Raketiranje Zagreba (1995)
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Raketiranje Zagreba je događaj koji se odigrao 2. i 3. maja 1995. godine, kada je Vojska Republike Srpske Krajine u znak odmazde[1][2] zbog teškog kršenja sporazuma o prekidu vatre od strane Hrvatske vojske,[3] te masovnog etničkog čišćenja u Zapadnoj Slavoniji, izvela raketni napad na hrvatske vojne i civilne ciljeve u gradu Zagrebu.[traži se izvor]
Prema zvaničnim izveštajima, koje su iznijele hrvatske bezbednosne agencije, od posledica raketiranja poginulo je 6 osoba, a njih 176 je ranjeno.[4]
Uzrok i posledice uredi
Hrvatska vojska, pod komandom predsednika Franje Tuđmana, pokrenula je 1. maja 1995. godine vojno-policijsku operaciju "Bljesak" na teritoriju Zapadne Slavonije koja je bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija, čime je grubo prekršila ranije potpisani sporazum o prekidu vatre. Za samo 36 sati sa ove teritorije je proterano oko 18.000 srpskih civila, a njih 283 je ubijeno (ili nestalo), među kojima je 57 žena i devetoro dece. Nakon operacije, kompletan prostor Zapadne Slavonije je u potpunosti etnički očišćen od celokupnog srpskog stanovništva (oko 80.000 ljudi).[5]
Kao odgovor na ovo etničko čišćenje, Vojska Republike Srpske Krajine, pod komandom predsednika RSK Milana Martića je 2. i 3. maja u nekoliko navrata izvela višestruke raketne napade sa područja Korduna na vojne ciljeve u Zagrebu.[3] Raketiranje je izvršeno iz višecevnih lansera navođenih raketa tipa M-87 Orkan, a korišteni su i projektili kalibra 262 mm. Navođene rakete „Orkan” bile su dosta neprecizne i neki ciljevi su promašeni i za oko jedan kilometar,[3] te su osim vojnih meta pogađale i civilne objekte u gradu.[6]
Dana 2. maja oko 10.30 sati pogođen je sam centar Zagreba. U 6 eksplozija poginulo je 5 osoba, a 121 je ranjena. Drugog dana, bombardovanje je nastavljeno oko 12 časova. Tada je pogođena Klinika za dečje bolesti u Klaićevoj ulici, kao i Hrvatsko narodno pozorište.[7] Tog dana ranjene su 53 osobe, najviše u Hrvatskom narodnom pozorištu, a poginuo je i jedan policajac koji je radio na deaktiviranju bombe u dvorištu bolnice.[traži se izvor]
Za bombardovanje Zagreba u Haškom tribunalu je vođen proces, kojim je tadašnji predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić osuđen na rekordnih 35 godina.[8]
Sa druge strane, za zločine u Zapadnoj Slavoniji, a koji su bili povod ovog raketiranja, Haški sud je prvobitno proglasio krivim generale Hrvatske vojske Antu Gotovinu i Mladena Markača i nepravosnažno ih osudio na 24, odnosno 18 godina zatvora, a zatim, u drugostepenom procesu, iste je oslobodio krivice.[9]
Reference uredi
- ^ Klajn 2006, str. 267.
- ^ Braniteljski portal:Prije 16 godina pobunjeni Srbi prekomjerno raketirali civilne ciljeve u Zagrebu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. јул 2014)
- ^ а б в Политика: Милан Мартић осуђен на 35 година
- ^ "Meeting the Challenge – I. The Technological Evolution and Early Proliferation and Use of Cluster Munitions, Human Rights Watch. Приступљено: 3. 10. 2011.
- ^ Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency | Vest Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2015), Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ [1]
- ^ „OBILJEŽENA 10. OBLJETNICA GRANATIRANJA ZAGREBA”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2010. г. Приступљено 6. 3. 2009.
- ^ Prije 13 godina raketiran Zagreb
- ^ Appeals Chamber Acquits and Orders Release of Ante Gotovina and Mladen Markač Appeals Chamber Acquits and Orders Release of Ante Gotovina and Mladen Markač
Литература uredi
- Klajn, Lajčo (2007). The Past in Present Times: The Yugoslav Saga. University Press of America. ISBN 978-0-7618-3647-6.
