Википедија

Rokenrol

жанр популарне музике
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Rok.

Rokenrol (engl. rock 'n' roll, skraćeno od rock and roll), često samo rok (engl. rock), muzički je pravac i globalna potkultura. Rok se po prvi put pojavio u SAD pedesetih godina 20. veka.[1][2] Nastao je pod uticajem džeza i, prvenstveno, gitarskog bluza. Najpopularniji je muzički žanr sveta, posebno u Evropi i Severnoj Americi. Rokenrol se nekad koristi kao sinonim za širi pojam rok, ali češće rokenrol označava rane godine žanra tokom pedesetih i šezdesetih 20. veka, dok se kraći naziv rok upotrebljava za sve. Tipični rok sastav se sastoji od pevača, gitare, bas gitare i bubnjeva. Mnoge rok grupe koriste i druge instrumente poput klavijatura, daira, usne harmonike i sl. Izraz rokati (engl. rocking) prvi su upotrebili crkveni pevači na američkom jugu, a značio je „osetiti versko ushićenje”. Međutim, 1940-ih izraz je imao dvojako značenje: plesati, podrazumevajući snošaj. Dobar primer ovoga je pesma Roj Brauna Good Rocking Tonight (dosl. dobro rokanje noćas).

Rok muzika je imala ogroman društveni i kulturni uticaj na svet. Kao kulturni fenomen, rock muzika je na svet uticala kao nijedna druga. Popularna je širom sveta i razvila se u veliko mnoštvo vrlo različitih stilova. Sam pojam može da označava nekoliko različitih stvari. Ponekad se upotrebljava kao naziv za niz stilova zapadne popularne muzike, poput teškog metala, pop muzike, i hip hopa, a ponekad se upotrebljava kao naziv za poseban izvorni pokret pedesetih godina. Najčešće, pojam označava taj izvorni pokret i razne stilove koje su nastali direktno od njega (bez hip hopa, pop muzike, itd).

Karakteristike uredi

 
Red hot čili pepers

Zvuk kamena je tradicionalno usmeren na električnoj gitari, koja se pojavila u svom modernom obliku 1950-ih uz popularizaciju rokenrola.[3] Zvuk električne gitare u rok muzici obično podržava električna bas gitara, koja je bila pionir u džez muzici istoga doba,[4] i udaraljke u kojima vladavaju bubnjevi, uz koje se ponekad pojavljuju i činele.[5] Ovaj trio instrumenata često se nadopunjava uključivanjem klavira, hemonda i sintisajzera.[6] Grupa muzičara koja interpretira rok muziku naziva se rok bend i sastoji se najčešće od dva do pet članova. Klasično, rok bend poprima oblik kvarteta čiji članovi pokrivaju jednu ili više uloga, uključujući i pevača, gitaristu, ritam gitaristu, bas gitaristu, bubnjara i često klavijaturistu ili drugog instrumentalistu.[7] Rok muzika tradicionalno je izgrađena na temeljima jednostavnih četverodobnih ritmova s udarcem bubnja - Backbeat.[8] Melodije su često izvedene iz starijih muzičkih načina kao Dorian mode ili miksolidijski, uglavnom tonalitetima violinskog ključa.[8] Instrumenti sviraju višeglasno, a harmonije su popunjene kvartama, kvintama i disonantnim harmonijskim progresijama.[8] Rok pesme iz sredine 1960-ih su često korištene u Verse-chorus strukturi, koja potiče iz bluza i folk muzike, ali došlo je do značajne razlike od ovog modela.[9] Kritičari su naglasili eklekticizam i stilsku raznovrsnost.[10] Zbog svoje složene istorije i sklonosti posuđivanja muzičkih elemenata iz drugih muzičkih i kulturnih obrazaca kritičari su tvrdili da je „nemoguće vezati rok muziku za kruto naznačenu muzičku definiciju“.[11]

 
Jednostavan 4/4 rok ritam za bubnjeve   Play (pomoć·info)

