Razgovor:Zločini partizana u Drugom svetskom ratu/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Izvori

I ja bih ga predložio za brisanje iz tih razloga. Još jedan razlog je naslov članka. Nije bilo samo partizana u Jugoslaviji i po ovom naslovu moralo bi se ispisati ceo spisak svih zločina, dok su sada samo navodna dva. --Poki |razgovor| 17:17, 2. maj 2007. (CEST)

Zbog svega ovoga stavljam nalepnicu POV, mada, razmisljam se da ga predlozim i za brisanje.--Maduixa kaži 15:44, 2. maj 2007. (CEST)

A sto se "izvora", takodje bih molila autora da navede puno ime i prezime autora, kao i mesto i godinu izdanja i ime izdavacke kuce doticne knjige, jer se tako navode reference. Ovo ovako nije nista.--Maduixa kaži 15:56, 2. maj 2007. (CEST)

Da li misliš da je članak Zločini četnika u Drugom svetskom ratu neutralan ili prljava propaganda? A mišljenje o Miloslavu Samardžiću je tvoje privatno mišljenje i ne znam koloko si kompetentan da sudiš o tom gospodinu. Zboig čega se pri tome uvažava literatura iz perioda titove diktatorske vladavine. Ovi zločine su počinili partizani i ne navod ih samo g. Miloslav Samardžić. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Savković (razgovor • doprinosi)

Onda navedi i druge izvore a ne samo Miloslava, jer je on OBJEKTIVNO neobjektivan izvor. Bilo bi dobro kad bi nasao nekog istoricara koji isto tako misli. Da ti bude jasna jedna stvar. Ne zanimaju me uopste ni cetnici ni partizani, za mene su i jedni i drugi isti. Ono sto me zanima je enciklopedijska nota clanaka na vidipediji, a to sa Miloslavom kao referencom je tesko izvodljivo. Pogledacu i clanak o cetnickim zlocinima pa cu da ti kazem sta mislim.

Ljubaznost

Jos nesto. Ja sam ONA a ne ON.--Maduixa kaži 16:07, 2. maj 2007. (CEST)

Slatkišu, nema razloga da se briše članak. Neka ostane otvoren i ljudi će ga sami dopisivati, kako vreme bude prolazilo. Treba da se čuje i druga strana, nije sve crno-belo. A što se tiče članka "Zločini četnika u Drugom svetskom rat" neka i on ostane, meni ne smeta.

Svaki Crnogorac zna za "pasje groblje" a ti me, curo, pitaš da ti dam još literature — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Savković (razgovor • doprinosi)

Budi ljubazan i te svoje seksisticke izjave zadrzi za sebe, a ovde podnesi validnu literaturu. To sto svaki crnogorac zna, nije validna referenca na Vikipediji niti na bilo kojoj drugoj enciklopediji.--Maduixa kaži 16:32, 2. maj 2007. (CEST)

CMOK — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.70.199 (razgovor • doprinosi)

Hehe to sam i ja hteo a kažem. Prvo neko se može uvrediti kada mu pričaš curo, slatkišu i sl. Verujem da nisi imao nameru nikoga da vređaš, ali neko može to pogrešno doživeti. E sad da se vratim na članak. Literatura kakva god jeste validna, ali se mora napomenuti u članku, ukoliko postoje oprečna mišljenja po tom pitanju autor i navesti se svako relevantno mišljenje. Ovo jeste relevantno, ali postoje i ostala relevantna mišljenja koja govore da ovo nije istina (npr. komunistička). zato članak jeste pov, ali mislim da ne treba da se briše. --Jovan Vuković (r) 16:38, 2. maj 2007. (CEST)

Jagoda, nadam se da si sada zadovoljna.

Članak je u najvećem delu neenciklopedijski. Bilo je zločina ali ovde su priloženi samo neki (2) bez ikakvog reda i razloga. Delovi članka preuzeti su sa sajta http://www.pogledi.rs tako da je to još jedan razlog da se ospori stil i smisao postojanja ovog članka. Literatura i reference su neproverljive prirode, jer je svako mogao da piše o nekakvim zločinima. Ukupno gledajući, ovo je smeće koje valja iz temelja prepraviti. --Poki |razgovor| 17:09, 2. maj 2007. (CEST)

Kada komentarišete ovaj članak da li mislite i na članak "Zločini četnika u Drugom svetskom ratu" koji je takođe teško smeće i koga treba prepraviti jer je pun neistina u dokazivanju zločina koje su navodno počinili četnici. Takođe izvori i literatura u tom članku je blagi užas i pristrasna. Kako vam gospodo ne smeta taj članak? Da li znate da je pao Berlinski zid ili i dalje živite u vremenu titovih pionira. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Savković (razgovor • doprinosi)

Spuštanje lopte na zemlju

1. Zamolio bih sve da ostanu mirne glave. Neće biti dodatnih upozorenja.
2. Ovaj članak kao i Zločini četnika... treba podeliti u više manjih članaka o konkretnim zločinima. -- Bojan  Razgovor  17:54, 2. maj 2007. (CEST)

Članak je kul - treba ga ostaviti negde u nekom obliku. Nije teško naći ni literaturu. Tokom 1941-1944 izlazile su na cetinju publikacije "Glas Crnogorca", "Pakao ili komunizam" specijalizovane za ovakve tekstove. Imam dosta toga ako nekome treba literature:

"U ovim sumornim, surovim i paranoičnim danima, prezasićenim netrpe-ljivošću i žeđi za ljudskom krvlju, u naredbama za ubijanje ideoloških pro-tivnika, za Brozom ni malo nije zaostajao ni njegov prvi izaslanik u Crnoj Gori, Moša P. Za razliku od Broza, on nije napisao nijednu takvu naredbu. Svoje mišljenje o tim pitanjima usmenoje saopštavao u vidu saveta, kao sta-riji drug, cenjena i ugledna ličnost u komunističkim redovima, "kao legenda". Dok je boravio na Radovču, kako smo naveli, u liku "stare, gluve i ćorave daleke tetke Blaža Jovanovića", koja nije umela ni vatru založiti, ni kafu skuvati, od tih njegovih "saveta" izgubiloje glave na stotine nedužnih osoba, prema kojima nije imao milosti. Kad su od njega zahtevali da napiše i potpiše svoje naredbe, odbijao ihje rečima daje to njihova "crnogorska stvar" i da oni treba da odlučuju, a on je tu kao njihov stariji drug koji ne želi da odlu-čuje o crnogorskim poslovima. O njegovim naredbama za ubijanje skoro i da nema podataka. To je razumljivo, jer je Moša P. bio lukav ubica koji o svom krvološtvu nije želeo da ostavlja pisane tragove."

