Risto Stijović

српски и југословенски вајар

Risto Stijović (Podgorica, 8. oktobar 1894Beograd, 20. decembar 1974) bio je srpski i jugoslovenski vajar i akademik SANU.

Risto Stijović
Stijović na poštanskoj marki iz 1999.
Lični podaci
Datum rođenja(1894-10-08)8. oktobar 1894.
Mesto rođenjaPodgorica, Knjaževina Crna Gora
Datum smrti20. decembar 1974.(1974-12-20) (80 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFRJ
Potpis

Biografija

uredi
 
Izbor za Mis Jugoslavije 1961. Risto Stijović je za čelom stola kao predsednik komisije.

Studirao je vajarstvo u umetničkoj školi u Beogradu od 1912. do 1914, potom u Marselju 1916-1917 pa u Parizu u „Školi lepih umetnosti“ od 1917. do 1923.

U svojim izjavama Stijović se izjašnjavao kao Srbin; o svom iskustvu u Francuskoj tokom 1916. Stijović piše: Mi Srbi smo uživali velike privilegije tada u Francuskoj.[1]

U Beograd se vraća 1928. Bio je član umetničke grupe „Oblik“. Radio je i kao profesor u gimnaziji. Član Srpske akademije nauka postaje 1962.

Učestvovao je 1957. na izložbi savremene srpske skulpture, Galerija ULUS-a, Beograd.[2]

Radio je skulpture u kamenu na zgradi srpskih železnica u Nemanjinoj, spomeniku kulture Republike Srbije.[3]

Jedan je od deset umetnika koji su izlagali na prvom Oktobarskom salonu 1960 godine.[4]

Nasleđe

uredi

U Podgorici i Beogradu postoje Stijovićevi legati kao samostalne institucije.

Uz Sretena Stojanovića, Tomu Rosandića i Petra Palavičinija ubraja se u protagoniste srpske savremene skulpture.[5]

Izložbe

uredi
  • Pariz 1919. (više izložbi sve do 1928)
  • Beograd 1928. i 1930. sa Petrom i Nikolom Dobrovićem
  • Retrospektivne izložbe u Beogradu 1936, 1951, 1969.
  • Monografska izložba u Novom Sadu: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2006.

Galerija

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Jovanov, Jasna M. „Risto Stijović: Memories of people and events”. Godišnjak grada Beograda (na jeziku: engleski): 2. 
  2. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 1957-01-12. Pristupljeno 2024-01-26. 
  3. ^ Vasiljević, Branka. „Završena obnova zgrade srpskih železnica u Nemanjinoj”. Politika Online. Pristupljeno 2022-02-24. 
  4. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 1960-10-20. Pristupljeno 2024-01-28. 
  5. ^ I. Prosen, Milan (2007). „RELjEFI SRETENA STOJANOVIĆA U RECEPCIJI STILA AR DEKO U SRPSKOJ ARHITEKTURI”. Zbornik Narodnog muzeja. XVIII–2: 217—234. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi