Sale (Maroko)
Sale (arap. سلا Sala, ber ⵙⵍⴰ Sla) je grad koji se nalazi u severozapadnom delu Maroka, na desnoj obali reke Bu regreg, preko koje se nalazi Rabat, glavni grad države. Osnovan je oko 1030. godine od strane Banu Irfan plemena, koji su pričali na arpsko—berberksom jeziku.[3] Grad je u 17. veku bio uporište pirata, sve dok nije dospeo pod Alaute dinastiju koja je vladala u Maroku. Preko nacionalnog puta povezan je sa Fesom, Meknesom i Kenitrom na severoistiku.
| Salé سلا | ||
|---|---|---|
| grad | ||
 | ||
| ||
  Salé سلا Sale na mapi Maroka | ||
| Koordinate: 34° 02′ N 6° 48′ W / 34.033° S; 6.800° Z | ||
| Country |  Maroko | |
| Region | Rabat Sale Kentira | |
| Vlada | ||
| • gradonačelnik | Nurednin Lazrek[1] | |
| Nadmorska visina | 0—115 m (0—377 ft) | |
| Stanovništvo (2014)[2] | ||
| • Ukupno | 890.403 | |
| • Rang | 5. u Maroku[2] | |
| Vremenska zona | UTC+0 (UTC+0) | |
| • Leti (DST) | UTC+1 (UTC+1) | |
Prema popisu iz 2014. godine u gradu je živelo 809.403 stanovnika.[2]
Istorija uredi
Feničani su uspostavili naselje pod nazivom Sala, a kasnije je postojala Sala kolonija na južno strani reke Bu regreg.[4][5][6] Ova naselja koja se nalaze u neposrednoj blizini grada Sale često se mešaju sa njim. Sale je osnovan oko 1030. godine od strane Banu Irfan plemena, koji su pričali na arapsko—berberksom jeziku, koji su kultivisali legendu da je ime poizašlo iz imena Noje i njegovog sina Hama.[7]
Berberska dinastija Banu Irfan počela je izgradnju džamije u vremenu kada je osnovan grad Sale.[8] Današnja Velika džamija grada Sale izgrađena je tokom vladavine alhomadskog sultana Abu Jakub Jusufa, međutim nije završena do 1196. godine.[9][10]
Tokom 17. veka, Rabat je bio poznat kao Novi Sale jer se proširio izvan drevnih gradskih zidova i u njegov sastav uključio Šelu, koja je postala utvrđena kraljevska nekropola pod vladavinom sina Abu Jakuba Jusufa, Abu Jusuf Jakub el Mansura.[11]
U septembru 1260. godine, grad su napali i okupirali ratnici iz flote kralja Alfonsa X od Kastilje.[12][13] Nakon pobede Marinid distanije, kapija grada Bab el-Marisa napravljena je od strane sultana Abu Jusufa Jakuba ibn Abd Al-Haka i ona je bila orijentir za grad i njegov simbol.[14]
Republika Sale uredi
U 17. veku Sale je postao utočište berberskih pirata, gde je dinastija Morisov formirala nezavisnu Republiku Sale.[15] Pirati grada Sale (poznati kao Sale lutalice) krstarili su između luka Atlanitika i Evrope, gde su presretali i pljačkali brodove koji su polazili iz Evrope i Amerike.[16][17] Arapskom svetu su ponekad prodavali članove svoje posade u ropstvo.[18] Uprkos reputaciji, njihovi brodovi su se nalazili preko reke u Rabatu, a ne u gradu Sale.[19][20]
Evropske sile preuzele su sve mere kako bi pokušale da spreče pirate iz grada Sale. Dana 20. jula 1629. godine, grad je bombardovan po naređenju francuskog generala Isaka de Razilija sa borodova Sveti Luis, Grifona, Katarina, Hamburg, Sveta Ana i Sen Žan.[21][22]
Grad je bombardovan i 1851. godine zbog piratskih pljačkanja evropskih trgovaca.[23]
Društveno-politički razvoj u 20. veku uredi
Deceniju pre nezavisnosti Maroka, Sale je bio uporište aktivista nacionalnog pokreta. Čitanje latifa u džamijama, glasno i ujednačeno pokrenuto je u ovom gradu i raširilo se na neke gradove u Maroku.
