Википедија

Slobodna Država Kongo

област у Централној Африци коју контролише Леополд II од Белгије (1885–1908)

Slobodna Država Kongo, bila je defakto privatni posed pod kontrolom Leopolda II od Belgije koji ju je koristio radi eksploatacije resursa (guma, bakar i drugi minerali).[1] Ova kvazi-država postojala je od 1885. godine do 1908. godine na području današnjeg DR Konga. To područje bilo je 76 puta veće od Belgije.

Lokacija Slobodne Države Kongo (granice se podudaraju s današnjim DR Kongom).
Zastava Slobodne Države Kongo.

Godine 1874, britanski istraživač Henri Morton Stenli vratio se u Evropu te privukao pažnju svojim izveštajima o bogatstvima kraj reke Kongo.[2] Berlinska konferencija 1884. utvrdila je sfere interesa kolonijalnih carstava u Africi a Leopold II je dobio područje Konga na svoje raspolaganje. Leopold II potrošio je ogromnih 20 miliona franaka od 1885. godine do 1890. godine kako bi isterao arapske robovlasnike i dobio kontrolu nad Kongom, tako da je u želji za profitom koji će nadoknaditi njegove gubitke krenuo u neumoljivo izrabljivanje tog područja od bogatstva.[3]

Zbog izuzetno brutalnog postupanja Belgijanaca sa domorocima i otvorene pljačke zemlje, Slobodna Država Kongo stekla je negativnu reputaciju širom sveta, te ju je 1908. godine ukinula i pripojila Belgija.[4][5]

Masovni gubici života nadahnuli su Džozefa Konrada prilikom pisanja romana „Srce tame“. Vinston Čerčil i Mark Tven bili su neki od najznamenitijih kritičara ovakvog kolonijalnog iskorišćavanja.[6] Eksploatacija gume i slonovače u Kongu se zasnivala na prislinom radu što je za posledicu imalo smrt jednog miliona radnika u 20 godina.[7] Radnici koji nisu ispunili zadane kvote gume su kažnjavani sakaćenjem, terorisanjem, paljenjem sela i ubistvom.[8] Frederik Vertam procenjuje da je populacija Konga spala sa 30 na 8,5 miliona stanovnika u tom razdoblju.[9] Adam Hohsčajld ne karakteriše te smrti kao rezultat namerne politike genocida, nego više kao rezultat brutalnog sistema prisilnog rada. Broj poginulih tokom tog razdoblja je nepoznat, no procene sežu od 5.000.000 do 10.000.000 žrtava.[10][11]

Zaleđina uredi

Rano evropsko istraživanje uredi

Diogo Kao je putovao oko ušća reke Kongo 1482. godine,[12] što je dovelo do toga da Portugalija polaže pravo na region. Do sredine 19. veka Kongo je bio u srcu nezavisne Afrike, pošto su evropski kolonijalisti retko ulazili u unutrašnjost. Zajedno sa žestokim lokalnim otporom, prašuma, močvare, malarija, bolest spavanja i druge bolesti činile su okruženje teškim za naseljavanje Evropljana. Zapadne države u početku nisu bile voljne da kolonizuju ovo područje u odsustvu očiglednih ekonomskih koristi.

 
Leopold II, kralj Belgije i de fakto vlasnik Slobodne države Kongo od 1885. do 1908.

Stenlijevo istraživanje uredi

 
Henri Morton Stenli, čije je istraživanje regiona Konga na Leopoldov poziv dovelo do uspostavljanja Slobodne države Kongo pod ličnim suverenitetom

Godine 1876, Leopold II od Belgije bio je domaćin Geografske konferencije u Briselu, pozivajući poznate istraživače, filantrope i članove geografskih društava da podstaknu interesovanje za „humanitarni“ poduhvat za Evropljane u centralnoj Africi da „poboljšaju“ i „civilizuju“ živote autohtonih narodi.[13] Na konferenciji, Leopold je organizovao Međunarodnu afričku asocijaciju uz saradnju evropskih i američkih istraživača i uz podršku nekoliko evropskih vlada i sam je izabran za predsedavajućeg. Leopold je koristio udruženje da promoviše planove za osvajanje nezavisne centralne Afrike pod ovom filantropskim maskom.

