Sultanija Safije

Sultanija Safije (tur. Safiye Sultan) bila je sultanija Osmanskog carstva i supruga sultana Murata III. Rođena je kao Sofija Beličuj Bafo.

Sultanija Safije
Lični podaci
Puno ime	Sofija Beličuj Bafo
Datum rođenja	1550
Mesto rođenja	Krf, Mletačka republika
Datum smrti	1619 (starost 68–69)
Mesto smrti	Istanbul, Osmansko carstvo
Grob	Aja Sofija
Porodica
Supružnik	Murat III
Potomstvo	sultanija Humašah Mehmed III princ Sulejman sultanija Ajše princ Mahmut princ Osman sultanija Fatma sultanija Mihrimah princ Selim
sultanija Osmanskog carstva
Prethodnik	Nurbanu
Naslednik	Handan
Majka sultanija 1595-1603
Haseki sultanija 1574-1595

Konkubina i haseki sultanija

Prema venecijanskim izvorima, Safije je bila albanskog porekla, rođena u visoravni Dukađin, ali je njen rod pomešan sa rodom sultanije Nurbanu. Prvobitno ime joj je bilo Sofija.

U dobi od 14 godina (1564. godina) predstavljena je kao robinja princu Muratu od strane njegove sestre od strica, sultanije Humašah, u čijoj je službi bila godinu dana. Dobivši ime Safije, postala je konkubina princa Murada. Najpre mu je rodila kćerku, a ubrzo i sina.

Tokom vremena provedenog u Manisi za vreme sultana Selima II, princu Muratu je rodila još jednog sina i još dve kćeri. Selim II je umro 1574. i Murad je postao novi sultan početkom 1575. godine. Safije i njena deca su odmah otputovala u prestonicu da se nastane u Topkapi-palatu. Kada je stigla u Istanbul, Safije je odmah dobila titulu Haseki-sultanije i platu od 800 aspera dnevno. Međutim, njen novi život u Istanbulu je takođe značio da će Nurbanu, koju Murat duboko voli i poštuje, biti deo njihovog privatnog života. Naravno, Nurbanu je, kao Valide-sultanija i upraviteljka harema, vladala celom palatom, a Safije je živela kao Haseki-sultanija pod senkom svoje svekrve. Prvih nekoliko godina, čak i ako je bilo tenzija u haremu, nije bilo otvorenog rata između dve žene. Međutim, Safije je nastojala da stekne političku moć, što je za majku prinčeva prestolonaslednika bio potpuno logičan potez. Međutim, Nurbanu sultanija je na svakom koraku narušavala težnje Safije sultanije u političkom životu, i njene pokušaje da utiče na sultana Murata. U jednom trenutku, rečeno je da je Safije zapretila Nurbanu prevlašću u haremu, i njenom kontrolom nad Muradom, a preko njega nad njegovom imperijom.

Safije je bila jedina Muratova konkubina pre njegovog pristupanja, i on je nastavio da ima monogamnu vezu sa njom prvih sedam godina svog sultanata. Zabeleženo je da je sultanija Safije imala nekoliko pobačaja u Topkapiju kao Haseki sultanija; neki veruju da je Nurbanu našla način da izazove pobačaje kod Safije. Nakon smrti njenog sina Mahmuda 1581. godine, Nurbanu je savetovala Murata da uzme druge konkubine za dobrobit dinastije, kojoj je ostao samo jedan preživeli naslednik, Muradov i Safijin sin Mehmed. Početkom 1582. godine, Nurbanu je optužila Safije da koristi veštice, gatare, hodže i čarobnjake da učini sultana Murata impotentnim i spreči ga da uzme nove konkubine, već da bude samo njen. To je rezultiralo zatvaranjem, progonstvom, mučenjem i pogubljenjem svih Safijinih bliskih prijatelja i slugu. Takođe, uvređen svojom muškošću, Murat koji je imao tendenciju da veruje u veštičarenje, astrologiju, poverovavši u glasine proterao Safije u Staru palatu. Po odlasku, Safije je napustila palatu sa svoje tri mlađe kćeri. Rečeno je da, kada je princ Mehmet napuštao Istanbul za Manisu sredinom 1582. godine, na ispraćaju su bili Valide sultanija, sultan i sestra, ali nije bila njegova majka, koja je već neko vreme proterana. Muratova sestra Esmahan mu je poklonila dve prelepe konkubine, koje je on prihvatio. Sultanija Ismihan je bila ljuti protivnik Safije sultanije nakon svoje majke, jer je Safije naredila ubistvo Mehmed-paše Sokolovića 1579. godine, kojeg je Safije videla kao najveću političku pretnju njenom usponu. Veruje se da je možda u tome učestvovala i sultanija Ajše Humašah, da bi njen suprug Šemsi-beg postao Veliki vezir.