U Štabu Moše P. i Milovana Đilasa na Radovču, nalazio se "priličan broj mladih devojaka kojs su se stavljale na uslugu članovima štaba. Po zakonima prirode neke od njih ostale su noseće. Kad su bili prinuđeni da napuste Radovče i beže iz Crne Gore, nisu mogli povesti i njih sa sobom. U toku noći, iskopali su rupu u jednom potoku i streljali njih 5, bacili ih unutra, a odozgo "nabacali korov i kamenje". Porodice streljanih devojaka mislile su da su i one odstupils zajsdno sa članovima Štaba. Jedan partizan koji se, krajem novembra 1942. godine predao četnicima, otkrioje mesto gde su devojke bile zatrpane. "

"Zaklali su je, isekli je na komade i onda neljudski vrišteći skakali po njenim komadima"

• Inače, komunistički zločini su ozbiljna tema - i o tome imam neke materijale. Npr. o ubistvu Milovana Anđelića, kapetana Peka Kovačevića, Tadije Tadića, strica predsednika Borisa Tadića... O masovnim streljanjima u Sloveniji 1945... Ovakva "literatura" ustvari samo zamagljuje komunističke zločine.--Gorran 18:00, 2. maj 2007. (CEST)

---

Savkovicu: To sto postoji (ne)objektivan clanak o cetnickim zlocinima nije argument za stvaranje drugog isto tako (ne)objektivnog clanka o partizanskim zlocinima. Ja sam vec rekla - za mene su i jedni i drugi isti. Bilo je zlocina, zlocinaca i isto toliko i zrtava i s jedne i s druge strane. Pitanje je kako ih prezentovati - na ocigledno pristrasan nacin navodjenjem sovinisticke -procetnicke/prokomunisticke literature, ili navodjenjem objektivne istorijske literature. Ja sam za ovu drugu opciju, te u slucaju ovog clanka, ne dolaze u obzir referecne tipa sajt pogledi i pripadnici ravnogorskog pokreta. Sto se tice cetnickih zlocina, o tome da li je clanak objektivan ili ne, treba raspravljati na odgovarajucoj stranici za razogvor a to svakako nije ovde. I na jednom i na drugom mestu, treba koristiti objektivnost i argumentovanost a ne: "a oni?" Argument "a oni?" nije argument.

Gorran: Sve je to lepo fino i krasno, ali odakle si to prepisao? Kad navodimo neki citat, ako hocemo da budemo ozbiljni, navedemo i ime autora, naslov dela, izdavaca godinu i mesto izdanja ili ako je sajt u pitanju, adresu sajta.

Molim vas, ljudi, kako Bokica kaze, spustite loptu i ajde da vidimo sta mozemo da uradimo kako bi ovo bio jedan enciklopedijski clanak. Za sada to sigurno nije. Umesto prepucavanja i vredjanja "onih drugih" aj da potrosimo energiju u pronalazenje relevantnih i OBJEKTIVNIH referenci. Jer ako ubacimo ravnogoraske reference u ovaj clanak i komunisticke u onaj drugi, onda ladno mozemo da ubacimo i Majn Kampf u clanak o Jevrejima pa mirna Backa. al onda nemojte da se zalite kad nas kritikuju da smo pristrasni.--Maduixa kaži 18:21, 2. maj 2007. (CEST)

Ovo je iz Vučete Redžića, Građanski rat u Crnoj Gori. U knjizi on mešovito citira stvarne dokumente sa fiktivnim fabrikacijama iz aktuelne ratne propagande. On je obožavalac i biograf Pavla Đurišića, ali ne spori masakre Muslimana. A i leo otvoreno kaže: Đurišić je u saradnju sa Nemcima ušao otvoreno i javno, birajući od dva zla manje..."--Gorran 18:31, 2. maj 2007. (CEST)

Ovako

Članak jeste pristrasan jer koristi samo jedne, pristrasne, četničke izvore. Nažalost mi imamo veoma malo ili nimalo nepristrasnih izvora o zločinima i jednih i drugih, tako da moramo uskladiti obe verzije (i četničku i komunističku) u nešto što je najbliže neutralnosti. Naravno ukoliko postoji neki koliko toliko objektivan izvor onda on ima primat nad ovim pristrasnim, ali opet i njihova mišljenja navodimo u članku, naravno ne kao najzastupljenija nego kao sporedna. Znači članak treba da bude nešto tipa četnički izvori spominju da su partizani jeli malu decu za doručak^referenca, dok komunistički to negiraju i navode da su četnici to radili^referenca. I tako svaka rečenica koja je sporna; mi nismo tu da odredimo šta je istina, već da prikažemo svako relevantno mišljenje. --Jovan Vuković (r) 18:41, 2. maj 2007. (CEST)

Šteta što je situacija ovako napeta

Predlog je naravno na mestu. Problem je samo u tome što je proizvedeno je - i još se proizvodi - gomila propagandnog đubreta na ovu temu. I četnička i partizanska strana imale su taj aspekt fanatizma, koji je vodio u zločin, i da nije tolika tenzija, o tomi bi se moglo ponešto razumno napisati. Ovako nam preti samo zatrpavanje đubretom.--Gorran 19:00, 2. maj 2007. (CEST)

Antisrpstvo

Partizani su takođe bili antisrpski pokret, odnosno planirali stvaranje 5 republika (država) i dve pokrajne na srpskom etničkom prostoru.

Kao prvo, nije cijela bivša Jugoslavija srpski etnički prostor. U Sloveniji ne živi ni 2% Srba, u Makedoniji vrlo malo, u Hrvatskoj malo (najbrojnija nacionalna manjina), a u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori više. Na Kosovu ne živi 10% Srba, a mjesto im u Vojvodini uvelike oduzimaju Mađari, Hrvati, Rusini i drugi. U Sandžaku je većina Bošnjaka. Znači, samo se Beogradski pašaluk može smatrati približno srpskim etničkim prostorom.

Isto tako, Srbi su bili konstitutivni u BiH i Hrvatskoj, što nije slučaj s Hrvatima u Vojvodini i Boki kotorskoj, ni Bošnjacima u Sandžaku.

Znači, partizani nikako nisu bili antisrpski pokret. Glavni grad JUgoslavije bio je srpski Beograd, a u Srbiji su u to vrijeme izgrađeni kanal Dunav-Tisa-Dunav i pruga Beograd-Bar, a u ostalim republikama ništa posebno osim smjera prema Beogradu.