Zbog izdavanja berberskog dekreta od strane Francuske, mnogi stanovnici Maroka bili su nezadovoljni. U to vreme stvorene su marokanske nacionalističke elite, koje su svoje sedište imale u gradovima Fes i Sale. Skupine ljudi imali su anti-zapadne, antisekularne i proarapsko-islamske stavove. Ovaj period pomogao je da se razvije politička svest i aktivizam, koji su vodili Maroko do nezavisnosti, 14 godina kasnije, 11. januara 1944. godine.
Grad je igrao važnu ulogu u marokanskoj istoriji. Prve demonstracije za nezavisnost od Francuske bile su u ovom gradu, a u njemu su rođeni brojni političari, donosioci odluka i kraljevski savetnici Maroka.[24]
Klima uredi
Sale se nalazi u predelu mediteranske klime, sa toplim i sušnim letama i blagim zimama. Smešten duž Atlantskog okeana, ima blagu i umerenu klimu kada je slučaj prelaska iz hladnog u toplo vreme. Tokom zimskih noći tempratatura može da padne i do 0 °C, a tokom dana do 7 ili 8 °C. Najveće zimske temperature dostignu 17,2 °C, u decembru i februaru. Letnje dnevne temperature su oko 25 °C, ali mogu povremeno nadmašiti i 30 °C, posebno tokom toplotnih talase. Letnje noći su prijatne i prohladne, obično sa temperaturama od 11, a retko iznad 20 °C.[24] · [25]
| Klima Sale (Aerodrom Rabat-Sale) 1943—danas | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 30,0 (86) |
31,0 (87,8) |
35,8 (96,4) |
37,6 (99,7) |
43,0 (109,4) |
43,7 (110,7) |
47,2 (117) |
45,8 (114,4) |
42,3 (108,1) |
38,0 (100,4) |
35,1 (95,2) |
30,0 (86) |
47,2 (117) |
| Maksimum, °C (°F) | 17,2 (63) |
17,7 (63,9) |
19,2 (66,6) |
20,0 (68) |
22,1 (71,8) |
24,1 (75,4) |
26,8 (80,2) |
27,1 (80,8) |
26,4 (79,5) |
24,0 (75,2) |
20,6 (69,1) |
17,7 (63,9) |
21,9 (71,4) |
| Prosek, °C (°F) | 12,6 (54,7) |
13,1 (55,6) |
14,2 (57,6) |
15,2 (59,4) |
17,4 (63,3) |
19,8 (67,6) |
22,2 (72) |
22,4 (72,3) |
21,5 (70,7) |
19,0 (66,2) |
15,9 (60,6) |
13,2 (55,8) |
17,2 (63) |
| Minimum, °C (°F) | 8,0 (46,4) |
8,6 (47,5) |
9,2 (48,6) |
10,4 (50,7) |
12,7 (54,9) |
15,4 (59,7) |
17,6 (63,7) |
17,7 (63,9) |
16,7 (62,1) |
14,1 (57,4) |
11,1 (52) |
8,7 (47,7) |
12,5 (54,5) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −3,2 (26,2) |
−2,6 (27,3) |
−0,4 (31,3) |
3,8 (38,8) |
5,3 (41,5) |
9,0 (48,2) |
10,0 (50) |
11,0 (51,8) |
10,0 (50) |
7,0 (44,6) |
0,0 (32) |
0,3 (32,5) |
−3,2 (26,2) |
| Količina padavina, mm (in) | 77,2 (3,039) |
74,1 (2,917) |
60,9 (2,398) |
62,0 (2,441) |
25,3 (0,996) |
6,7 (0,264) |
0,5 (0,02) |
1,3 (0,051) |
5,7 (0,224) |
43,6 (1,717) |
96,7 (3,807) |
100,9 (3,972) |
554,9 (21,846) |
| Dani sa padavinama | 9,9 | 9,8 | 9,0 | 8,7 | 5,7 | 2,4 | 0,3 | 0,4 | 2,4 | 6,4 | 10,2 | 10,4 | 75,6 |
| Relativna vlažnost, % | 82 | 82 | 80 | 78 | 77 | 78 | 78 | 79 | 80 | 79 | 80 | 83 | 80 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 179,9 | 182,3 | 232,0 | 254,5 | 290,5 | 287,6 | 314,7 | 307,0 | 261,1 | 235,1 | 190,5 | 180,9 | 2.916,1 |
| Izvor: NOAA[26] | |||||||||||||
Demografija uredi
| Godina | Opština | Aglomeracija |
|---|---|---|
| 1912 (procena) | 19.000 | 46.000 |
| 1936 | 32.000 | 115.000 |
| 1952 | 47.000 | 203.000 |
| 1960 | 77.000 | 311.000 |
