Отворите главни мени

Државе чланице Европске уније

списак на Викимедији

Европска унија (ЕУ) се састоји од 28 држава чланица. Свака држава чланица је странка оснивачких уговора Уније и тиме подлеже привилегијама и обавезама чланства. За разлику од чланова већине међународних организација, државе чланице Европске уније подлежу обавезујућим законима у замену за заступање у оквиру заједничких законодавних и судских установа. Земље чланице морају се једногласно сложити да би Европска унија усвојила политике одбране и спољашње политике. Субсидијарност је основни принцип Европске уније.

Државе чланице Европске уније
ФинскаШведскаЕстонијаЛетонијаЛитванијаПољскаСловачкаМађарскаРумунијаБугарскаГрчкаКипарЧешкаАустријаСловенијаИталијаМалтаПортугалијаШпанијаФранцускаНемачкаЛуксембургБелгијаХоланднијаДанскаУједињено КраљевствоИрскаMap showing the member states of the European Union (clickable)
О слици
КатегоријаСуверене државе
ЛокацијаЕвропска унија
Направљено1952/1958
Чланице28 (од 2015)
Могуће врстеРепублике (21)
Монархије (7)
Становништво508.191.116 (2015)[1]
Области4.381.376 km2 (1.691.659 sq mi)
ВладаПарламентарна представничка демократија (24)
Полупредседничка представничка демократија (3)
Председничка представничка демократија (1)

Године 1957, шест држава основало је претходника Европске уније, Европску економску заједницу (Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка). Преостале државе су приступиле следећим проширењима. Дана 1. јула 2013, Хрватска је постала најновија држава чланица Европске уније. Да би приступила, држава мора испунити економске и политичке захтеве познате као критеријум из Копенхагена, који захтевају од кандидата да има демократску владу слободног тржишта заједно са одговарајућим слободама и установама, и поштовање владавине права. Проширење уније је такође условљено сагласношћу свих постојећих чланова и кандидатским усвајањем постојећег закона Европске уније, познатог као правна стечевина.

Постоји диспаритет у величини, богатству и политичком систему држава чланица, али сви имају де жур једнака права. У пракси, неке државе су знатно привлачније од других. Док се у неким областима врши већинско гласање тамо где веће државе имају више гласова од мањих, мање државе имају диспропорционалну заступљеност у односу на њихово становништво. Ниједна држава чланица није повукла чланство или је била суспендована из Европске уније, мада су неке од зависних територија или полуаутономне области напустиле унију. У јуну 2016. године Уједињено Краљевство је одржало референдум о чланству у Европској унији, што је резултирало са 51,89% гласова за напуштање. Премијер Тереза Меј се 29. марта 2017. године позвао на члан 50 да формално започне поступак изласка.[2]

СписакУреди

Држава Изворно име Грб Застава Главни град Приступање Становништво Површина (km²) БДП
(Милиони долара)
БДП по главном граду[3] Валута Џини ИХР Савет гласова ЕП седишта Језици
Аустрија Österreich     Беч 1995 8.792.500[4] 83.855 437.582 47,726[5] евро 291[6] 0.885[7] 10 18 немачки
Белгија België
Belgique
Belgien
    Брисел Оснивач 11.365.834[4] 30.528 534.230 45,003[5] евро 330[6] 0.890[7] 12 21 холандски
француски
немачки
Бугарска България (Bǎlgariya)     Софија 2007 7.101.859[4] 110.994 55.824 20,355[5] евро 292[6] 0.782[7] 10 17 бугарски
Хрватска Hrvatska     Загреб 2013 4.154.213[4] 56.594 57.073 22,937[5] куна 29[6] 0.818[7] 7 11 хрватски
Кипар Κύπρος (Kípros)
Kıbrıs
    Никозија 2004 854.802[4] 9.251 23.263 34,961[5] евро 312[6] 0.850[7] 4 6 грчки
турски[a]
Чешка Česko     Праг 2004 10.467.628[4] 78.866 205.270 33,529[5] круна 258[6] 0.870[7] 12 21 чешки[b]
Данска Danmark     Копенхаген 1973 5.743.947[4] 43.075 342.362 48,230[5] круна 247[6] 0.923[7] 7 13 дански
Естонија Eesti     Талин 2004 1.315.635[4] 45.227 26.506 29,685[5] евро 360[6] 0.861[7] 4 6 естонски
Финска Suomi
Finland
    Хелсинки 1995 5.577.282[4] 338.424 272.649 42,261[5] евро 269[6] 0.883[7] 7 13 фински
шведски
Француска France     Париз Оснивач 67.024.633[4] 632.833[8] 2.833.687 42,336[5] евро 327[6] 0.888[7] 29 74 гранцуски
Немачка Deutschland     Берлин 1957Оснивач[c] 82.437.641[4] 357.021 3.874.437 48,449[5] евро 283[6] 0.916[7] 29 96 немачки
Грчка Ελλάδα (Elláda)     Атина 1981 10.757.293[4] 131.990 237.970 26,829[5] евро 343[6] 0.865[7] 12 21 грчки
Мађарска Magyarország     Будимпешта 2004 9.797.561[4] 93.030 136.989 27,475[5] форинта 300[6] 0.828[7] 12 21 мађарски
Ирска Éire
Ireland
    Даблин 1973 4.774.833[4] 70.273 250.814 69,276[5] евро 343[6] 0.916[7] 7 11 ирски
енглески
Италија Italia     Рим 1957Оснивач 61.219.113[4] 301.338 2.147.744 36,823[5] евро 360[6] 0.873[7] 29 73 италијански
Летонија Latvija     Рига 2004 1.950.116[4] 64.589 31.972 25,702[5] евро 357[6] 0.819[7] 4 8 летонски
Литванија Lietuva     Вилњус 2004 2.847.904[4] 65.200 48.288 29,972[5] евро 358[6] 0.839[7] 7 11 литвански
Луксембург Luxembourg
Luxemburg
Lëtzebuerg
20px   Луксембург 1957Оснивач 589.370[4] 25.864 65.683 105,741[5] евро 308[6] 0.892[7] 4 6 француски
немачки
луксембуршки[d]
Малта Malta     Валета 2004 440.433[4] 316 10.514 39,878[5] евро 258[6] 0.839[7] 3 6 малтешки
енглески
Холандија Nederland     Амстердам 1957Оснивач 17.220.721[4] 41.543 880.716 51,249[5] евро 309[6] 0.922[7] 13 26 холандски
Пољска Polska     Варшава 2004 37.972.964[4] 312.685 547.894 27,690[5] злот 349[6] 0.843[7] 27 51 пољски
Португалија Portugal     Лисабон 1986 10.309.573[4] 92.390 229.948 28,916[5] евро 385[6] 0.830[7] 12 21 португалски
Румунија România     Букурешт 2007 19.638.309[4] 238.391 199.093 22,349[5] леј 315[6] 0.793[7] 14 32 румунски
Словачка Slovensko     Братислава 2004 5.435.343[4] 49.035 99.869 31,331[5] евро 258[6] 0.844[7] 7 13 словачки
Словенија Slovenija     Љубљана 2004 2.065.895[4] 20.273 49.570 32,216[9] евро 312[6] 0.880[7] 4 8 словеначки
Шпанија España     Мадрид 1986 46.528.966[4] 504.030 1.406.538 36,347[5] евро 320[6] 0.876[7] 27 54 шпански
Шведска Sverige     Стокхолм 1995 10.080.000[4] 449.964 570.591 49,759[5] круна 250[6] 0.907[7] 10 20 шведски
Уједнињено Краљевство United Kingdom
Deyrnas Unedig
    Лондон 1973 65.808.573[4] 243.610 2.950.039 42,421[5] фунта 360[6] 0.907[7] 29 73 енглески
велшки
Напомене
  1. ^ Турски језик није званичан језик Европске уније.
  2. ^ Званично признати мањински језици:
    • словачки
    • немачки
    • пољски
    • белоруски
    • бугарски
    • хрватски
    • грчки
    • мађарски
    • румунски
    • руски
    • русински
    • српски
    • украјински
    • вијетнамски
  3. ^ Октобра 1990, конститутивне државе бивше Немачке Демократске Републике приступиле су Савезној Републици Немачкој, аутоматски постајући део ЕУ.
  4. ^ Луксембуршки језик није званичан језик Европске уније.