Još ste na članku NOPOJ napisali da su partizani većinom Srbi koji bježe od ustaškoga noža. Pa nisu onda bili srbofobi?!

--83.131.133.234 18:51, 2. maj 2007. (CEST)

• Slažem se da prva rečenica nije u skladu sa NPOV, ali ni ovo što si ti rekao ni malo ne odgovara |istini. Pre drugog svetskog rada Srba je npr. u hrvatskoj bilo mnogo, isto kao i u BiH, a Crna Gora je smatrana srpskom. Na Kosmetu je 99ih bilo 10 posto srba, a pre drugog svetskog rata mnooogo više --Jovan Vuković (r) 19:07, 2. maj 2007. (CEST)

Članak sam proširio i pri tom sam naveo literaturu koja nije "četnička" već kao izvor navodim i pukovnika mr Velimira Ivetića, arhivskog savetnika Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, u časopisu ove ustanove "Vojnoistorijski glasnik". Članak pukovnika Ivetića objavljen je u broju 1-2 za 2004. godinu pod naslovom "Slučaj partizanskih zločina na Malom Lošinju". Pozdrav svima i članak nisam još završio — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Savković (razgovor • doprinosi)

Članak je morao da se napiše na ovaj način, zato što brojni sumnjivci traže izvore, literaturu i opise događaja, da je napisan drugačije oni bi ga pojeli za doručak i izbrisali. Ovo je tema o kojoj treba pisati a ne da se stavlja ispod tapiha i o njoj ćutati jer u ratu nema nevinih. Prosto je nemoguće da je parizanski pokret bio kao u filmovima koji su snimani u Komunističkoj Jugoslavi i na koje smo se svi ložili. Za rat su potrebne dve vojske i ni jednoj nisu čiste ruke. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Savković (razgovor • doprinosi)

Ja bih skinuo ono antisrpstvo i pet republika (to je već politika, a i jako je sporno), pa bi mogla i da se skine POV markica --Gorran 21:40, 2. maj 2007. (CEST)

Može da se obriše ta rečenica ako se obriše i deo u članku "Zločini četnika u Drugom svetskom rat" u kojem stoji da je Ravnogorski pokret velikosrpski i genocidan prema nesrpskim elementima, to je isto politika i teške optužba. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Savković (razgovor • doprinosi)

Hej, druže, nisam mislio da se pogađam. Jesi li ti pročitao uopšte te materijale? Npr onu instrukciju i izveštaj? Četnici su nacionalistički banditi, partizani ideološki banditi - to je bar prilično jasno.--Gorran 21:58, 2. maj 2007. (CEST)

Prvo, svrstao si četnike i ustaše u isti koš u članku što je nemoguće. Nisi objasnio na koji način su partizani napali ustaški garnizon a pri tome pobili toliko četnika, mešaš babe i žabe. Drugo, četnici i partizani nisu banditi nego vojske u sukobu. Oni su se između sebe tako nazivali a ne treba mi tako da ih zovemo. Treba politika da se ukloni sa oba članka. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Savković (razgovor • doprinosi)

Nisam ih brate ja svrstao nego partizani. Kako je tekla borba za Bihać valjda si pročitao u Bihaćkoj operaciji. Gde su nahvatali četnike, koje i kako, iskreno nemam pojma - mogu samo da pretpostavljam. A što se ustaša i četnika tiče, valjda si video sve one silne sporazume, dogovore, zajedničke akcije, imam na stotine ako ti treba... Banditi, to naravno nezvanično. --Gorran 22:21, 2. maj 2007. (CEST)

Da su četnici i ustaše toliko sarađivali kao što stoji u literaturi u Komunističkoj Jugoslaviji ne bih ustaše onda pobili četničku elitu u Jasenivcu 1945. Moji sledeći članci će biti o saradnji ustaša i partizana, gde ću probati da dokažem uz naravno validnu literaturu da je partizanski pokret i građanski rat u Srba projektovan od Nemaca i Hrvata, kako i zašto, čitaćeš.

Hajde, i to čudo da vidimo. Nisam ja ni tvrdio da su se voleli, ni jedni ni drugi, ni treći. Ustaše su bili zločinci svetske super lige. Znam i ja dosta raznih primera - npr, kad su Nemci naterali ustaše da omoguće povlačenje Đujićevih četnika, dogovoreno je da se grupa ranjenih četnika evakuiše vozom. Tu grupu su ustaše u stanici Kostajnica skinuli s voza i poklalim njih preko 100 (decembar 1944.)--Gorran 22:37, 2. maj 2007. (CEST)

Pa, piši brate o tome, vidim da imaš dosta materijala, ljudi ne znaju za takve stvari, zato se stalno šokiraju kao i danas u vezi ovog članka,pozz --Savković 22:45, 2. maj 2007. (CEST)

Napisao sam Masakr u Blagaju 1941., pišem Prebilovce, Glinu, biće...--Gorran 22:56, 2. maj 2007. (CEST)

Najveći partizanski zločin, u svoj povijesti od 1941. - 1945. = Masakr u Bleiburgu, koji ovdje nosi sramotan naziv Zarobljavanje ustaša u Blajburgu. Naravno, među ubijenima bilo je ustaša, ali i običnih seljaka! Svaki članak na drugim Wikipedijama nosi naslov MASAKR U BLEIBURGU.

Isto tako, četnici i ustaše spadaju pod isti koš, samo nije Hrvatska nego Srbija, i obrnuto. Oni su se borili protiv istog neprijatelja = partizana. A i četnici i ustaše dio su fašističkog imperija. Činili su strašne zločine, dok su i partizani nešto slabijeg inteziteta.

Isto tako, većina partizana su bili Hrvati. No, kad su četnici osjetili da od njihove sulude velikosrpske ideje ne će biti ništa, preobukli su se i završili rat kao partizani i narodni heroji. Isto kao u kršćanstvu, Pavao doživio obraćenje i prestao progoniti kršćane.

Boško Buha slučajno je došao na teritorij pod kontrolom partizana i postao narodni heroj, a da je postao četnik bio bi narodni zločinac.

--89.172.80.26 14:02, 3. maj 2007. (CEST)

I još nešto. Nisu u Jasenovcu bili ubijani četnici, nego većinom Srbi pravoslavci. No, pokrštavanje na katolike i divljački masakri su prestali jer je Pavelić vidio da od toga nema ništa.

Osnovao je Hrvatsku pravoslavnu crkvu, kako bi iskorijenio srpsku. Onaj tko je ostao u srpskoj, bio je ubijen.

O vještačkoj HPC vama najbolje govori primjer Crnogorske PC, koju isto ne priznajete. O tome svjedoči i Pavelićeva rečenica:

U pravoslavlje nitko ne dira, ali u hrvatskoj državi ne može biti Srpske pravoslavne crkve.