| 1971 | 159.000 | 545.000 |
| 1982 | 328.000 | 918.000 |
| 1994 | 580.000 | 1.337.000 |
| 2004 | 761.000 | 1.624.000 |
| 2005 (procena) | 780.000 | 1.655.000 |
| 2010 (procena) | 870.000 | 1.800.000 |
| 2014 | 890.403 | 1.781.740 |
Moderan grad uredi
Sale je počeo da se razvija značajno početkom 2007. godine. U relativno kratkom periodu napravljen je most koji ga povezuje sa Rabatom, tramvajska linija Rabat—Sale i marina. Takođe, postoji nekoliko privatnih kompanija koje imaju svoje sedište ovde i ulažu u područje. Visoka nezaposlenost bila je ozbiljan problem za građane grada Sale, a a brojne fabrike tekstila koje se nalaze u ovom području bile su jedina radna mesta. U gradu je otvoren tehnološki park, po ugledu na tehnopark iz Kazablanke.[27]
Većina građana snabedeva se vodom sa hidranta, koji je često bili zatvoren, što je dovelo do toga da pojedina naselja nisu imala čistu vodu za piće. Ipak, situacija u ovom gradu sa vodom je i dalje bolja od situacija u mnogim drugim gradovima Maroka, koji imaju problem sa zagađenjem vode. Godine 2010. situacija sa čistom vodom se drastično poboljšala.[28]
Grad je sedište košarkaškog kluba Sale, koji je bio košarkaški afrički šampion Afrike, što je ujedno bila prva kontinentalna titula u istoriji ovog kluba.[29]
U gradu postoji aerodrom Rabat—Sale.
Gradovi pobratimi uredi
Arijana, Tunis (od 1982)[30]
Portalegre, Portugal (od 1997)[31]
, Tlaskala de Sikotenkatl (od 1998)[32]
Grand Jof, Senegal (od 2009)[33]- Guande, Senegal (od 2009)[33]
Maroua, Kamerun (od 2009)[33]
Soči, Rusija (od 2010)[34]
Aleksandrija, Sjedinjene Države (od 2010)
Beitunija, Palestina (od 2013)[35]
Galerija uredi
-
Bedemi tvrđave -
Gradska marina -
Pogled na džamiju (desno) i druge objekte -
Unutrašnji deo medrese
-
Dolina reke Bu regrer, koja deli Sale i Rabat -
Tramvaj u gradu -
Obalni delovi grada
.jpg)
Reference uredi
- ^ Le Président de la commune urbaine de Salé Arhivirano 2014-08-26 na sajtu Wayback Machine
- ^ a b v „Note de présentation des premiers résultats du Recensement Général de la Population et de l'Habitat 2014” (na jeziku: francuski). High Commission for Planning. 20. 3. 2015. str. 8. Pristupljeno 9. 10. 2017.
- ^ Fage, J. D. (1979). The Cambridge History of Africa. Cambridge University Press. str. 663. ISBN 978-0-521-21592-3.
- ^ Markoe, Glenn (2000). Phoenicians. University of California Press. str. 188. ISBN 978-0-520-22614-2.
- ^ Zevi, Anna Gallina; Turchetti, Rita (2004). Méditerranée occidentale antique: les échanges. Atti del seminario (Marsiglia, 14-15 maggio 2004). Ediz. francese, italiana e spagnola. Rubbettino Editore. str. 224. ISBN 978-88-498-1116-2.
- ^ Brown, Kenneth L. (1976). People of Salé: Tradition and Change in a Moroccan City, 1830-1930. Manchester University Press. str. 1. ISBN 978-0-7190-0623-4.
- ^ Jāmiʻat Muḥammad al-Khāmis. Kullīyat al-Ādāb wa-al-ʻUlūm al-Insānīyah; Kullīyat al-Ādāb wa-al-ʻUlūm al-Insānīyah (1969). Hespéris tamuda. 10–13. Editions techniques nord-africaines. str. 92.
- ^ „وزارة الأوقاف و الشؤون الإسلامية”. Islam-maroc.gov.ma (na jeziku: Arabic). Arhivirano iz originala 24. 2. 2011. g.