Venecijanski izveštaji navode da je nakon prvobitne gorčine, Safije zadržala svoje dostojanstvo i nije pokazala ljubomoru prema Muratovim konkubinama. Čak mu je i kasnije sama pribavljala naložnice. Sultan ju je nastavio ceniti i konsultovati o političkim pitanjima, posebno posle Nurbanine smrti. Tokom Muratovih poslednjih godina, Safije je ponovo postala njegov jedini pratilac. Međutim, malo je verovatno da je Safije ikada postala Muradova žena, iako je otomanski istoričar Mustafa Ali naziva takvom, njemu protivreče izveštaji venecijanskog i engleskog ambasadora. Postoji mišljenje da su neprijatelji njegove majke odvratili Murata da se oženi sa Safije, jer su verovali da u ovom slučaju sultan neće dugo živeti, kao što je bio slučaj sa njegovim ocem.

Postoji verovanje da je Safije naredila da se sultanija Nurbanu zadavi u kadi 1583. godine, međutim, mnogi istoričari veruju da je to neistina. Tokom 1584. godine, Safije se vratila u Topkapi.

Nakon Nurbanine smrti i njegovog povratka u palatu Topkapi, Safije je do tada možda bila razočarana Muratom i bila je zainteresovana samo za osvajanje vlasti. Murat je razgovarao o svim stvarima sa Safije i dozvolio joj je da dobije vlast. Bila je uticajna i moćna kao Haseki. Kao što je Đovani Moro izvestio 1590. godine sa autoritetom koji {Safije} uživa kao majka princa, ona povremeno interveniše u državnim poslovima, iako je u tome veoma poštovana, i sluša je Njegovo Veličanstvo koje je smatra razumnom i mudrom. Tokom ovog perioda, Safije je takođe izgradila sopstveni sistem odanih paša i počela da se uranja u svaki kutak politike. Uz podršku glavnog evnuha, Gazanfer-age, sve je lakše i lakše uticala na Muratove odluke i dobijala više moći što je nekim velikim vezirima činilo veoma neprijatno. Džanfeda-hatun joj je bila desna ruka u haremu. Naravno, njen pristalica je bio Kodža Sinan-paša , koji je bio veliki vezir u tri mandata za vreme Muratove vladavine. Uz to, gledala je da osigura lojalnost njenih najvernijih paša udajom njenih kćeri za uticajne paše; njeni zetovi su bili Ibrahim-paša, Ferhat-paša i Halil-paša, koji su zauzimaloi najviše pozicije u državi za vreme Muratove vladavine.

Safije je nastavila svoju pro-Venecijansku politiku. Iako je na mnogo načina mogla da utiče na sultana, nije uvek uspevala da uobliči događaje po svom ukusu. Tako je, na primer, 1593. godine pokušala da ubedi Murata u korist engleskog ambasadora kojeg je favorizovala. Međutim Murad, jedva slušajući, odbio je Safijinu ponudu. Dakle, iako su njena moć i uticaj rasli tokom Muratove vladavine, sultan joj je postavio i granice.

Valide sultanija

Sa smrću Murata III 1595. godine, Safije je postala Valide sultanija pod njenim sinom Mehmetom III i Safije je postala jedna od najmoćnijih majki sultanija u istoriji Osmanskog carstva. Sve do smrti Mehmeda III 1603. godine, politiku zemlje je određivala Safije zajedno sa Gazanfer-agom.