Potvrda:

• Croatian Orthodox Church
• Hrvatska pravoslavna crkva

--89.172.80.26 14:15, 3. maj 2007. (CEST)

Ništa šta si ovde napisao se ne tiče ovog članka. Imaš puno pravo na svoje mišljenje, ali ova stranica nije mesto za njegovo iznošenje. Ništa šta si ovde rekao ne doprinosi kvalitetu ovog članka (kakve bre veze ima kako je Boško Buha završio u partizanima!??). Postoje bolja mesta za političke rasprave (i mesta na kojima ćeš biti `toplije` prihvaćen), idi na neki forum, ili diskusionu grupu. Ukoliko nastaviš sa ovakvim neproduktivnim komentarima, to se može kvalifikovati samo kao trolovanje, i pristup projektu će ti biti onemogućen. Pozdrav. -- Obradović Goran (razgovor) 16:34, 3. maj 2007. (CEST)

I te kako sam napisao ono što bi se ticalo ovog članka. Nije spomenut Masakr u Blajburgu, koji ovdje nosi grozni prosrpskokomunistički naziv. Ne spomenut Blajburg je isto kao u matematici ne spomenut broj.

--83.131.142.126 13:17, 16. maj 2007. (CEST)

Organizacija članka

Ja ne bih da se mešam u sadržaj članka ali mi nešto u vezi organizacije smeta. Članak Zločini četnika u Drugom svetskom ratu je organizovan tematski, po vrstama zločina, mada je mogao biti teritorijalno ili hronološki. Odabran je ovaj način, i to je u redu, ali smo ostali onda uskraćeni za pogled na geografsku ili vremensku raspodelu zločina.

Ovaj članak je organizovan gore od prethodnog. Navedeni su neki zločini za koje pretpostavljam da imaju veze sa zločinima prema srpskom stanovništvu, a ostali nisu pomenuti. Neki delovi su tek pomenuti, ko što je Crveni teror u Beogradu koji je još samo naslov bez sadržaja. U suštini su zločini izmešani, malo po geografskom malo po hronološkom principu. Usput nedostaju, po onom što ja znam, zločini oslobodilaca posle "progona nenarodnog elementa".

Ja sam krenuo da čitam oba članka i shvatio da se ne spominje ni Foča, ni Blajburg, makar usput, te stoga držim da su članci u ovom stanju ili još na nivou radne verzije ili ozbiljno pate od pojednostavljenja. Ko ima literaturu očekujem da će makar nabrojati u jednom odeljku zločine koji se smatraju bitnim tokom rata (oni posleratni nekako po naslovu ne spadaju tu). -- JustUser  JustTalk 22:59, 2. maj 2007. (CEST)

Tako treba, kada smo bili nacionalno ugroženi i pred istrebljenjem pojavili su se tamo neki partizani da sprovede "svetsku revoluciju" i lažno "bratsvo i jedinstvo" u trenutku kada su nas Nemci i Hrvati vodili na klanje. --Savković 23:09, 2. maj 2007. (CES

---

Članke ovakve tematike treba da piše neko objektivan, bez emocionalnog naboja i neskrivene mržnje prema drugoj strani. Savkoviću, čast tebi na poznavanju materije ali ti si, brate , neobjektivan. Iz svake tvoje rečenice u članku (a i na stranici za razgovor) prosto kulja animozitet i mržnja prema partizanima što je sasvim dovoljno da te diskvalifikuje kao ozbiljnog pisca enciklopedijskih članaka o Drugom svetskom ratu. Mislim, svako ima pravo na svoje mišljenje i svoj stav o ovoj problematici, ali kako misliš da ću ti ja, kao nepoznavalac tematike, poverovati, ako ti smatraš da su partizani bili komunistička banda belosvetskih hohštaplera, a četnici cvećke koje su samo branile srpski narod od pokolja? I to svoje mišljenje i ne pokušavaš sakriti, već ga i naglašavaš u svakoj rečenici. Gde je tu ozbiljnost i objektivnost jednog wanna-be istoričara koji će možda jednog dana doći u napast da napiše i neki ozbiljniji članak na nekom ozbiljnijem mestu? Ali, taj članak će morati biti nepristrasan, ozbiljan i hirurški precizan, bez ikakvog emocionalnog naboja koji bi mogao ugroziti objektivnost i uverljivost iznetih podataka.

Eto, pokušao sam biti i dobronameran i neugodno otvoren. Pa kako ko bude razumeo.

--delija 23:51, 2. maj 2007. (CEST)

Ovako....

Ajd da se sad opet malo zѕdržimo jalovih vređanja i prozivanja i da uradimo nešto konkretno. Ja žu sad da izložim ono što mislim da je nepotpuno, neprilično, i dr. vrstu zamerki, a vi odlučite šta s tim:

Tokom neprijateljstva partizani su kršili pravila rata i Ženevsku konvenciju prema pripadnicima JVuO zaštićenim običajima rata i Ženevskoj konvenciji.

Ova rečenica kao i mnoge druge koje ću navesti, ako ostane ovako sama, može vrlo lako da se protumači kao četnička propaganda. Da se to ne bi desilo, potrebno je prvo da se navede izvor odakle je uzeta ta tvrdnja, a onda i da se obrazloži. Dakle fali joj jedan brojčić gore koji bi ukazivao na knjigu, tj referenca, a onda da se i malo obvrazloži, naravno, opet uz referencu. Kako su to partizani kršili ženevsku konvenciju? konkretan primer, sa refnjerencom.

Rukovodstvo partizanskog pokreta pridavalo je poseban značaj borbi protiv JVuO, pa je vodila smišljenu propagndu kampanju u cilju širenja boljševičke ideologije i jačanju mržnje prema političkim neistomišljenicima.

Ova rečenica bi bilo bonje da počinje sa: Pera perić (ili ko već) tvrdi u svojoj knjizi/članku da je rukovodstvo... Tu tvrdnju potkrepljuje primerima .... I na kraju, naravno, brojčić, referenca.

Zločini su bili prihvaćena praksa kod partizana.

Isto kao prethodna rečenica.

Partizanski pokret takođe je bio antisrpski, odnosno predviđao je stvaranje pet republika (država) i dve pokrajne (republike) na srpskom etničkom prostoru. U skladu s ovim takođe je vođena propagandna kampanja protiv srpske crkve.

Isto. Navesti primere i referencirati ovu rečenicu i dotične primere.

Pasje groblje - cela priča je ok, ali da se navede odakle je preuzeta. Dakle opet referenca.

