Sajks-Pikotov sporazum
Sajks-Pikotov sporazum od 16. maja 1916. predstavljao je tajni sporazum Velike Britanije i Francuske o podeli interesnih sfera na Bliskom istoku nakon Prvoga svetskog rata. U trenutku sklapanja sporazuma te teritorije su bile deo Otomanskoga carstva. Tim sporazumom su prekršena obećanja data Arapima.
Podela uredi
O sporazumu su dogovorili i uobličili ga francuski diplomata Fransoa Žorž-Piko i Britanac Mark Sajk.
Po sporazumu Velika Britanija dobija:
Francuska dobija:
Za Palestinu je određeno da dobije međunarodnu administraciju, dok se ne konsultuje Rusija i druge sile. Kasnije će moći da odrede granice svaka unutar svoga interesnog područja.
Problemi sporazuma uredi
Taj sporazum je bio u suprotnosti sa dogovorom Makmahona i šerifa Meke Huseina ibn Alija iz 1915. i 1916. godine. Dok su Arapi bili bitni Velikoj Britaniji tada su Arapima mnogo obećali. Kasnije im je bila potrebna pomoć Jevreja u SAD, da bi se nagovorile SAD da uđu u rat. Zbog toga je sa Jevrejima sklopljena Balforova deklaracija 1917. godine.
Kasnije je Sajks-Pikotov sporazum proširen i uključio je Italiju i Rusiju. Rusija je trebalo da dobije:
- Jermeniju
- delove Kurdistana.
Italija je trebalo da dobije:
- neka Egejska ostrva
- sferu uticaja oko Izmira (Smirne) u jugoistočnoj Anadoliji
Kasnije je italijansko prisustvo u Anadoliji i podela arapskih zemalja ozvaničena 1920. mirovnim sporazumom iz Sevra. Posle Oktobarske revolucije, Rusija je izašla iz sporazuma, a Lenjin je objavio tajni Sajks-Pikotov sporazum, kao i druge sporazume, čime je izazvao veliku uznemirenost među saveznicima i nepoverenje Arapa u saveznike.
Prekršena obećanja data Arapima uredi
Vinston Čerčil je pokušao da reši problem na konferenciji u Sanremu 1922, pa je izrekao britanski stav da je Palestina deo područja, koja su izuzeta od Sirije, a leži zapadno od distrikta Damask. Taj sporazum je predstavljao prekretnicu zapadno-arapskih odnosa, zato što je negirano Arapima ono što im je obećano posredstvom Lorensa od Arabije, da će dobiti svoje teritorije u Siriji u zamenu za rat na strani Velike Britanije. Ključni delovi sporazuma su potvrđeni na konferenciji u Sanremu 19—26. aprila 1920, a ratifikovani su mandatom Lige naroda 24. jula 1922. godine.
Spoljašnje veze uredi
