Projekat „Menhetn“ (engl. The Manhattan Project) predstavljao je rad naučnika iz SAD, UK i Kanade na razvijanju i pravljenju nuklearnog oružja za vreme Drugog svetskog rata. Projekat su finansirale i nadgledale vlade spomenutih država.

Eksplozija prvog testa fisione bombe (Triniti test).

Vođe projekta su bili general Lesli Grouvs i američki fizičar Robert Openhajmer.

Od 1942. do 1946. godine projekat je bio pod nadzorom Inženjerskog korpusa američke vojske. (U.S. Army Corps of Engineers).

Projekat se pokazao uspešnim na čuvenom Triniti testu, 16. jula 1945. godine, tj. detonacijom kod grada Alamogordo u Novom Meksiku.

Na projektu „Menhetn“ je angažovano oko 130.000 ljudi. Koštao je oko 2 milijarde američkih dolara. Započet je još 1939. godine na inicijativu tadašnjih vodećih naučnika koji su navodno sumnjali da nacisti već razvijaju nuklearno oružje.

Rana istraživanja SAD i UK

uredi

Mnoge naučnike je zaokupila ideja o pravljenju nuklearnog oružja ali su mnogi bili i zabrinuti.

Nils Bor i Džon Viler su otkrili izotop uranijum-235. Za to vreme u SAD trojica mađarskih fizičara jevrejskog porekla — Leo Silard, Edvard Teler i Judžin Vigner — su verovala da Nacistička Nemačka može da iskoristi energiju nuklearne fisije za pravljenje nuklearne bombe. Adolf Hitler u Nemačkoj je obrazovao tim zadužen za izradu nuklearnog oružja. Na čelo tima postavljen je Verner Hajzenberg i njegova uloga je dosta sporna, pošto je on kasnije uporno tvrdio da je, u stvari, sabotirao istraživanja i pravljenje nuklearnog oružja.

Politički marginalizovan, fizičar Albert Ajnštajn se odlučio da napiše pismo američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu. U to vreme, Ajnštajn je bio najpoznatiji fizičar i njegovo pismo je imalo veliki uticaj na Ruzvelta. Zapravo, pismo su zajedno napisali Ajnštajn i Silard i poslali ga 2. avgusta 1939. godine. U njemu su izneli strahovanja da Nemci razvijaju nuklearno oružje koje bi mogli iskoristiti protiv savezničkih snaga.

Mesec dana kasnije Ruzvelt je osnovao Uranijum komitet. Enriko Fermi na Univerzitetu Kolumbija je napravio prvi reaktor u decembru 1942. godine. U martu 1940. godine u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu Oto Friš i Rudolf Pajerls su izračunali da za pravljenje atomske bombe treba nekoliko kilograma uranijum-235.

Razvoj programa

uredi
 
Albert Ajnštajn i Robert Julijus Openhajmer za vreme projekta Menhetn.

Tokom proleća Robert Openhajmer i Robert Serber sa Univerziteta u Ilinoisu radili su na problemu difuzije neutrona (kako se neutroni kreću u lančanoj reakciji) i hidrodinamici (opisivanje eksplozije nastale lančanom reakcijom).

Hans Bete, Džon Van Vlek, Edvard Teler, Feliks Bloh, Emil Konopinski, Robert Serber, Stenli Frenkel, Eldred Nelson potvrdili su da je ostvarljivo napraviti fisionu bombu.

Međutim, oni nisu poznavali sve osobine čistog uranijuma-235 kao što su znali osobine plutonijuma. Plutonijum je tada bio novootkriveni element (otkriven je u februaru 1941. godine).

Delovi projekta

uredi

Tako veliki projekat bio je podeljen na tri tajna naučna grada: Los Alamos u Novom Meksiku, Ouk Ridž i Henford.

Nacionalna laboratorija u Los Alamosu izgrađena je na mestu gde je ranije bila poljoprivredna škola „Los Alamos“. Los Alamos je bio u planu za završetak projekta.

Postrojenje u Ouk Ridžu je zauzimalo više od 243 km2 i prostiralo se na nekoliko farmi u Tenesiju. Kolikim velom tajne je sve to bilo pokriveno govori činjenica da nisam guverner nije znao za postrojenje. Postrojenje je trošilo jednu sedminu ukupne proizvodnje električne energije SAD u to vreme, mnogo više nego sam Njujork. U Ouk Ridžu se proizvodio uranijum-235.