Partizanski preki sudovi - malo više objasniti, referencirati, naravno. Poznata nam je svima ona priča o streljanjima sopstvenih članova zbog uzete jabuke bez toga da ju je seljak dobrovoljno dao, i sviz znamo koliko licemerja ima u svemu tome. Međutim, to što je meni moja baba Savka pričala, mogu da okačim mačku o rep ako nemam knjigu i OBJEKTIVNOG istoričara koji će to da potvrdi, koliko god to bilo istinito, i bez obzira koliko ja mojoj baba Savki verovala.

Prvooptuženi Novica je pre rata bio sudija, dok je njegov rođak i ubica, Sava, bio krijumčar duvana.

Veoma lep primer toga kako ratna oluje uzdigne šljam, a na dno povuče ljude koji vrede. Međutim, potrebna je referenca kako bi se toj priči dalo na težini.

Partizani su još od leta 1941. godine činili: ubistva prema svom partijskom programu, pljačke, paljenja opštinskih arhiva, itd.

Referencirati svaku tvrdnju ponaosob. Kakvi su to partijski programi za vršenje zločina? Paljenje opštinskih arhiva - zašto? Kakvu su korist imali od toga? Sve ovo je potrebno malo više i detaljnije objasniti. I referencirati, naravno.

Njihov veliki zločin s kraja 1944. godine, kada su se dočepali vlast uz pomoć Sovjeta, bacio je u zaborav nedela iz prethodnog perioda.

Izbegavati reči kao "dočepali vlasti" i uopšte taj pristrasni ton iz celog članka. Neutralnost i suve činjenice su ono što enciklopedijskom članku daje težinu, ne poetska ssposobnost njegovog pisca. To bi bilo ok da pišemo književna dela. Ali pošto pišemo enciklopediju, stvari stoje malo drugačije.

Samo u zborniku nedićevih dokumenata, koji su sami komunisti odabrali i objavili 1965. godine, navedeno je oko 1.000 imena njihovih žrtava (nenaoružanih, odnosno civila) u Srbiji pre jeseni 1944. godine. Samo jedna dopuna spiska žrtva komunizma iz 1941. godine sadrži 76 imena zemljoradika, činovnika, domaćica, sveštenika, zanatlija... Na ovom dopunskom spisku je i ime čuvenog akademskog slikara Mihajla Markovića iz Užica.(2)

Ovo je fino referencirano, mada treba da se tehnički prilagodi fazonu Vikipedije. Međutim, ako pisac ne zna kako se to radi, nema problema, dovoljno je i ovako kako je to ovde uradio. Neko će već srediti tehničku stranu.

Ubistva su nastavljena i 1942. godine. Samo tokom avgusta policija vlade generala Milana Nedića zabeležila je 18 slučajeva ubistva civila. Na primer:

Svo ono špto sledi ovom, je ok, ali pod uslovom da se ovde stavi referenca odakle je sve što sledi preuzeto. Zatim, ne treba zaboraviti da su izvori iz Nedićeve vlade, tako da ne bi bilo na odmet da se doda još neki izvor koji nije sličan prvom. Drugo, mislim da nije neophodno stavnjati tolike citate. Dovoljno je napisati da su stradali obični ljudi, zemljoradnici, domaćice, zanatlije, iz tog i tog raszloga.

Za sada se najviše zna o zločinima Kosmajskog partizanskog odreda, kojim su komandovali Marko Nikezić, Draža Marković i njegova buduća žena Božidarka Kika Damjanović. Poznat je spisak od tačno 200 žrtava kosmajskih partizana, samo sa teritorije današnje opštine Sopot. U vezi ubistva dve učiteljice i drugih meštana sopotskog sela Mala Ivanča, koje se prema citiranom izvoru Nedićeve policije odigralo u noći između 15. i 16. decembra 1943. godine, na osnovu crkvenih knjiga, ali i na osnovu svedočenja partizana, koji su se time hvalili, hroničar piše:

Ovo referencirati. Poznat je spisak - kako? Gde? Odakle je taj spisak? Gde ga je autor našao? Gde je našao tvrdlju da taj spisak postoji? Ko je napravio taj spisak? Ko su svi ti ljudi čija se imena navode? Ne zaboravite da ima puno ljudi kojima ta imena ama baš ništa ne znače, i da bi bilo lepo dodati i titule/zvanja pored tih imena. Npr. Pera Perić, oblasni komesar komunističke partije Jugoslavije ili šta već...

Ce citat koji sledi nije potreban. Može i da se prepriča.

Na osnovu ovog izveštaja NGO "Istina" iz Zagreba podnela je krivičnu prijavu protiv Rade Bulata, ratnog komandanta 13. proleterske brigade, nastanjenog u Zagrebu, za ubistvo najmanje 218 lica.

Šta je na kraju bilo? Jel su ga osudili? Jel su ga oslobodili? Jel su mu uopšte sudili? Referenca.

I tako dalje... vidim da u poslednja dva naslova ima dosta referenciranih rečenica i to je ok. Toliko o referenciranju i objaktivnom pisanju članka.

Drugo, Slažem se sa Filipom, sama struktura članka bi trebalo da se malo sredi.

Treće, izbaciti iz članka kao literature i reference Samardžića i Ćirovića, jer su očigledno pristrasni i nenaučni izvori.

Treće, evo ti Delijinog komentara, pa ti vidi da li sam u pravu ili nisam. Neko ko nema pojma o tematici, da bi mogao uopšte da uzme za ozbiljno bilo šta što piše u članku, mora da čita jedan obestrašćen i neutralan članak, koji ubeđuje činjenicama a ne velikim rečima. Toliko od mene, za sada.--Maduixa kaži 00:09, 3. maj 2007. (CEST)

Samo polako! Odakle Vama Maduixa pravo da krijumčare duvana nazivate šljamom? Naprotiv - postojao je državni monopol na duvan i korumpirani državni aparat, a šverc duvana je bila neka vrsta organizovane mreže samopomoći i ljudi koji su se time bavili - rizikujući život - bili su cenjeni i dobro primani svuda.:-)))

"Glede" optužnog predloga NGO "Istina" (taj pasus sam ja dodao), javni tužilac nije prihvatio optužni predlog i nije podigao optužnicu. Pa suđenja nije ni bilo. A najviše ih je ustvari grizlo što su Kleut i Bulat primali nacionalnu penziju od države Hrvatske...--Gorran 00:44, 3. maj 2007. (CEST)

Oćemo li mi nešto konkretno da radimo ili samo da naglabamo?

