Razgovor s korisnikom:Sabate/Arhiva 1

Ovo je arhiva stranice za razgovor, ne menjajte je!
(mart 2006. — septembar 2010)

Pozdrav, Sabate/Arhiva 1. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Sabate/Arhiva 1. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --Filip § 02:01, 2. mart 2006. (CET)

Članak o Budizmu

Slobodno ga menjaj :) Vidim ko ga je pisao i verujem da tekst nije napisan sa lošom namerom, već je, verovatno, neki nezgrapan prevod ili nezgrapno prepričavanje nekog drugog lošeg teksta. U svakom slučaju, Vikipediju može menjati svako, pa i ti. --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 2. mart 2006. (CET)

He, iz ovoga što si napisao ne mogu da provalim da li me prepoznaješ. Ehej, bre, to sam ja, nik! :)

Ma vidim da nije sa lošom namerom, to je iz nekog maturskog rada koliko vidim, ali je baš, baš, loše... Neverovatno je šta prolazi u našim školama (gomila delova prepisana iz gimnazijskog udžbenika za sociologiju) :)

Sad kad krenem da deljem: budizam, anarhizam, aikido... ima samo da pršti :))) --Sabate 02:05, 20. mart 2006. (CET)

Heheh... Ajd, pa dobrodošao onda :) --Miloš Rančić (razgovor) 04:54, 21. mart 2006. (CET)

---

Izvini, hoće li budizam biti uskoro završen?--Maduixa kaži 09:58, 26. jun 2007. (CEST)

Takmičenje

Hvala što si odlučio da učestvuješ u takmičenju u sređivanju članaka. Ukoliko imaš nekih problema ili nejasnoća, slobodno se obrati za pomoć ili meni ili na strani za razgovor stranice takmičenja ili na nekom od trgova. Kako bi takmičenje prošlo što uspešnije, i kako bi što više članaka bilo uspešno sređeno (po oceni žirija), navodim nekoliko saveta što se tiče stvari koje treba ispraviti u člancima za sređivanje. Naravno, svaki članak se razlikuje i kod raznih članaka je potrebno ispraviti različite stvari, ali ovo je spisak ispravki koje su najčešće neophodne:

• dodavanje unutrašnjih veza.
• dodavanje zagrada za transliteraciju.
• napisati uvod ukoliko ne postoji.
• podeliti tekst na poglavlja (razlamanje teksta).
• gramatičko stilske ispravke (na primer prezent zameniti prošlim vremenom).
• svrstati članak u odgovarajuće kategorije i dodati međuviki ako je moguće.
• Zamena navodnika "" sa „“.

Srećno na takmičenju! -- Обрадовић Горан (разговор) 16:59, 11. jul 2010. (CEST)

Trebalo bi još jednom proći kroz članak „Adresni kod“. Ne bi smeli da se linkovi nalaze u sredini teksta. Radi preglednosti, trebali bi da budu ili u spoljašnjim vezama ili u vidu reference pa da budu izloženi u delu „Izvori“. Pogledaj kako je uređena prva referenca. Isto, trebalo bi referencirati delove gde je postavljen šablon „činjenica“ i ukloniti šablone nakon referenciranja. Nisam proverio, možda se u navedenom izvoru već nalaze podaci za koje se traže izvori, a ako se ne nalaze, trebalo bi naći na netu neki drugi izvor. --SmirnofLeary (razgovor) 23:19, 13. jul 2010. (CEST)

Imaš pravo što se tiče sređivanja teksta. Nije nužno da nalaziš izvore, samo si trebao postaviti šablon {{без извора}}, pa da članak pripadne toj kategoriji na koju će nadam se isto doći red za obradu. Opet, sad sam dodao par izvora, tako da više ne ide taj šablon. Što se tiče navođenja neimenovanih linkova u tekstu ne znam gde si naišao na podatak „s obzirom da je direktno navođenje linka formalno prihvaćeno kao način navođenja“? Ja sam na strani „Pomoć:Uređivanje“ našao da piše: Neimenovana veza u telu članka se koristi samo za fusnote, a zaista je redak slučaj da se izvori tako navode. Isto mislim da nije pregledno niti praktično. Kad se nalazi u izvorima ili u spoljašnjim vezama, link ide uz još par podataka koji su vrlo važni. Pročitao sam nekoliko izvora sa neta i primetio sam da uglvnom svi kopiraju isti izvor, a s obzirom na to što ne znaju sami da sroče vest, pretpostavljam da novinarima i nije baš najajsnije šta je PAK. Sa druge strane ne vidim tu ništa komplikovano. Jedan ozbiljan izvor je ovaj - scribd. Inače, preimenovao sam članak u „Poštanski adresni kod“, a možda bi trebalo da bude „Poštanski adresni kod Srbije“ pošto i druge zemlje imaju slične kodove. Sve u svemu, tehnički gledano članku nije potrebno sređivanje, ali mu je potrebno dosta obrade kako bi se smatrao ozbiljnim. --SmirnofLeary (razgovor) 08:33, 14. jul 2010. (CEST)

Ta strana na kojoj su opisani stilovi referenciranja nije dobro odrađena. Lično sam par puta bezuspešno pokretao inicijativu da jednom za svagda rešimo pitanje referenciranja. Predložio bih da koristiš niz šablona koji postoje strana. Samo popuniš polja i staviš šablon između <ref></ref> Sad o stilu na koji šablon generiše referencu nije raspravljano. Šabloni su jednostavno preuzeti sa vikipedije na eng. jeziku. Videćeš da nisu prevedeni na srpski. --SmirnofLeary (razgovor) 16:12, 14. jul 2010. (CEST)

Imao sam zaista dosta ideja, koje nisu realizovane. Jedine realizovene su one koje izguram sam. Čini mi se da je takav slučaj i kod drugih korisnika. Ako imaš ideju, guraj je sam i ne troši vreme na dopisivanje i pokušaje da stekneš bar jednog kolegu koji će pomoći. Skorašnji primer je kategorisanje članaka za sređivanje. Pokušao sam da angažujem par ljudi za taj posao. Nekoliko njih je u početu bilo protiv da se to uopšte radi, da bi na kraju sam odradio ceo posao. Sad šta je u pitanju, ne bih znao da odgovorim. Da li je do mene i mog načina komunikacije sa drugima ili do mentaliteta naroda, ne bih znao. Što se tiče preslovljavanja (transliteracije), mislim da je ona izbegnuta kod šablona cite web, a u pravu si za ostale, čini mi se da kod šablona cite book nije izbegnuta. Uradio bih ja to da jeste jednostavno, ali i nije baš tako. U mnogim napisanim člancima su već dodati tagovi kod onih šablona kod kojih ima transliteracije, pa bi nakon podešavanja trebalo proći kroz sve te članke i skinuti tagove. To bi morao da uradi neki bot, a ja slabo baratam sa tim (bar za sada). Isto, u tom zahvatu trebalo bi te šablone prevesti i dogovoriti se oko stila. Negde bi i stil trebao da se prepravi. Ni to nije baš sjajno. --SmirnofLeary (razgovor) 19:23, 14. jul 2010. (CEST)

Izvori

Taj šablon obično stoji kada članak nema nijedan izvor. Ako nedostaju izvori za pojedinačne rečenice, bolje je koristiti šablon {{чињеница}} i time staviti do znanja za šta se konkretno traži izvor. Međutim, opet, ovo su nijanse, pa ti postupi kako misliš da je ispravnije mickiτ 20:39, 18. jul 2010. (CEST)

Jap, u pravu si. Skaliranje! Sad sam proračunao srednju kvadratnu za helijum, ispada ~ 1400 m/s. To je taj red veličine. Možda bi trebalo navesti podatke (v, n, T) ispod slike, da ne plašimo narod poređenjima. Bilionima i trilionima, kad se ono ustvari kreće brzinama 100, 200, 1000 m/s? --SmirnofLeary (razgovor) 06:13, 27. jul 2010. (CEST)

Sastanak Vikipedijanaca

U nedelju (1. 8. 2010.) se u Domu omladine u Beogradu (prvi sprat, ulaz iz Makedonske) održava sastanak Vikipedijanaca. Ako si u Beogradu, bilo bi lepo da svratiš! -- Обрадовић Горан (разговор) 22:19, 30. jul 2010. (CEST)

Nebeske kazne

To je sad u modi, komentari sa nebeskim kaznama se često sreću i na člancima u medijima, Politika, RTS, B92, itd. Jbg, mi bejasmo napredni u odnosu na Zapad, barem što se tiče nebeskih kazni, i sada kada oni napuštaju nebeske kazne, prosvjećuju se posljednjih decenija, mi im se vraćamo. Šteta. Ali valjda će razum prevladati. „San razuma proizvodi monstrume“, reče španski slikar Goja. Pozdrav. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:24, 31. jul 2010. (CEST)

Odgovor

Rekao sam već, svako tumači na svoj način. Ja sam objasnio šta sam mislio porukom, i ne mogu ja svakom pojedinačno da objašnjavam, neko će prihvatiti objašnjenje neko neće, to nije moja briga. A ja sam svjestan da svi mi jedni drugima čitamo poruke, tako da moja poruka nije nikakav odraz privatne komunikacije između Baš Čelika i mene. I da, ovdje se komunicira dosta sa frazama. --Željko Todorović (razgovor) 02:30, 31. jul 2010. (CEST) s. r.

Dobro, fino što si shvatio da će svako razumjeti nešto kako mu volja, i ja ne mogu da utičem na to. Vezano za Verlora, pa to je što negdje sigurno postoji hiperveza ka njemu. Ne smeta mi to, baš me briga. Ja nisam ni bio ovdje u njegovo vrijeme, tako da ne znam šta je on radio. --Željko Todorović (razgovor) 14:04, 31. jul 2010. (CEST) s. r.

Eto uklonjena je kategorija. --Željko Todorović (razgovor) 14:10, 31. jul 2010. (CEST) s. r.

Spomenica

Dao sam ti spomenicu zbog ovoga (sjajno si uočio grešku!). -- Обрадовић Горан (разговор) 15:41, 31. jul 2010. (CEST)

Pa baš na to mislim. Broj trilion postoji u srpskom, ali se (vrlo) razlikuje od istoimenog broja u engleskom. A kad neko prevodi bez da vodi računa, onda ispadne trillion -> trilion, a to baš ne valja, a teško je uočiti. I zato mi se svidelo kad sam video da ti uočavaš takve stvari :) -- Обрадовић Горан (разговор) 16:59, 31. jul 2010. (CEST)

Goja

Goja je bio žešći lik španskog prosvjetiteljstva iako ga se u istoriji umjetnosti svrstava u tradiciju romantizma, po meni pogrešno, jer nema stila u kom nije radio, počev od realizma, satire, fantazije, pa do ekspresionizma (Kinta del sordo), ali takvi su ti istoričari, ovdje im je bitinije to što je u to vrijeme Evropom harao romantizam. :) Danas neki istoričari umjetnosti (ne obični diplomci, nego akademici) u Španiji smatraju da se s njim završila istorija umjetnosti. Pozdrav i nema na čemu. :) --Slaven Kosanović {razgovor} 16:01, 31. jul 2010. (CEST)

P.S. Što se tiče nebesa, zato sam i zamolio Željka da ne koristi te metafore na Vikipediji, jer stvarno ružno izgleda kada se tako upotrijebi, na jednom projektu koji teži da prosvjećuje, a ne suprotno. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:01, 31. jul 2010. (CEST)

Ah da da ne zaboravim. Riječ maha i maho (ženski i muški rod), danas se u španskom jeziku koristi u sasvim drugom, pozitivnom značenju. Kada se danas za nekoga kaže da je maho ili maha (majo/maja), hoće da se kaže da je osoba sa vrlinama, dobar čovjek, dobra žena i sl. Ipak, izraz nije podjedanko zastupljenu svim regionima Španije, npr., u Kataloniji se manje koristi, a na sjeveru Španije se često sreće. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:17, 31. jul 2010. (CEST)

Pa može se i tako posmatrati, tj. kao zgodna osoba, ali po upotrebi tog izraza danas, biće da je suština značenja ovo drugo, osoba sa vrlinima, rječita, džentlmenskog ponašanja i sl. :) Poz. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:52, 31. jul 2010. (CEST)

Welcome message.

