Svetski dan životinja
Svetski dan životinja (engl. World Animal Day; franc. Journée mondiale des animaux) obeležava se od 1931. godine svakog 4. oktobra. Poznat je i kao Međunarodni dan zaštite životinja i kao Svetski dan zaštite životinja. Posvećen je pravima životinja i očuvanju životinjskog biodiverziteta.
| Svetski dan životinja | |
| |
| Obeležava se | na svetskom nivou |
|---|---|
| Tip | Dan životinja |
| Datum | 4. oktobar |
O Svetskom danu životinja uredi
_(17758692029).jpg)
Istorijat uredi
Prvi tragovi zaštite životinja datiraju daleko u prošlost kada su vladari davali osnovna uputstva narodu da stoku treba hraniti i pojiti, a ne batinati. U periodu od 17−19. veka veliki mislioci pokreću teme zaštite životinja, kao i njihova prava. Počinje da se spominje i moralna obaveza čoveka da ih štiti.[1] Od 19. veka pa do danas o zaštiti govore naučnici i „obični“ ljudi. Svetski dan životinja proglašen je 1931. godine na konvenciji ekologa u Firenci da bi se istakla ugroženost vrsta. Hajnrih Zimerman ( nem. Heinrich Zimmermann), nemački pisac i izdavač časopisa Čovek i pas (Mensch und Hund/Man and Dog) 24. marta 1925. godine u Berlinu je organizovao prvi Svetski dan životinja. Godine 1929. je datum prebačen na 4. oktobar. Imao je tada sledbenike jedino u Češkoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji. Tek u Firenci je odlučeno jednoglasno da se 4. oktobar proglasi zvaničnim datumom Svetskog dana zaštite životinja. [2] I od tada tradicionalno se, svakog 4. oktobra, na dan Svetog Franje Asiškog – zaštitnika životinja, obeležava ovaj dan. [1] Ovog dana sve organizacije za zaštitu životinja, kao i svi azili za životinje širom sveta, organizuju obilaske svojih institucija, edukativne radionice, prikupljaju se donacije, udomljavaju se ljubimci, kao i razne druge aktivnosti.
Prava životinja uredi
Na Svetski dan životinja se svi podsećaju da:
- Životinje su ravnopravni stanovnici Zemlje
- Imaju jednako pravo na život kao i ljudi
- Osećaju bol, patnju, strah i stres
Cilj Svetskog dana životinja je da se poboljša odnos prema životinjskim vrstama širom sveta, kao i da se pruži podrška pojedincima, grupama i organizacijama koje se staraju o životinjama.[3]
Ugroženost uredi
Svaka vrsta u prirodi ima značaj za ekosistem i svoju ulogu u njemu. Sve vrste su direktno ili indirektno povezane. Neke imaju lokalni, neke regionalni, a neke globalni uticaj na životnu sredinu i ekologiju. Ugroženost jedne vrste vremenom direktno ili posredno utiče na opstanak druge. [4][5]
U Srbiji uredi
U Srbiji postoji veliki broj ugroženih vrsta. Govori se o 273 vrste ptica, 66 vrsta sisara, 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šarke.[6]
Galerija uredi
-
Životinje -
Životinje -
Biodiverzitet
Reference uredi
- ^ a b „4. oktobar - Svetski dan zaštite životinja”. Dom omladine Beograd. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ „Istorija Svetskog dana životinja” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 09. 2018. g. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ „Svetski dan životinja - 4. oktobar”. Svet nauke. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ „Ugrožene vrste”. Ekospark. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ „Ugrožene vrste”. WWF - World Wide Fund for Nature. Arhivirano iz originala 02. 10. 2018. g. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ „Ugrožene vrste u Srbiji”. Politika - dnevne novine. Pristupljeno 07. 10. 2018.