Što se krijumčara duvana tiče, znam ja neke koji su i čitave države izgradili na tom svom eto, prinudnom zanatu na koji ih je nevaljala država naterala... Al aj, to nije tema ove priče.:):):) Molim da se barem nešto prokomentariše celo oneo moje pisanije, da ne bude da sam džaba gulila ove ovde moje izlizane tipke na kojima se više ni slova ne vide... Ja bih stvarno volela da se od ovoga napravi jedan lep enciklopedijski članak na kom ama baš niko ne može da nam ništa zameri. Ovakve teme zahtevaju hladnu glavu i punu torbu još hladnijih činjenica joje mogu i najusijanije glave da rashlade.--Maduixa kaži 00:51, 3. maj 2007. (CEST)

Mislim da ćemo naglabati

Za "jedan lep enciklopedijski članak" neophodna je jasna ideja i struktura, kao što je lepo primetio  JustUser . Naprimer, da se podele po vrstama - recimo na ideološki inspirisane zločine nad neistomišljenicima i na zločine nad ratnim zarobljenicima. A ima još jedna grupa, meni posebno zanimljiva: zločini nad "svojima". Ne postoji gotovo ni jedna brigada u kojoj neko nije streljan iz nekog neverovatnog razloga. Dva borca Treće krajiške su uzela nekoliko sirovih krompira. Jedan borac Treće sandžačke je ispoljavao nostalgiju i stalno se pitao kako se snalaze njegovi kot kuće, što - objektivno, jelte - podstiče dezerterstvo.

Pa onda unutar svakog dela postoji struktura: na primer, unutar ideološki motivisanih zločina, imamo period eskalacije (tzv. "lijeva skretanja"), pa onda oseka i period narodnjačke propagande, pa onda eskalacija u vreme konačnog oslobođenja...

itd...

Sve što si napisala je na mestu, ali... Kanda fali još nešto... Objektivno teška tema. Ja sam izabrao postmodernistički pristup :-) --Gorran 01:08, 3. maj 2007. (CEST)

Dobro je!, ni onaj članak o zločinima četnika nije primer objektivnosti, još kad se čita da se svi četnici bacaju u jedan isti koš, bili pripadnici jugoslovenske vojske u otadžbini ili onih nacionalnih četnika itd. U našem narodu je dalje tabuizirana tema govoriti o zločinima komunista. A šta je komunizam bolji od fašizma, isto sra*e (da mi gospoda oprosti izraz), drugo pakovanje. Znamo da je Milošević bio "komunjara" i onda smo protiv komunizma, ali tu i prestajemo. -- Carski 04:30, 3. maj 2007. (CEST)

Pa daj onda da počnemo...

OK, fali nešto al aj da već jednom počnemo da sređujemo ovo što može da se sredi, a usput će nam još pasti neka ideja. Ne bih htela da na kraju neki admin mora da zalepi ovde ono

Manje priče, više delovanja. Ja ne mogu da sređujem reference jer ja nemam te knjige, nego ih ima onaj koji je napisao članak, pa neka on počne... --Maduixa kaži 09:16, 3. maj 2007. (CEST)

Poizbacivao sam nekoliko rečenica kojima u članku nije bilo mesto. OK, imamo priličnu količinu referenci, i to je pohvalno, i sa njihovim dodavanjem treba nastaviti. E, sad. Prvo šta treba uraditi je ponovo napisati uvod, jer ovaj predstavlja promašenu temu. Ovo je uvod za članak Zločini partizana nad četnicima, a ne za ovaj članak. Znači, u uvodu ne pisati koliko su partizani mrzeli četnike, već navesti koga sve (znači ne samo Srbe) su, kako, kada i koliko ubijali, zatvarali, mučili.. Isto važi i za glavninu članka - verujem da ipak nisu samo Srbi stradali od partizana, treba pisati o svim zločinima (čak sam čuo (a i siguran sam da je i toga bilo) za zverske zločine partizana prema nemačkim vojnicima). Na dobrom smo putu da od ovog članka napravimo sasvim pristojno enciklopedijsko štivo. Samo pisati hladne glave, suvim činjenicama, i neostrašćeno. Pozdrav :) -- Obradović Goran (razgovor) 10:21, 3. maj 2007. (CEST)

Još nešto

Mislim da ne bi bilo loše dodati te priče o krompirima, to jest, zločine nad sopstvenim ljudima, koji su po meni, strašniji od zločina nad neprijateljem. Ima li neko nešto referencirano da se može dodati?--Maduixa kaži 20:35, 3. maj 2007. (CEST)

Nema potrebe da se ovaj članak razdvoji, zbog toga što ima i dužih člankova od ovog. Članak je dobar, nabraja i opisuje zločine.--Savković 17:36, 7. maj 2007. (CEST)

Članak je totalno nepovezan. Jedan pododeljak nema veze sa drugim. -- Bojan  Razgovor  17:48, 7. maj 2007. (CEST)

Jama kod Vidrovana

Sad nemam vremena za kopanje po istorijskoj literaturi ali uputiću vas samo na jedan novinski članak koji samo u jednoj rečenici govori o tome. [1]. Inače, ova jama kod Vidrovana je opšte poznata stvar u Nikšiću.--Stojan Mićović 23:26, 27. jul 2007. (CEST)

---

To što je ta jama "opštepoznata" na Vikipediji ne vredi, nego deder referenciraj ti tu izjavu...--Maduixa kaži 23:28, 27. jul 2007. (CEST)

pročitaj članak--Stojan Mićović 23:29, 27. jul 2007. (CEST)

---

U čemu je problem sa takvim izvorom?--Stojan Mićović 23:45, 27. jul 2007. (CEST)

---

Evo vam još jedan izvor za jamu kod Nikšića [2], u donjem dijelu se navodi ta jama. Tu je naveden lokalitet Gornje polje, a Vidrovan je mjesto u Gornjem polju. Navodi se i zašto se zove Kotorska jama.U članku [3] se tačno kaže i koliko je ljudi poginulo.Pročitaj te pa onda recite šta nije u redu sa takvim izvorom i ko to procenjuje da li je ili ne neki izvor dobar ili ne?--Stojan Mićović 10:19, 31. jul 2007. (CEST)

---

Pa stavi ih u tekst. Reference treba da stoje u članku, a ne u razgovoru.--Maduixa kaži 10:25, 31. jul 2007. (CEST)

I "pročitajte" se piše zajedno.--Maduixa kaži 10:26, 31. jul 2007. (CEST)

-- na crnogorskom je pročitaj te, odvojeno:))))))--Stojan Mićović 11:56, 31. jul 2007. (CEST)