Za razliku od mnogih ranijih stilova popularne muzike, teme rok pesama su vrlo širokog spektra. Tako se u tekstovima rok pesama nalaze društvo, neuzvraćena ljubav, seks, pobune protiv vlasti, sport, piće, droga, novac, socijalna pitanja i sl.[8] Neke od ovih tema rokeri su nasledili iz starijeg popa, džeza i bluza, a neke teme se prvi put pojavljuju u tekstovima pesama.[12] Robert Kristgau je rok muziku nazvao „hladnim medijom“ s jednostavnom dikcijom i ponavljanjem refrena, a tvrdi da se primarna funkcija roka odnosi na muziku, ili uopštenije šum.[13] Prevlast belih muškaraca i često muzičara srednje klase u rok muzici se često navodi i uvek je „vruće pitanje“ u medijima.[14] Ipak, i u roku su se kasnije probili i crni muzičari, osvajajući najčešće mladu belačku publiku.[15] Najčešće pevaju o mafiji, problemima siromaštva i neravnopravnosti.[16]

Razvoj rokenrola uredi

 
Alan Frid
 
Elvis Presli 1956.
 
Bil Heli i Komete

Rokenrol se prvi put pojavljuje kao poseban stil u Americi tokom ranih pedesetih godina 20. veka, iako se delovi rokenrola mogu čuti u ritam i bluz izdanjima iz dvadesetih godina 20. veka. Rani rokenrol je uskladio delove bluza, bugi-vugija, džeza i RnBa, a takođe je imao elemente folklorne, crkvene i kantri muzike. Neki čak smatraju da je rokenrol utemeljen na muzici naselja Fajv Points u Njujorku, tokom sredine 20. veka. Stanovnici Fajv Pointsa su prvi spojili afričku i evropsku, naročito irsku, muziku.

Pesme ovog žanra puštane su samo na radio-stanicama posvećenim RnBu, a belci su vrlo retko čuli tu muziku na poznatim radio-stanicama. Godine 1951, klivlendski di-džej Alan Frid je počeo svirati tu vrstu muzike za belu publiku. Frid je prvi izumeo izraz "rock and roll" da opiše ovaj stil RnB muzike.

Rokenrol pravac se, za razliku od improvizacije bluza, džeza i soula, vratio klasičnom muzičkom obliku, ali sa mnogo tvrđim i energičnijim zvukom koji je vrlo brzo osvojio ceo svet. Jedna od prvih rokenrol pesama je Čak Berijeva Džoni Bi Gud (engl. Johnny B. Goode). Njega mnogi smatraju za rodonačelnika roka, ali pošto tadašnjoj muzičkoj industriji nije odgovarao kao crnac i stariji čovek, u prvi plan je izbačen Elvis Presli, koji je uskoro postao prva rok zvezda - kralj rokenrola (engl. The King).

Godine 1954, Elvis Presli snima lokalni hit "That's All Right Mama" u Sem Filipsovom studiju San u Memfisu. Elvis je svirao fuziju roka i kantri muzike, poznate kao rokabili. Međutim, pravi uspon roka je započela pesma "Rock Around the Clock" sastava “Bill Haley & His Comets” iz sledeće godine.

Posle Elvisa, kada je već rok ritam zahvatio ceo svet, javljaju se bendovi kao što su Bitlsi, Rolingstons i ostali. U to vreme se javlja rok scena i na prostorima bivše Jugoslavije. Prvi bendovi kao što su Zlatni prsti ostvaruju velik uspeh, ali sve to postaje značajnije tek sa pojavom većih bendova kao što su Bijelo dugme, Smak, Ju grupa, itd. Međutim pravo širenje rokenrola i njegovo zlatno doba počinje sa dolaskom grupa poput Azre, Riblje čorbe, Zabranjenog Pušenja, EKV i drugih.