Henford je zauzimao površinu od skoro 2.600 km² i u njemu se proizvodio plutonijum.

Svi delovi projekta su bili pod velom tajne do završetka Drugog svetskog rata.

Projekat je obuhvatao sledeće delove i poddelove:

  • Deo V (W) u Henfordu za proizvodnju plutonijuma.
  • Deo Iks (X) u Ouk Ridžu za proizvodnju uranijuma i istraživanja proizvodnje plutonijuma. Deo Iks je takođe uključivao:
    • Iks-10 (grafitni reaktor)
    • Ipsilon-12 (elektromagnetno rasejanje uranijuma)
    • K-25 (gasna difuzija)
    • S-50 (toplotna difuzija)
  • Deo Ipsilon (Y) u Los Alamosu u kojem je bila smeštena laboratorija za istraživanje bombe
  • Metalurgijska laboratorija u Čikagu za razvoj reaktora
  • Projekat „Alberta“
  • Projekat „Ejms“
  • Projekat „Kamel“
  • Projekat „Triniti“
  • Radijaciona laboratorija u Berkliju

Uranijumska bomba

uredi
 
Mali dečko, uranijumska bomba bačena na Hirošimu.

Bomba koja je bačena na Hirošimu dobila je naziv „Mališa“ (Little Boy) i napravljena je od uranijumovog izotopa uranijum-235.

Tokom projekta razvijena su dva načina izdvajanja uranijuma-235 iz čistog uranijuma. Inače, ovaj izotop čini samo 0,7% uranijuma, dok ostalih 99,3% čini izotop uranijum-238.

Prva metoda je bila gasna difuzija a druga elektromagnetno izdvajanje izotopa.

Uranijumska bomba tada napravljena spada u tip fisione bombe „pištolj“. Prva masa uranijuma-235 je predstavljala metak i bila ispaljivana kroz cev ka drugoj masi istog izotopa brzo praveći kritičnu masu što je dovodilo do velike eksplozije.

Plutonijumska bomba

uredi
 
Debeli čovek, plutonijumska bomba bačena na Nagasaki.

Plutonijumska bomba je korišćena za prvi test (Triniti test). Isti tip bombe je bačen na Nagasaki, za razliku od uranijumske bombe, njen naziv je bio „Debeljko“ (Fat Man) i napravljena je od plutonijumovog izotopa plutonijum-239.

Prvi testovi sa plutonijumom su vršeni u ciklotronu koji je čist u samo malim količinama.

Slični pokušaji

uredi

Sličnih pokušaja za izradu nuklearnog oružja bilo je u SSSR a projekat je predvodio Igor Kurčatov.

Pokušaji su vršeni i u Velikoj Britaniji i Kanadi, ali su se kasnije Kvebeškim ugovorom naučnici sa tih projekata priključili projektu „Menhetn“.

Na suprotnoj strani Verner Hajzenberg je predvodio nemački tim, ali je pred kraj rata Hitler izgubio zanimanje za ovo oružje i projekat je ugašen. Pokušaja je bilo i u Japanu[traži se izvor] ali sa malim uspehom.

Posle Menhetna

uredi

Završetkom projekta „Menhetn“, započinje atomsko doba koje i danas traje. Projekat Menhetn je bio prvi najveći i strogo tajan. Na njemu su tada radili vodeći naučnici sa početka 20. veka ali se pojavila i „mlada krv“ tj. studenti i mladi istraživači (npr. Ričard Fajnman) koji će naslediti starije naučnike i zameniti ih.

Dokaz o posedovanju nuklearnog naoružanja Ameriku je svrstavao u vodeću silu sve dok SSSR nije testirao prvu fisionu bombu. Trka nastala oko nuklearnog naoružanja kasnije je postala jedan od uzroka Hladnog rata između SSSR i SAD.

Jedna od vodećih figura, Robert Openhajmer, kasnije je optužen za saradnju sa komunistima zbog svojih filozofskih pogleda. Pedesetih godina u Ženevi je održana jedna od prvih naučnih konferencija za korišćenje nuklearnih istraživanja u mirnodopske svrhe sa sloganom:

Atomi za mir, energija za sve!

Konferenciju su predvodili neki od glavnih naučnika u projektu „Menhetn“ (Nils Bor, Albert Ajnštajn i drugi).

Vidi još

uredi

Reference

uredi

Literatrua

uredi

Spoljašnje veze

uredi