ПроширењеУреди

 
Континенталне територије држава чланица Европске уније (Европске заједнице пре 1993. године), анимиране по редоследу приступања.

Европска унија је приоритизовала чланство остатка Западног Балкана; Албанија, Македонија, Црна Гора, Србија и Турска су све званично признате као кандидати, док су Босна и Херцеговина и Косово потенцијални кандидати.[10] Турско чланство, које је у току од осамдесетих година прошлог века, представља спорно питање.[11]

Поред кипарског спора као дугогодишње препреке,[12][13] односи између Европске уније и Турске су напети након неколико инцидената, углавном због покушаја државног удара 2016, уставног референдума 2017 и резултати Чистке у Турској 2016/17.[13] Све то је довело до тога да Европски парламент затражи обуставу преговора о чланству.[14]

РеференцеУреди

  1. ^ „Eurostat – Population on 1 January 2015”. European Commission. Приступљено 20. 8. 2015. 
  2. ^ Elgot, Jessica (2. 10. 2016). „Theresa May to trigger article 50 by end of March 2017”. The Guardian. Приступљено 30. 3. 2018. 
  3. ^ at purchasing power parity, per capita, in international dollars (rounded)
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 4,22 4,23 4,24 4,25 4,26 4,27 Council Decision of 12 December 2017 ([1]).
  5. 5,00 5,01 5,02 5,03 5,04 5,05 5,06 5,07 5,08 5,09 5,10 5,11 5,12 5,13 5,14 5,15 5,16 5,17 5,18 5,19 5,20 5,21 5,22 5,23 5,24 5,25 5,26 „IMF”. www.imf.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2018. 
  6. 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 6,19 6,20 6,21 6,22 6,23 6,24 6,25 6,26 6,27 „UNDP.org”. hdrstats.undp.org. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2009. 
  7. 7,00 7,01 7,02 7,03 7,04 7,05 7,06 7,07 7,08 7,09 7,10 7,11 7,12 7,13 7,14 7,15 7,16 7,17 7,18 7,19 7,20 7,21 7,22 7,23 7,24 7,25 7,26 7,27 „Inequality-adjusted Human Development Index”. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Приступљено 3. 4. 2017. 
  8. ^ Anonymous (5. 7. 2016). „Living in the EU - European Union - European Commission”. European Union. 
  9. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. 
  10. ^ „European Neighbourhood Policy And Enlargement Negotiations: Check current status”. Приступљено 19. 7. 2017. 
  11. ^ „Q&A: Turkey's EU entry talks”. BBC News. 11. 12. 2006. Приступљено 25. 8. 2008. 
  12. ^ „Window of opportunity closes on Cyprus reunification”. ECFR. 
  13. 13,0 13,1 „Turkey and the EU still miles apart on membership”. 25. 7. 2017. 
  14. ^ „EU parliament calls for Turkey accession talks to be suspended”. 6. 7. 2017 — преко Reuters. 

Спољашње везеУреди