Rokenrol žanrovi uredi

Muzički žanrovi koji su se razvili iz roka:

Podžanrovi roka uredi

Fuzijski žanrovi uredi

Garažni rok uredi

Glavni članak: Garažni rok

Garažni rok je bila sirova forma rok muzike, posebno prevalentna u Severnoj Americi sredinom 1960-ih. Tako je nazvana zbog percepcije da je bila uvežbana u prigradskoj porodičnoj garaži.[17][18] Pesme garažnog roka su se bavile traumama srednjoškolskog života, pri čemu su pesme o „devojkama koje lažu“ bile posebno česte.[19] Lirika i obrada su bile agresivnije od onog što je bilo uobičajeno u to vreme, često sa režećim ili derućim vokalom koji je utopljen u inkoherentno vrištanje.[17] Oni su se kretali od grube jednoakordne muzike (poput Sedsa) do muzičara skoro studijskog kvaliteta (uključujući Nikerbokers, Rimejns i Fift Istjet). Takođe su postojale regionalne varijacije u mnogim delovima zemlje sa prosperitetnim scenama posebno u Kaliforniji i Teksasu.[19] Države pacifičkog severozapada su verovatno imale najbonje definisani regionalni zvuk.[20]

Stil je evoluirao polazeći od regionalnih scena još od 1958. „„Tall Cool One““ (1959) grupe Vejleri i „Louie Louie“ (1963) grupe Kingsmen . su dobri primeri žanra u svojim formativnim fazama.[21] Do 1963, singlovi garažnih grupa su počeli da dosežu nacionalne liste u većem broju, uključujući Pol River end Rejders (Bojsi),[22]</ref> Trašmen (Mineapolis)[23] i Rivijeras (Saut Bend, Indijana).[24] Druge uticajne garažne grupe, poput Soniksa (Takoma), nisu dostigle Bilbord hot 100.[25] U tom ranom periodu mnoge grupe su bile pod jakim uticajem surf roka i dolazilo je do razmena između garažnog roka i frat roka, na šta se ponekad gleda kao na samo podžanr garažnog roka.[26]

Britanska invazija 1964–66 je imala jak uticaj na garažne grupe, pružajući im nacionalnu publiku, stimulišući mnoge (često surf ili hot rod grupe) da adaptiraju britanski uticaj, i ohrabrujući formiranje mnogih grupa.[19] Hiljade garažnih grupa je postojalo u SAD i Kanadi tokom te ere i stotine su proizvele regionalne hitove.[19] Primer su: „The Witch“ takomskih Soniksa (1965), „Where You Gonna Go“ detroitske grupe Anrelajted segments (1967), „Girl I Got News for You“ majamske grupe Birdvočers (1966) i „1–2–5“ grupe iz Montreala Honted. Uprkos toga što je veliki broj grupa potpisao ugovore sa velikim ili regionalnim produkcijkim kompanijama, većina njih nije doživela komercijalni uspeh. Generalno se smatra da je garažni rok doživeo svoj komercijalni i umetnički vrhunac oko 1966.[19] Do 1968. ovaj stil je uglavnom nestao sa nacionalnih listi i lokalnog nivoa, dok su se amaterski muzičari suočavali sa fakultetskim obrazovanjem, poslom i regrutacijom.[19] Novi stilovi su evoluirali i zamenili garažni rok (uključujući bluz rok, progresivni rok i kantri rok).