I think you know now about Sinhala Wikipedia & welcome msg you got. That was a mistake done by a sinhala wikipedian. I think it was happened just because of auto created New user List. I'm sorry for that matter. බිඟුවා (razgovor) 18:36, 1. avgust 2010. (CEST)

Potrebna transkripcija imena proizvođača aviona

Pozdrav druže, ako si zainteresovan, trebalo bi transkribovati imena proizvođača. Dat je jezik sa kojeg treba izvršiti transkripciju i navesti je u trećem polju tabele (desno). Nema rokova, ali bi bilo poželjno da to završimo što pre.

jezik	proizvođač	potrebna transkripcija
američki	Aeromarine
američki	Berliner-Joyce
američki	Boeing
američki	Curtiss-Wright
američki	Curtiss
američki	Engineering
američki	General
američki	Grumman
američki	Loening

... --SmirnofLeary (razgovor) 17:34, 4. avgust 2010. (CEST)

Zlatko je izvršio transkripciju. Pogledaj ako te zanima na strani za masovan unos. Transkribovao je Graman kako si naveo. --SmirnofLeary (razgovor) 19:29, 4. avgust 2010. (CEST)

---

Veznik se ne prevodi, već transkribuje. Dakle, "end", a ne "i". --Sly-ah (razgovor) 20:20, 4. avgust 2010. (CEST)

Hvala na pomoći. Ako imate vremena i znate Pajton, razmislite o izradi programa za pripremu članaka iz područja koje vas zanima. Nije jako teško, a itekako se vremenski isplati kada je riječ o hiljadama članaka koje treba započeti. Mogu vam poslati primjer koda ako vas zanima. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:08, 4. avgust 2010. (CEST)

Odavde možeš skinuti KosmosPrevodilac arhivu: [1]. To sam napravio prošle godine za unos Kosmos satelita. Sam unos se kasnije vrši botovskim nalogom, ovo je samo za generaciju članaka. Osnovne stvari koje su potrebne da znaš su manipulacija stringova i rad sa tekst fajlovima. I to je manje više sve. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:42, 5. avgust 2010. (CEST)

Ah. Program nije baš Ivo Andrić i pravi suve šablonske rečenice. Ali za klicu je to dovoljno, a klica je uvijek bolja od ničega(tm M.Ć.).

Najlakše je vršiti unos bazirano na podacima iz tekst fajla. U međuvremenu sam se izvještio i u skidanju podataka iz veb stranica, ali je to teže i vremenski zahtjevnije.

Dakle, koje teme tebe zanimaju da uradiš program? Pročitao sam ono -ovaj korisnik ne ispunjava obećanja- ali ipak :) --Miroslav Ćika (razgovor) 21:30, 5. avgust 2010. (CEST)

5000 asteroida je već uneseno, a 5000 imam u rezervi kad se ljudi odobrovolje :) Meteori nisu uneseni i to će možda biti idući napor. Jes` da nam treba sređivanje - ali tome poslu nikad kraja nema :) --Miroslav Ćika (razgovor) 22:22, 5. avgust 2010. (CEST)

Upravo sam ubacio na dnu strane za raspravu o masovnom unosu primer jednog članka. Nova Ćikina verzija. Pogledaj, pa da iznesemo primedbe, komentare, sugestije i sl. --SmirnofLeary (razgovor) 05:59, 6. avgust 2010. (CEST)

Odgovorčići

Guy-Manuel de Homem-Christo : Gi Manijel d'Omam Kristo

Thomas Bangalter je Toma Bangalter (ovde [[2]] možeš proveriti), barem po izgovoru originalnog francuskog govornika.

Kao što možeš videti, originalno "de" se u transkripciji može skratiti na d' ukoliko sledeća reč u izgovoru počinje samoglasnikom. Inače se "de" i "des" (isto kao i "le" i "les") prenose kao "de" (odnosno "le"), s tim da "des" ("les") postaje "dez" "lez") kada sledeća reč počinje samoglasnikom, odnosno, "de" ("le") dobija u transkripciji apostrof kada sledeća reč počinje samoglasnikom u izgovoru.

Takođe, po Pravopisu, "em" i "en" se prenose kao "am" i "an" ukoliko se radi o zatvorenom slogu (što ovde i jest slučaj) pa je Omam, a ne Omem. --Sly-ah (razgovor) 07:34, 10. avgust 2010. (CEST)

Manastir Kičevo

E vidiš, i ja sam se dvojbio zbog pomišlaja, mislim da nije trebao biti, inače sam naslov uzeo sa makedonske Wiki. --Mile (razgovor) 19:34, 10. avgust 2010. (CEST)

Ovako je na oficielnoj stranici MPC : Vovedenie na Presveta Bogorodica „Prečista“, Kičevsko. --Mile (razgovor) 20:24, 10. avgust 2010. (CEST)

Ja mislim da je sa pomišlajem, znači kao naziv Prečista, jer je spočela Hrista besmadežno. A da je bilo bes crtice, to bi imao utisak ko da je lastno ime (prezime), i ko da ima više Bogorodica. --Mile (razgovor) 20:38, 10. avgust 2010. (CEST)

---

Ćika je rešio da unosi 1 po 1 članak svaki dan, pa je danas uneo Micubiši 1MF10. Ručno otklanjamo greške, a on u hodu prepravlja kod programa. Kad dođemo do tačke da na uneti članak nemamo puno zamerki (par se toleriše) masovno će uneti sve članke u roku od par dana. Ja trenutno radim na kategorisanju članaka, to će morati ručno da se sve napravi, a moraće ručno da se unose slike u članak i eventualno prepravljaju imena, tj. naslovi članka. Eto, ja da uputim u današnja dešavanja. --SmirnofLeary (razgovor) 19:42, 10. avgust 2010. (CEST)

O uvredama

Samo napomena što se tiče uvreda i blokiranja na Vikipediji. U jednom periodu (koji si na sreću zaobišao) je stanje na Vikipediji postalo alarmantno (trenutna situacija doduše pomalo podseća na to), i tad je presečeno. Ne postoje blage uvrede i zafrkavanja i slično. (Od svih Vikipedija smo verovatno najblaži i najteže se odlučujemo na blokiranje.) Mi pišemo enciklopediju, nismo na nekom klinačkom forumu, i treba da se ponašamo u skladu sa tim. Takođe, nema veze da li se korisnik koji je uvređen žalio ili ne. Svađe i uvrede čine uređivanje Vikipedije mučnim i ostavljaju gorak ukus u ustima, ne samo kod umešanih već i kod ostalih korisnika. To dakle šteti Vikipediji i nije prihvatljivo. Ako neko nije u stanju da uljudno opšti sa svojim okruženjem, ili neka svoj karakter drži pod kontrolom, ili neka potraži drugi ventil.

A što se tiče toga kako su Jakšine uvrede bile blaže, uopšte se ne slažem. Koja je razlike između toga da kažeš nekom da je nedovoljno obrazovan, nedovoljno pametan, nedovoljno inteligentan, nedovoljno mentalno zdrav, ili da mu gospođa majka ima nedovoljno visoke kriterijume pri izboru seksualnih partnera. Mi smo ovde da pišemo enciklopediju, a ne da se igramo psihologa, doktora ili nastavnika i da na takve načine kvalifikujemo saradnike. Ad hominem diskusijama ovde jednostavno nije mesto. Ajd, pozdrav :) -- Обрадовић Горан (разговор) 20:03, 10. avgust 2010. (CEST)

Jasno, trebalo bi sve to da piše kojekuda, al mnoge stvari treba urediti pa ne može čovek sve da stigne. Ali takođe, većina novih korisnika koji dođu ne dođu sa idejom e sad ću ja na krv i nož da rešavam sve svoje probleme. A oni koji i dođu, oni već budu dobrano obavešteni šta smeju a šta ne smeju pre nego što dođu u situaciju da budu blokirani.

E, nije Jakša rekao sve ovo šta sam naveo, rekao je da je nedovoljno obrazovan (i nedovoljno kompetentan plus još par stvari pride). Ja sam ekstrapolirao :) Tj. ako bismo nedovoljno obrazovan dopustili kao zadirkivanje i benignu šalu, onda je valjda i ovo ostalo prihvatljivo (a jasno je da nije). Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:47, 10. avgust 2010. (CEST)

BHR

Za pisanje formula koristila sam uputstva sa stranice Vikipedija:Formule.U početku nije bilo baš lako ali sam se uhodala.Oduzimaju dosta vremena i traže puno koncentracije.Vidim da si ih popravio,bacila sam pogled u izmene da vidim u čemu je trik,međutim nisam još odgonetnula.U svakom slučaju to je nešto što će mi biti potrebno.Meni i jeste cilj da ljudi koji ne poznaju materiju kažu da li im je jasan članak jer je to jedino merilo njegovog kvaliteta.Pišučći ga malo sam se zaletela i tek pri ne znam ni sama kom čitanju shvatila da u članku imam zaseban članak,Elementarna reakcija.Sve napisano u članku je tačno,pošto je korišćena literatura a i primeri sa predavanja prof.dr Vere Dondur koja na Fakultetu za fizičku hemiju predaje Hemijsku kinetiku.To je oblast kojom se ona bavi u svom radu.

Prvo bih preimenovala naziv članka Idealni gas u Idealno gasno stanje,pošto idealan gas ne postoji kao takav već samo uslovi takvi da možemo reći da se neki gas ponaša kao idealan.Stoga imamo jednačinu koja opisuje idealno gasno stanje,i to je jednačina idealnog gasnog stanja.Ali dobro,to nije neki problem.Ako misliš da je za Vikipediju bolje da promenim red reči u naslovu to je najmanji problem.Ja u stvari nisam mogla da verujem da tog članka nema na Vikipediji.

Puno hvala na pomoći.Pozdrav! --Marijana Mićić (razgovor) 13:00, 11. avgust 2010. (CEST)

Uf,što se tiče formula imaće šta da se radi.Nisam ja ništa htela da izdvojim ili napišem ukoso umesto pravo ali odvajanje unutar izraza je bilo moje dovijanje nakon opomena da nije dobro napisana formula iako sam sve po uputstvu pisala a ukoso su same ispadale formule van moje želje ili kontrole.Bilo je bitno ispisati.Članak Idealni gas sam delimično popunila.Nastaviću danas ili sutra.Ostavila sam ono što je već bilo napisano a literatura mi je naša Biblija,prvi stručni predmet i ispit,knjiga kojoj se i na višim godinama vraćamo "Opšti kurs fizičke hemije" Ivanka D. Holclajtner Antunović,Zavod za udžbenike i nastavna sredstava,Beograd,2000 Pozdrav --Marijana Mićić (razgovor) 14:43, 11. avgust 2010. (CEST)

Hvala!Videla sam članak.Sada izgleda lepše. :D Za ono što budem pisala izvori će mi biti knjige profesora ili one koje su preporučili jer bolju literaturu ne mogu naći tako da članke koje samoinicijativno budem pisala,pisaću koristeći tu literaturu i ne obraćajući pažnju na druge Vikipedije.Obe knjige su pisane latiničnim pismom.Prepisala sam broj ISBN iz knjige profesorke Dondur.Treba li i njen naziv da preslovim u latinično pismo?Pozdrav,--Marijana Mićić (razgovor) 22:06, 11. avgust 2010. (CEST)

Ma opušteno.Samo mora na mestu okupljanja da se stavi do znanja šta ide a šta ne ide i da sa mnom svako može da bude partner tj. ortak ali ne zapovednik,pogotovu ako su u pitanju hirovi ćirilica-latinica.Što se mene tiče mogu ja odnosno oni kojima odeljak literatura bode oči da preslove ceo članak u latinicu(kod mene imaju Vučka).Ono što ja znam je da članci treba da se postavljaju na ćiriličnom pismu.Svoj seminarski sam u brzini postavila na latiničnom pismu i nedavno ga preslovila.Nisam bila sigurna ni pod kojim sam se korisničkim imenom registrovala,probala sam sve varijante i na kraju se ponovo registrovala,dakle ovo je moj drugi nalog.Proveravala sam i na latiničnom pismu kako članak izgleda dok sam ga pisala.C je bilo S npr. dok je B bilo V.Dakle,postalo mi je jasno da kad pišem formule moram da prebacim na SRlat ili EN.Onda se odjednom stvori čitava polemika oko ispisivanja literature nakon svega toga.Naravno da neću biti mutava.Pozdrav!--Marijana Mićić (razgovor) 14:07, 13. avgust 2010. (CEST)

Nemoj da se potresaš.Zašto se toliko neugodno osećaš?Ono što ja znam o Vikipediji jeste da treba da se postavljaju članci na ćirilici ali se ovde mnoga pravila ne poštuju.Povod polemike je bio igrom slučaja članak po kome sam JA škrabala,ali nisam ni shvatila lično nikoga upravo zbog toga.Ono što je moj gadan običaj je da "njuškam" po stranici onoga ko mnogo priča i soli pamet.Zato znam ko je ovde diskutovao,koliko on(a) ima započetih a koliko napisanih članaka i iz kojih oblasti.S obzirom na to kakve su bile dve-tri vezane poruke na mojoj stranici za razgovor delovalo je ne kao da mi se naređuje već kao da sam sa decom u parku,pa ko će gde da se igra i koji će sladoled ko da jede kad završe svoje igranje itd.Nego,znaš li zašto jedino moja stranica za razgovor nema normalan sadržaj kao sve druge stranice na Vikipediji?Unela sam i neke promene. :) Pozdrav!--MarijanaM kafenisanje 21:58, 13. avgust 2010. (CEST)

