Rusko-srpski humanitarni centar
Rusko-srpski humanitarni centar (rus. Российско-сербский гуманитарный центр; skr. RSHC) međunarodna je neprofitna organizacija sa sedištem u Nišu. Nalazi se u blizini niškog aerodroma Konstantin Veliki.
| Rusko-srpski humanitarni centar | |
|---|---|
| Osnovana | 25. 4. 2012. |
| Lokacija | Vazduhoplovaca 1, Niš, Srbija |
| Sedište | Niš, Srbija |
| Koordinate | 43° 20′ 36″ N 21° 52′ 02.6″ E / 43.34333° S; 21.867389° I |
| Veb-sajt | en |
Centar radi u Srbiji i susednim zemljama. Pridruženi je član Međunarodne organizacije civilne odbrane (ICDO).[1]
Centar je dizajniran za brzo vraćanje u slučaju požara, elementarnih nepogoda i tehnoloških katastrofa. Takođe je zadužena za uklanjanje zaostalih eksplozivnih naprava zaostalih od NATO bombardovanja Jugoslavije. Pored ovih zadataka, pruža i humanitarnu pomoć osobama pogođenim vanrednim situacijama, kao i aktivnosti obuke i razvoja veština u oblasti prevencije i otklanjanja vanrednih situacija.
Istorija
urediOsnivanje
urediRusko-srpski humanitarni centar osnovan je 25. aprila 2012. godine, nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije, na inicijativu Sergeja Šojgua. [2] Potpisnici sporazuma su: Ivica Dačić, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Pučkov, tadašnji zamenik ministra za vanredne situacije Rusije.[2]
Dačić i Pučkov su 25. aprila 2013. godine potpisali zaključke o oblastima aktivnosti koje će Centar pružati, uz očekivanja da će Centar početi da radi punim kapacitetom do kraja 2013. godine.[3]
Pritisak zapada
urediRuski zvaničnici su 2017. godine pokrenuli inicijativu da Centar i njegovi zaposleni dobiju diplomatski status, ali ona je naišla na neodobravanje zapadnih zemalja.[4] Dačić, potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je da se inicijativa politizuje.
U junu 2017. godine Marija Zaharova, direktorka Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, nazvala je ove „navode o špijuniranju“ apsurdnim.[5] Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika američkog sekretara za evropske i evroazijske poslove, odgovorio je da Centar u ovakvom obliku ne predstavlja pretnju, ali da je ono što bi mogao da postane ozbiljan problem.[5]
Direktor Centra je objasnio da bi sa diplomatskim statusom Centar imao poreske olakšice za plaćanje opreme i svih ostalih troškova.[6]
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Rendolf Skot oštro se usprotivio ovoj ideji, rekavši da „ako se zaposlenima u Centru daju diplomatski pasoši, uvid u njihove aktivnosti ne bi bio moguć“.[7] Time je nagovestio da će Rusi dobiti vojno prisustvo u Srbiji.[7]
U avgustu 2017. godine, tokom posete Srbiji, američki senator Ron Džonson pozvao je Vladu Srbije da ne daje diplomatski status Centru, jer bi to moglo „uticati na srpsku ekonomiju i zapadne direktne investicije“ u budućnosti.[8]
Reference
uredi- ^ „RSHC in Geneva”. ihc.rs. 12. 10. 2017. Pristupljeno 1. 11. 2017.
- ^ a b „Otvoren centar za brzo reagovanje”. b92.net. Tanjug. 25. 4. 2012. Pristupljeno 1. 7. 2017.
- ^ „Dačić i Pučkov o centru u Nišu”. rts.rs. 25. 4. 2013. Pristupljeno 1. 7. 2017.
- ^ „Dačić: Status ruskog humanitarnog centra u Nišu rešiće naredna vlada”. blic.rs. Tanjug. 26. 6. 2017. Pristupljeno 1. 7. 2017.
- ^ a b Walker, Keith (22. 6. 2017). „US allegations of Russian 'spy nest' in Serbia ' absurd' - Zakharova”. euronews.com. Pristupljeno 1. 7. 2017.
- ^ „Direktor Rusko-srpskog centra: Diplomatski status nosi finansijske olakšice”. slobodnaevropa.org. 28. 6. 2017. Pristupljeno 1. 7. 2017.
- ^ a b „Skot: Aktivnosti Rusije u regionu su maligne”. blic.rs. Blic. 27. 6. 2017. Pristupljeno 1. 7. 2017.
- ^ „Senator je rekao svoje, šta će biti sa Rusima u Nišu?”. b92.net. 30. 8. 2017. Pristupljeno 30. 8. 2017.