Stara švajcarska konfederacija

Stara švajcarska konfederacija (nem. Alte Eidgenossenschaft) je bila država na teritoriji današnje Švajcarske. Nastala je 1291. godine sklapanjem saveza između tri švajcarska nezavisna kantona (Švic, Uri i Nidvalden) radi zajedničke borbe protiv Habzburgovaca. Ukinuta je 1798. godine nakon francuske okupacije i zamenjena Helvetskom republikom.

Stara švajcarska konfederacija
Historische Karte CH 18 Jh.png
Stara švajcarska konfederacija u 18. veku
Geografija
Kontinent Evropa
Društvo
Službeni jezik Francuski, Nemački, Italijanski, Retoromanski
Oblik države Konfederacija
Istorija
Postojanje  
 — Osnivanje 1291.
 — Ukidanje 1798.
Zemlje prethodnice i naslednice
Švajcarske
Prethodnice: Naslednice:
Slobodni švajcarski kantoni Helvetska republika Flag of the Helvetic Republic (French).svg

NastanakUredi

 
Povelja kojom je proglašena Konfederacija

Nakon priključenja Švajcarske Svetoj rimskoj imperiji, neki gradovi postali su izuzetno značajni zbog trgovinskih veza između Nemačke i Italije. Naročito su bili značajni gradovi duž trgovačkog puta: Švic, Uri i Nidvalden. Ti kantoni uspeli su da izdejstvuju status slobodnih carskih teritorija (Uri 1231, a Nidvalden 1240) i tako postanu potpuno nezavisni. Međutim, Habzburgovci postaju najmoćnija dinastija u Evropi i ubrzo iskazuju težnje za kontrolom planinskim prolazima. Prvi na udaru našao se Švic. Pred zajedničkom opasnošću, tri kantona 1273. godine sklapaju prvi (privremeni) ugovor o zajedničkoj odbrani od Habzburgovaca. Dana 1. septembra 1291. godine zaključen je Večni savez u cilju zajedničke odbrane. Time je stvorena Švajcarska konfederacija.

UsponUredi

Članovi Konfederacije priznale su vrhovnu carsku vlast, ali su bile energično protiv vazalstva Habzburgovcima. No, Habzburgovci nisu odustajali od nametanja kontrole u Švajcarskoj. Borba se naročito rasplamsala nakon smrti cara Henrika VII kada se Konfederacija umešala u rivalstvo oko pretendenata na carsku krunu. Leopold I je zato pokrenuo pohod na najratoborniju članicu saveza — Švic. U bici kod Morgartena (15. novembar 1315), Švičani su do nogu potukli Leopoldovu vojsku. Ova pobeda bila je početak borbe Konfederacije za nezavisnost. Decembra iste godine obnovljen je Večni savez. Tri godine kasnije, Habzburgovci su prinuđeni da sa Konfederacijom sklope mir i priznaju njenu nezavisnost. Konfederaciji ubrzo pristupaju nove članice: Lucern 1332, Cirih 1351, Cug i Glarus 1352, Bern 1353. godine. Nove članice bile su vezane samo za Konfederaciju, ali ne i međusobno. Konfederacija se znatno proširila obuhvatajući, sem planinskih, i ravničarske delove Švajcarske.

 
Teritorijalne promene (1291-1798)

Švajcarci potom prelaze u ofanzivu protiv Habzburgovaca; upadaju na njihove teritorije i osvajaju gradove. Pokušaj Habzburgovaca da se odupru završen je neuspešno. Švajcarci odnose ubedljive pobede kod Zempaha (1386) i Nefelsa (1388). Habzburgovci su prinuđeni na mir 1389. godine i prihvatanje novog stanja.

RatoviUredi

Švajcarska konfederacija učestvovala je u Burgundskim ratovima na strani Francuske. U tim ratovima, Konfederacija odnosi značajne pobede kod Gransona, Murtena (1476) i Nansija (1477).

Konfederacija je postajala sve jača, a njena podređenost Svetom rimskom carstvu bila je samo nominalna. Pokušaj Maksimilijana I da ratom nametne poslušnost je završen potpunim neuspehom. Pobeda u Švapskom ratu označila je početak pune nezavisnosti Konfederacije. Ona je 1511. godine potvrđena nemačko-švajcarskim ugovorom. Međunarodno priznanje Švajcarci su izdejstvovali Vestfalskim mirom kojim je završen Tridesetogodišnji rat 1648. godine.

Uspesi Švajcarske vojske u Burgundijskim i Švapskom ratu učinile su da švajcarski najamnici postanu najtraženiji u Evropi. Oni su imali učešća u Italijanskim ratovima, naizmenično na strani Francuske i Svete lige. Među značajnijim švajcarskim bitkama jesu bitke kod Čerinjole, Ravene, Novare, Bikoke i dr.

Istorija do Napoleonovih ratovaUredi

 
Struktura Švajcarske konfederacije

U međuvremenu se Konfederacija i dalje širi. Godine 1481. prilaze joj Frajsburg i Zoloturn, 1501. godine Bazel i Šafhauzen, 1513. godine i Apencel. Konfederacija je tako povećana sa osam na trinaest članica. Politička karta Švajcarske od 1513. godine ostaje nepromenjena sve do Napoleonovih ratova. Postepeno se razvijala i administrativno-politička organizacija Konfederacije. Savez nije imao centralne, vrhovne organe, sem savezne skupštine koja je povremeno sazivana. Pored pomenutih 13 zemalja, u Konfederaciju su kao savezne zemlje ulazile i Ženeva, Graubinden, Milhauzen, Nešatel i dr. Međutim, Konfederacija iznutra nije bila jedinstvena.

PadUredi

Proces slabljenja feudalnih odnosa u Švajcarskoj doveo je do toga da Konfederacija u 15. i 16. veku postane jedan od osnovnih centara Reformacije u Evropi i bude zahvaćena Nemačkim seljačkim ratom 1525. godine. Sve to je dovodilo do slabljenja Konfederacije. Međusobna borba pojedinih klasa i slojeva Švajcarske postajala je vremenom sve intenzivnija. Godine 1653. u Švajcarskoj izbijaju seljačke bune u Lucernu, Bernu, Bazelu i drugim. Pobune su ugušene zahvaljujući pomoći drugih kantona. Izbijanje Francuske revolucije bitno je uticalo na dalji tok švajcarske istorije. Početkom 1798. godine, trupe francuskog Direktorijuma okupirale su Švajcarsku Konfederaciju. Dana 22. marta 1798. godine proklamovana je Helvetska republika.

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  • Vojna enciklopedija, tom 9 (647)