Pošto je postala majka sultanija, Safije je dobila ogromnu moć i veliki prihod: u drugoj polovini vladavine Mehmeda III, Safije je primala 3.000 akči dnevno. Safije je imala još veći uticaj na svog sina nego na sultana Murata, ali ne i potpuni; kada je sultan 1595. osudio na smrt velikog vezira Ferhat-pašu, koji je bio oženjen njegovom sestrom Humašah, Safije je molila sina da odustane od zamisli da pogubi Ferhat-pašu i poštedi ga, međutim, sultan nije hteo da sluša majku. Kada je Mehmed III krenuo u pohod na Ugarsku 1596. godine, dao je svojoj majci pravo da upravlja riznicom i državom. Kasnije, Safije je ubedila svog sina da postavi njenog zeta Ibrahim-pašu, supruga njene ćerke Ajše na mesto velikog vezira . Imenovanje Ibrahim-paše na glavno mesto carstva nije bilo sasvim uspešno: sekretar britanskog ambasadora je napisao da je jednom iz palate Safije videla nekoliko čamaca na Bosforu kako odlaze. Valide sultanija je poslala slugu da sazna šta se dešava, i rečeno joj je da vezir proteruje prostitutke. Nezadovoljna Safije je ukorila svog zeta i obavestila ga da ga je njen sin ostavio da upravlja gradom, a ne da istrebljuje žene.

Poslednjih nekoliko godina Mehmetove vladavine, rečeno je da je sultan bio dosta gojaѕan i da je vodio neuredan život. Sultanija Safije je u tom trenutku vodila državu sa svojim zetovima, Ibrahim-pašom i Halil-pašom.

Safije je igrala značajnu ulogu u pogubljenju njenog unuka Mahmuda 1603. godine: upravo je Safije presrela poruku upućenu Mahmudovoj majci, Halime sultaniji, od vidovnjakinje koja je predvidela da će Mehmed III umreti u roku od šest meseci i da će ga naslediti njegov najstariji sin . Prema beleškama engleskog ambasadora, Mahmud je bio uznemiren što je „njegov otac pod vlašću stare sultanije, njegove bake, a država se urušava, pošto ona ne poštuje ništa više od sopstvene želje da dobije novac“. Sultan je počeo da sumnja u svog sina i verovao je da sprema zaveru i bio je ljubomoran na popularnost mladog princa i naredio je da se Mahmud zadavi.

Progonstvo

U decembru 1603. godine Mehmed III je umro i njegov sin od Handan sultana Ahmed I postao je sultan . Jedna od njegovih prvih odluka bila je da liši Safiju vlasti: prognana je u Stari dvor 9. januara 1604. godine. Rečeno je da je Safije plakala na sav glas napuštajući Topkapi i da je naredila svojim sulgama da polome sve prozore u Haremu. Posle ovog incidenta, Safije se zamerila svom unuku. Nakon smrti Ahmeda I 1617. godine, na prestolu je bio njegov brat Mustafa I, čija je majka Halime sultanija počela da prima 3.000 akče dnevno kao Safije. Godine 1618. Mustafa je smenjen sa prestola; a Halime je poslata u Stari dvor, gde je dobijala samo 2.000 akče. U prvim mesecima Haliminog boravka u Starom dvoru, Safije je još bila živa i pominje se u dokumentima o isplati plata u novembru 1618; Safije, kao najstarija valide, dobijala je 3.000 akči dnevno. Safije je umrla početkom 1621. godine. Safije je sahranjena u džamiji Aja Sofija, pored sultana Murata III.

Potomstvo

Poznato je da je sve do 1582. godine, kada je Safije proterana u Staru palatu zbog optužbi za veštičarenje od Nurbanu sultanije, Sultan Murat imao monogamnu vezu samo sa njom. Kada je proterana, Safije je od stresa izgubila mesečnicu i više nije imala dece. S njom je imao pet sinova i četiri kćeri:

Sinovi

• sultan Mehmet (1566 — 1603)
• princ Sulejman (1567 — 1577)
• princ Mahmut (1570 — 1581)
• princ Osman (1572 — 1573)
• princ Selim (1579 — 1580)

Ćerke

Safije je zasigurno imala više kćeri nego sinova. Uvek su se u izvorima venecijanskih ambasadora pominjale supruga Ibrahim-paše (Ajše) i supruga Halil-paše (Fatma). Međutim, poznato je da je Murat imao i najstariju kćerku, koju je imao sa Safije (Humašah), kao i kćerku koja je rođena u kasnijim 1570-im (Mihrimah).