Videla sam magiju Vikipedije.:) Razlog što odmah ne vidiš da ti je stigla poruka na stranici za razgovor je što Vikipedija kasni sa obaveštenjima(ako se oslanjaš na njih).Tek u 7:55am mi je stiglo obaveštenje o razgovoru sa Goranom i sa tobom,a ovde sam te poruke bila uveliko pročitala još juče tj. sinoć.Ono što sam počela da piskaram o idealnom gasu ću prekopirati da imam kod sebe.Taj članak je sada ni tamo,ni ovamo.Ostaviću ono što sam zatekla a ako neko želi da ga radi može prevesti (možda ne baš doslovno) članak sa engleske Vikipedije a manje posla će imati oko formula,pošto su tamo one već ispisane.U članku je obuhvaćeno više stvari,nije loš tako da to je to.Nisam nešto raspoložena,na sajtu FDA je objavljeno da jedan od lekova koji pijem(Lamiktal i to 400mg dnevno) može da prouzrokuje meningitis.Ja ga dugo pijem i nisam ništa primetila ali nije ti svejedno kad se tako nešto objavi.Mnogo je vruće,pa me nećete videti u nedelju,a možda me ne biste ni primetili. :) Lepo se provedite. --MarijanaM kafenisanje 13:53, 14. avgust 2010. (CEST)

Ma prošlo me je. :) To je bio trenutni šok.Tačno,nedostaju spomenice.Imam ideju za jednu,dve.Malo je monotono ovde.Nego sad gledam kako treću napravljenu stranicu da ubacim na profil.To će mi biti taman i da ne mislim više gde je šta i gde ću šta već da znam.Pozdrav!P.S.Onaj baksuz od Federera dobio prvi set.Navijaj za Novaka.Vidim da si noćna ptica. --MarijanaM kafenisanje 02:25, 15. avgust 2010. (CEST)

Evo i ja tebi nešto d anapišem

Čitam ono što si napisao AD, i moram ti replicirati na neke stvari koje si tamo napisao:

samo se pitam kako je od gomile ludaka i vandala koji pišu koješta na sve strane (a botovi pišu korektne ali marginalne članke) došlo do toga da sada može da se radi normalno. Mislim, iz ovih ovde priča koje se vode ispada da su pre tih navodnih „muljanja“ oko izbora korisnici živeli srećno i da su na miru pisali svoje, ali je onda nekako, boktepitaj kako, došla neka banda administratora i sve to pokvarila.

Radi se normalno sve dok korisnici ćute i rade. Kad neki dobije neku novu ideju koja se gospodi s Olimpa ne dopadne, a nije spreman da tu svoju ideju napusti tako olako, onda nastaje kurCšlus (da, tako se kaže, sa C). Odgovoriću ti i na implicitno pitanje koje se provlači kroz ceo tvoj tekst: Vikipedija napreduje zato što uvek ima novih i neiskusnih korisnka koji dođu s entuzijazmom i ostave neki trag za sobom. Kad vide o čemu se radi, uglavnom se povuku, ali naravno, njihov rad ostaje ovde i udebljava onaj gore broj koji označava količinu članaka ovde. Ja sam za sobom ostavila desetak sjajnih i skoro isto toliko dobrih članaka, a ni ostali (nekih 350) nije za bacanje. Seti se intermediboa, tj. Mileta, vazduhoplovnog lekara koga su oterali uvredama odavde, a administratori su jednostavno samo ćutali i gledali kako ga vređaju. I nije Mile jedini koga su određeni ljudi, koji ne znam kako još ovde opstaju, oterali. Pošto vidim da si odavno ovde, verovatno ćeš se setiti i Bašića, i Oli, i mnogih drugih koji više nisu ovde, a koji su značajno doprineli ovoj vikipediji. Ljudi dolaze, počinju, zabezeknu se i odu, a ostaju samo gospodari njikipedije, kojima svaka reč napisana ovde u ovim člancima samo ide u prilog. Neki grade i karijeru na osnovu svog "rada" ovde.

Ne kažem da bi nam sa drugim osobama bilo bolje, ali vredelo bi pokušati. Takođe mislim da ni jedna funkcija, bilo u stvarnom bilo u ovom sajber životu, ne treba da bude večna i doživotna, a upravo su tako namestili i ugodili sebi gospoda administratori. Čovek se nakon X pokušaja da učini nešto po tom pitanju oseća bespomoćno i izmrcvareno, i nije ni čudo što se ponekad ponekom otme kontrola samog sebe iz ruku pa se ponaša neuračunljivo. Verujem da ne želiš da ih braniš (umeju oni to i sami, i to odlično, kako si sam primetio), ali ipak tako nekako izgleda i takav se utisak stiče iz onog što si napisao. Srdačan pozdrav!--Jagoda ispeci pa reci 10:22, 12. avgust 2010. (CEST)

A Vikimedija Srbije je tu veoma mala riba i nije nikakav Olimp.

U svom selu jeste. A njihovo selo je Srbija.

E, odlično! Pa zašto se ne pokuša? Čemu taj grč i mistifikacija admin pozicije?

Zato sto je to nemoguce. Kad je poslednji put nekom skinuto pravo? A koliko puta se pokusalo? Nemoj sad i ti, molim te, da mi prodajes demagogiju, kao i oni. Svako od njih nudi velikodusno svoja prava na glasanje zato sto su 1000% posto sigurni da do toga doci nece.

Zašto niko neće toga da se prihvati, nego se čak i bezrazložno napušta to mesto?

Bezrazlozno napustaju mesto oni koji imaju savest, i koji nazalost nisu deo Olimpa. Ne napustaju oni koji su vec na Olimpu ili imaju ambicije tamo da budu pa se onima koji tamo vec jesu zdusno ulaguju i igraju kako oni sviraju.

Što je najsmešnije, pored svog tog opreza i nervoze, ovde su se provlačili trolovi sa više administratorskih lutak-naloga, sve dok se niste setili da radite čekjuzerovanje.

Ja nemam nista sa tim trolovima jer nisam bila tu kad su se oni birali. Gospoda sa Olimpa su smislila nacin biranja pa su samim tim oni krivi. Nacin se promenio na inisistiranje KORISNIKA (i to ne bez po muke), i naravno zato sto su se gospoda setila da bi mogli i da cekjuzuju pri izboru. Zanimljivo je to cekjuzovanje. Izgleda da gospoda sa Olimpa to zaista i rade jedino kad je njima u interesu. Inace proizvoljno i bajanjem u pasulj odredjuju ko je ciji trol, lutak i tako dalje i tako blize. A kad je u pitanju neko ko im ne odgovara, onda se prave kako nije moguce cekjuzovati (moj primer).

Moje mišljenje je da bi bolje bilo da ste saslušali Miloša po pitanju smernica o davanju admin prava, ali dobro šta je tu je.

Ne znam sta je Milos predlagao, a takodje ti moram reci da se obracas na pogresnu adresu. O tim pravilima odlucuju oni s Olimpa, ne ja, niti bilo koji drugi korisnik. Zato ne kapiram ovo tvoje "slusali"? Da se ja zaista nesto pitam, mozda bih i poslusala Milosa, da znam sta je predlagao, ako je predlog zaista dobar.

A ovde su admini itekako smenjivi, po pravilima je lakše izgubiti nego dobiti ta prava (da, to su prava, a ne privilegije)

Heh, ne na OVOJ vikipediji. Sad je doduse malkice teze dobiti ih, ali opet, ako su Olimpovci iza tebe, sigurno dobijas mesto. U to smo se uverili kod izbora Zeljka za administratora.

Drugo je pitanje zašto malo korisnika učestvuje u čitavoj zavrzlami oko raznoraznih glasanja

Zato sto je svima jasno da ih se ic ne zarezuje ovde. Nece ljudi da gube vreme i zivce na budalastine kad unapred znaju da nista ne moze da se promeni dok Olimp to ne odobri.

ali Vikipedija na srpskom i pored toga odlično napreduje kada se uzme u obzir broj aktivnih urednika.

Oh, da. Svakako. Pa sveze meso uvek dolazi, dok stari odlaze. Entuzijasta ce uvek biti, dok ne otkriju o cem se ovde zapravo radi. Ne bojim se ja za vikipediju kao broj clanaka i tako to. Bojim se za njenu korisnicku strukturu i upravu koja je pocela pre da lici na totalitarni rezim malog broja ljudi nego na mesto gde svako slobodno doprinosi sveopstem znanju.

I jos jedna mala napomena: Olimp je samo skracena verzija teksta "Dungo, Goran, Juzer, Milos, Nikola i jos poneki (koji, polako otkrivam)". Pre je alegorija nego stvarno poredjenje. Nisam bas toliko udarena da gospodi pridajem vecu vaznost u globalu nego sto je imaju. Takodje, govorim uvek o NASOJ vikipeidj, a ne o Vikipediji u globalu. Znam ja vrlo dobro ko su ajkule a ko su plava riba u svetskim vikipedijanskim vodama. --Jagoda ispeci pa reci 17:02, 12. avgust 2010. (CEST)

Pa je l' imaš ti nečim da potkrepiš tvrdnju da VMRS utiče na rad sr vikija?

Naravno da imam. Pa dovoljno je to da su isti ljudi na celu obe organizacije. Sve se vrti i desava onako kako to Dungo i Goran žele. Daj mi jedan primer bilo čega da se desilo a da su se njih dvojica oštro protivili. Nema takvog. Što se tiče glasanja, pa ja nisam ni rekla da je bilo koje od tih bilo neregularno. Ali, samo pogledaj KO je glasao svuda: sve sami administratori i njihovi pajtaši. Jednom davno, mnogo davno, Dungo mi je jednom prilikom rekao: pa moramo da štitimo jedan drugom leđa. Takođe mi je rekao: pa ja više verujem nekom koga lično poznajem nego nekom koga ne poznajem (što je i logično, ali ujedno i priznanje da je pristrasan). I svakim danom od tada vidim da se nije šalio. Kad su npr. Laslo, Kaster, Mihajlo, Kale, Juzer, Džordž, Jovan, bilo koji administrator (čast izuzecima!) ili dokazano njihov prijatelj, glasao drugačije od Dunga ili Gorana? Ponekad njih dvojica ni ne glasaju, već na IRC-u izraze svoje mišljenje, a onda vojska krene da glasa. Nemoj da se sad pravimo fini kao da smo iz Finske, niti naivni ko francuske sobarice. Ja znam o čemu pričam, a ti ako vidiš drugačije, nema problema. Nemam nameru da ubeđujem ni tebe niti bilo koga u ono što je istina, jer istinu vidi svako ko želi da je vidi. Ko ne želi, džaba ubeđivanje. --Jagoda ispeci pa reci 20:47, 12. avgust 2010. (CEST)

Ah, da, još nešto. Počesto su moji i stavovi olimpovaca isti, i to mi je drago. Možda zato i dalje ostajem ovde, jer ipak vidim da imaju i neke dobre osobine, pa nekako ne gubim nadu da će se stvari ipak promeniti. U principu, već samo to rekla davno nisam ja da se oni skidaju (jer ruku na srce, doprinose ovom projektu na druge načine), ali ono loše što rade mnogo je loše, i to glasno i govorim. Znaš, ovo ti dođe kao i Skupština: nije dobro da vladajuća stranka ima apsolutnu većinu, jer onda može da radi šta hoće. Mnogo je zdraviji odnos u samoj državi kad postoji izjednačeniji odnos snaga, a to ovde ne postoji. Olimpovci se brinu o svojima, kako bi uvek imali tu apsolutnu većinu i kako bi mogli da rade šta hoće. A upravo TO nije dobro. Nisu oni kao oni sami loši, već moć koju imaju je prevelika. To je ono što se meni nikako ne dopada. --Jagoda ispeci pa reci 20:53, 12. avgust 2010. (CEST)

Sad videh i ovo:

Druga je stvar ako su korisnici autoritarnog sklopa ličnosti, imaju slabu volju ili šta već, pa prihvataju pritiske i sugestije administratora protiv svoje volje. To nije problem adminsitratora.