---

Hm... Jel treba da te podsećam da je ovo vikipedija NA SRPSKOM? --Maduixa kaži 12:00, 31. jul 2007. (CEST)

---

I budi ljubazan i ne sklanjaj šablon. Jel ti toliko teško da sve ove tvoje izvore koje si naveo ovde preneseš kao reference u sam članak? Ne možeš sklanjati šablon bez da ga zameniš validnom referencom. --Maduixa kaži 12:03, 31. jul 2007. (CEST)

---

Pa čekaj, stavio sam kao spoljašnju vezu, šta treba još da se uradi?A i ne znam tačno kako se to radi, kod referenci, pa jel bi mogla to ti da uradiš pošto ja ne znam--Stojan Mićović 12:55, 31. jul 2007. (CEST)

---

Pa tako reci... Evo, ja ću da stavim jednu, a ti onda pokušaj sam sa drugima.--Maduixa kaži 13:01, 31. jul 2007. (CEST)

---

Eto, stavila sam ti prvu referencu, a ti sad stavi ostale. Svaku jamu treba da referenciraš. Mada, moram da ti napomenem da ti izvor i nije neki. Uopšte nije preporučljivo referencirati izvorima "druge strane", da tako kažem, jer u 99 % slučajeva nisu objektivni. Bolja i prihvatljivija referenca bi bila neki daleko neutralniji izvor. Četnici, nikako. Bil ti verovao da ti ja stavim u članku o četničkim zločinima referencu koju je pisao neki osvedočeni komunista? Ne bi. Prema tome...--Maduixa kaži 13:08, 31. jul 2007. (CEST)

---

E, super, samo dovoljna je ta referenca, a članak u novinama sam naveo samo kako bih pokazao da je ta stvar opštepoznata. Samo mala naznaka, to je sve jedna jama..Kotorska jama kod Vidrovana u Gornjem Polju kod Nikšića tako da ne treba ovaj šablon kod drugog djela--Stojan Mićović 13:33, 31. jul 2007. (CEST)

---

A šta je sa ovim?

jama u selu Griže kod Berana, Šahotička jama u Cerovu kod Bijelog Polja, Šavnička jama, jama na Radovču, jama kod Rijeke Crnojevića ...

Pošto znam da ti nisi dodavao ove jame, onda ću šđablon staviti na njih, a ovu tvoju ću da referenciram na kraju, a ne ovako u sredini. I molim te, razmisli još jednom o vrsti izvora tj o ovome što sam malopre rekla. Mene baš briga, kao što već sam znaš. Ali naći će se neko ko će proglastiti taj tvoj izvor nevažećim i pristrasnim.--Maduixa kaži 13:46, 31. jul 2007. (CEST)

Postovani jedan komentar i od mene. Vidim da se ovde cesto pominjue Milosav Samarzic i to u nekakvom negativnom kontestu. Napomenuo bih Vam da se tome Samardzicu nista nemoze prigvoriti covek je veoma temeljit u svom radu autor je na esetine knjiga o cetnicima poseuje ogromnu arhivu dokumanata i jedini greh ako to mogu tako nazvati je sto nije komunista pa da pise o njima. Mislim a je neprikladno da mi koji od istorijske graje imamo internet i mozda po kopju knjigu komentarisemo ra toga coveka jer mu nismo dorasli ni u kom pogledu a najmanje u saznanjima za esavanja u Srbiju za ww2. Stoga vas molim da kada govorite o ovom coveku i njegovom radu iskazete malo vse postovanaj koje rad ovoga publiciste svakako zasluzuje.

Srbija, EU i zločini partizana iz WW2

Jedan od preduslova Srbije da uđe u EU je da otkrije zločine komunista, kako tokom WW2, tako i tokom postojanja Komunističke Jugoslavije. Sve države iz istočne Evrope koje su ušle u EU su napravile otklon prema komunističkim zločinima. Tako da je cela državna kampanja oko otkrivanja Dražinog grobnom mesta ustvari jedan od preduslova ulaska Srbije u EU. Pored toga nedavno je pokrenuta i nova kampanja, a to su zločini partizana u WW2. List Pres od 7. juna 2009.„Grobnice svuda po Srbiji“, Večernje novosti od 8. juna 2009. „Srbija hoda po mrtvima“, gost vesti B92 direktor instituta za savremenu istoriju dr Momčilo Pavlović, koji tvrdi da su od 1944. do 1946. partizani ubili 80.000 ljudi u Srbiji Vesti BE92 od 9. juan 2009., pa opet V. novosti od 9. juna 2009. „Ledina topljena krvlju“. Međutim, ovaj članak zbog određenih korisnika će moći tek da se sredi kada Srbija bude postala članica EU.--Svift (razgovor) 09:04, 10. jun 2009. (CEST)

Evo još nekih tekstova o zločinima partizana: Jugoslovensko krvavo proleće Savo Gregović, jul 2004. „Uništavanje srpske elite“ Ljubomir Tešić jun 2006. „Između srpa i čekića“, decembar 2006.„Igre kažnjene smrću, Glumci – streljani!“, maj 2007. „Prvi put u javnosti: ZLOČINI KOMUNISTA“, april 2009. Streljano oko 800 Zaječaraca! 10. jun 2009. Ubijani noću, u potaji, 11. jun 2009. A Slovenci su među prvima sa prostora bivše Jugoslavije počeli da otkrivaju zločine komunista, videti ovde, mart 2009. a i video o masovnoj grobnici u Barbarinom rovu, ovde. „I Crnogorci traže žrtve iz masovne grobnice“, 14. mart 2009.--Svift (razgovor) 21:57, 11. jun 2009. (CEST)

današnja izmena

je vraćena. Formalni razlog je uporno korišćenje izraza „izdajnici“, koji je protivan neutralnoj tački gledišta. Veći problem je masovno uklanjanje teksta tek tako. Ovom tekstu je potrebno temeljno čišćenje i to nalepnice koje stoje na vrhu jasno kažu. Vraćena izmena je sačuvana u istoriji izmena kao [4]. Izmene članka su vrlo dobrodošle sve dok se temelje na neutralnim istorijskim izvorima. --Dzordzm (razgovor) 02:02, 10. jul 2009. (CEST)

