ „Figure 1.9 Share of ICT sector in total value added, 2013”. doi:10.1787/888933224163. 
  27. ^ „Czechs Power EU's Fastest GDP Growth as Romania, Hungary Stumble”. Bloomberg Business. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  28. ^ „Nezaměstnanost v říjnu opět klesla, lidí bez práce je nejméně od února 2009” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 9. 11. 2015. 
  29. ^ "Czech foreign owned companies take second biggest dividend yield in 2017:report".
  30. ^ European Structural and Investment Funds: Country factsheet - Czech Republic. http://ec.europa.eu/.
  31. ^ „DotaceEU - EU funds in the CZ”. 
  32. ^ Germany’s troubled relations with the Visegrad states show the limits to its power.
  33. ^ „Euro Health Consumer Index 2016” (PDF). Health Consumer Powerhouse. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2017. г. Приступљено 8. 4. 2017. 
  34. ^ Češi loni spotřebovali rekordní množství elektřiny.
  35. ^ Zásobování České republiky ropou Архивирано 23 октобар 2018 на сајту Wayback Machine (in Czech).
  36. ^ Jo Harper.
  37. ^ а б Nový jaderný blok v Dukovanech by měl stát maximálně 200 miliard korun, věří Drábová.
  38. ^ Nejlepší reference na stavbu nových reaktorů v Česku mají Korejci, tvrdí Drábová (in Czech). 14. 10. 2018. aktualne.cz.
  39. ^ Nové jaderné zdroje budou financovány dceřinými firmami skupiny ČEZ, rozhodla vláda (in Czech).
  40. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. Приступљено 2018-09-15. 
  41. ^ Unemployment rates, seasonally adjusted, July 2016.
  42. ^ а б „CEE Basic Data - Key economic indicators and forecasts”. Приступљено 3. 3. 2015. 
  43. ^ а б в IT and telecommunications in Central and Eastern Europe Архивирано 11 октобар 2013 на сајту Wayback Machine
  44. ^ a b „Obsah nenalezen | ČSÚ”. 
  45. ^ „Obsah nenalezen | ČSÚ”. 
  46. ^ „Obsah nenalezen | ČSÚ”. 
  47. ^ „Persons and ICT” (PDF). 
  48. ^ „Henley Passport Index” (PDF). www.henleypassportindex.com. Pristupljeno 2019-01-08. 
  49. ^ WORLD DEVELOPMENT REPORT 2019.
  50. ^ „Global Innovation Index 2019” (PDF). 

Literatura uredi

  • Statistická ročenka České republiky (Statistical Yearbook of the Czech Republic) by the Czech Statistical Office. The current line is published annually since 1957. Recent yearbooks can be read online (in Czech and English).
  • Czechoslovakia published its first statistical yearbook in 1920. Historically used names: Statistická příručka Republiky československé, Statistická ročenka Protektorátu Čechy a Morava (during the occupation) and Statistická ročenka Československé socialistické republiky.
  • Statistics about the Czech lands in Austria-Hungary were collected by Zemský statistický úřad Království českého (Provincial Statistical Office of the Czech Kingdom) founded in 1897. Two detailed books (in Czech and German) were published in 1909 and 1913.
  • Benacek, Vladimir: economics of alliances and (dis)integration, an alternative interpretation of transition illustrated on Czech economic history (June 2002) - 25 p.
  • Horvath, Julius: the Czech currency crisis of 1997 - En: Dabrovski, Marek: currency crises in emerging markets - New York: Springer, 2003 - p. 221-234
  • OECD: economic surveys, Czech republic, 1991-2018 (OECD iLibrary)
  • Zidek, Libor: from central planning to the market, the transformation of the Czech economy 1989-2004 Budapest: CEU press, 2017

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Privreda Češke na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Чешке&oldid=27541439”