Ja to nisam rekla. Rekla sam da vecina korisnika nije zainteresovana da ispravlja krive Drine pogotovu ne kad vidi s kim bi imala posla. Ovo ja na kraju krajeva dobrovoljan rad i malo ko je spreman da gubi živce na istom. A pod pretpostavkom da čak i jeste to što kažeš, ne slažem se s tvojom konstatacijom. Naravno da jeste problem administratora. Zapravo, ne bi se to uopšte nazvalo njihovim problemom, jer oni ga tu uopšte nemaju. Pre bi se radilo o prednosti. Prednosti koju oni obilato koriste. Ali ovakva definicija korisnika bi se mogla primeniti samo na ograničen broj istih i na veliki procenat ostalih administratora. Obični korisnici uglavnom ne žele da se mešaju i to bi bilo to.--Jagoda ispeci pa reci 21:54, 12. avgust 2010. (CEST)

Mnogo

ti je čudan potpis. Je l to namerno? Uglavnom, originalno.--Metodičar zgovor²a 11:30, 12. avgust 2010. (CEST)

A, video sam ja odma‘ da se esencijalno razlikujemo po pitanju uređivanja korisničkog prostora (doduše, malo ko ovde baš gaji slične kičerica ideje kao ja, pa to baš i nije tako neobično). Mada, da nije tih neukusih kutiještina, ne bih znao da si naklonjen SF-u, što ti je mnogo dobra osobina. :) Šalim se, verujem da si pre svega mislio na one političke prirode, a te i meni baš nisu dražesne, pogotovo ne na projektu ovog tipa.--Metodičar zgovor²a 17:42, 12. avgust 2010. (CEST)

Što se mene tiče, neka ostanu, ako već to ljudi vole. Mislim da su nepotrebne, uostalom, ja ih i nemam, ali ajde, ne mogu drugima da određujem kako treba da se izjašnjavaju. Palačinke su bogami, sa druge strane, neophodne. :)--Metodičar zgovor²a 20:22, 12. avgust 2010. (CEST)

Navodnici

Da, generalno, praksa je bila da se navodnici izbegavaju u nazivu članka (npr. Aerodrom Nikola Tesla Beograd) ali sigurno ima i izuzetaka (mislim da je sa Vinčom to slučaj). Mislim da nemamo neku tačnu smernicu na tu temu, ja sam uklonio navodnike jer uglavnom prilikom imenovanja članka (a i prilikom pretrage) slabo ko iskoristi navodnike, što se posle može rešiti pomoću preusmerenja. Ako snažno preferiraš prisustvo navodnika, ja nemam ništa protiv :) --Kale ^{↙info/talk↗} 20:43, 12. avgust 2010. (CEST)

A odakle si ti?

.. da nisi sa MATFa? To jest, nisam znao da još negde kod nas uzgajaju fanove LaTeHa :) -- Обрадовић Горан (разговор) 22:25, 12. avgust 2010. (CEST)

Hehe, dresiraju nas ispravno, ali se neki od nas ne daju. Ja zaista nisam fan. Iskompajliraću kad ustreba, čak i ćirilicom, ali neću biti preterano srećan. Kad su formule u pitanju (kao ovde na viki), lagodnije je od MathML-a, i tu nemam ništa protiv, ali za prelom teksta... ne :) Budućnost je HTML + CSS. E, CSS-a već jesam fan. A sem ako si od nekog preuzeo potpis, i ti se sasvim dobro snalaziš koliko vidim. Pre neki mesec sam malo eksperimentisao kako bi išlo formatiranje naučnih radova pomoću HTMLa (znam šta bi ljubitelji lateha rekli na to :R), i definitivno može. Onda staviš isti dokument i na sajt i u štampu i na oba mesta izgleda lepo. Naravno, brauzeri su još uvek suviše primitivni da bi puna moć CSSa došla do izražaja, ali postoje neki PDF printeri koji rade posao. I još jedna stvar.. poznavanje HTMLa, CSSa može da bude korisno još kojekuda osim za formatiranje radova i za da ispadneš faca na viki :) -- Обрадовић Горан (разговор) 01:35, 13. avgust 2010. (CEST)

E, neverovatno, i ja sam do istog zaključka došao gledajući tvoj potpis. Pošto si pričao o njemu sa Metodičarem, zavirio sam preko fajerbaga, i prošao kroz sličan misaoni proces. Tj. prvo sam se zapitao koji si andrak metao spanove unutar ankora kad je boja ista, pa sam probao bez i video zašto. A onda sam pomislio: vau, genijalan hak, stavio je span u ankor, kako se samo toga setio. A onda: čekaj, pa svi potpisi na Vikipediji tako funkcionišu.. Naravno, ništa spektakularno, to je jedino šta imaš na raspolaganju za formatiranje potpisa i to je ono šta uradiš. Ali što kažeš, o svemu tome ne bi bilo potrebe da se razmišlja da da ne moraš da pišeš inlajn CSS.

Ja sam se u zadnje vreme skroz naložio na veb tipografiju. Napisao sam nedavno tekstić o po meni istorijskom događaju za veb tipografiju. Što se tiče latehove superiornosti za formatiranje.. pa sad.. ljudi su isformatirali celu knjigu pomoću CSSa (da, sve sa paginacijom i sadržajem, koji su glavni selling point lateha). Nedavno sam se oduševio kad sam video da CSS čak propisuje pravila za formatiranje teksta za čitače za slepe i slabovide (npr: ovaj deo teksta čita muškarac, ovaj dete, ovaj deo čita nervozno, ovaj deo viče...).

Da, sastanak je u 15, ulaz iz Makedonske. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:27, 14. avgust 2010. (CEST)

BHR

Evo upravo se bacam :) --Zaza (razgovor) 22:44, 12. avgust 2010. (CEST)

Jesi li siguran u vezi ovoga: [3], pošto i jedan i drugi sajt izgledaju kao zvanični sajtovi? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:30, 13. avgust 2010. (CEST)

Dobro, nisam znao da je komplikovano, a i ne razumijem se. Zanemari moj komentar. Pozdrav --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:40, 13. avgust 2010. (CEST)

Sastanak

Sastanak u nedelju u DOBu. Svrati ako si slobodan. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:01, 13. avgust 2010. (CEST)

KALAŠ

Namerno je obrisano... Nastavljam sa radom kada se vratim sa odmora... — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Boboleja (razgovor • doprinosi)

Naslov

Pozdrav nepoznati (meni) korisniče i da pređem na stvar! Biovičino Selo je jedno od stotinjak srpskih sela u Dalmaciji koje sam uneo. U svim tim člancima sam naveo popis iz 1991. i prezimena. Meni je žao što je tebi to nerelevantno, ali tako je obično na vikipediji...svako ima nešto što ga interesuje ili ne interesuje. Ja obično ne zalazim u oblasti koje me ne interesuju i o kojima ne znam mnogo (npr. fizika) da ne bi izgledalo kao da sam pao s Marsa. Popis iz 1991. ubacujem zato što je bio zadnji pre etničkog čišćenja, a prezimena su dokaz istorijskog postojanja Srba na tim prostorima. Niko se do sada nije bunio protiv toga što pišem. O ratu i napadima hrvatske vojske ne pišem ništa...to obično doda neko nepoznat. Toliko ukratko o tome. Pozdrav !--Zrno (razgovor) 10:27, 15. avgust 2010. (CEST)Zrno

Popis stanovništva po naseljima ima i na našoj vikipediji ovde sa navedenim izvorom, a prezimena sam uglavnom izvlačio sa ovog. --Zrno (razgovor) 09:10, 16. avgust 2010. (CEST)Zrno

Spisak proizvođača aviona

Pozdrav druže. Htedoh da pitam u vezi onog spiska proizvođača aviona za koji smo radili prevode i transkripciju, jel mogu da očekujem pomoć da sredimo spisak u potpunosti? Otvorio sam novu podstranu, pa sam zamislio da napravimo jedan kvalitetan (potpun) spisak sa četiri polja.

1. Zemlja porekla (urađeno)
2. Puno ime u originalu, recimo engl. Royal Aircraft Factory - RAF (sa skraćenicom ako je ima)
3. Prevod, onakav kako bi trebao da se zove članak na srpskom
4. Period u kom je proizvođač bio aktivan.

Gledao sam po drugim vikipedijama i niko nema jedan jedinstven i kompletan spisak. Ovaj jedan koji bi napravili bismo mogli podesiti da bude sortabilan. Tj. da se može sortirati po bilo kom polju (datum ili azbučno ili po zemljama), i mislim da bi to bio fin posao. Trebalo bi iskoristiti ovaj masovni unos da se naprave svi ti spiskovi. Pored ovog, mogli bismo napraviti još spisak proizvođača motora, spisak lovačkih aviona, spisak aviona u prvom ratu, u drugom ratu, spisak aviona (uopšte) itd. Dodatinh 10-tak članaka koji bi uz kategorizaciju povećali preglednost i otvorili dalji put za pisanje članaka. Sve bi to mahom bili crveni linkovi, jer recimo do sada sve ukupno imamo par stranih (uglavnom ruskih) i većinu domaćih proizvođača. --SmirnofLeary (razgovor) 06:07, 16. avgust 2010. (CEST)

E hvala ti puno. Odradio bih ja to sam, ali rekoh bolje i lakše je podeliti posao na dva dela i na par dana. Na spisku u ovom unosu ima oko 150 proizvođača, tako da za tri dana možemo ceo srediti obrađujući po 25 dnevno, svako. Evo ja mogu da krenem sa dna spisak, a ti da kreneš sa vrha i nađemo se na sredini za tri dana . --SmirnofLeary (razgovor) 06:40, 16. avgust 2010. (CEST)

Za promenu crtice ćemo sačekati Ćiku, da vidimo šta će da kaže. Mislim da neće biti problema, tj. da će već sutra uneti prva dva članka sa promenjenom crticom u pisanju kategorija. E, ako to sve bude OK, onda se bacamo na posao. Napravio sam sinoć, tj. preveo od eng. šablon koji mi pomaže u kategorisanju (Šablon:Vojavidd), možeš ga videti recimo u ovoj kategoriji Kategorija:Italijanski vojni avioni 1910-1919. na delu. Jako je dobra stvar, štedi kod i olakšava unos kategorija jer ih sam šablon unosi na osnovu ulaznog parametra. To je inače prvi put da me je oduševila briljantnost rešenja, kolega sa eng. viki . Tako da će prvi posao biti zamena crtice u samom šablonu. E sad, šta će da se izrodi iz svega toga je pitanje. Posle moramo ručno da idemo po člancima i da menjamo, ali nažalost neće nam moći pomoći hotkat jer sam podesio da baš te budu skrivene (hidenkat) kategorije. Nažalost to je peh. Eto, udruženim snagama možemo oba ova posla da odradimo za tri dana i da se usput dogovaramo šta dalje. --SmirnofLeary (razgovor) 06:48, 16. avgust 2010. (CEST)

Toliko od mene za sada, nastavićemo oko 18č po centralno evropskom vremenu (CEV), pozzz. SmirnofLeary (razgovor) 06:53, 16. avgust 2010. (CEST)

Nema brige za kategorije. Odradiću ja to sam. Ima dosta posla, ali pošto te već gnjavim oko rada na spiskovima ne bih te još davio i sa ovim. Svi članci koje je Ćika uneo do sada jesu potrpani u nove kategorije, ali na sređu ih Ćika nije uneo mnogo. Na nesreću, ja sam ručno unosio postojeće članke u te kategorije, tako da je to veći problem. U svakom slučaju, shvatiću taj posao kao proveru kategorisanja: dali sam negde slučajno pogrešno kategorisao, dali negde na eng. imaju još neke dodatne kategorije, šablone itd. Odradiću ja to za jedan, najviše dva dana. Nema brige. --SmirnofLeary (razgovor) 17:30, 16. avgust 2010. (CEST)

Evo ja sam upravo počeo da dodajem proizvođače sa dna spiska. Samo obrati pažlju, da dodamo godinu kad je fabrika osnovana. Recimo našao sam podatak da je AB Thulinverken, prvi švedski proizvođač aviona iz 1914. godine. Pa ćemo napraviti sortiranje i po tom podatku. Što se tiče kategorija, sačekaću još sat vremena da se Ćika oglasi pa ćemo se baciti na posao. --SmirnofLeary (razgovor) 18:46, 16. avgust 2010. (CEST)

Inače ovo Svenska bi vrlo lako mogao biti SAB. Napisao sam članak o tom proizvođaču kad smo radili Gripena i SAB 29 Tunan. Treba proveriti. --SmirnofLeary (razgovor) 18:52, 16. avgust 2010. (CEST)

Tu sam celu noć, baciću oko s vremena na vreme. Inače, počeo sam rad na spisku i uneo sam par punih imena na dnu. Uneo sam i jedan spoljašnji link na dnu ka sajtu na kom se mogu naći neka od imena proizvođača. Ima tu dosta mozgalica, bar kod tih prvih proizvođača koji su radili početkom prošlog veka. Neki su promenili više imena, neki su počeli kao proizvođači nečeg nevezano za avione, a neki nemaju ime već su plod domađe radionosti (jednog ili dvojice konstruktora koji su konstruisali jedan ili dva aviona u svojoj radionici). Inače, Ćike danas nije bilo tako da nije uneo kategorije sa novim imenom, pa i nisam siguran dali je prihvatio ideju. Nažalost, danas nisam radio na kategorisanju. --SmirnofLeary (razgovor) 03:02, 17. avgust 2010. (CEST)

Koji sam ja lik. Zaboravio sam da sam i ovaj članak napisao: Foker. Razmišljam danas kako bi nazvao taj članak, a baš ja sam ga davno napisao. Šta misliš da preformulišem spisak? Da u prvom redu bude samo zastava zemlje (skratimo ga da ne zauzima prostor), da druga dva reda idu u jedan. Kad se pronađe puno ime da se napiše preko ovog skraćenog, zatim da dodam polje za datum i ova dva na kraju ostavim ista? Nije lak posao. Mislio sam da će biti lakše, ali skoro sam se uverio da su po ovom pitanju dosta brljali na drugim vikipedijama. --SmirnofLeary (razgovor) 04:29, 17. avgust 2010. (CEST)

Važi druže, nastavljamo sutra. Evo upravo se i Ćika javio, pa ćemo sutra i kategorisati. Razumeo za skraćenice, imaš pravo. Ostavićemo ih, ali bez ovog šablona za jezik ispred (razlog, upravo sortiranje), a dodaću polje za datum. Čujemo se sutra, laku noć. --SmirnofLeary (razgovor) 04:50, 17. avgust 2010. (CEST)

Mislim da sam sredio sve crtice, rekordnih 200 izmena za 2 sata uređivanja. Sutra odmaram ceo dan, i ne pada mi na pamet da prilazim vikipediji . Vidimo se za dva dana. Pozzzz. --SmirnofLeary (razgovor) 07:21, 17. avgust 2010. (CEST)

Ipak sam bio i danas aktivan. Obećao sam poraditi na spisku i evo sad sam zamenio zastavu, ostavio skraćena imena u originalu, ali izbacio šablon za jezik. Sad ostalo bi trebalo da ide nekako ovako. Kod punog naziva u originalu navoditi sva imena, ali ih razdvojiti sa </br>, datum pisati u sledeće polje gde je sad transkripcija (isto razdvajati datume sa </br> za svako ime) i u poslednjem polju navoditi konačno rešenje, koji je naziv na srpskom. Po dogovoru, dali transkripcija, dali prevod. O tome ćemo se dogovarati, a koliko vidim treba neke detalje raspraviti i sa Slajom. --SmirnofLeary (razgovor) 22:16, 17. avgust 2010. (CEST)

Radio sam malo u međuvremenu, dodao sam puna imena za britanske proizvođače, a uglavnom sam se angažovao i dalje na kategorisanju. Dodao sam dosta novih kategorija kao podlogu za masovni unos. Uglavnom fino napreduje, pošto su angažovani Dusanbasic i Sahara, pa oni sređuju članke na koje stavim nalepnicu tokom prolaza kroz kategorje. SmirnofLeary (razgovor) 13:30, 19. avgust 2010. (CEST)

---

Ako je Francuz, mogao bi biti Renal.

