Ramon Berenger III
Ramon-Berenger III [1], poznat i pod imenom Ramon Berenger III Veliki (kat. Ramon-Berenguer, [1]; 11. novembar 1082, Rodez - 19. jula 1131, Barselona) je bio grof Barselone, tj. knez Katalonije (1095—1131) iz dinastije Barselone.
| Ramon Berenger III | |
|---|---|
.jpg) Zamišljen portret Ramona Berengera III, slikara Filipa Ariosta, 1587-1588 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 11. novembar 1082. |
| Mesto rođenja | Rodez, Grofovija Rodez |
| Datum smrti | 19. jul 1131. (48 god.) |
| Mesto smrti | Barselona, Grofovija Barselona |
| Porodica | |
| Supružnik | Marija Rodrigez, Douce I, Countess of Provence |
| Potomstvo | Berengarija od Barselone, Ramon Berenger IV, Berenguer Ramon, Count of Provence, Ximena de Barcelona i de Díaz, Stefania di Barcellona |
| Roditelji | Berenger Ramon II Matilde d'Altavilla |
| Dinastija | Barselone |
| Grof Barselone | |
| Period | 1095−1131 |
| Prethodnik | Berenger Ramon II |
| Naslednik | Ramon Berenger IV, grof Barselone |
Bio je sin prethodnog grofa Barselone Berengera Ramona II Bratoubice.
Grof Barselone je postao 1095. godine i do 1097. godine je vladao zajedno sa ocem, a kasnije samostalno.
Primorska Katalonija je predstavljala tada jedan od ekonomski najnaprednijih delova Španije. U Kataloniji su seljaci morali da, pored uobičajenih kmetovskih obaveza, snose i niz drugih, rđavih običaja (malos usos). Senior bi zauzeo čitavo imanje seljaka, ako bi ovaj umro bez dece, i veliki deo nasledstva ako bi ostala za njim deca. Od seljaka su uzimane naročite globe za prekršaj bračne vernosti, u slučaju požara na posedu seniora itd. U rđave običaje spada i pravo prve noći, nasilno uzimanje dojkinja i niz drugih obaveza. Feudalci su se odlikovali znatnom samostalnošću i vršili su ogroman uticaj na političko uređenje države. Bili su oslobođeni svih dažbina. Ovde mi vidimo punu vlast feudalaca, među kojima su se razlikovali krupni — rikos ombres, srednji i sitni — hidalgo. Niže plemstvo bilo je potpuno zavisno od višeg.
Katalonija je bila povezana sa sredozemnom trgovinom i održavala žive veze sa Italijom i Južnom Francuskom. Od primorskih gradova u Kataloniji prvo je mesto pripadalo Barseloni. Gradovi u Kataloniji bili su ne samo trgovački centri, u njima je cvetalo i zanatstvo. Tu se razvila metalurgija i proizvodnja kože, brodogradnja i sl. Pomorsko pravo, razrađeno u katalonskim gradovima, postalo je pravo velikog dela sredozemnih luka. U Kataloniji su gradovi imali veliki politički uticaj [2].
On je, potpomognut jednom pizanskom eskadrom, proširio svoju vlast duž obale i opljačkao Majorku [1].
Umro je 19. jula 1131. godine u Barseloni, a na prestolu ga je nasledio sin Ramon Berenger IV Svetac.
Porodično stablo uredi
| 2. Berenger Ramon II | ||||||||||||||||
| 1. Ramon Berenger III | ||||||||||||||||
| 3. Matilde d'Altavilla | ||||||||||||||||
Izvori uredi
- ^ a b v Pejnter 1997, str. 225.
- ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 311.
Literatura uredi
- Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio.
- Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd.