Osnovana Državna komisija za tajne masovne grobnice

U petak, 13. novembra 2009. održana je prva osnivačka sednica Državna komisija za otkrivanje i obeleževanje masovnih tajnih grobnica. Partizani su, od oktobra 1944. do 1946. godine, posle masovnog pogubljena pokopali više desetina hiljada ljudi u tajne masovne grobnice širom Srbije. Predsednik komisije je Državni tužilac Republike Srbije Slobodan Radovanović. O prvoj sednici ove komisije pišu v.novosti: „Plan pa otkopavanje“ Na poziv Državne komisije u ponedeljak,16 novembra 2009. godine, na drugoj sednici prisustvovaće i stručnjaci za tajne grobnice iz Slovenije. „Žrtvama, ipak, vraćeno dostojanstvo“--Svift (razgovor) 21:02, 15. novembar 2009. (CET)

Vlada Srbije i Ministarstvo pravde formirali Komisiju za tajne grobnice ubijenih od 1944. godine, sa zadatkom da otkrije i obeleži grobnice na način kakav i žrtvama pripada, izjavio državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. Videti ovde--Svift (razgovor) 07:46, 18. novembar 2009. (CET)

Sajt Komisije za tajne grobnice

Komisija za tajne grobnice Ministarstva pravde R. Srbije je osnovala sajt koji se nalazi na ovom internet domenu Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. Na ovom sajtu nalazi se Rezolucija 1481 Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, koja je usvojena 25. januara 2006. u kojoj se nalaže da je civilizacijska potreba za međunarodnom osudom zločina totalitarnih komunističkih režima. Takođe, na sajtu se mogu videti snimljene lokacije masovnih grobnica na kojima će biti izvršena ekshumacija „Lokacije grobnica“. Isto tako dostupan je na sajtu i veći broj dokumenata na uvid javnosti, a najviše su sačuvani spiskovi streljanih i knjige ubijenih„Dokumenta“.--Svift (razgovor) 21:04, 22. jul 2010. (CEST)

Komisija za otkrivanje tajnih grobnica ljudi streljanih posle 1944. godine otkrila je u selu Zmijanac kod Boljevca mnogobrajne ljudske posmrtne ostatke prilikom sondiranja mesta masovne grobnice. Na licu mesta izašla je policija koja je obezbedila lokaciju, ao masovnoj grobnici obavešteno je više tužilaštvo u Zaječaru.Boljevac masovna grobnica iz 1944.--Svift (razgovor) 19:13, 2. oktobar 2010. (CEST)

Bilo je sinoć i na vestima B92 baš o ovoj masovnoj grobnici kod Boljevca Komisija u potrazi za grobnicama--Svift (razgovor) 19:29, 2. oktobar 2010. (CEST)

Jeste, bilo je na b92, par minuta o tome, samo ne rekoše ni reč o tome ko je pobio sve te ljude, pa bi neko pomislio da su to možda uradili četnici ili ustaše. --Serbian (razgovor) 01:49, 3. oktobar 2010. (CEST)

?

Kakav je ovo članak pobogu? Prvo, sam naslov je nerazumljiv - koji partizani? --Poki |razgovor| 19:50, 2. oktobar 2010. (CEST)

U pravu je Poki, treba preimenovati u "Zločini komunista nad srpskim civilima", naziv je mnogo konkretniji.--Serbian (razgovor) 01:49, 3. oktobar 2010. (CEST)

Pola partizana-seljaka nije ni znalo šta je to komunizam. --Poki |razgovor| 20:19, 3. oktobar 2010. (CEST)

Pa šta onda predlažeš? "Zločini partizana nad srpskim civilima"? Ili je možda najbolje da se članak sjedini sa zločinima ustaša, pa da se zove "Zločini partizana i ustaša nad srpskim civilima"? --Serbian (razgovor) 22:46, 3. oktobar 2010. (CEST)

Ne. --Poki |razgovor| 23:01, 13. oktobar 2010. (CEST)

Je l si provalio da nemaš kulturu dijaloga? --Poki |razgovor| 18:44, 14. oktobar 2010. (CEST)

Bravo Pokrajac, odličan kambek, a samo ti je deset dana trebalo da ga smisliš. --Serbian (razgovor) 23:17, 14. oktobar 2010. (CEST)

Opet praviš iste greške u dijalogu. --Poki |razgovor| 19:30, 17. oktobar 2010. (CEST)

Revert

Crni, jel mozes molim te da objasnis zasto terorises clanak? Ono sto ti radis je kao kad bi u clanku o zlocinima nacista nad Jevrejima dodao "Pogledaj jos: zlocini Jevreja nad nacistima"--Serbian (razgovor) 03:11, 7. oktobar 2010. (CEST)

ne vidim u čemu je problem da se to briše u članku, niti zašto bi smetalo da se napiše članak o Jevrejskim zločinima. Nego ovaj članak treba podeliti na više. -- Bojan  Razgovor  05:44, 7. oktobar 2010. (CEST)

Sporno

Rečenice tipa "nad telima unakaženih građana" su prilično opšte. Koji su građani u pitanju? Jesu li žene i deca? Jesu li civili? Jesu li vojnici? Jesu li pripadnici oružane formacije u službi okupatora? --Mladifilozof (razgovor) 10:42, 21. oktobar 2014. (CEST)

Dalje, kao ultimativni citat daje se svedočanstvo okupacionog komandanta Kolašina. Po prirodi posla, on će o ustanicima govoriti sve najgore. Imamo li neki pouzdaniji izvor? Postoje li ozbiljna naučna istraživanja? Zbog čega su ti ljudi ubijeni? Samo zato što su "pravednici, Srbi pravoslane vere i nacionalno opredeljeni"? Imaju li neku navodnu krivicu? Jel bilo suđenja? Imamo li neke dokumente o tome?

Sve ovo, i još mnogo toga, fali da bi ovo postao dobar članak. --Mladifilozof (razgovor) 10:42, 21. oktobar 2014. (CEST)

Sudija i "krijumčar duvana"

"Prvooptuženi Novica je pre rata bio sudija, dok je njegov rođak i ubica, Sava, bio krijumčar duvana."

Osim što prvi put čujem da je Sava Kovačević bio krijumčar duvana (i za to treba dati dokaze), glavno pitanje glasi: Za šta je ovo relevanto? Pa niko od njih nije osuđen za ono što je radio pre rata, nego za ono što je radio u ratu. Jedino ako neko želi da pojača dramski momenat o putevima ljudskih sudbina (tipa, sudija je postao saradnik okupatora a krijumčar duvana narodni heroj). --Mladifilozof (razgovor) 10:48, 21. oktobar 2014. (CEST)

Ubistva prema partijskom programu

"Partizani su još od leta 1941. godine činili: ubistva prema svom partijskom programu..."

Opet, ukoliko neko u članak stavi ovakvu rečenicu dužan je da citira taj partijski program prema kom su ubistva vršena. --Mladifilozof (razgovor) 10:50, 21. oktobar 2014. (CEST)