Rodonit
Rodonit je neprovidni silikatni mineral mangana postojanog sastava. Nastao je u specijalnim uslovima pri kontaktu magme sa nanosom minerala koji su bogati sa manganom. Ovaj mineral je ružičasto – crvene pa i ljubičaste boje, a nekada boja ide i do smeđe usled površinske oksidacije.[1] Ime je dobio od starogrčke reči ῥόδος što znači ruža. Staklastog je sjaja, a ređe bisernog na prelomljenim površinama. U prirodi se retko nalazi u čistom stanju – uglavnom je sa različitim primesama. Od primesa može da sadrži manje količine gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, pa i cinka. Sivo – smeđa varijanta ovog minerala sadrži i do 20% kalcijum-oksida i naziva se bustamit, a sa 7% cink-oksida naziva se fovlerit. Rodonit je savršene cepljivosti neravnog preloma, često i poluškoljkastog.
| Rodonit | |
|---|---|
 Kristali rodonita u steni (Mn2+,Fe2+,Mg,Ca)SiO3 | |
| Opšte informacije | |
| Kategorija | Inosilikatni minerali |
| Formula | (Mn2+,Fe2+,Mg,Ca)SiO3 |
| Identifikacija | |
| Molekulska masa | Varira |
| Kristalni habitus | Tabularni – pločasti kristali, masivni, granularni |
| Cepljivost | Savršena na {110} i {110}, (110) ^ (110) = 92.5°; dobra na {001} |
| Sjajnost | metalična |
| Gustina | 3,57 - 3,76 g/cm³ |
| Sjajnost poliranjem | Staklasti do biserni |
| Indeks prelamanja | nα = 1.711 - 1.738 nβ = 1.714 - 1.741 nγ = 1.724 - 1.751 |
Nalazišta
urediNajpoznatija nalazišta rodonita su na Uralu u Rusiji. Kao stara nalazišta su poznata nalazišta u okviru rudnika srebra u SAD u Montani i Kaliforniji, gde se vadi tamnocrveni rodonit odličnog kvaliteta. Osim ovih, poznata su nalazišta u Indiji, u Britanskoj Kolumbiji, Australiji, a takođe ga ima i u Švedskoj, Brazilu, Meksiku i manje u V. Britaniji, Španiji, Ukrajini, Japanu, Kazahstanu, Madagaskaru.
Opis
urediRodonit je neprovidni mineral neujednačene roze, tamnoroze, ponekad i bordo boje, sa prelaskom u mrku nijansu sa crnim žilicama, gnezdima i segmentima koji mu daju visoki stepen dekorativnosti. Sa druge strane, jeste da se sa više žilica i okaca mangana povećava njegova dekorativnost, ali se ujedno povećava i njegova šupljikavost i smanjuje tvrdoća. Osim toga, rodonit nije postojan pri delovanju atmosferskih padavina i kad bi se nekoliko meseci nalazio u vodi ili u uslovima povećane vlage, površina njegova može da pocrni (prekrije se prevlakom mangan-oksida). Za upotrebu rodonita je važna njegova osobina da, kada se tanko iseče i osvetli iznutra ovaj neprovidan kamen postaje providan sa intezivnnom i sjajnom bojom.[2][3][4]
Istorijat
urediRodonit je poznat čovečanstvu od početka 8. veka. U staroj Rusiji su ga zbog toga što su njegove komadiće nalazili u gnezdima orla nazivali „orlec“ i verovali su da će detetu, ako se njegov komadić stavi pored kreveca deteta, doneti snagu i vid orla. U istočnim zemljama su rodonit nazivali „kamenom jutarnje zore“, zbog njegove neobične roze boje. Stari Grci su ovaj lepi mineral izjednačavali sa okamenjenom ružom i zvali su ga „Rhodon“ što u prevodu i znači „ruža“. Kao što je rečeno, od te reči je nastao naziv minerala.
Pa ipak, bez obzira što je od davnina bio poznat širom sveta, uključujući i staru Vizantiju, velika primena rodonita je otpočela tek krajem 18. veka, kada je 1780. godine otkriveno veliko njegovo nalazište u Rusiji. Ovaj mineral je postao svetski poznat u 19. veku zahvaljujući diplomatskim poklonima izrađenim od njega, a koji su uručivani imperatorima i predsednicima država.
Primena
urediZahvaljujući tome što se lako seče, brusi i polira, pri čemu je dovoljno tvrd, rodonit se već više od 200 godina koristi za izradu sudova, svećnjaka, lampi, lustera, vaza, vitraža, čaša, pribora za pisanje, različitih ukrasnih predmeta i nakita i drugih predmeta za enterijer, kao i velikih dekorativnih predmeta.
U muzeju Ermitaž u Sankt-Peterburgu, Rusija, se nalazi mnogo umetničkih predmeta od rodonita koja su uradili ruski majstori u 19. veku od rodonita sa Urala. Foaje Ermitaža je ukrašeno sa kandelabrima od rodonita, a njegov centralni ulaz stojećom lampom visine 280 cm. Iz nalazišta sa Urala je izvađeno dosta monolitnih blokova rodonita koji su iskorišćeni za izradu krupnih i sitnih predmeta koji se nalaze u raznim muzejima širom sveta. Uralski rodonit je korišćen za oblaganje stubova u jednoj stanici u Moskovskom metrou, a i za oblaganje jedne sale u Kremlju u Moskvi.
Rodonit je bio jedan od omiljenih minerala za izradu dekorativnih predmeta u radionicama čuvenog majstora Karla Faberžea. Kao najveći predmet izrađen od rodonita priznat je sarkofag kneginje Marije Aleksandrovne, žene imperatora Aleksandra II, koji je napravljen od čistog roze monolita rodonita čija je težina preko 11 tona.
Reference
uredi- ^ Rodonit Mineral, opisanie, svoйstva, mestoroždeniя i foto. Kamenь Rodonit
- ^ Handbook of Mineralogy
- ^ Rhodonite, Mindat.org
- ^ Rhodonite, Webmineral data
Literatura
uredi- T. P. Gladыševa, «Magiя kamnя», Sankt-Peterburg, 1997.
- G. L. Fudim . «Soюz kamnя i čeloveka», Kiev, 1997