Men je ukorenjena transkripcija engleskog ličnog imena Man i Mann. Meni ne smeta ako vratiš na Man, jer i to nije pogrešno.

Kod Dornier-a sam se rukovodio pretpostavljenim nemačkim izgovorom, ali ako sami Nemci kažu da je drugačije - treba im verovati. Ispravna transkripcija onog IPA-zapisa bi bila Dornje (u ćirilici), odnosno Dornje u latinici, ali, da bi se izbegli nesporazumi, najbolje je da bude Dornije (tako propisuje i Pravopis, a sve sa željom da se izbegne ono nj u latinici, koji bi svi izgovarali kao nj, iako se ta dva suglasnika izgovaraju odvojeno, nešto kao Dorn-je). Dakle, Dornije.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 19:43, 19. avgust 2010. (CEST)

Vidim da je Slaja odgovorio. Naravno razumem kad su obaveze u pitanju, imam ih i ja, ali nikako da se odvojim od započetog posla. Spisak napreduje polako. Upravo sam dodao i puna imena za italijanske proizvođače. Napravićemo pauzu nedelju ili dve, pa nastavljamo sa poslom. U međuvremenu ću dodavati eventualno po 10-15 imena proizvođača dnevno, tek da posao ne bude u potpinom zastoju. Tim tempom bi trebao popuniti treću kolonu za taman tih nedelju ili dve pauze. Pozdrav, pa se čujemo. --SmirnofLeary (razgovor) 05:58, 20. avgust 2010. (CEST)

Kategorije

Hvala na opomeni, nisam znao da to tako funkcionise. Moracu ozbiljnije da proucim pravila pre nego pristupim slicnim izmenama. Da ih ponistim, ili da ostavim?--Stane77 (razgovor) 21:19, 22. avgust 2010. (CEST)

Super, odlicna spravica! Hvala mnogo, ispravicu svugde gde sam zabrljao, i ubuduce cu paziti. Obecavam:-)--Stane77 (razgovor) 21:35, 22. avgust 2010. (CEST)

Druže, ja sam na narednih mesec dana na viki-odmoru. Vidim da je Ćika uneo 10 novih članaka i da je sve OK. Što se tiče onog spiska proizvođača, uneo sam sva imena koja sam našao. Otprilike oko 90% (fali 17 od oko 150), pa je ostalo još samo da se prevodi. Naišao sa unoseći imena i na jedan sjajan članak ovde. Ako budeš imao vremena, pogledaj spisak, ako ne, nema veze odradiću ja kad se vratim. --SmirnofLeary (razgovor) 03:54, 25. avgust 2010. (CEST)

Tih 17 imena i godine koje nedostaju nisu neophodne za sada, dodaćemo ih kad naiđemo na njih. Trebalo bi polako prevoditi imena, i to bih uradio tako da dobijemo slična imena ovim domaćim proizvođačima, npr: Fabrika aviona Kraljevo ili Državna Fabrika Aviona u Kraljevu, Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski A. D., Fabrika aero i hidroplana Ikarus A. D. ... Znači pun preveden (ne transkribovan) naziv, onako kako bi trebao da se naziva članak koji bismo sutra pisali. To je glavni deo posla, i tu bismo imali oko 150 crvenih linkova. Kad se vratim (sa viki odmora), morao bi sva ta imena uneti u članke unesene botom i ostaviti u člancima crvene veze, i zatim napraviti kategorije za sve te proizvođače u koje bi razvrstali avione. Kasnije naravno pisati članke redom, jedan po jedan proizvođač ili bar 10-20 članaka za one najbitnije. Isto tako bih trebao uneti veze ka sajtu aviastar na kom imaju dobar deo ovih aviona koji se unose. To su otprilike poslovi koji perostaju da se urade za ovaj unos, a za sledeći (za avione od 1935-1945 po istom receptu). Inače, nije meni teško da odradim taj posao, samo bih radije to prepustio Slaji, Jagodi i tebi, kako bi to bilo provereno ispravno i pouzdano. --SmirnofLeary (razgovor) 05:15, 25. avgust 2010. (CEST)

Druže, vidim da si počeo sa prevodima. Svaka čast na trudu. Pomoćiću i ja, ali s obzirom da sam prijavio viki odmor, najviše sa par imena dnevno i to onih za koje budem siguran ili ako pronađem u domaćoj literaturi neki naziv koji je prihvaćen kod nas. --SmirnofLeary (razgovor) 19:14, 26. avgust 2010. (CEST)

Već sam ja prepravio u svim člancima Dornije u Dornijer . Nemaš brige za to, odrađeno je i pre nego što si mi pustio poruku. Pre nekoliko dana mi je Filip pokazao alatrku pretraži - zameni (find/replace), pa je lakše odraditi takve izmene. Video sam da ima nedoumica, za gvožđuriju (krstarica prevodi kao „metalna galanterija“). Što se tiče literature, imam je dosta, ali se niko nije drznuo da odradi sličan posao (prevod imena proizvođača), pa još da navede nekakvu listu. Ovako čitam o avionima i ako se u uvodnom pasusu navede ime (što je retkost), onda ga mogu izdvojiti. Tako sam nekako našao ono ime „bavarska avionska industrija“ u tekstu o avionu Meseršmit Bf 109. Što se tiče originalnosti, originalno je da ne može biti originalnije. 90% ovih imena, nećemo naći u našoj literaturi. --SmirnofLeary (razgovor) 19:53, 26. avgust 2010. (CEST)

Hvala na podsećanju

A rekli su mi za potpis, međutim ne mogu da se naviknem. Dobro je da si mi skrenuo pažnju. Valjda ću se ubuduće potpisivati. :)--Milanče (razgovor) 05:07, 26. avgust 2010. (CEST)

Korekcije trans. na portalu

Hvala na obavještenju. Da li mogu da kopiram kod sa Portala u program? Sve željene korekcije su urađene? --Miroslav Ćika (razgovor) 15:46, 31. avgust 2010. (CEST)

Privatnost

Hvala na informaciji, pogledaću to. Ja nisam nikakav internet stručnjak, već priučeni korisnik, tako da mi mnogo toga promiče. U stvari, radi se više o principu i internet bontonu nego o stvarnoj opsednutosti sakrivanja podataka: mislim, ako je nekom stalo da sazna moje podatke, saznaće ih (kako si i ti to uradio preko GoDaddy) jer se ne trudim baš tako manijački da ih sakrijem, ali ne moraju baš da mu budu na izvolte i baš preko ljudi u koje sam nekad imala ili imam poverenja. Kao što već rekoh, ima ovde ljudi koji me mnogo manje vole nego g. Miky, pa im nikad nije na pamet palo da me nazovu ličnim imenom na netu, jer znaju da se to jednostavno ne radi. --Jagoda ispeci pa reci 21:50, 31. avgust 2010. (CEST)

Pa i nije. Da je imao dobru nameru, rekao bi mi, kao ti, šta treba da radim, a ne bi objaviljivao moje podatke ovde na izvolte. Još sam sinoć uplatila tu zaštitu, tako da je sad sve ok i moj link može opet na njiki. Hvala još jednom na svemu. --Jagoda ispeci pa reci 11:13, 1. septembar 2010. (CEST)

Njepor i priključenija

Hvala ti na trudu, britanca treba izbaciti. Reci kada mogu da kopiram kod u novu verziju programa. Ako ne čujem ništa za sat, kopiraću kod u program. Inače u našoj literaturi se skoro uvijek koristi Njepor i Vojt (ta dva sam uočio). --Miroslav Ćika (razgovor) 15:39, 2. septembar 2010. (CEST)

Dobro, ubaciću to što je na portalu. Kod sebe sam samo dodao De Hevilend, koji je nekako izmakao. Preusmjerenja planiram da napravim na kraju unosa, i to sa originalnih stranih naziva na naša imena. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:51, 2. septembar 2010. (CEST)

Poštovani kolega, pogledaj Vazduhoplovnotehnički institut, u njemu je radio Vukobratović od 1958. godine, po završetku škole rezervnih oficira u Rajlovcu (kraj Sarajeva). Kao vojni stipendista je došao u Vazduhoplovnotehnički institut, sa činom poručnika. Radio je je na proračunu čvrstoće strukture, na tim problemima je i doktorirao i kasnije je prešao u Pupin, gde je radio sa Rajkom Tomovićem na veštačkoj šaci. Pozdrav--Sahara (razgovor) 21:00, 3. septembar 2010. (CEST)

Hvala, to se desilo kasnije, kada je napisan članak o fudbaleru. To je važnije od naučnika. Vukobratović je završio mašinski fakultet (vazduhoplovni smer), demobilisao se sa činom kapetan vazduhoplovnotehničke službe, negde 1964 ili 65. godine? Ja sam radio magistarski rad kod njega (i ako smo bili dobri drugari) na temi „Algoritamsko upravljanje sa letelicama“ --Sahara (razgovor) 21:40, 3. septembar 2010. (CEST)

Flater

Kolega, nadam se da neće smetati ako moje objašnjenje bude malo više „od početka“. Struktura „zmaja“ aviona se sastoji iz velikog broja elemenata, međusobno povezanih na načine koji zavise od nivoa primenjenih tehnologija, zakivanje, zavrtnjevi, integralno frezovanje itd. Ta struktura mora biti statički i dinamički stabilna, ne sme preći u trajne deformacije. Znači ne sme se oštetiti usled prekomernih opterećenja i nesme biti havarisana. Zato se ona dimenzioniše prema putem proračuna u kojima se tretiraju statička opterećenja i dinamička opterećenja. Statička po principima grane mehanike koja se naziva Statika i Otpornost materijala. U statičkom proračunu su ključni pojmovi: sila, momement, presek, otporni moment, Hukov zakon itd. Dinamički prorčuni tretiraju aeroelastično ponašanje strukture aviona. Znači avion leti i usled raznih poremećaja struktura osciluje (ovde na internetu ćeš sigurno naći onu poznatu sliku oscilovanja mosta injegov lom). Ta oblast se naziva u vazduhoplovastvu Aeroelastičnost. Sa tom oblašću se bavio naš prijatelj Miomir Vukobratović i ne samo on. Tu je glavni problem da te aeroelastične oscilacije ne dođu u rezonansu i do potpunog loma strukture. Znači da njene karakteristike budu dovoljno daleko od karakteristika rezonance, odnosno da energija prigušenja u strukturi bude veća od energije prirasta aerodinamičke prinude (poremećaja) usled deformacije oblika aerodinamičke površine. Slučaj kada to nije i kada deformacije rastu do destrukcije strukture, naziva se „flater“. Ta reč se kod nas vazduhoplovaca i ne prevodi, ako bi se i prevodila, to bi bilo opisno odprilike „aerorezonansa“. Tih godina je kod nas tek počela primena računara, jedan od prvih u VTI-u je bio analogni (sami smo ga napravili). Miomir je taj svoj rad radio na njemu. U toj aeroelastičnosti je problem veliki broj jednačina i operacija. On je u svome radu dao prilog kada se uzme u obzir nelinearnost u aeroelastičnom ponašanju struktiure. Odprilike bi danas definisan naslov njegovog rada glasio: Prilog proučavanju nelinearnosti u aeroelastičnosti strukture aviona.. Ako hoćeš da koristiš Flater, onda bez prevoda. Ne znam dali sam pomogao ali sam pokušao.--Sahara (razgovor) 22:45, 5. septembar 2010. (CEST)

Evo ti ilustracija ispitivanja flatera u letu ma F/A-18 Hornet

Veštački se izazove poremećaj strukture krila i mere se parametri odgovora.--Sahara (razgovor) 22:58, 5. septembar 2010. (CEST)

Vidim ja da ću morati da ga pišem . Postoji samo na 9 viki i to u oskudnom izdanju. Pa još nisi postavio naslov? Barem ga nisam našao.--Sahara (razgovor) 23:33, 5. septembar 2010. (CEST)

Ovde je u jednom podnaslovu.--Sahara (razgovor) 23:37, 5. septembar 2010. (CEST)

Ako nije nepristojno, koje struke je fakultet? Evo sada mi naviru sećanja, zajedno sa Vukobratovićem radio je i jedan divan drugar Davor Juričić. Isto je doktorirao u oblasti aeroelastičnosti, ali on je i ostao uduže u tome. Iz VTI-a je otišao na fakultet za asistenta, pa je kasnije izabran za profesora. Predavao je Aeroelastičnost, sve do odlaska u Ameriku. Oni su se u VTI-u vremenski preklopili u radu na G-2 Galeb. Radili su na tome projektu u oblasti svoje specijalnosti.--Sahara (razgovor) 00:03, 6. septembar 2010. (CEST)

Pošto si mi rekao da se mogu mešati, malo sam ti tekst vukao za uši, ako se ne slažeš ti izmeni. Toliko se dugo znamo nisam imao pojma da smo ja i Miomir zemljaci po mestu rođenja, u okolini Zrenjanina. Ja koliko znam da je on završio gimnaziju u Kragujevcu i stalno sam mislio da je iz toga regiona. Ove izvore za činjenice možda ćemo nekako naći preko VTI-a. Pozdrav--Sahara (razgovor) 09:27, 6. septembar 2010. (CEST)

Lak poslić za jaku misao :)

Pozdrav Sabate. Pošto ne volim da ostavljam stvari nezavršene, imam za tebe jedno pitanje. Riječ je o asteroidima o kojima smo govorili na Trgu.

Ukupno ih ima oko 220 hiljada sa imenima, ako se ne varam. Kako smo zaključili, nije dobro da unosimo sve već samo relevantne. Pošto je za većinu apsolutna magnituda jedini poznati parametar, a ne bi valjalo da u ovom trenutku ubacujemo preko 5 ili 10 hiljada, treba da odredimo aps. magnitudu ispod koje bi unosili asteroide. Tako da od tih 220 k izaberemo samo 5 do 10 k, naravno.

Bi li mogao da baciš pogled i izabereš relativno visoku tačku odsjecanja, tako da nam samo 5 do 10 k od 220 k upadne u mrežu unosa? Ovo je sajt korišten za dosadašnji unos, imaju podatke za sve: [4]. Ako nemaš vremena da to pogledaš, reci mi, i ja ću to uraditi. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:00, 8. septembar 2010. (CEST)

Odlično, znači okvirno možemo pretpostaviti da je magnituda ispod 12 relevantna. Za sad.

U pravu si, jednog dana ćemo imati sve. Mislim da je razumno njihov broj držati ispod 10% ukupnih članaka, pa kad budemo imali 2 miliona i 200 hiljada članaka, možemo imati i svih 220 hiljada asteroida.

„Ja ne samo da sam lud, ja sam opasan ludak.“ - Zagor-te-nej :) --Miroslav Ćika (razgovor) 04:39, 9. septembar 2010. (CEST)

Ako ne postaviš cilj visoko, nikad nećeš izaći iz rupe :) Ludačke ideje često privlače ljude, pogledaj recimo ideju leta u mašini težoj od vazduha, leta na Mjesec, nacizma, komunizma itd. Svojom ludošću šokiraju i izazivaju neobične efekte u ljudima, često pozitivne.

Dakle, na asteroidima ću poraditi možda u oktobru ili novembru.

Nevezano za to: vidim da si programer, pa da te upitam, kako stojiš sa slobodnim vremenom? U zadnjih godinu dana i malo više, ja sam igrom slučaja bio jedini koji je radio na masovnim unosima kao programer (iako sam uvijek imao pomoć sa strane za druge stvari). Ali - malo rukah malena i snaga :( Šta veliš na to da ti pripraviš neki unos? Imam neke zamisli koje bi bile relativno jednostavne za izvođenje, korištenjem tekst fajlova sa već unesenim podacima (meteori). Jednostavno nemam sam vremena za sve. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:48, 9. septembar 2010. (CEST)

odgovor

Prosto receno neznam dali i ima prevod za "community area". Takve jedinice nemamo u srbiji. Ako znas sta je to, daj reci, jer ja stvarno neverujem da imamo reci za to. To je jedino sto se mesa ja mislim. Pozdrav, (LAz17 (razgovor) 07:21, 10. septembar 2010. (CEST)).

Za naselja je valjda census tract? A komsiluk je neighborhood. Ima vise njih u jednom community area. Mislio sam, i mislim da je najbolje da se zovu oblasti. Nije mi bas lepo, ali valjda je najblize sto mozemo da imamo? Javi ako se setis necega drugoga.

Vidim da moze da smeta ova moja skracena latina. U americi sam tako da mi tastatura nema ona slova... moram da ih copy-paste-ujem, i to traje vreme. Kad sam pravio clanak radio sam na brzake. (LAz17 (razgovor) 22:16, 10. septembar 2010. (CEST)).

kako da pomerim stranicu da se zove Oblasti u Cikagu? (LAz17 (razgovor) 22:17, 10. septembar 2010. (CEST)).

Nevidim. VIdim Citaj, izmeni, istorija, neka zvezdica... i pretraga. Kao da mi fali. Znam gde je engleksoj vikipediji, ali nevidim ovde. Mozda moze neko drugi da to uradi umesto mene? (LAz17 (razgovor) 22:44, 10. septembar 2010. (CEST)).

Pa, meni je svejedno ako je Gradske oblasti u Čikagu ili -{Gradske oblasti Čikaga}. Ipak, napravio sam clanak za ovaj CTA. Primetio sam da ga sve vikipedije pisu Chicago Transit Authority - pa sam smatro da je okej da bude tako i na ovoj nasoj.

Takodje, zanima me ako mozes da napravis stranicu za kategoriju cikago. (LAz17 (razgovor) 23:01, 10. septembar 2010. (CEST)).

Uptown, Chicago je ostao. Dal mozes i njega da popravis, jer nemoze vise da se dodje do njega sa stranice oblasti. Nadam se da cu napraviti stranice za sve te oblasti. :) (LAz17 (razgovor) 00:14, 11. septembar 2010. (CEST)).

Mislim da se Albany Park prevodi kao Albani Park... sto bi imalo O, kad se cuje ko A na engleskom? (LAz17 (razgovor) 18:13, 14. septembar 2010. (CEST)).

Kako da prevedem naslov ovog clanka na srpski? [5] (LAz17 (razgovor) 21:35, 14. septembar 2010. (CEST)).

Kako da se prevede naslov ovoga [6] ? Sindikatsko Stočarsko Radiliste? (LAz17 (razgovor) 22:04, 20. septembar 2010. (CEST)).

Podaci za komete

Super. Evo [7] aski tabele sa podacima za komete. Baci pogled pa vidi jel bi mogao to da središ kad budeš pri vremenu. Ja sam za asteroide „grebao“ sa veb stranica tog sajta, što je dalo više podataka ali je bilo rojal pejn in d bat. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:46, 10. septembar 2010. (CEST)

Ma da, samo par kometa imamo sada. Kako rekoh, mnogo toga ima da se uradi, nije pretjerano teško, ali treba nam više ljudi kao što si ti da to počnu. Samo polako i ako nešto zapne javi. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:41, 11. septembar 2010. (CEST)

Sabate, imamo već članak Mitrolopija dabrobosnaska, imamo članak SPC, imamo i Srpska pravoslavna crkva u BiH, tako da si dobro odlučio da se briše. Pozdrav --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:14, 16. septembar 2010. (CEST)

ej pozdrav ... primijetio sam tek kasnije da postoji alat koji automatski pretvara jedno pismo u drugo , a ja sam pisao na latinici , pa onda koristio online konvertor , pa rucno ispravljao hemijske formule u cirilicnom tekstu lol ... nego meni se pri kucanju cirilice dese neke nehoticne greske , npr. ocu da otkucam cirilicno s i ja kliknem tipku na kojoj pise latinicno c i slicno , nego ako je naslov clanka zapocet na cirilici(napravljen kao link iz cirilicnog clanka) onda se tekst mora nastaviti cirilicom , jer dzaba sto ce biti automatski prebacen na cirilicu kad naslov teksta nije isto pismo ... pozdrav ... --Tekstovi (razgovor) 14:22, 17. septembar 2010. (CEST)

To što si ti napisao meni, ja smatram da sam napisao anonimnom korisniku. Navesti izvore za citate, i malo ublažiti komentare. A anonimnog korisnika uopšte ne smatram vandalom. Naprotiv, ako navede izvore za citate, u šta vjerujem, mislim da je konstruktivan. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:48, 17. septembar 2010. (CEST)

Možda si ti mene pogrešno protumačio. Nisam nigdje rekao da neko mijenja ili ublažuje tuđe citate. Samo sam se nabrzinu obratio anonimnom korisniku da bi mu pomogao da pravilno unese ono što je već unio. Zapravo ja uopšte nisam vidio problem sa njegovim unosom. Još manje da je vandal. Zapravo opšte ne vidim bilo kakav problem. :) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:00, 17. septembar 2010. (CEST)

Plašim se da smo mi ipak otjerali tog korisnika, koji je imao namjeru da doprinese. Po mom mišljenju mi treba da budemo malo fleksibilniji i da damo podršku u prvom kontaktu sa novim korisnicima. Neki drugačiji jezik bi pri tom prvom kontaktu mogao da utiče negativno na nekoga ko se prvi put susreće sa uređivanjem. Mislim da je i naše dopisivanje na njegovoj stranici bilo nepotrebno. Ali nema veze, nadam se da će da se vrati, ali i drugi da dođu i da nam se priključe. Ja sam inače pristalica tog malo više ljudskog pristupa. Tako sam i sam u jednom trenutku pomislio da ne dolazim, ali zahvaljujući Miroslavu Ćiki sam ostao. Volio bih da su odnosi prisniji i opušteji, uz poštovanje pravila. Eto toliko od mene za sada. Pozz --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:33, 17. septembar 2010. (CEST)

Unos aviona i proizvođači

Zdravo kolega, vidim da si tu pa da te pitam. Sad sam sređivao Nijeporove avione, tj. pravio preusmerenja i dodavao link ka sajtu aviafrans u spoljašnjim vezama. Zanima me transkripcija za ovaj avion „Nijepor Najthok“. Kako se navodi, u pitanju je britanski avion za razliku od ostalih Nijeporovih koji su francuski. --SmirnofLeary (razgovor) 15:50, 17. septembar 2010. (CEST)

OK, u redu je da ostanu nazivi sa fr. transkripcijom (i da se razlikuje od eng.), jer koliko vidim ta kompanija je radila samo 4 godine. Za proizvođače ne brini, još uvek nisu došli na red. Ovako da te obavestim šta se trenutno radi na unosu. Ostalo je da se unese još 62 aviona čime bi se završio kompletno taj unos (lovci do 1935-te). To je planirano upravo za večeras i biće posla oko tih članaka nekoliko dana, zatim ide pravljenje preusmerenja sa originalnih naziva na članke sa našim sr. transkribovanim/prevedenim nazivima (započeo sam, ali ima još dosta posla) i tek onda dolaze na red proizvođači. Razmišljao sam nešto po pitanju reči company kod SAD i brit. proizvođača i pade mi na pamet da možda ne bi bilo loše prevesti kao „Društvo“ umesto „Kompanija“. Naravno zavisi od slučaja, negde nije pogodni kao u slučaju: William Beardmore and Company, Ltd. - Vilijam Birdmor i kompanija, d.o.o. O tom po tom, počećemo krajem meseca i uz prevođenje ćemo praviti kategorije i šablone za navigaciju. --SmirnofLeary (razgovor) 17:19, 17. septembar 2010. (CEST)

Društvo bi bilo OK, jer tako uniformišemo imena sa francuskim proizvođačima franc. Société i sa italijanskim ital. Società. Za sada jedini članak koji imamo je ovaj za „Aeroput“ sa imenom: „Društvo za vazdušni saobraćaj A. D. Aeroput“ ima A. D. za akcionarsko društvo, ali ne znam dali da se navodi. „Ortačko društvo“ (O. D.), „Društvo s ograničenom odgovornošću“ (D. O. O.), „Akcionarsko društvo“ (A. D.) su sve društva, tako da bi možda mogli i da izostavimo skraćenicu. Konsultovaćemo se još sa pravopiscima po ovom pitanju da vidimo šta i oni kažu. --SmirnofLeary (razgovor) 22:23, 17. septembar 2010. (CEST)

