Suđaje
Suđaje, suđenice[1] ili rođenice su natprirodna ženska bića iz stare slovenske vere koja određuju sudbinu novorođenog deteta.[2] Ova božanstva sudbine poznaju skoro svi Sloveni, premda pod malo drugačijim imenima.[3]
Tri su suđaje i one sudbinu određuju najčešće treće noći po rođenju deteta. Veruje se da se treće veče po rođenju kod novorođenčeta okupe vile suđenice i tada mu određuju sudbinu za ceo život. Što suđenice tada reše, veruje se da će tako i biti i da od toga niko ne može pobeći ili se spasti. Suđenice određuju ne samo koliko će vremena dete živeti, već i kakvom će smrću umreti.
Običaj je da se suđenice dočekaju sa urednom i čistom kućom. Majka i dete se takođe to veče obavezno obuku u čisto. Pored deteta se stavi pogača, vino, bosiljak i novčić da bi se suđenice poslužile posle napornog puta.
Slovenske suđenice donekle imaju paralelu u grčkim mojrama. Oba ova verovanja vode zajedničko poreklo a prisutno je i kod drevnih indo-arijskih mitova koji govore o tri žene koje sede ispod drveta u središtu sveta i ispredaju sudbine ljudi.[4] Kod Slovenskih naroda te žene nisu imale zasebna imena, već jedno zajedničko.
Etimologija uredi
Kod Srba u formi sudnica, suđenica, usude, suđaje ali i orisnice, kod Hrvata rojenica, rođenica, suđenica; kod Slovenaca sujenica, sojenica; kod Bugara a delom i kod Srba u istočnoj Srbiji orisnice; kod Čeha sudička, rodička; kod Lužičkih Srba sudžička, wosudnica; kod Rusa roženica, udelvnica, narečnica. Sam termin „narečnica“ dolazi od glagola naričem, opredeljujem, dok srpski i bugarski izraz „orisnici“ od grč. orizw naređujem, opredeljujem".[5] Naziv rođenica dolazi od glagola roditi, a suđenica od suditi.
Slovenska verovanja uredi
Srpska verovanja uredi
U srpskim narodnim verovanjima, suđenice su božanske žene koje novorođenom detetu određuju sudbinu. Sudbinu određuju najčešće treće noći po rođenju deteta, a zabeleženo je u nekim srpskim krajevima da to može biti i sedme, ali i desete noći po rođenju deteta. Sudbinu deteta predlaže prva suđenica koja je i najstarija i veoma ružna i zla — ona želi detetovu smrt; srednja — ili druga po redu, takođe je zla, ali ona traži da dete bude sa telesnim nedostacima; treća i najmlađa, ujedno i najlepša i najplemenitija, predskazuje detetu dug život i sreću u braku. Obično se prihvati srednje rešenje. Prema drugom verovanju suđenice se zamišljaju kao mlade i lepe žene, obučene u bele haljine, pa se zbog toga često upoređuju sa vilama.
Kod Srba se one spominju najviše u Pomoravlju, istočnim i južnim krajevima Srbije i u Banatu, dok se u zapadnim krajevima one dosta manje spominju, već je zastupljenije verovanje u Usuda, muškog lika koji ima istu funkciju kao Suđaje.[6] U nekim krajevima ih predstavljaju kao tri lepe devojke u haljinama koje su u suštini vile, dok ih negde predstavljaju kao tri ružne starice.
Sve u svemu, suđenice određuju ne samo koliko će vremena dete živeti, već i kakvom će smrću umreti. Kada se očekivao dolazak suđenica u kući je moralo biti sve uredno. Dete u čistim pelenama, oko njega su postavljeni, unapred spremljeni pogača, vino, bosiljak, kao i zlatni ili srebrni metalni novac. Sve to predstavlja svojevrsnu žrtvu, dar koji se čini suđenicama, a za uzvrat, kao uzdarje od njih se očekuje: blagost u proricanju sudbine.
Kod Srba postoji običaj da se, dok je malo dete u kući, ne sme davati vatra iz kuće, a posebno ne u večernjim satima. Aleksa Vasiljević je u Svrljigu zabeležio sledeći običaj: „Ne valja ništa davati iz kuće posle sunčeva zahoda ako u kući ima malo dete, da ne bi plakalo, i da mu se kakvo zlo ne dogodi. Ako se, pak, mora dati, n. i. vatra, onda ukućanin očakne ugljen na pragu, i iznese te mu da preko praga, da ne može zlo u kuću ući“. Kod Vuka je zabeležena poslovica: „Nije treću noć, dočuvan“.
Bugarska verovanja uredi
U bugarskoj narodnoj predstavi orisnice se zamišljaju kao tri sestre, devojke ili žene, u uzrastu oko 30–35 godina, a najmlađa ima oko 20 godina. One na sebi imaju bele haljine. Na trpezi ispod dimnjaka, koja je namenjena orisnicama najčešće se nalaze med i slatkiši, pri čemu, ove treće večeri mora da se obrati naročita pažnja da dete bude obučeno, nikako golo; njemu se navuče očeva košulja, a vrat i deo ispod mišica namažu se mašću i katranom; na ognjištu, kao i kod Srba, treba da gori vatra. Veruje se da majka deteta treba te noći da je budna, jer je ona jedino u stanju da čuje glas sudbine orisnica.
Ruska verovanja uredi
Tako su isto mislili i stari Rusi o svojim najglavnijim božanstvima: Rodu i Rožanicama. Jednom reči, ono što suđaje dosude te noći ostaje trajni amanet. Postoji izreka: „Tako mu je suđeno“. Ili, ukoliko u kući nije sve spremno za dolazak suđenica, a posebno ukoliko nisu svi ukućani budni, tada će sudbina deteta krenuti lošim putem.
Verovanje u rođenice beleži i jedan crkvenoslovenski ruski spis iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja:
- „Da li se Rođenju i Rožanici daje hleba, sira i meda?
- - Zlo za one veli vladika, koji piju u zdravlje Rožanica."[7]
Reference uredi
- ^ Bosanska vila. Sarajevo. 1900. Arhivirano iz originala 29. 1. 2016. g. Pristupljeno 14. 2. 2016.
- ^ Sudbina, Branko Pavlović, Filozofski rečnik, Plato, Beograd, 1997.
- ^ Spasoje Vasiljev, Slovenska mitologija, Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ Sudbina, Enciklopedija živih religija, Nolit. . Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- ^ Georg., 1993: 164
- ^ Suđaje
- ^ Luj Leže, Slovenska mitologija, Pristupljeno 25. 4. 2013.