- ^ Ring, Trudy; Watson, Noelle; Schellinger, Paul (2014). Middle East and Africa: International Dictionary of Historic Places. Routledge. str. 617. ISBN 978-1-134-25986-1.
- ^ Abu, Janet L.-Lughod (2014). Rabat: Urban Apartheid in Morocco. Princeton University Press. str. 57. ISBN 978-1-4008-5303-8.
- ^ Bloom, Jonathan; Blair, Sheila (2009). Grove Encyclopedia of Islamic Art & Architecture: Three-Volume Set. Oxford University Press USA. str. 143. ISBN 978-0-19-530991-1.
- ^ Dufourcq, Charles-Emmanuel (1966). Un projet castillan du XIIIe siècle : la croisade d'Afrique (na jeziku: French). Faculty of Arts. str. 28.
- ^ Joseph, O. F.'Callaghan (1983). A History of Medieval Spain. Cornell University Press. str. 364. ISBN 978-0-8014-9264-8.
- ^ أنا باب المريسة وهذه حكايتي Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2018). El Mghriby. Retrieved January 27, 2018.
- ^ Jamieson, Alan G. (2013). Lords of the Sea: A History of the Barbary Corsairs. Reaktion Books. str. 106. ISBN 978-1-86189-946-0.
- ^ Tinniswood, Adrian (2010). Pirates of Barbary: Corsairs, Conquests and Captivity in the Seventeenth-Century Mediterranean. Penguin Publishing Group. str. 133. ISBN 978-1-101-44531-0.
- ^ Ritsema, Alex (2008). Pirates and Privateers from the Low Countries, C.1500-C.1810. Lulu.com. str. 49. ISBN 978-1-4092-0171-7.
- ^ D'Maris Coffman; Leonard, Adrian; William O'Reilly (2014). The Atlantic World. Routledge. str. 178. ISBN 978-1-317-57605-1.
- ^ Coindreau, Roger (2006). Les corsaires de Salé. Eddif. str. 45—46. ISBN 978-9981-896-76-5.
- ^ Jamieson, Alan G. (2013). Lords of the Sea: A History of the Barbary Corsairs. Reaktion Books. str. 104. ISBN 978-1-86189-946-0.
- ^ Coindreau 2006, str. 192 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFCoindreau2006 (help)
- ^ Jamieson 2013, str. 109 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFJamieson2013 (help)
- ^ „'Abd ar-Rasham”. Encyclopædia Britannica. I: A-Ak - Bayes (15th izd.). Chicago, Illinois: Encyclopædia Britannica, Inc. 2010. str. 17. ISBN 978-1-59339-837-8.
- ^ a b „Maroc-Rabat-Salé : Climat, températures, précipitations, ensoleillement”. Le Voyageur. 2. 9. 2014.
- ^ „Climat Rabat Maroc”. climatedata.eu. 2. 9. 2014. Arhivirano iz originala 01. 07. 2017. g. Pristupljeno 23. 09. 2018.
- ^ „Rabat Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 14. 10. 2016.
- ^ Guillaume Benoit and Aline Comeau, A Sustainable Future for the Mediterranean (2005) 640 pages
- ^ Palmer, Richard N. (2010). World Environmental and Water Resources Congress 2010: Challenges of Change. ASCE Publications. str. 826. ISBN 978-0-7844-7352-8.
- ^ Basketball : L’AS Salé champion d’Afrique Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jul 2018), La Vie éco, 21 December 2017. Pristupljeno 27 December 2017 (jezik: francuski)
- ^ „Jumelage entre Salé-Ariana”. economiesocialequebec.ca. Arhivirano iz originala 12. 08. 2014. g. Pristupljeno 24. 09. 2018.
- ^ „Geminações” (na jeziku: portugalski). cm-portalegre.pt. Arhivirano iz originala 28. 1. 2012. g. Pristupljeno 24. 9. 2018.
- ^ Tanji, Mohammed (3. 9. 2014). „Maroc-Mexique : développer une coopération tous azimuts”. www.yabiladi.com.
- ^ a b v „Jumelage de plusieurs villes et collectivités marocaines et africaines”. wassilla.ma. 3. 9. 2014. Arhivirano iz originala 7. 3. 2016. g. Pristupljeno 24. 9. 2018.
