Skupština u Beogradu (jul 1840)
Druga skupština za prve vlade Kneza Mihaila uredi
Nesporazum između Kneza i Saveta zaoštravao se sve više. Ustavobranitelji, čije se voćstvo nalazilo u Savetu, podigli su bunu u pojedinim krajevima, ali je bilo meteža u celoj zemlji. Buna je bila savladana, a nekoji ustavobraniteljski vođi morali su napustiti zemlju. Izveštena o nemirima, Porta je y Beograd poslala svoga komesara Musa-efendiju da izvidi uzroke nemira i da ispita tužbe koje su Porti stizale na stanje u Srbiji.
Po dolasku komesara Musa-efendije, Knez Mihailo u sporazumu s komesarom sazvao je vanrednu skupštinu za 20. juli 1840. u Beograd. Skupština je trebalo da sasluša ferman koji je komesar doneo od Porte i da odgovori na pitanja koja joj komesar postavi. Na skupštinu su jednim cirkularom pozvani mitropolit i svi arhijereji, iz svakog okruga po jedan protojerej, načelnici sviju okruga, najstariji članovi okružnih sudova i iz svakog okruga po nekoliko glavnih kmetova. Samih kmetova bilo je na toj skupštini 170. Deputirci su doneli sobom uredna punomoćja od naroda koji zastupaju, u kojima je stajalo da su opunomoćeni da zaključuju i rade sve ono što je od koristi za „blagostojanije mira i dobrog poretka".
Skupština se sastala u Beogradu, na Kalemegdanu, na livadi izvan grada, pokraj Dunava. Bilo je na tome mestu razapeto više šatora, a vojska s muzikom činila je red i dočekivala ugledne ličnosti „odajući im počasta prema činu". Kad su se okupili deputirci stigao je i Knez sa svitom, a posle njega Portin komesar sa beogradskim vezirom i svojom pratnjom. Skupštini je prisustvovao i tadašnji ruski konsul u Beogradu Vaščenko, a od vođa ustavobranitelja nije na njoj bilo nikoga. Pošto su Knez i Portin komesar izmenjali posete pročitan je ferman prvo na turskom, pa po tome na srpskom jeziku. Zatim je uzeo reč komesar Musa-efendija koji je ekupštini postavio četiri pitanja i tražio da mu preko mitropolita odmah na njih odgovori. Komesar je skupštinarima postavio ova pitanja:
- 1 kako su zadovoljni fermanom koji im je pročitan?;
- 2 jesu li blagodarni na ustavu?;
- 3 kad su zadovoljni ustavom, zašto su se podigli i u gomile skupili?;
- 4 zašto neke činovnike neće da imaju u službi?
Komesar je tražio da mu svaki skupštinar ponaosob odmah da pismeni odgovor, pa je u tome cilju iz neke kožne torbe izvadio 200 zarezanih pera i hartiju da se to razdeli deputircima. Deputirci su, preko okružnih načelnika, odgovarali da su zadovoljni ustavom, da se narod ne buni, nego da se „bune oni koji u gradu traže zaštitu, a od svoje domaće vlasti se sklanjaju i odmeću." Deputirci su glasno tražili da se u Srbiju vrati stari Knez Miloš, pošto je „napravedno izgnan". Na traženje komesarovo da odmah, i svaki ponaosob, dadu traženi odgovor, skupštinari su komesaru odpovorili da je to nemoguće sada na licu mesta izvršiti i da će mu odgovore predati naknadno. Prepirka oko toga trajala je duže. Naposletku su svi okružni načelnici izjavili komesaru da je rok za odgovor kratak, da poslanici ni ferman nisu dobro razumeli, i da će mu se odgovor naknadno predati. Komesar je, na kraju, pristao na ovu soluciju.
23. jula skupština se sastala da odgovori na pitanja komesara. Jednim dugačkim aktom ona je optužila kao vinovnike nereda Tomu Vučića Perišića, Avrama Petronijevića, Lazara Teodorovića, Iliju Garašanina, Milutina Garašanina, St. Simića, Jevrema Nenadovića, protu Mateju Nenadovića, Lazara Zubana, Simu Milutinovića-Sarajliju, St. Knićanina i druge ustavobraetitelje, i za ovamog ponaosob istakla u čemu se sastoji njegova krivica. Taj akt potpisali su svi učesnici ove narodne skupštine po okruzima i on je sutradan, 24. jula, predan zvanično Portinom komesaru. Zaseban odgovor na postavljena pitanja podneli su arhijereji i sveštena lica; zaseban akt sledio je po tome i od članova Saveta, od članova Apelacionog suda i od članova Okružnih sudova.
Skupština je, posle toga, nastavila rad u Topčideru i donela nekoliko odluka o održavanju reda i mira u unutrašnjosti.
Posle ove okupštine, nekoliko najglavnijih ustavobranitelja napuspilo je Srbiju. Neki su otišli u Zemun, a neki u Vlašku i Tursku.