[19] U Detroitu je tradicija garažnog roka preživela do ranih 1970-ih, sa grupama poput MC5 i Studžes, koje su koristile znatno agresivniji pristup formi. Te grupe su počele da se nazivaju pank rokom i danas se na njih često gleda kao proto-pank ili proto-hard rok.[27]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ W. E. Studwell and D. F. Lonergan, The Classic Rock and Roll Reader: Rock Music from its Beginnings to the mid-1970s . . Abingdon: Routledge. 1999. ISBN 978-0-7890-0151-1. 
  2. ^ Pop/Rock na sajtu AllMusic (jezik: engleski)
  3. ^ Curtis 1987, str. 68–73.
  4. ^ Brewer R. C., "Bass Guitar", in Shepherd, 2003, p. 56.
  5. ^ Mattingly R., "Drum Set", in Shepherd, 2003, p. 361.
  6. ^ Théberge 1997, str. 69–70.
  7. ^ Laing D., "Quartet", in Shepherd, 2003, p. 56.
  8. ^ a b v g Ammer 2004, str. 251–2
  9. ^ Covach 2006, str. 40.
  10. ^ Gracyk 1996.
  11. ^ Wicke 1990.
  12. ^ Farber 2007.
  13. ^ McKeen 2000, str. 562.
  14. ^ McDonald 2009, str. 108–109
  15. ^ S. Waksman. Instruments of Desire: the Electric Guitar and the Shaping of Musical Experience (Cambridge, MA: Harvard University Press). Waksman, Steve (2001). Instruments of Desire: The Electric Guitar and the Shaping of Musical Experience. Harvard University Press. str. 176. ISBN 978-0-674-00547-1. 
  16. ^ Frith 2007, str. 43–4.
  17. ^ a b Shuker 2005, str. 140.
  18. ^ Abbey 2006, str. 74–6.
  19. ^ a b v g d đ e Unterberger R., "Garage Rock", in Bogdanov, 2002, p. {{{pages}}}.
  20. ^ Campbell, N. (2004). American Youth Cultures (2nd izd.). Edinburgh: Edinburgh University Press. str. 213. ISBN 978-0-7486-1933-7. 
  21. ^ Otfinoski, Steven (1997). The Golden Age of Rock Instrumentals. Billboard Books. str. 36. ISBN 978-0-8230-7639-0. 
  22. ^ Studwell & Lonergan 1999, str. 213.
  23. ^ J. Austen, TV-a-Go-Go: Rock on TV from American Bandstand to American Idol . . Chicago IL: Chicago Review Press. 2005. pp. 19. ISBN 978-1-55652-572-8. 
  24. ^ Waksman, S. (2009). This Ain't the Summer of Love: Conflict and Crossover in Heavy Metal and Punk. Berkeley CA: University of California Press. str. 116. ISBN 978-0-520-25310-0. 
  25. ^ F. W. Hoffmann "Garage Rock/Punk", in F. W. Hoffman and H. Ferstler, Encyclopedia of Recorded Sound, Volume 1 (New York, NY: CRC Press, 2nd edn.). . 2004. str. 873. ISBN 978-0-415-93835-8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  26. ^ W. Osgerby, "Chewing out a rhythm on my bubble gum': the teenage aesthetic and genealogies of American punk", in R. Sabin, ed., Punk Rock: So What?: the Cultural Legacy of Punk . . Abingdon: Routledge. 1999. pp. 159. ISBN 978-0-415-17029-1. 
  27. ^ Thompson, G. (2007). American Culture in the 1980s. Edinburgh: Edinburgh University Press. str. 134. ISBN 978-0-7486-1910-8. 