Henri Morton Stenli, poznat po uspostavljanju kontakta sa britanskim misionarom Dejvidom Livingstonom u Africi 1871. godine, istraživao je region 1876-1877, putovanje koje je opisano u Stenlijevoj knjizi Kroz mračni kontinent iz 1878. godine.[14] Pošto nije uspeo da privuče britansko interesovanje u regionu Konga, Stenli je preuzeo službu kod Leopolda II, koji ga je unajmio da pomogne da se učvrsti u regionu i aneksira region za sebe.[15]

Od avgusta 1879. do juna 1884. Stenli je bio u basenu Konga, gde je izgradio put od donjeg Konga do Stenli Pula i pokrenuo parobrode na gornju reku. Dok je istraživao Kongo za Leopolda, Stenli je sklopio ugovore sa lokalnim poglavicama i sa domaćim vođama.[15] U suštini, dokumenti su dali Leopoldu sva prava na njihove delove zemlje. Uz Stenlijevu pomoć, Leopold je uspeo da preuzme pravo na veliku oblast duž reke Kongo i uspostavljene su vojne postave.

Kristijan de Bonšam, francuski istraživač koji je služio Leopoldu u Katangi, izrazio je gledište prema takvim ugovorima koje dele mnogi Evropljani, rekavši: „Ugovori sa ovim malim afričkim tiranima, koji se uglavnom sastoje od četiri dugačke stranice od kojih oni ne razumeju ni reč, a koje potpisuju krstom da bi imali mir i da bi dobili poklone, zaista su samo ozbiljne stvari za evropske sile, u slučaju sporova oko teritorija. Oni se ne tiču crnog suverena koji ih trenutno potpisuje."[16]

Reference uredi

  1. ^ Schimmer, Russell. „Belgian Congo - Colonial Genocides”. Yale University. Arhivirano iz originala 4. 1. 2013. g. Pristupljeno 20. 3. 2013. 
  2. ^ „Congo: History of a troubled land”. CNN. 17. 1. 2001. Pristupljeno 2. 7. 2019. 
  3. ^ „King Leopold II and the Belgian Congo”. BBC. 9. 8. 2005. Pristupljeno 20. 3. 2013. 
  4. ^ „Slavery in the Congo Free State”. New York Times. 21. 8. 1903. Pristupljeno 20. 3. 2013. 
  5. ^ „Timeline: Democratic Republic of Congo”. BBC News. 17. 5. 2011. Pristupljeno 20. 3. 2013. 
  6. ^ Vansina, Jan (2010). „Being Colonized. The Kuba Experience in Rural Congo, 1880-1960”. Madison. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 14. 12. 2016. 
  7. ^ Hochschild, Adam (2006). King Leopold's Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa. str. 225—33. ISBN 978-1-74329-160-3. 
  8. ^ John D. Fage, The Cambridge History of Africa: From the earliest times to c. 500 BC Arhivirano 2 novembar 2020 na sajtu Wayback Machine, Cambridge University Press, 1982, p. 748. ISBN 0-521-22803-4
  9. ^ Fredric Wertham A Sign For Cain : A Exploration of Human Violence (1966), Adam Hochschild King Leopold's Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa (1998; new edition, 2006)
  10. ^ Forbath, Peter (1977). The River Congo. Harper & Row. ISBN 978-0-06-122490-4. 
  11. ^ Isidore Ndaywel è Nziem. Histoire générale du Congo: De l'héritage ancien à la République Démocratique. 
  12. ^ Encyclopædia Britannica, Inc. (2011). World Exploration From Ancient Times. Encyclopædia Britannica, Inc. str. 65. ISBN 9781615354559. 
  13. ^ Ewans, Martin (2015). European atrocity, African catastrophe : Leopold II, the Congo Free State and its aftermath. London: Routledge. str. 41. ISBN 978-1317849087. OCLC 1014377418. 
  14. ^ Sir Henry Morton Stanley (1978). Through the Dark Continent. New York: Harper and Brothers — preko Internet Archive. 
  15. ^ a b New International Encyclopedia.
  16. ^ René de Pont-Jest: L'Expédition du Katanga, d'après les notes de voyage du marquis Christian de Bonchamps Arhivirano februar 5, 2010 na sajtu Wayback Machine published 1892 in: Edouard Charton (editor): Le Tour du Monde magazine, website accessed 5 May 2007. Section I: "D'ailleurs ces lettres de soumission de ces petits tyrans africains, auxquels on lit quatre longues pages, dont, le plus souvent, ils ne comprennent pas un mot, et qu'ils approuvent d'une croix, afin d'avoir la, paix et des présents, ne sont sérieuses que pour les puissances européennes, en cas de contestations de territoires. Quant au souverain noir qui les signe, il ne s'en inquiète pas un seul instant."

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Slobodna Država Kongo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободна_Држава_Конго&oldid=27569232”