- ^ Maghreb Arabe Presse (15. 5. 2010). „Le Conseil communal de Salé approuve plusieurs accords de partenariat”. maghress.com.
- ^ „بلدية بيتونيا توقع اتفاقية تعاون مع بلدية سلا المغربية” (na jeziku: arapski). Ma'an News Agency. Arhivirano iz originala 03. 11. 2013. g. Pristupljeno 24. 09. 2018.
Literatura uredi
- Jāmiʻat Muḥammad al-Khāmis. Kullīyat al-Ādāb wa-al-ʻUlūm al-Insānīyah; Kullīyat al-Ādāb wa-al-ʻUlūm al-Insānīyah (1969). Hespéris tamuda. 10–13. Editions techniques nord-africaines. str. 92.
- Brown, Kenneth L. (1976). People of Salé: Tradition and Change in a Moroccan City, 1830-1930. Manchester University Press. str. 1. ISBN 978-0-7190-0623-4.
- Zevi, Anna Gallina; Turchetti, Rita (2004). Méditerranée occidentale antique: les échanges. Atti del seminario (Marsiglia, 14-15 maggio 2004). Ediz. francese, italiana e spagnola. Rubbettino Editore. str. 224. ISBN 978-88-498-1116-2.
- Markoe, Glenn (2000). Phoenicians. University of California Press. str. 188. ISBN 978-0-520-22614-2.
- Fage, J. D. (1979). The Cambridge History of Africa. Cambridge University Press. str. 663. ISBN 978-0-521-21592-3.
- Michael Dumper et Bruce E. Stanley, Cities of the Middle East and North Africa: a historical encyclopedia, Oxford, ABC-CLIO, 2007, 439 p., relié (. Dumper, Michael (2007). Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-57607-919-5. LCCN 2006027503, lire en ligne Document utilisé pour la rédaction de l’article
- Lewis, Charles Lee (januar 1980). Admiral De Grasse and American Independance. Arno Press. ISBN 978-0-405-13042-7.
- Wilfrid Blunt, Black sunrise: the life and times of Mulai Ismail, Emperor of Morocoo, 1646-1727, Université du Michigan, Methuen, 1951, 294 p. (LCCN B000WGWK50) Document utilisé pour la rédaction de l’article
- Martijn Theodor Houtsma, E.J. Brill's First Encyclopaedia of Islam 1913-1936, BRILL, 1987, 605 p. (. . ISBN 978-90-04-08265-6. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) lire en ligne Document utilisé pour la rédaction de l’article - Ismaïl Alaoui (dir.) et Driss Mrini (dir.), Salé : Cité millénaire, Rabat, Éclat, 1997 [détail de l’édition] Document utilisé pour la rédaction de l’article
- Coindreau, Roger (2006). Les corsaires de Salé. Eddif. str. 45—46. ISBN 978-9981-896-76-5.
- M'hammed Aouad et Maria Awad, Les Trente Glorieuses ou l'Âge d'or du nationalisme marocain : 1925-1955 Témoignage d'un compagnon de Mehdi Ben Barka, Rabat, LPL, 2006, 391 p. (. Aouad, M'Hammed; Awad, Maria (2006). Les trente glorieuses, ou, l'âge d'or du nationalisme marocain, 1925-1955: Témoignage d'un compagnon de Mehdi Ben Barka. Editions LPL. ISBN 978-9981-110-08-3. présentation en ligne. pp. 24, 27 Document utilisé pour la rédaction de l’article
- Pickens, Samuel; Peuriot, Françoise; Ploquin, Philippe (1995). Maroc: Les Cités impériales, Courbevoie, www.acr-edition.com. ACR Edition. ISBN 978-2-86770-075-0.
- Jean Cousté (trad. Abu al-Kacem Achach), بيوتات مدينة سلا [« Les Grandes Familles indigènes de Salé »], Imprimerie officielle de Rabat, diffusion de la bibliothèque Sbihi, 1989, 152 p.. pp. 77 à 123 Document utilisé pour la rédaction de l’article
- Mohamed Ibn Ali Doukkali, الاتحاف الوجيز، تاريخ العدوتين, Editions Maârif de Rabat, diffusion de la bibliothèque Sbihi, 1996, 2e éd., 400 p.. pp. 335 à 354 Document utilisé pour la rédaction de l’article
Spoljašnje veze uredi
- Sale na sajtu lexicorient.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. novembar 2012)