Literatura uredi

  • Bogdanov, V.; Woodstra, C.; Erlewine, S. T., ur. (2002). All Music Guide to Rock: the Definitive Guide to Rock, Pop, and Soul (3rd izd.). Milwaukee, WI: Backbeat Books. ISBN 978-0-87930-653-3. 
  • Friedlander, Paul (1996). Rock and Roll: A Social History. Westview Press. ISBN 978-0-8133-2725-9. 
  • "The Rock Window: A Way of Understanding Rock Music" by Paul Friedlander, in Tracking: Popular Music Studies, Volume I, number 1, Spring, 1988
  • Holly George-Warren, Patricia Romanowski, Jon Pareles (2001). Rolling Stone Encyclopedia of Rock & Roll. Fireside Press. ISBN 978-0-7432-0120-9. 
  • The Sound of the City: the Rise of Rock and Roll, by Charlie Gillett (1970), E.P. Dutton
  • Gilliland, John (1969). „Hail, Hail, Rock 'n' Roll: The rock revolution gets underway” (audio). Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 
  • Halberstam, David (1996). The Fifties. Random House. ISBN 978-0-517-15607-0. 
  • James Henke, Holly George-Warren, Anthony Decurtis, Jim Miller, ur. (1992). The Rolling Stone Illustrated History of Rock & Roll: The Definitive History of the Most Important Artists and Their Music. Random House. ISBN 978-0-679-73728-5. 
  • Gilliland, John (1969). „Crammer: A lively cram course on the history of rock and some other things” (audio). Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 
  • Kent, Jeff (1983). The Rise and Fall of Rock. Witan Books. ISBN 978-0-9508981-0-0. 
  • Robinson, Richard (1972). Pop, Rock, and Soul. New York: Pyramid Books. 
  • Rockwood, Perry F. Rock Music or Rock of Ages? Halifax, N.S.: People's Gospel Hour, [198-?]
  • Shepherd, J., ur. (2003). Continuum Encyclopedia of Popular Music of the World: Volume II: Performance and Production. New York, NY: Continuum. ISBN 978-0-8264-6322-7. 
  • Diedrich Diederichsen, Über Pop-Musik. Köln: Kiepenheuer & Witsch, 2014. 474 S. Diederichsen, Diedrich (2014). Über Pop-Musik. Kiepenheuer & Witsch. ISBN 978-3-462-04532-1. 
  • Matthias S. Fifka: Rockmusik in den 50er und 60er Jahren. Von der jugendlichen Rebellion zum Protest einer Generation. Nomos, Baden-Baden. Fifka, Matthias S. (2007). Rockmusik in den 50er und 60er Jahren: Von der jugendlichen Rebellion zum Protest einer Generation. Nomos. ISBN 978-3-8329-2522-2. .
  • Christian Graf, Burghard Rausch: Rockmusiklexikon Amerika, Afrika, Asien, Australien, Fischer Tb, Frankfurt Oktober. . 2003. ISBN 978-3-596-15869-0.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Tibor Kneif: Sachlexikon Rockmusik. Instrumente, Stile, Techniken, Industrie und Geschichte, Reinbek b. Hamburg: Rowohlt, überarbeitete und erweiterte Ausgabe. Kneif, Tibor (1980). Sachlexikon Rockmusik: Instrumente, Stile, Techniken, Industrie u. Geschichte. Rowohlt. ISBN 978-3-499-16223-7.  (Lexikon und Beispielsammlung aus Rock ’n’ Roll, Rhythm and Blues, Jazzrock, Funk Metal, Country-Rock, Folk-Rock, Bluesrock, Hard Rock, Punk, New Wave sowie ein Register).
  • Kneif, Tibor (1982). Rockmusik. Ein Handbuch zum kritischen Verständnis. Mit einem Beitrag von Carl-Ludwig Reichert. Reinbek bei Hamburg: Rowohlt. ISBN 978-3-499-16279-4.  (mit einem Kapitel über die Grundlagen der Rockmusik, z. B. Elemente, Instrumente und stilistische Wurzeln sowie Materialien zu einer Theorie der Rockmusik, ihrer Soziologie, Ästhetik und Geschichte).
  • Frank Laufenberg, Ingrid Laufenberg: Frank Laufenbergs Hit-Lexikon des Rock und Pop., Ullstein Tb., Oktober. . 2002. ISBN 978-3-548-36362-2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Steffen Siegel: Ein Rockstar kommt selten allein. Das fotografische Bandportrait. In: Ute Eskildsen, Christiane Kuhlmann (ed):. A Star Is Born. Fotografie und Rock seit Elvis Presley, Göttingen 2010, S. 251–256. Eskildsen, Ute (2010). A star is born: Fotografie und Rock seit Elvis ; [eine Ausstellung der Fotografischen Sammlung des Museum Folkwang, Essen, 2. Juli bis 10. Oktober 2010]. Ed. Folkwang, Steidl. ISBN 978-3-86930-192-1. .
  • Staib, Klaus (2009). Rockmusik und die 68er-Bewegung. Eine historisch-musikwissenschaftliche Analyse. Hamburg: Verlag Dr. Kovac. ISBN 978-3-8300-4588-5. 
  • Artemy Troitsky: Rock in Russland: Rock und Subkultur in der UdSSR, Hannibal-Verlag, Wien. Troickij, Artemij (1989). Rock in Russland: Rock und Subkultur in der UdSSR. Hannibal. ISBN 978-3-85445-046-7. .
  • Christa Zöller: Rockmusik als jugendliche Weltanschauung und Mythologie. Religion und Biographie. Bd. 2. Lit, Münster. Zöller, Christa (2000). Rockmusik als jugendliche Weltanschauung und Mythologie. LIT Verlag Münster. ISBN 978-3-8258-4517-9. .

Spoljašnje veze uredi

 
Rokenrol na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рокенрол&oldid=27548961”