Hvala druže za spomenicu. Sećam se kad je Mile napravio (pre unosa), pa može da se vidi dobit na delu. Na sličici je koliko vidim avion Foker D.VI, i nismo propustili da ga unesemo. Nema greške. --SmirnofLeary (razgovor) 12:43, 18. septembar 2010. (CEST)

da to je malo zeznuto oko kucanja cirilice sto nisam nikad koristio cirilicu na internetu a lako se brkaju slova na tastaturi kad se kuca s i c , i u , h x itd. da znam za to da je pravilo da se clanak dopuni onako kako je pocet , cirilicom ili latinicom , ekavicom ili ijekavicom i to je po meni ok pravilo ... a primijetio sam i da je clanak mlijecna kiselina vec zapoceo ekavicom nego nisam znao kako da ga izmijenim a i negdje sam vec procitao da se latinica cirilica , ekavica ijekavica moze mijenjati samo u slucaju da je pocetni clanak bio kratak pa se prave znacajne izmjene ... inace otkrio sam da cak i ako se novi clanak kreira kao link iz cirilicnog clanka , cak i tada kada postoji samo naslov clanka i onda se moze izabrati opcija latinica a onda ce konvertor automatski prebaciti clanak na cirilicu ... ili obrnuto ... a potpuno mi je zbunjujuce ovo oko postavljanja slika i ostalih alata , ja to jedino znam ako kopiram sliku sa druge wikipedije ili clanka lol ... ali valjda se i ti alati i opcije nauce vremenom ... --Tekstovi (razgovor) 20:30, 18. septembar 2010. (CEST)

Ćao drugar. Ajde ako mogu da te zamolim da mi ne šalješ onakve prisne poruke popot "smiri se". Smiri se malkice. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:27, 19. septembar 2010. (CEST)

Hvala

Hvala ti na spomenici (baš lijepo izgleda) i na ukupnoj pomoći u guranju ovog unosa, koja je bila značajna. Da li smijem da pitam, valja li se nešto iza brda, ili bolje reći na nebu :) ? --Miroslav Ćika (razgovor) 16:18, 20. septembar 2010. (CEST)

da radi konvertor za cirilicu i latinicu i ako ima samo clanak bez ikakvog teksta , doduse jos nisam pisao clanak tako ... a slike gledao sam tu pomoc i sadrzaj i alate i nije mi bilo jasno , previse teksta hehe , pa sam samo kopirao sliku sa engleske wikipedije ... ali dobro valjda se i to nauci s vremenom ... inace ja u pocetku nisam bio navikao ni da kucam slova sa kvacicom u latinici ... a znaci sredjivanje clanka je u stvvari ubacivanje poveznica , recimo ako pise voda da se napravi link da to ide na clanak za vodu itd ... i plus dodavanja kategorija i slicno ? pa ako nije problem mozes ti srediti clanak cisto da vidim kako to izgleda da znam za ubuduce ... a kapiram to da se koristi ta opcija za prikaz clanka da ne bi bilo previse sitnih izmjena ... trenutno sad mislim da necu vise pisati na clanku o hiralnosti , moZda bi se moglo dopuniti nekim detaljima , ali barem ovih dana to ne bih ... pozdrav ... a knjiga je Hemija za III razred opšte gimnazije i gimnaziju prirodno-matematičkog smera, medicinsku, poljoprivrednu i frizersku školu autori: Aleksandra Stojiljković izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva , Beogtad . --Tekstovi (razgovor) 18:10, 20. septembar 2010. (CEST)

evo sad sam pogledao opet neki nenapisani clanak samo sa naslovom , nece da ga prebaci na latinicu tj. mora se zavrsiti cirilicom , a ne znam zasto sam neki dan mislio da moze ... nema veze , pozdrav ... --Tekstovi (razgovor) 18:23, 20. septembar 2010. (CEST)

Dodao sam portal, kako smo se uostalom i složili. Problem je bio u tome što smo svi bili u ubjeđenju da je portal već postavljen, jer smo takve informacije dobijali. Trebalo je odmah ovo da se učini, kako si ti i predložio. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:30, 21. septembar 2010. (CEST)

ma ok , ako budeš imao vremena onda sredi članak , mislim znam i ja otprilike nego da vidim neke sitne detalje kako ide hehe ... pozdrav ... --Tekstovi (razgovor) 08:25, 22. septembar 2010. (CEST)

a inace kad sam prebacio nezapoceti clanak na latinicu , ima opcija pocni novi clanak ali kad se klikne na to onda vrati na pocetni clanak na cirilici hehe ... a inace otkrio sam da je poveznice lakse pisati odmah pri pisanju clankla nego se vracati kasnije i stavljati hehe ... --Tekstovi (razgovor) 14:48, 23. septembar 2010. (CEST)

da evo stavio sam literaturu pa ne znam je li se tako stavlja ili kako ...a juče kad sam malo dodavao i sređivao hiralnost koristio sam pretpregled nego toliko sitnih grešaka sam previdio da sam se morao opet da vraćam da ispravim hehe ... a moram priznati da ćirilica izgleda prilično fino , upoređujem članke na ćirilici i latinici i izgleda nekako stilizovanije hehe ... a interesantno je da si u članku stavio poveznicu na svjetlost i smješe a da je link otišao na članak svetlost i smeša tj. ekavica ... zar može to , jesi li koristio neke specijalne vradžbine za to , ili samo stavio običnu poveznicu na to a već ranije valjda napravljeno usmjerenje svjetlost na svetlost hehe ... --Tekstovi (razgovor) 16:35, 24. septembar 2010. (CEST)

a inace da , kod poveznica treba voditi racuna i da li neki clanak postoji , ili da se ne povezu neki nepostojeci clanci a izostave oni koji postoje itd. , pozdrav ... --Tekstovi (razgovor) 16:43, 24. septembar 2010. (CEST)

EOF

Šta ti to znači? Sori, ali znatiželja je jača od pristojnosti. --Jagoda ispeci pa reci 16:50, 24. septembar 2010. (CEST)

Pa pristojnost u smislu da ne moram da turam nos baš svuda.... Al znatiželja je gadna stvar... Fala na objašnjenju.--Jagoda ispeci pa reci 21:36, 24. septembar 2010. (CEST)

mislio sam i na jednu i drugu stvar , tj. i na link na nepostojece clanke)mada je dobro da se vide pa mozda neko i napravi) i na link za clanke sa pogresnim imenom ... a ima dosta knjiga iz prirodnih nauka na cirilici , nego ovdje mi izgleda ljepse cirilica jer mogu da prebacujem pa uporedjujem obe verzije clanka ... a nije nigdje pisalo u istoriji da je doslo do preusmjerenja smjesa u smesa pa zato pitam , mozda je preusmjerenje uradjeno na clanku ya smese ili slicno ... --Tekstovi (razgovor) 01:04, 25. septembar 2010. (CEST)

evo dodao sam , vidio sam bio to u stranici istorije nego zaboravio kasnije na to da trebam dodati ... a dobro te opcije se nauče vremenom pretpostavljam ... --Tekstovi (razgovor) 01:51, 25. septembar 2010. (CEST)

aha ok gledaću da napišem nešto , sad trenutno pišem jedan novi članak , pa gledaću ovih dana za organska jedinjenja . inače ako se ne varam sve te vrste jedinjenja imaju i poseban članak , a i u članku o organskoj hemiji ima dosta toga , pa bi se moglo sve iskombinovati .. i naravno engleska vikipedija i knjiga ... --Tekstovi (razgovor) 02:22, 25. septembar 2010. (CEST)

i samo još da dodam da onaj članak ne bi trebao imati onakav sadržaj jer ima milion vrsta organskih jedinjenja pa se ne nabrajaju sva jer ionako imaju članci o njima nego se napiše nešto uopšteno (tako je i na engleskoj vikipediji) , garant već u članku o organskoj hemiji ima dosta stvari koje se mogu ubaciti u članak ... vidiću ovih dana ... --Tekstovi (razgovor) 02:31, 25. septembar 2010. (CEST)

ok , gledacu da dodam nesto ovih dana hehe ... ako mene pitas to je skoro isti clanak kao organska hemija , tako da se moze dosta uzeti od tamo ili sa engleske wikipedije ili knjige ... takodje mislim da taj clanak i ne treba biti predug nego ono srednje posto to je vecinom uvod ili teorija , ono dovoljno je par osnovnih pojmova , a bolje prosirivati neke konkretnije clanke ... inace sad sam za novi clanak koristio pretpregled i usput gledao kako izgleda clanak i odmah dodao poveznice , barem neke od njih tj. osnovne ... i stvarno je ispalo manje izmjena clanka ... dobro bilo je nekih dodatnih izmjena kasnije ali opet je dosta manje izmjena nego da nisam koristio pretpregled hehe ... inace puno je lakse odmah staviti poveznice dok se pise tekst ili pri kraju pisanja(mada ne znam gdje su uglaste zagrade na cirilici , pa stalno vracam tastaturu na latinicu zbog uglastih zagrada hehe) ... mislim kakse je staviti odmah barem neke poveznice nego da se kasnije moras vracati na clanak pa stavljati ih ... i onda koji dan kasnije dodam jos koju poveznicu , mozda usput doda i jos neko itd ... lakse je tako nego nakon par dana se opet vracati na clanak i stavljati poveznice ... ej a da te pitam jos nesto , da li je potrebno dodavati one znakove protiv konverzije cirilica latinica na hemijske formule i slicno ... mislim ako vec kucam na cirilici i pisem formule na latinici , ne znam da i je potrebno to jer cirilicu ce prebaciti na latinicu a hemijske formule su vec na latinici pa ih ne treba ni prebacivati ... --Tekstovi (razgovor) 04:38, 25. septembar 2010. (CEST)

---

Kad te već svi pitaju, mogao bi da započneš članak pa da možeš da linkuješ kod nas :) Sutra je sastanak, pa svrati ako si slobodan. -- Obradović Goran (razgovor) 00:40, 26. septembar 2010. (CEST)

da primijetio sam da prebaci hemijske formule pa sam stavio tagove ... ako kliknem clanak za latinicu i onda ga vratim na cirilicu , onda je prebacio hemijske formule u cirilicu iako original tekst ima latinicne formule ... e a znas mozda kako se stavljaju sabloni za hemijska jedinjnja , samo se prekopira sa engleske wikipedije ili kako ? mislim onu kutiju sa strane gdje pisu osobine jedinjenja hehe ... pozdrav ... --Tekstovi (razgovor) 04:54, 26. septembar 2010. (CEST)

pa ja sam samo prekopirao sablon sa engleske wikipedije i jos preveo malo nesto hehe , da trebalo bi prevesti i one nazive sa engleskog to sam previdio , mada neki clanci na ovoj wikipediji ih ostave na engleskom , nego ne znam kako tacno da prevedem one nazive... iskreno ja ni ne znam sta su sabloni ni kako se koriste , malo mi izgleda komplikovano hehe ...--Tekstovi (razgovor) 05:39, 26. septembar 2010. (CEST)

da da kapiram to oko podkategorija i ostalog ... evo preveo sam jos jednu rijec u onom sablonu za jedinjenje ... a one druge nazive za bornu kiselinu ne znam kako da ih prevedem a na online rjecnicima nema a i to mogu biti nazivi koji se koriste samo na engleskom ... recimo ako u srpskom ima vinska ili sircetna kiselina ne znaci da i u engleskom postoji naziv wine ili vineguard acid kao alternativni naziv za tu kiselinu osim IUPAC ... to bi opet trebali naxi neku domacu knjigu pa vidjeti koji se sve nazivi koriste za bornu kiselinu na nasem ... --Tekstovi (razgovor) 06:34, 26. septembar 2010. (CEST)

Pagefromfile.py

Izvinjavam se na kašnjenju, vikendom imam malo vremena. Da, i ja koristim pagefromfile.py za sam unos, opcije možeš vidjeti na početku samog fajla pagefromfile.py u komentarima. Za primjer rada s parametrima, pogledaj i Korisnik:MiroslavĆikaBot. Za obavještenje zajednice o pripremanom unosu, koristi Vikipedija:Trg/Botovi. Za prijavu svog botovskog naloga, koristi Vikipedija:Botovi/Zahtevi. Podržaću te u dobijanju statusa i za unos, pošto smatram da je trenutni rad na unosima daleko ispod potrebnog. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:15, 26. septembar 2010. (CEST)

Zaboravih. Jednom kad se uloguješ, ostaješ ulogovan bar nekoliko dana, i to ako si i potpuno neaktivan. Logaut mi nije jasan, pa samo zatvorim terminal sesiju sa exit komandom. To mi radi posao. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:32, 26. septembar 2010. (CEST)

Zdravo. Vidim da praviš bot, pa sam mislio da te pitam da li, a pretpostavljam da si ispred mene, da mi pomogneš. Ako imaš vremena. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:05, 26. septembar 2010. (CEST)

Ajde odmah da te pitam. Gdje si instalirao foldere pajton i pajvikipedija? Kod mene je direktno u C. Samo nisam siguran da li pywikipedia treba da bude u C:/ime bota/pywikipedia, ili direktno u C:/pywikipedia ? ps Pisacu dalje na latinici radi komandi na engleskom. Imam jos pitanja ali ajde prvo ovo. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:23, 26. septembar 2010. (CEST)

Procitao sam tu precicu, ali je nisam skontao. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:51, 26. septembar 2010. (CEST)

Au, bas sam se namucio oko ovoga. Problem je bio u tome sto direktno u C program odbija da napravi precicu ka .exe . Tek kada sam direktorijum Pywikipediabot izbacio napolje iz C, tek onda je prihvatio precicu. A imam i novi internet eksplorer, pa mi je opcija File totalno sakrivena. Morao sam da promijenim setnig i onda se pojavila i ta stara opcija. I koristim Vistu. ps Ajde mi sada pomozi u vezi pozivanja stranice. Pokusao sam da pozovem neke stranice, ali ovaj Command Promt uopte ne prihvata cilicne karaktere. Pozvao sam solve_disambiguation.py, i onda me ta skripta pita koju stranicu zelim, ali kada naprimjer upisem Partizan, on samo javi da ta stranica ne postoji. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:57, 26. septembar 2010. (CEST)

E super si mi sve javio. Svaka cast. Bio si od pomoci. Ja trenutno trebam da rijesim ovaj problem jer ne mogu da koristim cirilicu, pa mi je sa te strane i koristenje najosnovnijih funkcija jako komplikovano. Uglavnom sam isprovao boda sa onim najjednostavnijim programom koji mi je Cika preporucio, i latinicna promjena je radila. A sto se tice toga da si zapazio da u viseznacnim ne treba da postoje dodatne veze osim samih viseznacnih, i to ti je pun pogodak. Takve stvari otezavaju i rad bota a i manuelne promjene obicnih korisnika, a i totalno su nepotrebne jer viseznacna nije clanak, nego samo viseznacna. Dakle potpuno se slazem sa tobom. Mozda jedino u vezi nepostojecih clanaka koji su imenovani u viseznacnoj, tu treba biti oprezan, jer ljudi tu dodaju svasta, pa postoji mogucnost da je sam naziv pogresan. Negdje ako nije jasno za koji se pojam iz viseznacne veze neka unutrasnja veza, tu jednostavno treba da se izbaci unutrasnja veza dok se ne pojavi neko ko je potpuno siguran. Super, bas mi je drago da ti je to fino proradilo. Gledacu da vidim da se nekom obratim u vezi cirilice na Command Promt, posto bez toga ne mogu da koristim bota. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:59, 27. septembar 2010. (CEST)

Jao, ne znam šta da radim. Prebacio sam System locale u Cirilic Srbia, i mogu da pišem ćirilicom na komandnoj liniji, ali sada neće da prihvati jer dekodirannje nije unikod. Uopše nema opcija za unikod. Mogu da biram engleski američki, ali onda ne radi ćirilica. Evo gledam po netu da li je ko postavljao pitanja u vezi ovoga, i ima takvih pitanja, ali slabo daju odgovore. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:30, 27. septembar 2010. (CEST)

Probaću ovo što si mi predložio. Ali ajde mi učini samo jednu stvar. Da li si radio konfiguraciju onoga famili fajla koji ide u folder famili? Ako jesi, ajde postavi na moju stranicu za razgovor da ga pogledam kako si ga uradio. ps Sada mi prihvata ćirilicu na komendno liniji, ali izgleda da je problem u komunikaciji između komandne linije jer kad pozovem spisak iz falja ulaz, on ga vrađa kao red znakova pitanja: ????????? umjesto ćiriličnih slova. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:39, 27. septembar 2010. (CEST)

Pazi ovako, možda ti nešto padne na pamet. Kada pošaljem ovaj zahtjev:

replace.py -file:ulaz.txt "Jeremija Krstić" "Jeremija Крстић"

on mi vraća ovo na latinici tako što latinično ć prebaci u latinično c, a ovo na ćirilici pretvori u ????????????. Možda ti ova da neku ideju gdje bi mogao da bude problem. ps Nemam ni Paver Šel, baš sam baksuz. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:06, 27. septembar 2010. (CEST)

ma ok , ali mladifilozof inace pise problematicne clanke , po tome je poznat ... ja iskreno nisam vican da kao on kopam po knjigama i novinskim clancima i tako konstruisem price ... e da da li je moguce preusmjeriti Boka kotorska u Boka Kotorska ? uglavnom dosta za sada istorije , nadam se da cu sutra ili preksutra dodati jos koji clanak o hemiji ... --Tekstovi (razgovor) 07:04, 27. septembar 2010. (CEST)

aha a ja sam pokusao sa stranice izbrisati preusmjerenje i ostaviti praznu stranicu Boka Kotorska i opet nije htjelo kaze postoji stranica ... ali dobro bolje sacekati da vidim oce li se drugi sloziti jer sta i ako uspijem preusmjeriti opet moze doci do edit war ... --Tekstovi (razgovor) 07:57, 27. septembar 2010. (CEST)

Višeznačne i linkovi na drugom pismu

Pa ... mislim da za sada ne postoji rješenje u okviru "pajvikifrejmvorka" u protivnom bi skripta za rješavanje višeznačnih trebala poznavati srpsku transliteraciju, a to koliko je meni poznato, (još) ne čini. Ono što je važno, i čime bi možda trebalo aktuelizovati standard za višeznačne, je preporuka da se pri pravljenju veza na višeznačnim, prave veze u odgovarajućem pismu. Taj posao (verifikacije pisma) bi se mogao i automatizovati. --Kašter (razgovor) 09:18, 27. septembar 2010. (CEST)

Ćirilica u Vindovs komandnoj liniji

Pozdrav. Hvala ti što pomažeš Baš Čeliku, jer ja sam bio jednostavno zagušen sa obavezama tokom vikenda. Na Pomoć:Bot/Pajvikipedija sam dodao problem sa ćirilicom u Vindovsu i jedan način njegovog otklanjanja. Ako imaš još neka alternativna znanja samo ubaci tamo. Hvala. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:44, 27. septembar 2010. (CEST)

Upravo sam probao sa RUN, kako si mi preporučio, i isti problem. A probao sam i da prebacim u samoj komandnoj liniji sa komandama /u i /u (veliko U), ali ne radi. Gledao sam i sam na guglu ostale kako se žale u vezi ovoga i naišao na to objašnjenje. Međutim ne pomaže. Za sve je kriv Bil Gejts, maznuo pare i pobjegao. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:07, 27. septembar 2010. (CEST)

Pazi, ja ne mogu samo da ukucam pajton, nego moram da idem tamo gdje mi je instaliran Paython27 (verzija), i tek odatle mogu da pozovem paython. Evo probao sam tako i evo rezultati:

Python 2.7 (r27:82525, Jul 4 2010, 09:01:59) [MSC v.1500 32 bit (Intel)] on win 32
Tipe "help", "copiright", "credits", or "licence" for more information

Evo ovo je poruka, i izgleda mi sve regularno. ps Meni odgovara ova verzija za Vistu 32, kućno izdanje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:33, 27. septembar 2010. (CEST)

Ja mislim da je kod mene proble sa vindosima, a da pajton radi kako treba. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:36, 27. septembar 2010. (CEST)

Pazi ovako, ja treba da odem u direktorijum u kojem se nalazi neka skripta. Ako se sjećaš one prečice, koju si mi preporučio, to je bila prečica da direktno idem u pjvikipedija direktorijum gdje su sve skripte za vikipediju. Ide preko komande cd, na engleskom čejndž direktori i inda ide puna linija od korjena do te skripte ili foldera koji želim da otvorim. KOd mene ide C:\Users\Desktop\wikipedia\pywikipedia . A za pajton ide C:\Paython27 . e sada, ako hocu da pozovem neku skriptu, moram da znam gdje se tacno nalazi. Onda na komandnoj liniji odem tamo, i onda poyovem skriptu po imenu, sa nastavnom iza tacke, ali bez onoga paython ispred naziva skripte. Znaci ako se skripta zove login onda napisem samo:

login.py

i pritisnem enter. A prethodno na komandnoj liniji odem u dorektorijum u kome se nalayi, inace je ne pronalazi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:30, 27. septembar 2010. (CEST)

Generalno jednom kad udjem u neki direktoprijum, onda ostajem u njemu dok ne dam drugaciju komandu, ili dok ne zatvorim prozorcic za komandnu liniju. Ako ponovo otvorim komendnu liniju, racunar je vec zaboravio sta sam radio prosli put, i uvijek pocinjem iz C. Ali ako napravim precicu (tvoja peporuka), onda sam automatski u direktorijumu pywikipedia, i odmah mogu da pozovem skriptu po imenu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:34, 27. septembar 2010. (CEST)

ps Mozda je ovo vazno a nisam naglasio. U direktorijum Paytnoh27 sam morao da odem samo ovaj put jer si trazio da aktiviram skriptu koja se tamo nalazi. Tamo inace ne idem, nego uvijek idem u pywikipedia, pa odate zovem skripte iz tog foldera. Takva je struktura vindovsa. Opet Bil Gejts. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:39, 27. septembar 2010. (CEST)

Evo uradio sam ovo sto si trazio. Na

import sys

ne reaguje, ali na:

print sys.stdout.encoding

samo dobio

cr437

i prepostavljam i nadam se da si ti zapravo otkrio da treba da promijenim encoding u pajtonovoj konzoli? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:43, 27. septembar 2010. (CEST)

Probacu ovo da uradim, ali ovaj put direktno u pajtonu: [8] Posto sam na dosta mjesta nasao da je ovo zapravo unikod. Ajde pogledaj pa javi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:47, 27. septembar 2010. (CEST)

Ovde mi komanda shcr 65001 ne radi . Ajde vidi kako da u pajtonovom direktorijumu promijenim enkoding. ps Upravo sam probao U\ i dobio sam ovo: ... --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:51, 27. septembar 2010. (CEST)

Upravo sam dobio poruku za vrijeme pokušaja da pogledam ovu stranicu: [9] --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:33, 27. septembar 2010. (CEST)

Sabate, ovo sam sve ranije probao i nije mi i dalje radilo. Zaista ne znam šta više. Jedino, pošto je Miroslav kontaktirao neke ljude koji koriste vindovse i bot, možda budu imali neko jednostavno rješenje. Ja sam počeo i da se nerviram, jer već dva dana pokušavam da rješim jedan problem. A tebi i Ćiki zaista hvala od srca. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:19, 28. septembar 2010. (CEST)

Samo nemoj da se opuštaš. Još ću ja tebe da zapitkujem. Pozdrav --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:32, 28. septembar 2010. (CEST)

Pravo da ti kažem, ne znam na šta misliš. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:32, 28. septembar 2010. (CEST)

Aha, pretpostavnjam. Ako ne postoji članak, i ako ne postoji čak ni definisam naziv članka koji nije napisan, nego samo postoji pretpostavka za neki budući članak, onda je najbolje da se u takvom slučaju ukloni unutrašnja veza koja vodi ka višeznačnoj. U slučaju da postoji jasno definisan naslov za budući članak, onda postoji mogućnost da se u višeznačnoj navede naziv nepostojećeg članka. Ali pod uslovom da se odredi naziv tog članka. A ako je nešto totalno generalno i vodi ka višeznačnoj, i nema skoriju perspektivu da se pretvori u članak, onda se uklanja veza ka višeznačnoj, dok se ne pojavi neko iz te oblasti koji bar ako ništa drugo, može da odredi naslov članka. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:38, 28. septembar 2010. (CEST)

Sad sam pročitao tvoju poruku. Stigla dok sam pisao. ps Da bar dođe neko pa da odredi da se članak zove Mokrice (amebe), ovako kad neko čita članak i pritisne na Mokrice, pomisliće da se radi o nekom selu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:41, 28. septembar 2010. (CEST)

Čuo sam za morsko prase i morske krastavce, ali od mokrica ni traga ni glasa. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:48, 28. septembar 2010. (CEST)

Masovni unos aviona - proizvođači

Pozdrav druže, završio sam sa pravljenjem preusmerenja pa sam sad slobodan da nastavimo sa prevođenjem imena proizvođača. Vidim da si u poslu sa pravljenjem bota, pa ne znam kako stojiš sa vremenom. Planirao sam da počnem danas ili sutra sa radom, pa na dalje polako i odmereno, svaki dan po malo. Za sam spisak mislim da nema mnogo posla, mada mislim da će za ceo posao biti potrebno oko 1000 izmena. Tu podrazumevam pored prevođenja i rada na spisku, izmene u tekstu članaka, pravljenje kategorija i ponegde šablona za navigaciju. Biće sigurno i preko 1500 izmena. Javi mi kako si raspoložen da dovršimo posao. Ako imaš druge obaveze, potrudiću se da dovršim sam. --SmirnofLeary (razgovor) 14:38, 28. septembar 2010. (CEST)